Милица Јовановић КАД ЈЕ ЧОВИЋ, ТЕШКО

борбу против београдске корупције предводиће Синиша Мали и Небојша Човић.

Обојица су искуства стицали у запаженим епизодама новије историје пљачкашке транзиције Србије

„мозак“ операције реструктуирања националне авио-компаније чиме је омогућена продаја ЈАТ-а Етихаду, Мали је у претходном животу био директор одељења за приватизацију и тендере у Агенцији за приватизацију у периоду када су изведене неке од пљачки јавне имовине са „листе 24“ Верице Бараћ, Сартрида, Југоремедије нпр.

У време Човића, град Београд је испословао поништавање приватизације Студија Б и преузео управљање над овом градском телевизијом, тада једним од ретких независних медија у Србији

о учешћу у првобитној акумулацији капитала с почетка деведесетих: тврдње засноване на документованим истрагама војног тужилаштва о уносним пословима Човићевог ФМП са војском, од вуковарских похода до милионских уговора о снабдевању касарни средином деведесетих

Успео је, међутим, да се углави у прелазну владу после свргавања Милошевића 5. октобра. јер су превратницима наводно биле потребне његове оперативне везе са безбедносним структурама

У најновијој ери, име и дело Небојше Човића довођени су у везу са способним кредитом од 25 милиона евра узетим од пропале Агробанке

“очигледно да се моје колеге из Привременог органа вођењем Београда баве из хобија јер своје зараде остварују на другим функцијама и пословима које имају”.

Image

 

Готово два месеца трагао је Александар Вучић за „најбољим личностима“ које ће вршити привремену управу у Београду, а онда је коначно освануо обећани понедељак. Од нестраначких људи, Вучић је на место шефа привременог већа поставио сопственог саветника за финансије и привреду, док је за способног члана довео председника кошаркашког клуба: борбу против београдске корупције предводиће Синиша Мали и Небојша Човић.

Бивши градоначелник Београда препоручио се за ове задатке „енергијом у вођењу града“ кад је тешко, док ће Мали као финансијски оперативац неолибералног профила каналисати намере власти за коначно преузимање највећег локалног буџета у држави.

Обојица су искуства стицали у запаженим епизодама новије историје пљачкашке транзиције Србије: Човић је своју способност калио у веселим деведесетим, док се Мали уградио у приватизацијску задужбину постмилошевићевске ере. Несумњиво ће умети да препознају корупцију већ на први поглед.

Хваљен у провладиним медијима као „мозак“ операције реструктуирања националне авио-компаније чиме је омогућена продаја ЈАТ-а Етихаду, Мали је у претходном животу био директор одељења за приватизацију и тендере у Агенцији за приватизацију до краја 2003. године. Реч је о периоду када су изведене неке од већ прослављених пљачки јавне имовине са „листе 24“ Верице Бараћ, списка спорних приватизација који је на крају и Брисел уврстио у своје услове за остварење европских амбиција Србије. Можда су у то време баш досијеа Сартрида, Југоремедије и осталих пролазили кроз вредне руке Синише Малог али га о томе до данас нико ништа није питао, чак ни у својству сведока.

Далеко су, међутим, узбудљивија питања која нико не поставља Небојши Човићу.

Званичне архиве бележе да је од 1990. руководио пропалим државним предузећем „Пролетер“ које ће убрзо прерасти у приватну компанију ФМП-Трејд. Средином 1992. изабран је за потпредседника а недуго потом и за председника градске владе. После изнуђене оставке Слободанке Груден јуна 1994. већином гласова градских одборника изабран је за градоначелника Београда. У то време био је и народни посланик Милошевићевих социјалиста и председник скупштинског одбора за финансије, са већ стеченим искуством председника градског одбора СПС, одакле је годину дана раније разрешен због „вишка функција“.

