Иво Алебић КАКО СПРЕМИТИ ШАШЛИК – У ПРЕВОДУ СА срБског НА ХРВАТСКИ – како преводити са руског

унутар славенске групе језика преводитељи често не провјеравају оне ријечи које им једнако или слично звуче ријечима властитог језика.

нпр., руски „изменy“, што је прељуб или издаја, преводи се као мијене,  цијењени хрватски писац руску ријеч „магазинy“ преводи као часопис, умјесто трговина, а „вино“ као сладострасан напитак, а не кривња

Ирина Александер темељила је свој рад на радикалном језичном (микростилистичком) пријеводуостављала је заједничке коријене ријечи, а притом игнорирала њихова различита значења.

Image

 

Пријевод је често одговоран за рецепцију појединог аутора у новој култури. Зна се догодити да изузетна књига на једном језику постане, због лошег пријевода, књижевним шундом на другом. Такав је код нас био случај с романом „Сањин“ Михаила Арцибашева, једног од најскандалознијих дјела свјетске књижевности XX. стољећа који је у Хрватској први пут изашао 1917. у кроатизираном пријеводу Драгослава П. Ђорђевића, а који је хрватска критика примила за примјер еротске петпарачке литературе. Кад говоримо о превођењу унутар славенске групе језика, преводитељи често долазе и у напаст, па не провјеравају, ма колико год то смијешно звучало, оне ријечи које им једнако или слично звуче ријечима властитог језика. Такве грешке, на што је указивао Иван Сламниг, проналазе се и у пријашњим пријеводима Пушкиновог „Евгенија Оњегина“ (нпр., руски „изменy“, што је прељуб или издаја, преводи се као мијене итд.). Од новијих примјера може се споменути, рецимо, Бауеров пријевод руске авангардне пјесникиње Цветајеве у којем цијењени хрватски писац руску ријеч „магазинy“ преводи као часопис, умјесто трговина, а „вино“ као сладострасан напитак, а не кривња (детаљније види овдје). Дакле, врло вјеројатно да и други хрватски пријеводи обилују таквим преводитељским „киксевима“, те је на хрватској русистици и русофоној заједници да освијести и исправи ту неправду нанесену руским писцима.

у 19. ст., откад расте потреба за проучавањем славенске књижевности, руски писци преводе се у двама типовима прекодирања. Најприје настаје експресиван (или рецептиван) пријевод Карамзинове повијесне приповијести „Марта-посадница“ из пера хрватског повјесничара и књижевника Ивана Кукуљевића Сакцинског. Тај пријевод био је, дакле, оријентиран на план садржаја из којег су се обликовале особитости плана израза. Сасвим другачији приступ руским приповједачима XИX. ст., особито стваралаштву Ивана Сергејевича Тургењева, налазимо у друштвено-аналитичким пријеводима Јосипа Мишкатовића, након којих су хрватску реалистичну прозу (Гјалски, Драженовић, Козарац, Лесковар) преплавили многобројни русизми. Значај Мишкатовићевих пријевода примијетио је и Крлежа, говорећи о „тургењевштини“ и њезином утјецају на развој хрватске прозе.

Ако је до Октобарске револуције владала спонтаност у одабиру тема пријевода, од 1917. па све до краја Другог свјетског рата циљано се бирају наслови руских књига, сматра Ирена Лукшић. У том раздобљу совјетске књижевности, Аугуст Цесарец и Владимир Ћопић кроз своје пријеводе Горког, Лењина, Богданова и Стаљина настоје понајприје придобити суборце, док је литерарна вриједност дјела остављена у другом плану. Но тад дјелује и Ирина Кунина Александер, руска списатељица и водитељица литерарног салона у Загребу који су посјећивали махом лијево оријентирани интелектуалци на челу с Мирославом Крлежом. Њезина преводитељска дјелатност била је изузетно плодна (Блок, Јесењин, Замјатин, Зошченко, А. Толстој, Мајаковски), али допринос, према мишљењу Ирене Лукшић, мален. Наиме, Ирина Александер темељила је свој рад на радикалном језичном (микростилистичком) пријеводу, покушавајући „дочарати“ на хрватском језику како, рецимо, руски симболички пјесник Блок звучи на руском. Дакле, ограничила се на транспонирање умјетничког дјела, остављала је заједничке коријене ријечи, а притом игнорирала њихова различита значења.

http://ruskivjesnik.com/

 

Advertisements

Jedno mišljenje na „Иво Алебић КАКО СПРЕМИТИ ШАШЛИК – У ПРЕВОДУ СА срБског НА ХРВАТСКИ – како преводити са руског

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s