Драган Томић : Комплекс државе -Део други.

Image

Православље као религија, окренуто је појавном и мистичном. Оно у појавама препознаје “знакове” Божије наклоности или гнева и како се појаве стално дешавају, оно има константну комуникацију са Богом. Но како је Бог умом несхватљив, поруке које шаље путем појава (чуда) не могу се дефинисати на рационалан начин те се стога оне тумаче. Тумачење за разлику од разумевања јесте специфичан процес који се заснива на догми, у овом случају црквеној догми, те како постоји само једна истина, појаве увек имају предетерминисани контекст, оне увек на овај или онај начин воде ка већ познатом и једино истинитом. Примера за ово има безброј од којих су мени нај омиљенији пањеви и “знаци” који се у њима појављују од крстова до ликова светаца. Облици који настају “у дрвету” када се оно пресече, препознају се као знаци са неба, а не као утицај влаге и температуре на стабло, одраз структуре самог стабла или пак болести дрвета. То што се види никако не може бити обично већ увек мора бити нешто специјално а специјално може бити једино ако је препознато као већ виђено, тј као знак. Ово значи да ће вешто око у дрвету увек препознати крст и свеца али никада нешто друго, као на пример цвет, бубу или пак драгу особу. Увек то што се види мора бити порука од Бога.

Како се Бог манифестује појавно, то јест чудима, када се овај принцип преведе на друштвено и државно уређење, ово значи да се у православним друштвима јавља изразита потреба за очувањм јавне представе. Јавни живот у православним државама централо место око кога орбитира друштво. Насупрот опсесији одржања јавне представе,као против тежа, јавља се друга опсесија а то је опсесија тајним животом као главној претњи јавног живота. Модерно изражено, православна друштва су опседнута одржањем слике која се презентује у јавности то јест представом себе. Имиџом.

Проблем са имиџом јесте тај што његово одржавање тражи неограничену енергију. Одржавање слике стабилности је далеко скупље од одржавања стабилности јер не чините ништа или не чините довољно да систем доведете у зону стабилног рада тако да његово функционисање је увек под знаком питања које ви покушавате да сакријете сликом да је све у реду. Тај знак питања који константно виси над функционисањем система, разара све око себе јер ствара једно стање живота које је погубно за све- он ствара СТРЕПЊУ. Живети у константном ишчекивању нечег лошег, значи живети у сталном страху. Коначно страх паралише сам живот, одузима му слободу те је такво друштво неслободно друштво.

Страх створен стрепњом, која произилази из сазнања да ништа није урађено да би се опасност отклонила појачава се страхом да се то не открије. Тада страх од раскринкавања превазилази страх од претње која се крије, јер он са собом повлачи одговорност. Када знате да имате проблем који не решавате, то значи да сте ви њега свесни а онда када кажете да је проблем решен, а није, ви лажете и тиме не решен проблем добија нову снагу, јер је појачан проблемом вашег лагања.

Међутим, без обзира на сву енергију утрошену у прављење опсене да је све у реду, истину није могуће сакрити и сви у друштву знају да лаж постоји. То је тај специфичан осећај, који као некакав таман облак, лебди изнад нашег постојања, без обзира дигли ми главу да га видимо или не. Осећамо га.

Имиџ пак, јесте друго име за сујету. Православна држава јесте империја сујете и целокупно функционисање друштва базира се на сујети. Потреба да се јавни ред и мир, јавна представа о друштву одржи у нивоу замишљених вредности, гуши сваку личност и индивидуалност која не може да постоји ван тог оквира.

За православну државу апсолутно је прихватљиво да двоје мушкараца воде љубав у четири зида своје собе али је апсолутно не прихватљиво да се држе за руке док иду кроз град. Апслоутно је прихватљиво да се Албанци на Косову наоружавају и формирају паралелну државу, они постају проблем тек када почну да убијају јавно. Апсолутно је прихватљиво да постоје закони на папиру док у пракси цвета непотизам, корупција и “буразерска” економија. Све док се оквир одржава ствари су у реду, док фасада стоји и док се ради иза кулиса. Кулисе су битне, позорница је битна.

Због тога, православна држава је апсолутно посвећена одржавању јавне преставе, одржавању јавног путем апсолутне контроле над друштвом. Због тога православна држава тежи да друштво у потпуности веже за себе и да га учини зависним од себе а то ради тако што тежи да буде апсолутно свеприсутно у сваком аспекту живота.