У време Човића, град Београд је код суткиње привредног суда Милене Арежине коначно испословао поништавање приватизације Студија Б и преузео управљање над овом градском телевизијом, тада једним од ретких независних медија у Србији. Пуњење градске касе ојачано је увођењем специјалног београдског пореза од 3 одсто, а старији новинари градских рубрика приписују му и гушење штрајка пендреком у градском превозу.

Хагиографски наводи о учешћу у првобитној акумулацији капитала с почетка деведесетих, да су испитани, могли су му осим лустрације поставити питања и тежих облика одговорности. Прошле године је у Хелсиншкој повељи објављен извештај у коме се између осталог цитирају раније тврдње једног опскурног локалног таблоида засноване на документованим истрагама војног тужилаштва о уносним пословима Човићевог ФМП са војском, од вуковарских похода до милионских уговора о снабдевању касарни средином деведесетих.

Успео је, међутим, да се углави у прелазну владу после свргавања Милошевића 5. октобра 2000. Народу је представљен под ореолом дисидента из 1997. јер су превратницима наводно биле потребне његове оперативне везе са безбедносним структурама. Сва та тешка времена, уосталом, већ је одавно прекрио заборав.

До 2005. радио је као председник два међувладина координациона тела – за Прешевску долину и за Косово – где је, тврди се, обављао послове од изузетног националног значаја. Колико су ти послови коштали у чврстој валути никада није утврђено, као што никада нису истражене ни повремене оптужбе за изградњу паралелних безбедносно-хулиганских структура на северу Косова.

Заборављени су већ уосталом и наводи из кривичне пријаве коју је пре само годину и по дана поднео адвокат Срђа Поповић а у којој се детаљно износе основане сумње да је Човић у најмању руку био необично добро упознат са политичко-криминалним припремама атентата на премијера Зорана Ђинђића, уз индиције да је лично учествовао у неким фазама припреме као и прикривања трагова након убиства. Тужилаштво до данас није стигло да се позабави овим предметом.

После атентата, када му је измакло наводно већ обележено премијерско место – а затим и неколико неуспешних политичких пројеката попут кандидатуре на председничким изборима и краткотрајне коалиције са новорођеном партијом пензионера – Небојша Човић се повукао на трибине. Најпре су то биле столице у хали ФМП-овог клуба Железник, изграђене деведесетих у никад разјашњеном приватно-јавном финансијском партнерству, а затим и по фотељама домаћих спортских савеза. Однедавно се нашао на челу кошаркашког клуба Црвена Звезда који је с пар цртица и тајанственим акронимом „дива“, од клуба са милионским дуговима и безначајном игром волшебно прерастао у хвале вредан спортски бизнис.

У најновијој ери, име и дело Небојше Човића довођени су у везу са способним кредитом од 25 милиона евра узетим од пропале Агробанке, али је и тај подухват сада већ прерастао у неразјашњену епизоду епског циклуса о способном проблем-солверу који се вешто сналази у временима тешким.

Носилац је значке Примеран војник са служења војног рока 1986. у Сомбору, а награђиван је као један од најуспешнијих менаџера и носилац је највишег црквеног признања, ордена светог Саве.

http://pescanik.net/

PS

Сви чланови Привремене управе Београда, осим Татјане Пашић, обавестили су председника овог тела Синишу Малог да се одричу надокнаде за рад у овом органу.

„Вест да су, осим мене, сви чланови и секретар Привременог органа града Београда обавестили председника Синишу Малог да се одричу накнада за рад у том органу, иако ће се састанак на ком ће се о томе одлучивати одржати тек сутра, тенденциозна је и представља врхунац демагогије“, саопштила је Демократска странка.

Пашић, у станачком саопштењу наводи и да је „очигледно да се моје колеге из Привременог органа вођењем Београда баве из хобија јер своје зараде остварују на другим функцијама и пословима које имају“.

http://novosti.rs

Advertisements

Jedno mišljenje na „Милица Јовановић КАД ЈЕ ЧОВИЋ, ТЕШКО

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s