Иван Вукадиновић ИМПЕРИЈА УЗВРАЋА УДАРАЦ

У грбу Совјестког савеза планета земља се купа у зрацима Сунца, које је приказано испод , изнад је црвена петокрака звезда, а около класје (пшеница) које има јаку симболику од времена Рима …  Сама Земљина кугла је оправдана положајем СССР (Русије, Евроазије) која покрива већи део кугле

 Русија је на тај начин, као Трећа Интернационала, оправдала свој назив који су јој дали патријарси још док се од Московије издизало царство – Трећи Рим. Сетимо се богиње Роме која држи у руци Земљину куглу, на страну то како су у антици знали да је Земља кугла

А  Други Рим? И ми имамо крст са четири оцила која , осим што оцила представљају небески пламен, Грци, Ромеји  су их видели као четири вита (латинска верзија: бета), а читали нешто као ВАСИЛЕВС ВАСИЛЕУС ВАСИЛЕИ… – Владар Владара Васељеном Влада.  Додајмо још да је крст (наравно, још много пре хришћанства) познати соларни симбол. Тако смо употпунили линију која спаја Први, Други и Трећи Рим.

 

Image

Раније сам имао навику да свраћам на сајт „Пешчаника“, углавном да им се смејем. Прошла ме та навика, нису они више занимљиви. Србија је донекле већ њина, али само донекле јер то није персонално и емотивно, а не могу так тако да „здраво мрзе“ (копирајт Цеца Лукић) оне који су факат прозападни, ал скинули су беџ, ипак није то више Коштуница… Тако су се (и) они уморили, да кажем модерније сморили, и сами постали смор. Као уосталом дневна (а има ли друге?!) политика у Србији.

На сајту „Пешчаника“ била је, а ваљда је и сада, истакнута секција, да кажем тако, другорусијанаца који су слични другосрбијанцима, мада се нађе неко са зрном соли у глави а да није (као) Басара. Велика земља, ваљда ипак важи закон преласка квантитета у квалитет. И тако… читам давно један њихов памфлетић, где невољно признају власти Путина неке успехе, а та година је била нешто берићетнија него претходна и ова, па како не би признали… И у том невољном признању рекоше нешто у стилу – ајде да признамо успехе у суседним земљама, мада је то поприлично шибицарски за земљу која је раније ставила ЗЕМАЉСКУ КУГЛУ НА СВОЈ ГРБ (викање моје). Читам је то и кажем – ВАУ!

Постоје сазнања која су „у малом мозгу“, ваљда је већина таквих, па их онда нешто побуди, па се размотре, дође до новог „читања“, а онда се то опет мало заборави, док опет не буде актуелно. У последње време имао сам расправе око Совјетског Савеза и уопште империјалне идеје са неким (наравно самозваним) редакторима „идеологије евроазијства“. За другу расправу колико је то уопште конституисана идеологија, ја сматрам да није у оној мери у којој су то комунизам, либерализам или нацизам – што је добро! Но, вратимо се тој Земаљској кугли, која ми некако не излази из главе.

imperija 2Реч је о грбу Совјетског Савеза. Симболика је више него јасна, мада има слојева који задиру далеко од дијалектичког материјализма (универзалног метода који су неки, иронично или чак озбиљно, називали дијамант). Планета земља се купа у зрацима Сунца, које је приказано испод (замислимо га како излази, мада стриктно то не било логично), изнад је црвена петокрака звезда, а около класје (пшеница) које има јаку симболику од времена Рима (сетимо се филма Гладијатор). На класју су поруке на шест, једанаест или шеснаест језика Совјетског Савеза (број је растао годинама) са истом поруком – ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ. Дакле, имамо глобалну поруку. Сама Земљина кугла је оправдана положајем СССР (Русије, Евроазије) која покрива већи део кугле из перспективе из које је ми видимо – источна хемисфера, Север. Дакле, империјална порука је оправдана на два начина – империјална (глобална) идеја и, самом својом величином, империјална (глобална) држава.

Није ово „ништа ново“. Заправо је Русија на тај начин, као Трећа Интернационала, оправдала свој назив који су јој дали патријарси још док се од Московије издизало царство – Трећи Рим. Сетимо се богиње Роме која држи у руци Земљину куглу (на страну то како су у антици знали да је Земља кугла, а у „духовним успонима“ Средњег Века неки баш и нису…). Совјетска технологија је такође прва на свету стигла до положаја са којег човек може стварно ВИДЕТИ,  а не само разумевати Земљу као куглу.

Не само то, и не само идеологија, него и геополитика је оправдала назив Империје. Можда први пут „за стварно“, иако су Романови радо истицали појам Империје. Но, од 1945. имамо по први пут тамо (од Монгола!) земљу која није на периферији и не задовољава се само партиципирањем у европским сукобима и непотпуним освајањем Азије. Такође имамо развој свог модела, макар је он у „изворном“ облику такође увезен са Запада. О томе колико је евро-азијски спој немачко-јеврејског интелекта и руског генија и стихије можда другом приликом (и то би било веома занимљиво разматрање, мисли се на практичну примену марксизма у словенским земљама).

imperija 3А како стоје ствари са Другим Римом? И ми имамо крст са четири оцила које неки (не знајући?) виде као „четири С“. Међутим, осим што оцила представљају небески пламен, она су за Византинце (Грке, Ромеје) такође имала словно значење. Они су их видели као четири вита (латинска верзија: бета), а читали нешто као ВАСИЛЕВС ВАСИЛЕУС ВАСИЛЕИ… Можемо то изрећи и на српском, а да се држимо слова В – Владар Владара Васељеном Влада. Дакле, не може бити јасније. Додајмо још да је крст (наравно, још много пре хришћанства) познати соларни симбол. Тако смо употпунили линију која спаја Први, Други и Трећи Рим.

За крај, признаћу да у горњем тексту има доста идеја Александра Дугина. Но, потписник ових редова не дели све његове идеје. Морамо бити свесни да је појам Империје барем амбивалентан. Империја је оно што Шпенглер назива цивилизација – зрела, најразвијена, такође и терминална фаза културе. Као таква, она је подложна декаденцији. Наравно, важи то за сваку организацију (од грчког органон), која је једно док се развија а друго на врхунцу моћи. С врха брда можеш гледати само у два смера – на небо или у подножје. Даље „овоземаљско“ успињање постаје немогуће. Одржање је (у најбољем) херојски подухват очувања неодрживог, како је Шпенглер знао применити. У најгорем је то сама инволуција – власт по сваку цену, декаденција на делу. Ово су апстрактна разматрања, конретно доказивање истих се оставља читаоцу. Све Империје, пре или касније, праве грешке. Но питање је да ли ћемо их памтити само по грешкама.


http://evroazija.info

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s