Милан Миленковић: ОВЛАШЋЕНИ ТУМАЧИ СРПСТВА

kur

Јуче је, како нас уче медији, архипотпредседник српске Владе, Александар Вучић, чинодејствовао на Космету, уз саслужење свог протонамесника и имењака, Вулина. Током контрамунаћа, архипотпредседник је темељно објаснио Србима, што с Космета, што доведеним одавде, какав је он, у ствари, шта воли, које ципеле носи и слично.

Повремено, у кратким паузама објашњавања самог себе, позивао је Србе да изађу на утварне косовске изборе и тиме покажу врхунски патриотизам, какав и он сам показује већ пет година. Као што ред и обичаји налажу, сваки подухват, да би успешан био, мора да има и своју жртву и, у том смислу, у част доласка високог госта из Београда, пребијен је Крстимир Пантић, човек који је ходајући доказ да еволуција не ради у сваком појединачном случају. А сада мало великих мисли малих људи, односно неколико кључних ставова архиотпредседника: „Не може држава бити добра само кад исплаћује плате и пензије, а лоша ако замоли да изађу на изборе“… Да су пензије и плате стечена права, сасвим је далеко од памети овог лумена српске политичке мисли. Он је, из неког сасвим непознатог разлога, уверен да држава исплаћује плате и пензије у односу на морално-политичку подобност. Ко не слуша, не добије плату и пензију! Научило се то, с годинама, да принадлежностима подмићује присталице, па мисли да се тако може, а и мора, са читавим народом. Ако се архипотпредседник наљути, нема плата и пензија! Држава, то је он! Ова, слабо прикривена претња, претња да коцку шећера неће добити пас који не апортује, односно да ко не слуша власт, не треба да има приходе, оставља мучан утисак, јер показује (и потказује) елементарне политичке резоне Александра Вучића. Намера да се читавом народу образује условни рефлекс је мера части првог потпредседника и опасно бркање партијског склопа мишљења са државношћу и партијских улизица с народом. „Вучић је казао да сада бирамо између могућности и опстанка српског народа, с једне стране, и прошлости и веома неизвесне будућности и нестанка нашег народа, с друге стране“. У ствари, овде се не бира између опстанка и пропасти српског народа, већ Александра Вучића. Ако избори лоше прођу, господари из Брисела и Вашингтона би могли да потраже способније послушнике у Београду и то је оно што мучи Вучића. Мисао о опстанку Срба, о националним интересима, или тек мисао да и неистомишљеници треба да једу, никад није прошла кроз његову главу. Нормално, ППВ се није изјаснио која би то цифра била граница успеха косовских избора. Ако изађе 40% Срба, биће успех. Ако изађе 20%, опет ће бити успех. Ако изађе 10%, опет ће се прогласити велика победа.

Мање-више сам сигуран да су панегирици и оде мудрој државничкој политици већ написани и да се чека недеља увече да се прочитају. Како год буде, опет је ППВ победио. (Сигуран сам да ће број српских гласова у бирачким кутијама бити висок, гласали-не гласали; што зафали на Космету, убациће се с ове стране административне границе. Не би ме изненадило да више гласова буде из централне Србије, него с Космета). „После 3. новембра треба да почнемо да размишљамо како да покренемо економију, да наш народ на КиМ живи боље“, казао је Вучић преневши грађанима вест да је по први пут после дуго година забележен индустријски раст од 3,2 осто у Србији. Ова реченица ПВ-а заслужује дуго и замршено објашњење, али овде само оволико: он ће, заједно са својим еветефендијама, покренути српску економију таман кад и Вулин буде први баритон у Метрополитен опери. То спада у митове и легенде о будућности и неће се догодити. Десиће се управо обрнуто: трапава политика ће бити награђена економским сломом. Само наиван, или глуп човек може да верује да ће лоша национална политика резултирати економским напретком; то се није никада и нигде десило и неће се десити. Економска и национална политика су неодвојиве и слом једне повлачи слом друге. Што се тиче раста индустријске роизводње од 3,2%, то је смешна прича. Када се нула увећа за 3,2%, опет се добије нула. Народ који се узда у то да ће му Вучић подићи економију је народ без будућности; биће још много Потемкинових села, авиона и фабрика, али се леба нико најест неће од такве економије. ППВ ће, по обичају, цвркутати да ће се боље живети идуће године, или оне године после идуће али, ако мене питате, спремите се за дуго гладовање. Уз ППВ-а и његове економске стручњаке, само вам је то сигурно. Осим ако умете да утолите глад сликама авиона.

