Драгослав Павков: Догађа се на Фејсу

Сваки динар који нам је остао у џепу јер га нисмо поклонили тајкунима својеврсно је одликовање и признање које дајемо сами себи.

Након што је синоћ објављено да је у Београду заведен полицијски час као у златно доба хер Кригера, на свој „ФБ зид“ поставих следећи „статус“:

fani

Добро. Хајде да узвратимо: Они имају силу ми имамо моћ! 

Од ујутро, за почетак нека сви чланови ове групе (Абициозни активисти) престану да купују у тржним центрима и у локалима главних финансијера свих србијанских режима попут Петра Матијевића, нека престану да купују тестенине из Фиделинке (власништво Чеде Јовановића), уље и остале производе Викторија групе (власништво ДС), шећер који производе шећеране „за по евро“ М.Костића (слободно дописати којег спонзора режима поред наведених треба бојкотовати). А онда нека вест о бојкоту сваки члан групе пренесе својим приватним контактима и ФБ пријатељима, а они својима…

Образложење

Да би наставио да функционише у издаји и обмани, режиму је неопходан новац и то огромна количина. Његове кључне људе не покреће никаква идеологија већ искључиво очекивана материјална корист, тако да нема разлике хоће ли Србија бити оваква или онаква, оволика или онолика, једино што је за њих битно – то је да дознаке наставе да стижу на рачуне. Главни извор прихода Владе и њених секретаријата и агенција, је државни буџет који се арчи практично и пре него што се изгласа, „на реч“.

Као што је опште познато – буџет се пуни уплатама грађана (порези, доприноси, таксе…) и кредитима код белосветских лихвара. Није спорно да ће режим (као уосталом и сваки до сада) настојати да се што пре задужи како би подмазао своје маснокопитаре, оне који му у медијима исправљају сваку брљотину, и настави са подмићивањем своје „војске оштрих оловака“ која прима редовне плате за нерад, тј. за повремено ангажовање на правом месту током предизборне кампање и на дан избора.
Међутим, задуживање не иде „попреко“, страни финансијери воле да размисле о сваком евру или долару (због тога их и имају много, јер их се не одричу као да ће убрзо изаћи из моде) и од захтева Владе за нови кредит до уплате кеша мора да прође поприлично времена. А „њима“ лова треба одмах, већ јуче…

Дакле, једини који могу да им је обезбеде су домаћи спонзори: Тајкуни који плаћају наклоност политичара и предузетници који плаћају државни рекет. Међутим, и једни и други имају змију у џепу, тј. оно што су смуљали у сламарице или депоновали на рачуне ни под мукама не би износили на светлост дана.
Дакле, даће они својим ортацима – али ако може из пазара, тј. од лове која није књижена и са којом се може манипулисати као са пластелином.

Ову „комбинацију“ грађани могу ако не потпуно да спрече, а оно могу да је поприлично отежају бојкотом тајкуна и њихових послова, фирми и интереса.
КУПОВАЊЕМ НА ПИЈАЦИ ОД ПРОИЗВОЂАЧА УМЕСТО У ТРЖНОМ ЦЕНТРУ ОД ПОСРЕДНИКА – СВОЈ НОВАЦ ДАЈЕМО ЛИЧНО ОНОМЕ КО ГА ЈЕ ЗАСЛУЖИО.
КУПОВИНОМ СВИЊСКЕ МАСТИ УМЕСТО УЉА ИЗ ТАЈКУНСКИХ ИЛИ СТРАНАЧКИХ УЉАРА НЕЋЕМО ЗНАЧАЈНО ОШТЕТИТИ СОПСТВЕНО ЗДРАВЉЕ (АКО ЋЕМО ГА УОПШТЕ И ОШТЕТИТИ), АЛИ ЋЕМО ЈАСНО СТАВИТИ ДО ЗНАЊА ДА СМО ПОСТАЛИ СВЕСНИ СВОЈЕ МОЋИ…
БОЈКОТОМ „МАТИЈЕВИЋА“ ЗА НАЈВИШЕ МЕСЕЦ ДАНА ПОСТАЋЕМО ПРЕДМЕТ ДЕБАТЕ НА ПОКРАЈИНСКОМ ОДБОРУ ДС.
И тако даље

Пре сваког великог путовања неопходно је устати из кревета… Јесмо ли људи или гмизавци?