Тако, у православној држави, ако вам лопов уђе у кућу и ви га савладате, полиција хапси вас, јер ви немате право да лопова ухватите већ само они, тако да је ваш поступак конфронтације са лопвом, виђен као анти државни чин. Жене не смеју да се бране од силоватеља, не смеју да носе сузавац или било шта што може повредити силоватеља, већ морају да позову полицију јер је таки ред. Ништа не може да се ради без државе.

Опсесија државом као формом а не као суштином, заправо значи да држава има право да забрањује и да насилно одузима права друштву или појединцу али апсолутно је боли круац за испуњење тих преузетих обавеза. Она себе намеће и када се наметне она не ради ништа, одузела је права али није испунила обавезе и то ствара МРЖЊУ према њој. Она је свесна мржње и како мржња расте у држави расте страх и из страха расте потреба за очувањем то јест за безбедношћу државе. Зато у православној држави ви не можете ништа да урадите јер све што желите да урадите сами апсолутно је анти државно и подрива саме темеље државе, чак и ако сопствену државу волите и желите да јој помогнете. Она ваше нај искреније намере тумачи као заверу и вашу помоћ она види као напад и против вас се бори свом силом, до краја.

Јер је параноидна.

32 mišljenja na „Драган Томић : Комплекс државе -Део други.

  1. „Тако, у православној држави, ако вам лопов уђе у кућу и ви га савладате, полиција хапси вас, јер ви немате право да лопова ухватите већ само они, тако да је ваш поступак конфронтације са лопвом, виђен као анти државни чин. Жене не смеју да се бране од силоватеља, не смеју да носе сузавац или било шта што може повредити силоватеља, већ морају да позову полицију јер је таки ред. Ништа не може да се ради без државе.“

    Сада знам да је тоталитаризам, у насем случају титоистички, уствари православна држава. Ви српски примитивизам у комбинацији с глобалним тоталитаризмом називате православним именом.

    Манир да свој примитивизам поистовећују с православљем се увукао у Србе, и то је чињеница, али нема везе са објективношћу, већ са рационалисањем, у које сте ви изгледа поверовали.

    Прихватањем такве дефиниције православља, дајемо у руке морални аргумент за одбрану глупости и аљкавости, које су право име за то што описујете. Слично анархистима, који дискредитацију лоше држави употребљавају за ниподаштавање појма државе. Кривац увек има име, сакривање иза институције је нешто одвратно.

    Sviđa mi se

    • Целокупан проблем који неки од нас имају са Православљем и државом своди се на јавно и јасно изражену вољу већине грађана да заједничка нам држава постане успешна попут Швајцарске, Аустрије, Данске, и сличних друштава које су нам слични по габаритима и ресурсима и немогућност да Србија постане таква јер нас спречава поданички менталитет који је карактеристичан и пожељан у друштвима где се већина грађана декларише као православци или муслимани. Мада, ни католици нису далеко одмакли, али оно што њих издваја од осталих, то је да они већ имају своју државу – Ватикан, па део снага које су им на располагању могу да „пребаце“ да раде у корист онога што сматрају „домовином“. Нажалост, православчине и муслиманчине од својих домовина покушавају да направе државе сличне Саудијској Арабији где прељубнице ликвидирају каменовањем или царске Русије у којој је свети император штековао имовине вредности данашњих 800 милијарди евара, док му поданике умрле од глади комуналци нису успевали да покупе са улица.
      Зато, ако нам је „православна“ традиција деспотизма, сталежа и „једномислија“ толико важна – који ђаво се гурамо међу мрске нам протестанте, масоне и илуминате?
      А ако нам је пак милији виши животни стандард, владавина закона, слобода, једнакост и братство – шта се гурамо међу књиге староставне и прошлост уместо у напредак и будућност?

      Sviđa mi se

  2. како је ДрТ умом несхватљив, поруке које шаље путем појава (текстова) не могу се дефинисати на рационалан начин те се стога оне тумаче.

    Због тога морам написати један дуг и широк текст да бих „растумачио“ дрт-ово виђење проблема. За сада – аутор не пише о православљу као погледу на свет, већ о нечему што су Србенде које након Мајског преврата владају Србијом успоставиле као main stream, а што је СПЦ увек жељна новца и привилегија оберучке прихватила. Само као илустрација: Мисли ли неко да би било који поп смео да се петља у државничке послове које је водио Књаз Милош?! Истог момента био би преваљен преко клупе и добио 25 по гузици. Па нам се не би дешавало да један поп позива на гласање у одметнутој покрајини, док други баца анатеме на оне који то ураде. А обојица су великодостојници исте Цркве, и обојица се хране на истом казану.

