КО ЈЕ ВОЂЕ ФАШИСТА

можда се руске дипломате које раде у Србији коначно појаве и на једном скупу који не органиују Драгомир анћелковић и други истомишљеници. Ми њих увек зовемо, он нас  на скупове о сродним темама-НИКАДА. 

У фокусу: веза између механизама транзиционе правде и реформе система безбедности, поготово у земљама које су почетне демонтаже ауторитарних режима спровеле хвале вредним ненасилним методама;

суочавања са прошлошћу и о улози система безбедности у сукобима које је обележио велики број ратних злочина и избеглог становништва. 

јасна правила унутар Евроазијског савеза сврстаће га међу најмање бирократизоване међудржавне облике удруживања.

Русија не ставља суверене државе пред избор – евроазијске интеграције или ЕУ. Не ради се о формули: или-или.

Image

ЈЕЛЕНА МИЛИЋ, el comandante NATOjugend:

После свега што смо претрпели претходних двадесетак  дана током руске инвазије на Србију, очито је да Србија хитно мора размишљати о усвајању дуго недостајуће Стратегије спољне политике, о изменама Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране у складу  са новим околностима-Лисабонском споразуму ЕУ са којим наша стратегија безбедности није усаглашена, о њеном  суклађивању  са Првим бриселским споразумом  и почетком преговора са ЕУ. Време је да Србија почне да размишља и о новом уставу.

Надам се да ће се о неким од споменутих тема разговарати и током прве БЕОГРАДСКЕ НЕДЕЉЕ НАТО  од 2-6 децембра, коју Центар за евроатлантске студије организује уз подршку Одељења за јавну дипломатију НАТО.

Искрено се надамо да ће БЕОГРАДСКА НЕДЕЉА НАТО-а постати редован годишњи догађај на коме ће се  секторски и интердисциплинарно разматрати сва активна глобална, безбедносно одбрамбена и енергетска питања са којима се регион Западног Балкана, ЕУ и НАТО суочавају. Посебан фокус ће бити на заговарању  регионалне сарадње у областима  безбедности, одбране и борбе против организаованог криминала. Циљ нам је да се током те Недеље разматрају и горућа глобална питања попут следећих: ко; зашто икад има одговорност да регује у спречавању масовних злочина против човечности и геноцида и на територији других земаља. У фокусу сваке Недеље биће и: анализа стања у систему безбедности Србије; постојећи и недостајући реформски кораци пре свега у успостављању демократске контроле над системом безбедности, за који сматрамо да се мора и институционално преуредити у складу са потребама и могућностима Србије; анализа стратешких докумената; међународних и билатераних споразума државе Србије;  питања људских права припадника система бебедности/ грађана у цивилу; веза између механизама транзиционе правде и реформе система безбедности, поготово у земљама које су почетне демонтаже ауторитарних режима спровеле хвале вредним ненасилним методама; суочавања са прошлошћу и о улози система безбедности у сукобима које је обележио велики број ратних злочина и избеглог становништва.

Ко зна, можда се руске дипломате које раде у Србији коначно појаве и на једном скупу који не органиују Драгомир анћелковић и други истомишљеници. Ми њих увек зовемо, он нас  на скупове о сродним темама-НИКАДА. Штета, време је рационалну размену чињеница и аргумената.  

ПС Чије и какве трупе ће чувати трасу Јужног тока кроз Србију?

@jelenamilicceas

 

Александар Чепурин, амбасадор Русије у Београду

Дискретни шарм Евроазијског савеза

Пре месец дана, на самиту Русије, Белорусије и Казахстана у Санкт Петербургу, направљен је корак напред. Три стране су се договориле да ће од 2015. заживети Евроазијски савез

Пре готово 22 године потписивањем Беловешких споразума окончан је драматични процес распада Совјетског Савеза. Отад је 15 република, које су као и републике СФРЈ, чиниле једну државу, приступило уређивању свог самосталног и, како се тада маштало, бољег живота.

Испоставило се, међутим, да је тешко самостално достићи више стандарде. Зато су ускоро, у децембру 1991, Борис Јељцин и тадашњи руководиоци Украјине и Белорусије покушали да укључе „заштитни механизам”, па су потписали Споразум о формирању Заједнице независних држава (ЗНД). Тиме је де факто био ударен темељ евроазијским интеграцијама.