Као што је ред, уследило је пар „лајкова“ и „шерова“ а једна пријатељица се и огласила коментаром:
Milica Guzvic Sve ste u pravu, ali – saberite koliko ima nezaposlenih, koliko ima zaposlenih, koliko dobija socijalnu pomoć i koliko ima penzinera koji,nažalost, izdržavaju porodice,a akop nema para u budžetu, nestaće zadnje uporište porodice koja nema posao ili nema dovoljno za život bet pomoći roditelja – penzionera.

па се отворила дебата која би неком могла бити интересантна…

Dragoslav Pavkov О чему ми овде заправо причамо? Србљи би радо да се боре, али да им неко обезбеди да ће преживети… Моја „теорија“ о пропасти нашег друштва управо се и своди на политику коју је својевремено патентирао друг Тита: Поделити друштво у размери „фифти-фифти“, па оној половини која га подржава даје све што јој треба, а другу ко шиша, јер и на тој половини има барем половина која по инерцији, ако мора да бира – бира оног ко је јачи. Своју земљу смо поклонили лоповима јер нас је кад је требало да питамо – било срамота да не „испаднемо глупи у друштву“. Повратак неће да може без крвавих гаћа ценим 😦 Коначно – зашто тај што је незапослен или прима социјалну помоћ мора да купује у Делезу или у Идеи?! Нема картицу и чекове, за њега нема ништа на одложено – шта га тера да прође поред пијаце и оде у Макси? Лично, мислим да је реч о покушају да и он на тренутак, барем док пије кафу од 150рсд буде део успешног света. Али, није ли то неозбиљно, исто колико и када момак који коњу може да ишчупа реп – за излазак драмчи лову од бабе пензионерке коју није ни погледао претходних 5-6 дана?

Milica Guzvic U suštini, dovde smo došli sami, ali su nam za sve drugi krivi i tako ostade mali broj mislećih ljudi sa hrtabrošću da nešto urade ili pomognu uspavanom delu da se probudi, ali je destrukcija jača, to je evidentno, a u međuvremenu geopolitička situacija Srbije i raspored snaga oko nje – nikad teža. Tzv demokrate, tj neoliberalni revolucionari podeliše Srbiju (kao da je nesloga ne razara već vekovima) u Prvu i Drugu, Prvu misleću isačuvanog vrednosnog sistema i nacionalnu sa divnom tradicijom, optužujući je kao zaostalu, glupu koja živi u prošlosti i Drugu, onu koju oni predstavljaju, brojem veću kao modernu, progresivnu sa vizijom budućnosti, proglašavajući istoriju i žrtvu predaka kao mit (ne znajući da narod koji nema mit nije narod), istovremeno oduzimajući sadašnjost, a narod mirno prihvatao 10 godina oduzimanje sadašnjosti sa posledicama beznađa budućnosti. I, šta sada, hoćemo li opet da ubijamo jedne druge? Nenormalno. Potrebni su jaki i mudri, hrabri ljudi koji su spremni na svaku žrtvu,a bez ličnog interesa – gde su?!

За сваку борбу па и ненасилни отпор, потребан је разлог; отцепљење дела територије, беда у којој живи половина грађана, организована пљачка ресурса и уопште укидање националног и људског достојанства – очигледно нису довољан разлог да се у борбу крене. На Фејсбуку имам неколико стотина пријатеља од којих је барем половина видела овај „статус“; до сада сте га прокоментарисали ви и Далида Гц, „лајковало“ га је седморо, а поделило шесторо људи. Дакле, само нас четрнаесторо је осетило какву-такву потребу за борбом, што је поражавауће и изазива многе недоумице…

На пример: Да ли нам је стварно лоше колико кукамо? Вероватно и није, судећи по броју комфорних аутомобила који се котрљају нашим улицама; по броју туристичких аранжмана продатих сваког пролећа или јесени; по броју наших грађана који по цео дан дангубе по баштама кафеа и на друштвеним мрежама; по гардероби у коју су обучени наши „љубигамајка“ потомци; по томе што незапослени не осећају никакву потребу да се изборе за запослење, већ су сви до једног тешки „легалисти“ који „знају“ да је ово капитализам и да „овако мора“…