    „Обичан свет“ нема навику да се бави проучавањем православне догме, он (по мом мишљењу) с правом очекује да му догмате тумаче „овлашћена службена лица СПЦ“ будући да им мантија и брада коју носе за то дају својеврсан атест (а ако је неко запопио нестручно или лице чија вера је упитна – треба да објасни због чега је то урадио). Како тај „обичан свет“ углавном није задовољан одговорима које му „осл“ дају – он Православље тумачи како му се наврне, па данас на државном попису имамо 94% Срба који се изјашњавају као Православци, али на литургију иде само десетак процената, крсну славу „практикује“ нешто већи број, а кајлу са крстачом носи свако ко може да је приушти (припадност Православљу није услов!).

    Дакле, дрт „православном државом“ назива ово чудо у коме живимо, а спор између нас двојице се своди на то да ја мислим како је нарцисоидност, подмитљивост и лењост нешто што нам је остало од Отомана (а ми здушно прихватили, јер ко не би волео да лежи на јастуцима – а приносе му рахатлокум и баклаве, рујно вино и румене девице?!), док дрт тврди да су се Православље и Ислам баш оно „нашли до јаја“ будући да и једни и други теолози својим верницима обећавају бољи живот на „другом свету“. Па ће православац (ако се буде довољно молио и прилагао Цркви) након смрти наставити да живи у вечности без бриге и памети, док ће муслиман (ако буде упорно и искрено радио на ширењу Ислама – бомбама и калашом најбоље и најефикасније) у „џенету“ следовати оне хурије, шербет и тулумбе…

    Што се мене лично тиче, СПЦ највише замерам однос према верницима типа: Ако хоћете – дођите на Литургију, ако нећете – ко вас јебе… Исто се може применити и на све друге аспекте животарење друштва; у Војводини је за Цркву сасвим прихватљиво за Никољдан пећи (и јести) прасиће јер се „верницима“ тако више свиђа, а знају дати и у таслић како би претерано ревносним поповима зачепили уста. Владика који забрањује Кобасицијаде (јер се њему за инат заказују у време поста) против прасетине нема ништа… У сваком селу гради се црква (која се након освештања закључава и опрема видео надзором да би де инвентар заштитио од „верника“) и паре се арче без обзира на чињеницу да у селу живе две бабе и сеоска луда… Ником ни на крај памети не пада да под окриљем Цркве отвори дом за напуштену децу где би им квалификована лица приближила православну догму и поглед на свет; али кога то занима, лова капље ли капље, па они који се питају уместо онога што је потребно – граде себи споменике, тј. задужбине.

    Како ми, лаици и клирици, против тога очигледно немамо ништа – поверење у Цркву је све више само декларативно, а „обичан свет“ тумачење појава у природи и друштву тражи и налази на телевизији, интернету, код надрипопова и других млатимудиста. Уместо да неке ствари покушамо да разумемо, на шта у својим текстовима апелује Драган Томић – дрт.

    Sviđa mi se

    • „За сада – аутор не пише о православљу као погледу на свет, већ о нечему што су Србенде које након Мајског преврата владају Србијом успоставиле као main stream“

      Стварно немам времена у последње време ни да читам а камо ли да коментаришем, али на ово морам да реагујем.

      Дакле, 1904. је урађено оно што је урађено оно што је једино било могуће, камо лепе среће да су то урадили много раније. Бог благословио све учеснике тог преврата.

      P.S.
      Ни у лудилу, ни у пијанству, ни под високом температуром, ни под утицајем тешких халуциногених средстава, дакле никад, али баш никада, не поистовечивати Милоша и Михаила, који су заиста били велики, додуше свако на свој начин, са оним Јевремовим накотом Миланом и Александром.

      Sviđa mi se

      • „Бог благословио све учеснике тог преврата.“
        Не брини, благословио их је Александар у Солуну. Sic transit gloria mundi- што би рекли брмови Римљани 🙂

        Sviđa mi se

      • Очигледно је лапсус у питању, али упорни.

        Александар је престолонаследник постао накнадно, нема директне везе с 1904.

        Sviđa mi se

      • Па није ни могао да постане престолонаследник пре него што му је отац постао краљ… О чему ви причате заправо? Превратници нису знали кога доводе на престо и ко би могао да га наследи?! Да није мало превише случајности и волунтаризма у српској историји?

