Бранимир Марковић: САМО РАДЕ СВОЈ ПОСАО

„САМО радим свој посао“ примењује се у радно време, а ван радног времена важи изведеница овог „моралног императива“ „гледам СВОЈА посла“  

„Јапанско село“ за наше неолибералне мантристе – како је већи „трошак“ за „радну снагу“ уствари јефтинији чак и по послодавца

Биће да је тајна баш у томе што не ради САМО свој посао. 

глупост није економски исплатива. 

Image

                На суђењу за ратне злочине у Нирбергу, један злочинац је, као што је општепознато, бранећи се, изрекао легендарно оправдање „ја сам само радио свој посао“. Исто начело су применили и остали, официри су „само извршавали наређења“, чланови партије су „само вршили своју дужност“ и сл.

                Овај „принцип“ је диљем Илирка допуњен и „популаризован“ на апсурдан начин. Србин, жртва усташког злочина наводно је пред само клање свом крвнику рекао „само ти синко ради свој посао“. Веродостојност ове, по свој прилици је слична  аутентичности изјаве краља Александра у моменту  сопствене смрти: „чувајте ми Југославију“, само је „идеолошки наговор“  изјаве првопоменуте жртве усташа (јер и краљ је то  био ) остао мање јасан плебсу Илирика, али не мање „учинковит“, „дапаче“.

                У овом тексту нећу детaљније анализирати тај идеолошки наговор  – навикавање на наводну чињеницу да постоје људи којима је „посао“ да кољу друге људе, и ДА ЈЕ ТО НОРМАЛНО („реалност“ како се данас каже),  да је тако вечно, штавише, да  наводно постоје и читави народи којима је усуд, на који лично не могу и  неће да утичу, да буду такви. Као и – да постојимо и ми Срби којима ови ништа не могу ни кад нас све прикољу и нестанемо са лица земље, јер наше је царство небеско. Само кратко, овај наговор је „дијаметрално супротан“ наводном краљевом „чувајте ми Југославију“ – наговара на растакање народног корпуса и нације (баш на оно што су крвници желели)  и на политичку и сваку другу пасивност. А пасивна и разједињена пучина, сан је сваког тиранина. А тиранија  опстоји док има оних који беспоговорно  „САМО врше своју дужност“ и „САМО раде свој посао“.

                „САМО радим свој посао“ примењује се у радно време, а ван радног времена важи изведеница овог „моралног императива“ „гледам СВОЈА посла“  (па не примећујем како одводе комшије – Јевреје, хомосексуалце, Србе, комунисте…). У време мог детињства и младости у СФРЈ, на питање „за кога навијаш“ необично чест одговор од старијих је био „за свој стомак“, праћен дебилно самодопадљивим изразом лица по принципу „чега се паметан стиди тиме се луд поноси“.  Свака солидарност са неком заједницом у старту је третирана као младалачка инфантилност. Не можда, него СИГУРНО, зато тако пролазимо.

Зато мало поразмислимо о значењу  става „САМО радим свој посао“. У очигледном значењу – радим свој посао И НИШТА ДРУГО. Међутим, потреба да се у своју одбрану, имплицитно, али ипак, нагласи да то друго наводно није ни нужно ни уопште саставни део посла, говори „нисам крив јер нисам радио и „оно друго“, нисам дужан да радим и „оно друго“„. Некако личи на тактику „ко о чему…“. Јер управо одсуство поштења (морала, етике) као „оног другог – непотребног, сувишног“   је differentia specifica предметних делатника, а, парадоксално, они траже да не трпе моралну (и сваку другу) осуду друштва због одуства морала, одсуства којег чак ни не негирају.

