Ненад Полимац „ВЈЕЧНО ЖИВИ“

 Бајићева породица стратешки је распоређена на све кључне погоне серије, па је чак и директор фотографије Предраг Јочић,супруг Бајићеве кћери Јелене. Нешто слично у нас успева направити Антун Врдољак.

раније смо чули још већу баналност, да „ситуација у којој се налазимо није нимало лака”, а видели и Бајићево редатељску „суптилност” када мења фокус камере с лица Ристовског на сат на којем тек што није откуцала поноћ

добро су му рекли да је јутро уочи бомбардовања било прекрасно, али су му заборавили споменути да је то било у недељу, иначе не би инсценирао финале у фабрици у Раковици, где радници управо долазе на посао. Или је тако можда било у Краљевини Југославији. Раднике су експлоатисали до те мере да им нису давали ни слободну недељу

Image

Упркос труду тридесетак поклоника СКОЈ-а, Савеза комунистичке омладине Југославије, који су демонстрирали испред зграде Радио-телевизије Србије због фалсификовања историје, тј. афирмисања четничког покрета Драже Михаиловића, серија „Равна гора”, чији је РТС копродуцент, није баш наелектрисала Србију.

Прва епизода каснила је више од пет минута јер је телевизија радије преносила уживо како је полудели пензионер, у селу Метикош забарикадиран у својој кући,сатима држао у шаху полицију, а у понедељак ујутро председник Томислав Николић у посебном прилогу листу „Политика” позабавио се предстојећом стотом годишњицом Сарајевског атентата, а поделу на четнике и партизане уопште није ни спомињао.

Зато су књижевници Душан Ковачевић и Матија Бећковић на директан упит штамисле о „Равној гори” одговорили да је она страна – комунистичка – снимила у прошлој држави на стотине филмова о свом виђењу повести, а ова наша (каква год то да је) сад је напокон добила прилику за своју верзију догађаја. Уколико сте одгледали прву епизоду, неће вам бити јасно о чему то Ковачевић и Бећковић говоре. У њој нема апсолутно ничега због чега је серијаприбавила толики публицитет.

У питању је доку драма која се одиграва уочи бомбардовања Београда 6. априла 1941. и којаје без икакве фрке могла бити емитованаи у бившојЈугославији. Будући да контроверзни Дража Михаиловић у изведби Небојше Глоговца, глумца који недељом увече забавља и читаву Хрватску у серији Нове ТВ „Стела”, стиже тек у четвртој епизоди, очито је редитељ и сценарист Радош Бајић одлучио своје главне адуте распоредити крајње рационално.

У уводу нема ничег што би вас здрмало: да је у питању америчка серија, аутора би позвали на рибање и запретили му да у наредној епизоди брже-боље смисли неколико атракција, иначе ће обуставити емитовање. Бајић, дакако, није под таквим притиском, јер је РТС једва смогао средства да се укључи у пројект који финансијски контролишесам Бајић: његова породица стратешки је распоређена на све кључне погоне серије, па је чак и директор фотографије Предраг Јочић,супруг Бајићеве кћери Јелене. Нешто слично у нас успева направити Антун Врдољак.

Прва епизода зове се „Напад” и најзанимљивија сцена у њој је састанак касно увече у кабинету „ђенерала” Душана Симовића (познати македонски глумац Петре Арсовски): на њега стиже један други „ђенерал”, Бора Мирковић (Лазар Ристовски), наводно мозак пуча од 27. марта који је срушио владу Цветковић–Мачек и онемогућио пристајање Југославије уз Силе осовине. Мирковић је управо из британских извора дознао да ће се Лондон држати по страни у евентуалном сукобу Берлина и Београда и да потоњем нема помоћи, јер се Симовићу немачки велепосланик уопште не јавља. Једини дисонантни елемент на том скупу је Хрват др Иван Андрес (новосадски глумац Атила Гириц), некадашњи министар индустрије и трговине у влади Цветковић–Мачек, који одмах напушта просторију, јер се не подноси с харизматичним Мирковићем. У материјалима за серију наведено је да је у „Нападу” требало данаступи и Ирфан Менсур у улози др Владка Мачека, но његове су сцене или избачене или сачуване за другу епизоду. На таквом састанку Мачек ионако није могао бити, јер се у то време налазио у Загребу.

Још је једино вредна спомена сцена у којој буде краља Петра Другог Карађорђевића (Ђорђе Живадиновић), јер бомбардовање само што није почело. Момак је заспао уз књигу, послуга се не усуђује да га пробуди, а када јој то и успе, највећи је проблем пронаћи папуче његовогвисочанства. Има ту нешто мало стила и духовитости као у енглеским комедијама, но поквари је реплика једног од часника: „Народ који изгуби краља, изгубио је све.” Ипак, како смо раније чули још већу баналност, да „ситуација у којој се налазимо није нимало лака”, а видели и Бајићево редатељску „суптилност” када мења фокус камере с лица Ристовског на сат на којем тек што није откуцала поноћ, чудимо се да су у „Нападу” и такве искрице креативности уопште могуће.

Прва епизода вешто прикрива скроман буџет, јер чим се догоди нешто компликованије, Бајић посеже за журналима.

Бајић – некадашњи глумац, наводно је годинама проучавао то раздобље, добро су му рекли да је јутро уочи бомбардовања било прекрасно, али су му заборавили споменути да је то било у недељу, иначе не би инсценирао финале у фабрици у Раковици, где радници управо долазе на посао. Или је тако можда било у Краљевини Југославији. Раднике су експлоатисали до те мере да им нису давали ни слободну недељу, па се ваљда због тога држава и распала.

http://www.jutarnji.hr/

ПС прИЈевод тИЈекста са срБског ијекавског на екавски Анте Старчевића сочинило уредништво масонске Политике

2 mišljenja na „Ненад Полимац „ВЈЕЧНО ЖИВИ“

  1. a evo i komentara sa Standarda da nam otvori oči: „jamesbrown • an hour ago −
    Veselo je procitati komentare ustaske,po recima legendarnog Micica,kultura nastala ukrstanjem papige i majmuna.“

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s