Године 2010. заживела је Царинска унијау коју су ушле Русија, Белорусија и Казахстан, а већ 2011. на њиховим унутрашњим границама била је укинута контрола кретања робе. До 1. јануара 2012, у земљама „тројке” унификована су законодавства и обезбеђено је слободно кретање капитала, услуга и радне снаге.

Заједничко тржиште са више од 170 милиона потрошача, које се развија, постало је реалност, што је омогућило да се од 2010. до 2012. трговинска размена држава-чланица повећа са 45 на 68,5 милијарди долара. Управо тада смо реално осетили „дискретни шарм” евроазијских интеграција.

Пре месец дана, на самиту Русије, Белорусије и Казахстана у Санкт Петербургу, направљен је корак напред. Три стране су се договориле да ће од 2015. заживети Евроазијски савез.

Систем економских „правила игре” биће допуњен заједничком визном и миграционом политиком. Практично неисцрпни природни и људски ресурси и значајне финансијске резерве објективно обезбеђују Евроазијском савезу конкурентност у индустријској и технолошкој трци. Нови савез има све шансе да за 10 година неутралише или смањи привредно и социјално заостајање за најразвијенијим земљама.

У чему су предности Евроазијског пројекта? Као прво, један од најважнијих циљева евроазијске интеграције јесте удруживање снага ради модернизације индустрије његових чланица. Као друго, јасна правила унутар Јединственог економског простора сврстаће га међу најмање бирократизоване међудржавне облике удруживања. Као треће, принцип равноправности и поштене конкуренције, који је основна претпоставка процеса удруживања, не дели учеснике ове бизнис-заједнице на „прву” и „другу” категорију. Добро су говорили наши преци: „Није у сили Бог, већ у Правди”.

Евроазијски пројекат унапред рачуна на ширење и сарадњу с другим асоцијацијама и државама. Јерменија и Киргизија већ су изразиле жељу да се прикључе Царинској унији. Интересовање показују и Израел и Индија: Тел Авив и Делхи већ су спремни да раде на питању потписивања споразума о стварању зоне слободне трговине. Они већ сад сарађују с евроазијским наднационалним органима: усклађују се технички правилници, царинске тарифе, параметри квалитета производа.

По мом мишљењу, важно је да се ни у Србији не испуштају из вида те могућности, да се искористе предности раније потписаних споразума о слободној трговини, о безвизном режиму и о низу великих економских пројеката.

Сарађујући с евроазијским партнерима, Србија може пронаћи додатна тржишта и нове инвестиционе могућности и тако брже модернизовати своју привреду.

У ком формату можемо да сарађујемо? Варијанте могу да буду различите.

Једна од њих јесте постизање свеобухватног споразума. А за то се треба енергично кретати у више перспективних праваца, где можемо брзо да постигнемо опипљиве резултате који ће омогућити Србији да решава за себе изузетно важне проблеме, укључујући незапосленост. Ти перспективни правци могли би да буду, на пример, пољопривреда и туризам.

Чак и почетни кораци које смо направили за последњих годину дана, омогућили су да се значајно повећа број руских туриста у Србији – за један и по пут. У пољопривреди је важно да буду створени једноставни и јасни механизми извоза и пласирања пољопривредних производа Србије на тржишту Русије и њених партнера. Истина је да пољопривреда не доноси државном буџету средства, као например, НИС, али је она основа земље и просперитета обичних људикоји тешким радом заслужују право на бољи живот. Србија би могла да се укључи и у евроазијске хуманитарне пројекте.

Јасно је да ово питање захтева проучавање и анализу. Русија не ставља суверене државе пред избор – евроазијске интеграције или ЕУ. Не ради се о формули: или-или.

Данас је очигледно да је потребно укључити интелектуалне могућности стручних елита наших земаља, покренути процес „обогаћивања” српске јавности информацијама о догађајима на путу евроазијских интеграција да би биле објективно процењене све предности и мане сарадње с новим обликом интеграционог обједињавања на истоку Европе – у Евроазији.

Наше главне резерве нису нафта, гас и земља, већ интелект, оно што можемо да направимо главом, умом.

Зато у свему морамо проналазити оно што је позитивно и обезбедити му потребну динамику.

Точак историје покрећемо ми сами.

http://blog.blic.rs

Advertisements

Jedno mišljenje na „КО ЈЕ ВОЂЕ ФАШИСТА

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s