Кад делатник неког од многобројних Института за либералне студије (не мора мој омиљени брачни пар, има их још ихаха)  „имплементира“ потпуно укидање социјалних  „давања“,  „флексибилност тржишта радне снаге на ниже“, „оштре резове“, распродају јавних ресурса, служби и имовине корпорацијама итд., он „само ради свој посао“ не мање и с не мање одсуства морала од делатника Аушвица. Последица рада оног из Аушвица је геноцид (убиство конкретног народа, етноса), а последица неолибералних мантри – нови појам у теоријама друштва настао у Великој Британији после Тачеризма/Реганизма ,  демоцид (убиство сопствене нације, становништва територије, демоса). Али је ова мантра толико усађена у јавност да САМОделатници не трпе ни моралну а камоли неке конкретније осуде заједнице, директно погођење његовим мерама. Потомци закланог старца ионако су успешно дресирани да трпе.  Питања попут, колико кошта демоцид – због увећања трошкова заједнице изазваних осиромашењем становништва, колико коштају последице неухрањености, необразованости деце, обољевања због стреса одраслих, насиља и сл., нису фах фахидиота. 

Међутим, да ли уопште постоји делатност која се САМО ради? Данас нема одговора на ово питање, нити јавне осуде ни кад су у питању „лакши случајеви“ – судије, лекари, свештеници…. Правници који се жале што су их на факсу смарали са предметом Етика читав семестар (!!), лекари и сестре који су заборавили на Хипократову заклетву, па пристају да не пруже услуге оболелима који немају оверену књижицу, јер „САМО извршавају налоге министартва“, свештеници и владике који кидну са зараћеног подручја и оставе своје стадо само, да их католички крсте, сахрањују и венчавају, јер је рат, па усташе могу да их (попове) закољу (?!), наставници који „морају“ да малтретирају децу (рецимо са 7 часова дневно већ од петог разреда и претешким школским торбама) , и свесни су да то чине, али „мора се“,  „министарство тако тражи“.

Повод за ово писаније био је спор међ Превратницима око питања ко су/шта су  новинари[i]. Новинари – изворно трагаоци за истином о догађају коју морају (морални императив) да обелодане по сваку цену, данас се хвале својом ПиАр струком, а суштина ПиАРизма је да се, варајући конзументе,  прикаже само „bright side of life“ о себи или све најгоре о конкуренту, полуистина тј. лаж. Да ли су бића која САМО раде свој посао који је очито супротност новинарском занату и кодексу, и даље новинари?

Један од универзалних одговора неолибералних мантриста, пропагандиста, а поготово корисних идиота, њихових наводних противника разних боја  је – тако вам је у капитализму you ask for it“. Тачан одговор кад би био потпун, али како ПиАРиста да представи целу истину. Потпун одговор би гласио – тако је у дивљем, читај НЕУСПЕШНОМ капитализму, ма шта ова реч, која је још за Марксовог живота изгубила изворно значење,  значила.

Сада ћу приказати да принцип „САМО радим свој посао“ није примјењљив ни на елементарна производна занимања.

Успешним корпорацијама у најуспешнијим земљама (Скандинавија, Јапан, Калифорнија..) не пада на памет да примене модел јефтине радне снаге, багателисања њихових знања и умећа  „минимизирањем трошкова“. „Нисам довољно богат да купујем јефтине ствари“.

Знате ли како се плаћају запослени у јапанској корпорацији? По учинку? Млади и ефикасни добијају више а старце бездушно отпуштају као технолошки вишак!?

Е то мало морген – највеће плате имају најстарији, са најдужим стажом, читај верношћу и доприносу  компанији. Запослени са „вишедетним“ породицама имају веће плате  и дуже одморе него млади самци ЗА ИСТИ ПОСАО. Кооооје су будале господа Сузуки, Хитачи, Мицубиши, колико „непотребних“ трошкова за „радну снагу“. Под хитно им извезите др Беговића и супругу му (ето опет нисам одолео) да их науче памети.

Једино логично објашњење домаће струке је  да је Мицубиши полудео од конзумирања марихуане, слушања Боба Марлија и читања марксистичке литературе. Ал му фирма, супротно свим домаћим  експертским пројекцијама, ипак не пропада.

Биће да је тајна баш у томе што не ради САМО свој посао. Његов посао је, према домаћој струци која је очито још на вулгарном марксизму и социјалном дарвинизму, млаћење пара отимањем и робовским израбљивањем  експлоатисане класе. А „надуване будале“ Мицубиши и Хитачи бацају паре на своје исхлапеле старце и труднице уместо да их једноставно отпусте.