Оно што мене депримира, то је да у нашем јавном простору заправо и нема идеје о томе шта бисмо ми сами требали да урадимо да би Србију учинили добрим местом за живот. Друга Србија дилеме нема – треба ући у ЕУ и НАТО па да нас бог види; ЕУ ће нас хранити а НАТО бранити, ми ћемо да лежимо на миндерлуцима (понеко ће ипак морати да чвака неки ђаво по компјутерима) и то је највиши степен развоја демократије и поштовања људских права.
Прва Србија има наравно супротан став и није толико унисона као колеге из „друге“; једне „патриоте“ мисле да једноставно овде треба д’уђу Руси са својим тенковима и авијонима и заведу ред, браћу одбране, а издајнике помлате или протерају, док друге мисле исто то, али да не би било лепо малтретирати Русе (и Кинезе) да прљају руке: Они само нека дају лову и оружје – ми ћемо се са унутрашњим и страним непријатељима обрачунати сами… За србског Путина би вероватно акламацијом био прихваћен Бајатовић (мали човек из народа, гроник и дуг језик већ има, само мало моћи му фали и исти ВВ) и Бог би и нас Србе коначно погледао…

Наравно, ни од једног ни од другог нема ништа, оно што називамо „запад“ и сам има више издржаваних особа него што му се допада, ми му требамо исто као што му фали чир на дупету…
Руси нас воле к’о браћу (и сестре) али у економији и политици ипак више воле да сарађују с неким озбљнијим… Шта нам је онда преостало?
Не много: Користити овакве прилике па режиму (било ко да га чини јер систем вредности је исти па су и режими сви исти) и суграђанима што је чешће могуће демонстрирати да у друштву постоје снаге које се не мире са свођењем на незнавени плебс. Што дуже борба буде трајала, истомишљеника ће бити све више, а ми можемо очекивати само корист. Сваки динар који нам је остао у џепу јер га нисмо поклонили тајкунима својеврсно је одликовање и признање које дајемо сами себи.

Овај „систем вредности“ није настао сам од себе већ је смишљен од неког много паметног и много кварног; самопоштовање нам је прилично девастирано а оно оперетско србовање са кидањем дугмића и исписивањем шовинистичких парола по зидовима који се опет крече нашим новцем више није ни смешно него жалосно… Против овог непријатеља никад неће моћи да се окупи сила без да је финансира неко са стране; а тај „са стране“ то никад неће урадити због нас, већ ако уради – урадиће због својих себичних интереса. Дакле, мораћемо за промену да покушамо на досад невиђен начин: Грађанским отпором и ненасиљем. Ако држава може да нам пошаље извршиоце јер дугујемо за струју или гас, тв претплату или кредит – нико не може да нас натера да њеним представницима преко тајкуна и страначких компанија свој новац убацујемо у џепове! А колико су јаке везе које „их“ спајају, видећемо чим им закасне прве дознаке: Ти што мисле да се новцем може купити баш све – због новца ће се поклати и међусобно. Живи били – па видели.

наставиће се, није да неће…

Advertisements

12 mišljenja na „Драгослав Павков: Догађа се на Фејсу

  1. Тако и радим. Нешто ми слабо иде агитација…
    Уђем у разговор, лепо разложим и као да ме је разумео. А онда се окрене и пожури да му нека „акција“ не промакне. Но, ја не одустајем. Причам даље и поново. Може бити да ћу најебати као онај певац што рано кукурикне…
    Ето.

    Sviđa mi se

    • “ Може бити да ћу најебати као онај певац што рано кукурикне…“
      Ма јок, ови који су у „акцијама“ лажу сами себе и оптерећени су благоутробијем, а они који би могли да те третирају као певца – имају већих брига и пречег посла: Како украсти још 100евара који им хронично недостају.

