Милан Миленковић: Како се каже „беда“ на јапанском?

између еврофолирантске утопије и стварности, отворила се провалија, коју ни медији више не могу да премосте.

sibicar

У бесконачном, дугом низу успеха наше Владе, засветлела је једна нова звездица: клинци ће, експериментално додуше, у једној београдској гимназији, учити јапански! Дешава се то кад евратлантске интеграције постану тесан оквир за овако ингениозну политичку елиту, каквом су нас, да л` Бог, да л` Ђаво, усрећили. Нема сумње да је то тек први корак у правцу зближавања наша два братска и, замало, добросуседска народа. Лично не сумњам да ће сада наши привредници, на челу са протопривредником, Александром Вучићем, похрлити да позову и јапанске привреднике да улажу у Србију. На пример, у препакивању спонзоруша у гејше, или, зашто не, фабрику ножева за сепуку – ритуална самоубиства, за наше тржиште, да Срби могу адекватно да одговоре новим мерама економске политике највећег живућег српског генија, Лазара Крстића. У обзир долази и производња, у копродукцији, цртаних филмова, типа Нинџа корњача, које искорењују, на недељној бази, корупцију и криминал. Ми бисмо дали неку стару фабрику и субвенције од 100 000 долара по Нинџа корњачи, купили бисмо им половну опрему на лизинг, а Јапанци би, уз наклон, прихватили 51% власништва у компанији за производњу цртаћа. Нормално, почетак цртања би овековечио РТС, уз присуство бар три министра, чије би главе надлетали нешто олиндрали Мигови 29.

Наравно, отварају се и друге могућности: увоз песка из нама братске Сауди Арабије, који бисмо плаћали извозом пољопривредних производа, док још има пољопривредника; кад их уредно побијемо даљим економским мерама, песак ћемо плаћати из кредита, који ће плаћати наши потомци из 23. века, за које нас боли дупе. Неко ће питати: зашто бисмо увозили песак? Па да упослимо нашу грађевинску оперативу, која није конкурентна, због тога што користи речни, а не пустињски песак. Песак ћемо превозити флотом Етихада од…да видим…једног авиона. Авион је мало полован, али ни песак није нов.

Да куцнем у дрво: долази нам Мерцедес. ППВ ће га довести Аудијем. Без зезања: боље би било да доведу Ауди, тако би скрамица нашег друштва, у распону од председника државе, до начелника општинских служби, могла да вози домаћи ауто. А, да! Умало да заборавим: да ли знате да наш домаћи Фића, овај нови, у нашој Србији, кошта 2000 евради више него у Чешкој? Стара прича о овцама и шишању.

Све у свему, како је кренуло, страни инвеститори су нахрупили у таквом броју, да Влада мора да прави листе чекања за инвестиције. Ако наставе овако, мораћемо да оформимо Агенцију за одређивање приоритета у страним инвестицијама. Срби, радујте се! Вашим патњама је крај. Већ око 2025-те ћете живети као 1965-те!

А сад без зезања: тотални колапс система, посебно економског, може се избећи само даљим и све већим задуживањима. Узимање кредита је наша најјача привредна грана и тако ће и остати, бар док се не смањи производња генија за економију, лидера у региону и осталих продаваца плавичасте магле и тананих нити. Поредак се опире довођењу ствари у ред, а живот почиње да се опире поретку. Живот је оно што је прво, што је старије и нема сумње да ће победити али, док се то не деси, нагледаћемо се (а, богами, и натрпети) лажних пророка и месија, науживаћемо се Потемкинових авиона, Мерцедеса, ИТ технологија и осталих небулоза. Важно је ово: између еврофолирантске утопије и стварности, отворила се провалија, коју ни медији више не могу да премосте. Ум за морем, смрт за вратом, што каже народ. Садашњост више не може да се закрпи будућношћу и прича о бољем животу у 23. веку постаје смешна. Али, и потенцијално веома опасна, јер ће се прича о светлој будућности претворити у причу о тврдој одбрани садашњице наше владајуће клике.

Све приче које нам причају су „на шатро“: шатро се иде у Европу, шатро се решава економија, шатро се Косово чува у саставу Србије…све је „на шатро“, сем Дедиња. Оно је стварно и опипљиво. Гледао га ја својим очима. Ако се неко пита шта лежи у основи српске политичке борбе, која се велика и важна питања решавају у нашој политици, зашто Косово мора да се преда Шиптарима, зашто ћете кркати ГМО, погледајте Дедиње и све ће вам бити јасно. Проста, банална, чисто биолошка питања моћи и плена, једина су која се решавају унутар наше псеудолеите. Ако вам се икад учини да нисам у праву, да ту постоји нешто веће, нешто више и значајније од сопствених гаћа, укаканих претераним конзумирањем кавијара и из птица исцеђеним млеком, гласајте опет за владајућу коалицију. Она ће вам помоћи, током још једног мандата, да дођете до истог закључка као ја.

Advertisements

4 mišljenja na „Милан Миленковић: Како се каже „беда“ на јапанском?

  1. не видим ништа лоше у томе што с еу једној јединој школи учи јапански…и у Јапану се учи српски, како би тек јапанкси МИленковић могао да се изругује. .. Боље би нам било генерално да се угледамо на боље узоре, а јапанци су међу најбољим

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s