Шта то зна Мицубиши што Беговић др Борис не зна?  Знају и Беговић и Мицубиши да старац не може да ради ни приближно ко младац, и да труднице и мајке не долазе на  посао, ерго да више „коштају“. Али Мицубиши зна да младац у достојанственом положају тог старца види слику своје сигурне будућности, слику реда и поретка, поузданости, културе ако баш  хоћете. Ако би Мицубиши отпустио онемоћалог старца који је младост и здравље оставио у тој фабрици, младцу у пуној снази и знању би то било упозорење да мора на време да мисли о својој будућности ВАН КОМПАНИЈЕ. Што значи  бар да би га (Мицубишија) напуштали кадрови у најбољим годинама, препуштајући се „тржишту рада“.

„Јапанско село“ за наше неолибералне мантристе перцептивне (од данас до сутра) свести. Антиномија економицистичког ума – како је већи „трошак“ за „радну снагу“ уствари јефтинији чак и по послодавца. (Брмов закон привредног раста гласи) колико оваквих послодаваца – толики и раст економије и стандарда, врло једноставно. Важно је не радити САМО свој посао. Мицубиши, навијајући за свој  брине и о туђим стомацима, не зато што је племенит, већ што је паметан.

Но, да се ми вратимо у Илирик. И моја омиљена прича из живота, коју стално понављам као илустрацију разлике између либералног и сталешког поретка, је она о аутомеханичару који не ради САМО свој посао. А коме је једном пришао један старац (а ја се нашао поред), мргуд, очито пензионисан у некој „Служби“ или ЈеНеА, и строгим гласом рекао: „пази сад ћу да ти доведем кола од једног генерала. Пази шта радиш, има добро да их поправиш.“

Да је мајстор САМО радио свој посао и још уз то гледао СВОЈА посла, он би ћутке преузео ауто и поправио га, ко и сваки други. Међутим, он је нашао за потребно да каже: „зар ти мислиш да ја добро поправљам само кола од генерала?  Мени за исту поправку исто плате и генерал и радник. Зар раднику треба лошије да поправим ауто? На шта ти ја личим?“ и изгубио једну муштерију. Ал је добио ко зна колико нових. Јер ја већ десет година бар једном месечно неком испричам ову причу.  А вероватно и још понеко.

ПС тема овог писаније очито нису били они који не раде ни САМО свој посао, тј они који се не мешају у свој посао, а узимају плату без моралних проблема. Они су заиста специфичност Илирика.  

И, да, хтео сам ТО да кажем: ко ово не схвата ТАЈ ЈЕ ГЛУПАН. А глупост није економски исплатива.

http://branali.blogspot.com/               

               

               

Advertisements

2 mišljenja na „Бранимир Марковић: САМО РАДЕ СВОЈ ПОСАО

  1. „Важно је не радити САМО свој посао. Мицубиши, навијајући за свој брине и о туђим стомацима, не зато што је племенит, већ што је паметан.“

    Браво сердаре, то је једини капитализам који је мени прихватљив. Назвао сам га „Брмизам“ 🙂

    Sviđa mi se

  2. kako pobrkati genocid i democid: „“Sa druge strane, ta katastrofalna otpuštanja, su gospodine Đeliću, već bila u vreme Vlade u kojoj ste vi bili sastavni deo, u vreme Vlade gde ste nasledili 13,2% nezaposlenih, a ostavili u ovoj Srbiji više od 26% nezaposlenih. Tapšali ste Borisu Tadiću kada je najavio 200.000 novih radnih mesta. Ostalo je 14% populacije u Srbiji. Genocid ste napravili sa otpuštanjima, i možete da kažete da će neko otpuštati i možete da spočitavate nekome, i možete da gledate u staklenu kuglu.” – See more at: http://www.istinomer.rs/bonus/prejaka-rec-ustalasala-skupstinu/#sthash.ystTSvg0.dpuf

    kastracija!
    kastracija?
    ma vakcinajacijaaa.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s