      Sviđa mi se

  2. Овакви животни текстови,су најкориснији,јер усмеравају,без обзира да ли је то ауторова намера и зато их веома радо читам.О овој теми не мора да се много размишља, а врло брзо је применљива.Када сам питала комшиницу зашто одлази у Меркатор и Идеу,одговорила ми је „шта је теби,па свугде раде наши људи,треба да зараде плате“.Аргумент!?Колике плате?Да нема сивкасте економије,јадно би их те плате издржавале!Логика „чувај своју прћија и не гледај преко плота“па и ако комшији крче црева,лепо се примила код наших људи.Оно што није ни на крај памети таквима је;а шта кад код тебе крене крчање,а комшија већ умро?Такво размишљање у основи,нас је довело до распродаје свега и свачега у држави, а да није било неког озбиљног отпора власника–народа.Научени,не случајно, да оно што је заједничко,није ничије,узео је свој данак.Они промућурнији,схватили су на време, узели са обе шаке,али није им доста ;морају“ подмиривати“гладна политичка уста,а та глад је неутажива.То плаћа и прва и друга и педесет пета Србија,без разлике.Они изнад,са шакама и сламарицама пуним „шушки“,они нису ни прва ни педесет пета Србија,они купују,продају и преподају,то је посебан сој.Е ти трговци морају да нас дебело интересују,јер у том „бизнису“смо ми и то као предмет нарочитог интересовања.Могућност да искористимо њихово интересовање за нас као купце итекако постоји. Нећемо куповати,код њих. Тиме доприносимо,да се разреде редови увезаних заједничким интересима политичко- трговачке клике.(веровали или не,али тако директно утичемо и на политику и вајне политиканте).А једноставно је,између осталог,само прво „заврнути рукаве“.Ко има парченце земље,нек је мало окопа,посеје.Ем корисно, ем не мора да „џогингује“.Оно што не можемо сами да произведемо,а пуно је тога,треба да купујемо у мањим продавницама,а већ има оних које пазе код набавке робе , да пласирају наше производе.Пијаца је дивно место где може да се набави доста ствари,упознају директно произвођачи,али и ту треба бити опрезан.Ни сељаци нису као што су некад били.Здраво воле Тотале и тоталне хербициде,кажу нема ко да копа!А колико имамо незапослених?Можда на први поглед ,а применимо ово,изгледа неделотворно и мало,али…нас је много!Желела сам да кажем да примењујем(од недавна,година и нешто) све;од сејања баште до куповине ван великих супер маркета и веома се добро осећам!(неће видети моју „белу банку“мајчини синови!)Осећам се корисном у овом лудилу!

    Sviđa mi se

    • SVE JE TO LEPO I KRASNO, ALI – gde da kupuju beograđani? Nema svako para da seljaku da za slaninu sapunjaru bez PDVa koliko košta u italijanskom supermarketu sa sve pe-de-ve-ima čista pršuta. ..
      nažalost kupuju matijevićevo smeće JER NEMAJU PARA ZA DRUGO

      Sviđa mi se

      • Где да купујете?У околини Београда и београдским пијацама.Пазар једном недељно удружени са пријатељима.Смеће( матијевићево и других мешетара) је страшно скупо јер у цену улазе и лекови,који се истина ,касније купују.Посветите мало пажње том сељаку на пијаци,који минут,можда се боље упознате на обострану корист.А ако користите реченицу „мрзи ме ..ово или оно“слободно наставите набавку у супер-маркетима,они су управо створени да између осталог понегују и развију“ мрзи ме“и да продају тушта и тма смећа туђег,и добро утврде свој пазар са заштитницима и успут их мало исфинансирају. Ви најбоље познајете сопствене навике и сигурно знате решење.Желим вам свако добро.

        Sviđa mi se

  3. logika ilirskog uma:
    stav a: „Hrvatski maslinari su u gubitku zbog ulaska u Europsku uniju. Maslinovo ulje iz europskih zemalja i upola je jeftinije od domaćeg.“
    stav b: “ najveća prepreka su im, kažu, navike domaćih potrošača. Dok primjerice prosječan Grk na godinu potroši 20 litara maslinovog ulja, stanovnik Hrvatske kupi i potroši – tek dvije.“
    znači Iliri su majmuni što ne kupuju duplo skuplje a lošije malsinovo ulje. .. e tako vam je i sa seljačkom ranom u Srbiji – najskuplja na svetu i bez pedevea .. daj da To istražimo. ZAŠTO?

    Sviđa mi se

  4. ја купујем на Бајлонију, и код сељака произвођача директно, чак и козје производе, јер имам велику плату.. ја говорим о просечном Србину… кои не може да да преко 1000 динара за козји сир.