Даље: „Он је истакао да им неће рећи за кога да гласају пошто је из међународне заједнице замољен да се не меша, али је поручио да сами виде на чијем је скупу“. Из ових речи, само веома проницљиви могу да закључе да Вучић, истина неупадљиво, оптира за изборе. Иначе је стриктно неутралан. „Наредили су ми да одем прво у манастир, јер је ово верска посета по њиховом. Ја ћу отићи после, а они нека раде шта хоће“, поручио је Вучић. Очигледна је овде храброст архипотпредседника јер се, суочен са ко зна каквим мукама и невољама, ипак одлучио да не послуша колегу Тачија. Дрхтимо при помисли шта би Тачи могао да му уради због овог непослуха. Да му не дође, на пример, на страначку славу? Истина, од оног, већ помало легендарног дана, кад се ППВ драо на Тачија у Бриселу, и овај цвика, није му до качења са ППВ-ом. Осим ових изузетних мисаоних и вербалних бравура ППВ-а, новинари су опазили и да се Вулин појавио, после дужег времена, у цивилу. Сви се сећају његове изјаве да је 1999-те умало постао добровољац. Нагласак је на „умало“. То „умало“ нас је коштало пораза, јер да је Вулин обукао униформу тада, ко зна да л’ би Тачи уопште био жив и ко би данас и с ким преговарао. Овако, срећа ил’ несрећа је довела дотле да Вулин униформу обуче тек пре неколико месеци, у време кад и бабе могу да је носе без опасности. „Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је у порти манастира Грачаница да је време за мудре и благе речи, које значе будућност за Србе, а не за тешке – којима се диже рејтинг“… Кунем вам се у „Етихад“ да нема човека који је равнодушнији према рејтингу… „Не разумем шта то значи из српског угла позивати да се не изађе на изборе“, рекао је Вучић. Био је овлашћени тумач српског угла Деведесетих, па је то и данас. Ко је Србин, тај је за изборе! Можда ћемо и све Шиптаре, који на изборе изађу, прогласити Србима. Из српског угла, наравно. Према његовим речима, то би значило да су они који су за бојкот заправо против Заједнице српских општина и да желе да „напакосте свом народу“… Неваљалци једни…

Вучић је подсетио да је пре неколико дана прославио пет година странке, да „не уме да организује сахране“, већ жели да „организује живот“ и да Срби буду своји на своме. Шта логички следи из тога да је ППВ прославио пет година странке? Да не уме да организује сахране. Шта уме да ради? Уме да организује живот. Како је живот текао пре његовог доласка на власт? Неорганизовано. Каква је сахрана Србије од прошле године? Неорганизована. Очигледно, ППВ-у много боље иде оно што не уме да организује, од онога што уме да организује. „Вицепремијер је рекао да никад није видео толико људи на неком митингу као данас“… Између двесте и триста хиљада, биће? Само да се после не туку за дневнице и сендвиче. „Једно од питања новинара било је упућено и министру без портфеља задуженом за КиМ Александру Вулину, с обзиром да је променио начин облачења. Вучић је одговорио уместо њега и казао да му је он рекао да тако дође на Косово. Такође је додао да ће Вулин следећи пут на Косово доћи како год он жели“. За мој данашњи стајлинг заслужан је… Министар Селаковић (за чији стајлинг се не зна ко је заслужан) рекао је: Ко није за српску листу, није ни за Србију! Селаковић тачно зна шта је линија поделе између оних који јесу, и који нису за Србију. Баш га краси слојевито размишљање…али, опет, да је дубље, не би Селаковић био министар. Било како било, заврши се још један чин путујећег политичког позоришта. Сама излазност уопште није важна, осим као доказ странцима да ову гарнитуру ваља држати још неко време.

Бојкот је, од почетка, осуђен на пропаст, јер је погрешно изабран као водећа стратегија Срба са Севера и то ће се брзо показати. Власт је, по ко зна који пут, успела да им измести фокус и да их пасивизује. Избори неће ништа битно променити, јер Србима је мање-више свеједно да ли ће им у власти седети Шиптари, или Оливер, Крстимир и Рада. Да ја могу да бирам, одабрао бих Шиптаре. Срби са Севера су, оног дана кад су напустили барикаде, пазарили неуспех, са нешто одложеним дејством. Ослонили су се на палтформу Николића и изманипулисани су. Ослонили су се на цркву и она их је препустила судбини. Ослонили су се на своје вође, попут Ристића и Јакшића и испоставило се да они нису дорасли изазову. Рђава представа, која се јуче одиграла, само је последњи ексер у сандуку наше браће са Севера. Власт је успела да их подели, завади, поткупи, заплаши и, наравно, разједини. То је довољно. Избори не утичу ни на шта. Ни овде, ни тамо. Да нешто стварно одлучују, укинули би их. Судбина је с оне стране бирачких листића, у стварном животу. Наша браћа са Севера су пристала да им виртуелни свет избора замени стварни свет барикада: побркали су живот и демократију и платиће цену за то. Није још све изгубљено, ако буде памети и воље. Судбина није ту да се сноси, него да се твори и ако се та свест буде пробудила међу Србима, без обзира где живели, имамо будућност. Уколико пристанемо на подвалу да је демократија, скупа са својим фантомима и појмовима, важнија од живота нације, да је свако питање, од националног, до економског, у основи демократско питање, можемо да се опростимо са опстанком. Србија ће постати један велики „Етихад“, симбол одустајања од стварности, у корист Потемкинових села.

4 mišljenja na „Милан Миленковић: ОВЛАШЋЕНИ ТУМАЧИ СРПСТВА

  1. jel mora baš svakih 15 minuta tekst o prvopotpru?
    nit je on smislio sistem, nit je sam sebe isturio..
    „Уколико пристанемо на подвалу да је демократија, ..“ ono što vi pišete da jeste, na tragu genija poput Đoke, cvije, raduna i ostalih giganata svetske misli, onda je sistem u kom glumi prpotpr demokratski

    Sviđa mi se

    • „прпотпр“ – браво брме, зајебо си Главоњу. Канда ви „с југа“ имате неки осебујан дар да нагрдите људе 🙂 прпотпр, хихихи…

      Sviđa mi se

      • важбали смо хумор током вишегодишњих весклања по казни на Млетачким галијама..да би остали нормални

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s