Ана Радмиловић одговара на Брмова питања Миленковићу (а да то ни не зна)

Зашто грађани нису желели да гласају у северној Митровици, Звечану, нешто боље у Зубин Потоку и Лепосавићу? Зато што су, откад су чули за кандидата Пантића – а то је било време барикада 2011 – осећали страх од овог човека о којем су знали да се не појављује без бројног обезбеђења сумњивих биографија. Онда су исти тај страх осећали када су видели Вулина у униформи и његове „црнокошуљаше“, није им пријало то што се дере на њих и поново (као и у време барикада или било којих других протеста који су били „радна обавеза“) прети губитком послова, плата, живота на Косову.

 

Ако неко верује да оно што се десило на сачувај-ме-боже Косову не може да се дошета до гладног Београда, и тај је блажен. Ако неко није приметио ништа чудно током утакмице која је претходила изборима, тај може да ужива у лепим јесењим данима не мислећи апсолутно ни о чему

Image

Milizia Volontaria per la Sicurezza Nazionale

Како су Марко Јакшић, екстремисти и Шиптари саботирали изборе на Северу? Пратећи извештаје медија – једноставно. На позив Марка Јакшића одазвао се чудан свет из централне Србије (претварали су се да су МУП Србије), ту се некако створио и Обрадовић из Образа, маскота српског екстремизма, а Шиптари су навијали да све пропадне. Помогли су Јакшићу да преко границе убаци на Север те дивљаке и, кад су видели како је велик одзив грађана који су појурили на биралишта – почели су да дивљају, односе бирачке спискове у јужну Митровицу (с којом је Јакшић одувек имао добру сарадњу) и насрнули су на биралишта, рушећи све пред собом.

Грађани су се престравили и нису смели да изађу из кућа. Неки су, што се видело на снимцима, вриштали испред гласачких места и деловали су успаничено.

Онда је Вучић затражио од Света да му да само 45 минута да доведе полицију и среди ситуацију. Свет га није разумео. Митровчани јесу, они верују да само онај који је организовао дивљање има моћ да га за 45 минута заустави. Треба напоменути да је тај свет са Севера, благо речено, параноидан и да је луд. Ево доказа: то се скоро 14 година рукама и ногама бранило од „шиптаризације“, кукало и демонстрирало по зими, снегу, ветру и тако даље како би остало део Србије, а никако део квазидржаве Косово. Истина је, терало их је. Уцењивани губитком посла (као и сада уосталом), могућношћу да им каква бомба улети у локал или стан, да им неки манијак патриотског имиџа пошаље лудаке који ће му изрешетати кућу аутоматом… Као и ових недеља, месеци, дана пред одржавање неславно завршених а криво схваћених као историјских избора – како рече Бехљул Бећај, албалнски аналитичар, који за овај фијаско на северу криви и Брисел и Вашингтон, који су преценили домашаје и актере. Актери са своје стране нису покушали да се сретну с реалношћу, занемарили су стање, расположење и мишљење грађана.

НИЈЕ ЈАКШИЋ, А КО ЈЕСТЕ Од Срба с обе стране дало се чути свашта. Све телевизије обавестиле су грађане да су изборе упропастили екстремисти Марка Јакшића. Постоји један мали проблем када је ова теорија у питању. Марко Јакшић јесте био на власти на Северу. Дуго. Али више није. Веома је необично замислити ситуацију где он поред Мупа и Капееса те цариника, шверцује некакве мушкарце обучене да у року од пола сата направе хаос на Северу.

Дакле, вероватно није Јакшић. Да, био је и он склон да својевремено тера људе да стоје на улици усред зиме и раде све оно гореописано под претњом отказа и етикете издајника, али то време је прошло. Познајући систем у којем је и сам учествовао и служио се сличним методом, Јакшић је потпуно тачно најавио след догађаја у недељу, на дан избора.

Ко је онда? Криминалне структуре којима одговара да Север остане силом прилике створена бесцаринска зона и рај за шверц сваке врсте? Ако се сетимо имена људи који су означени, осуђивани, пуштани… ако се, дакле, сетимо ко су ти највећи криминалци, убице, шверцери и профитери а онда питамо где су они сада, на чијој су страни, да ли су на слободи, да ли учествују на себи својствен начин у разним „предизборним кампањама“, ко се сликао с њима на Ибар мосту… где ћемо их наћи?

У обезбеђењу министра Вулина, у градовима централне Србије, где „утичу“ на изборне резултате, на Косову, у улози кандидата ГИ Српска за градоначелника Косовске Митровице.

Зашто, ако овако сагледамо ствари, грађани нису желели да гласају у северној Митровици, Звечану, нешто боље у Зубин Потоку и Лепосавићу? Зато што су, откад су чули за кандидата Пантића – а то је било време барикада 2011 – осећали страх од овог човека о којем су знали да се не појављује без бројног обезбеђења сумњивих биографија. Онда су исти тај страх осећали када су видели Вулина у униформи и његове „црнокошуљаше“, није им пријало то што се дере на њих и поново (као и у време барикада или било којих других протеста који су били „радна обавеза“) прети губитком послова, плата, живота на Косову.

Можда су све вести које су стизале од стране медија који то нису, аматерски снимци чувених батинаша и типова који су поразбијали бирачке кутије и затворили биралишта – лажне. То је свет из Косовске Митровице који је махом убеђен да је читав хаос изазвала држава – Србија. Схвативши да губи „историјску битку“ вођену уценама и претњама. Можда су снимци лажни. Можда је истина да је на Север „упао“ Дикићев брат са својом жандармеријом из Ниша и из ината упропастио изборе.

ПСИХО ХОРОР Све је могуће. Чак и то да би Вучић, да су благовремено разумели његову молбу да добије 45 минута и среди ствар тако што ће довести српски МУП, спречио сирене за узбуну, рафалну пуцњаву, детонације на које су се жалили Митровчани. Сад му је дозвољено, на радост грађана.

Један је рекао, и та ми реченица јако лоше звучи, да се након ове недеље осећа силовано. Није добро када се то чује од човека који је прошао рат, живот без струје, од 19 часова без воде, па онда како-кад, па опет није хтео да оде с Косова. Ако се један упућен и без илузија „осети силовано“ не смем ни да мислим како су се осећале оне жене које су вриштале испред разлупаних биралишта док су мушки гласови урлали нешто непријатно. А ако је један ратни извештач рекао да се први пут забринуо за своју безбедност, а то није свет који се плаши док се „ствар“ дешава, него иде па где стигне, а плаши се накнадно – онда то значи да је неко успео да од Севера направи крими психо-хорор, за потребе избора. А после?

Онај кога, после овога, не забрине шта ће се данас-сутра дешавати у Војводини, ко се не запита шта ће се десити када у децембру дођу Руси са својим Јужним током (а управо имамо једну страшну кампању против тог посла), како ће се наша влада снаћи пред свим тим и ко зна којим све још, изазовима – тај је блажен. Ако неко верује да оно што се десило на сачувај-ме-боже Косову не може да се дошета до гладног Београда, и тај је блажен. Ако неко није приметио ништа чудно током утакмице која је претходила изборима, тај може да ужива у лепим јесењим данима не мислећи апсолутно ни о чему – што психолози, редовни гости свих јутарњих програма, не без разлога, свакодневно препоручују.

Него, Косово. Север. Косовска Митровица. Шта ће бити? Хоће ли, што можда и није тако лоше, градоначелник овог места где се ломе сва копља бити Албанац?

Балканмагазин

Advertisements

Jedno mišljenje na „Ана Радмиловић одговара на Брмова питања Миленковићу (а да то ни не зна)

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s