    Sviđa mi se

    • јебига брме, па одакле ти идеја да просечни Србин уопште треба да једе козји сир или пармски пршут?! Просечни грађани у целом свету једу пасуљ и купус са“зидарском“ кобасицом (350рсд/кг) или хамбуршком сланином (око 650рсд/кг), рестован кромпир са сличним прилозима или ђувеч од поврћа – такође са неким другокласним месом. печена пилетина се једе једном недељно, а „недељни ручак“ који подразумева супу, печење, сосове, пире и колаче,као што му само име каже – недељом.
      Као што знаш, и претерано ждерање меса се савршено уклапа у моју „теорију“ о пропасти „Илирика“; а ждерање је почело када су Јанези успели да нам своје „замрзовалне шкриње“ увале као нешто без чега се не може ни замислити савремени дом радника и самоуправљача. Онда је нагло порасла популарност рођака са села – произвођача месине сваке врсте и габарита; снајке су престале да крчкају поврће и прешле су на вегету или злочин Це, „нормални“ ручак је постао две шницле по особи… На мени српског и илирског домороца уселила су се јела која је пристојан свет до тад јео само у кафани: ћевапи, пљескавице, мућкалице и мешана меса… Просто, ниси „прави“ Србин ако немаш неки „свој рецепис“ за спремање месине.

      Да га не тупим превише: Срби су данас гојазни од сиротиње. Онај ко нам је увалио замрзиваче, на то је и рачунао у својим дугорочним плановима… Од замрзнуте хране без укуса, лако смо стигли до презачињених гована обогаћених којекаквим адитивима Е-богтепиташта и појачивачима укуса које продају Матијевић и весела увозничка дружина. Па је сасвим нормално да клинац у хамбургерији испред школе за доручак изеде дуплу пљеску са пола киле помфрита, оплемењеног „са свим“. Онај ко то себи не може да приушти – није неко с ким би било ко пожелео да се дружи.
      Нажалост, ово је у нашој јавности још увек табу, код нас се удомаћило да се родитељи поносе дететом које може да поједе „15 у лепињи с луком“; по мом скромном мишљењу то има директне везе са ситносељачким коренима којих се малограђани итекако стиде, они који никад не пропусте да истакну да су „рођени Београђани“, али више бих волео да то изелаборира неко паметнији, или барем неки носилац дипломе (и других друштвених признања 🙂 ).

      Sviđa mi se

  5. Povratni ping: Kо умије вама сплести в’јенце? | Pogledi

  6. Eлем, наставиће се није да неће…
    Не прође ни година ,ал’ као јуче да смо писали о овоме. Није да не мисле планери како све обуздати плебс—ждераче, који се уопште не уклапају у нове победе Глобалних вођа и бранитеља више класе. Уклопљени у то код нас, није да нису режимски посленици.Трукују се закони, све у шеснаест и све сем Закон о строгој контроли пестицида и хербицида—продаја уз л.к. и упис у евиденцију тих купаца. Али печење ракије, традиционално знање и умеће наших сељака—неће моћи. Лековито биље, ццц…колико ли биљних тровача, а тек оних који су се обогатили берући га бесплатно—строга контрола. Нећеш се ти Србине мени тровати док фармација( и она покојно наша,срећно отуђена) ради за тебе. А тек планирани намети на сељачке „газдачке поседе“! Платићеш ти мајчин сине земљу наслеђену од сукурлова–има да ти приседне!
    Све подводе под прописе, а нарочито људско право рођењем, на ваздух, воду и честиту душу.
    Дефинитивно раслојавање нашег становништва не види само онај ко неће. Задатак нас који ,кад у руку узмемо груду топле, родне, наше земљице, а знамо где припадамо и знамо из дубине душе да испоштујемо оно што нам она говори;“ Чувајте ме у мени је ваша слобода.“ је да се боримо и то без „говњивих мотки“.Сви заједно разрађујмо стратегију и одмах примењујмо.
    Није нас ни петоро сличних, ни десеторо. Много нас је више. Наћићемо се, јер се тражимо.Још је много, уз нас, сличних који осећају да су нас ОНИ уобручили и да све брже стежу. Дотле сви пружимо од себе све што можемо, а бојкот тајкунске зараде на нашој грбачи ,је ситница.
    И…још чувајмо у темељу, златни зрак мисли; Ако моје дете не иде босо,нећу ни да ми је комшијско необувено…….а комшијина крава, с’ ћошка, жива и здрава била и моје дете и комшијино пију њено млеко. Наставиће се…Зар не мора…?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s