        Sviđa mi se

    • 1904. pre prevrata, čak i onom ko je želeo da dovede Petra za kralja, Aleksandar nije padao na pamet kao mogući naslednik. Tada se kao mogući prestolonaslednik mogao videti samo Đorđe, a Aleksandar je ušao u igru dosta kasnije.
      O tome se radi.

      Sviđa mi se

      • Ради се о томе да мени ни на крај памети није пало да неко попут тебе стварно верује како је завера за убиство краља и краљице и затирање имена Обреновића скована јер часни Србски гардисти једноставно нису могли да гледају како им се краљ проводи са распуштаљком старијом од себе, а мог’о је да бира између сестара, тетки и сестричина широм хришћанске европе… Као и да би неко стварно допустио да на српски престо након очеве смрти заседне кабадахија принц Ђорђе (како сам чуо – убио је свог посилног јер није био задовољан квалитетом услуге, не знам да ли је истина, пошто купио – по то продао)…

        По мом, „мајски преврат“ и незадовољство Обреновићима више везе имају са Сливницом и приближавањем традиционалним непријатељима, црногорско-руским интригама и радикалским тежњама да и они мало владају – него са краљицом. Али, свако има право да се дрогира с чим ‘оће 🙂

        Sviđa mi se

      • „По мом, “мајски преврат” и незадовољство Обреновићима више везе имају са Сливницом и приближавањем традиционалним непријатељима…“

        Па да, о томе и ја причам. Ни ја не мислим да је врљава Драга Машин и њена корумпирана фамилија била неки битан фактор у томе. Она је само била шлаг на торти, више симбол пропадања и декаденције, него само узрок. Укратко тадашња Србија је тада (мислим на владавину позних Обреновића) много личила на ову данашњу, са једном озбиљном разликом, слободарски дух је био много јачи, кичма нам још увек није била сломљена.

        Што се тиче самог Ђорђа, не знам шта да ти кажем, мислим да у данашњим представама о њему има доста утицаја пропаганде, како предратне тако и послератне. Могу само да ти кажем шта је мој деда рекао за њега, а познавао га је, чак су се и дружили својвремано (наравно после абдикације). Елем дедине речи су биле:
        „Јес био мало блесав, ал` је био поштен и частан човек.“

        Што се тиче приче о посилном, деда се исто ограђивао, није смео да се закуне ни да је то истина нити да није, просто, није га у у то доба познавао.

        У сваком случају, за целовиту слику о Ђорђу, можда би требало да прочиташ његову аутобиграфију „Истина о мом животу“, чисто да сагледаш ствари и из његовог угла. Уопште не делује као глуп и неразуман човек.

        Sviđa mi se

      • НИЕ УБИО САМО ПОСИЛНОГ НЕГО ЈЕ МОРАО ДА НАПУСТИ и ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ У РУСИЈИ ЈЕР ЈЕ И ТАМО НЕКОГ УБИО.

        Sviđa mi se

  3. Уведосте ви пет-шест нових, засебних тема. Шта сада, да бирамо између царске Русије, и француских термидора? Можда би било боље да се попљујемо око партизана и четника (блискија нам је тема, више ће људи да се укључи), и око тога ко је боље допринео светском антифашизму?

    Православље као параван за аутистично понашање није чињеничног, већ правдајућег карактера. „Институције“ и „систем“ као параван за властиту неспособност, није ништа друго.

    Прихватање расправе о та два паравана није за свачији желудац.

    Sviđa mi se

    • „да бирамо између царске Русије, и француских термидора?“
      Не, него између Романових и Бурбона ако већ мора да се бира. Или, између термидора и бољшевика… Четници и партизани су из истог (псеудоправославног) корена и ту нема шта да се бира; оба покрета су се за власт борила средствима која су им била на располагању, а ни једнима ни другима ништа осим власти није било на уму. Ту би се могла отворити и вечна тема о томе како је могуће да је Маркс погрешио мислећи да ће се прве социјалистичке револуције одиграти у земљама где су најразвијени „производни односи“ а оно прц – некаква револуција изби у феудалној Русији. Ако је неком битно, права социјалистичка револуција се нигде није ни десила, заправо – она је у домену утопије; ово што је до сада виђано, само је борба за голу власт и смену „елита“ којој су ето којекакве „идеологије“ добро дошле као камуфлажа.

      „Православље као параван за аутистично понашање није чињеничног, већ правдајућег карактера.“
      Слажем се, али ето – Срби јако воле да увек имају некога ко ће уместо њих бити крив за све недаће, макар то била и Црква. Реците и осталима да не треба да се правдају већ да се мењају. Наравно – ако желе да стигну тамо где нас прпотпр и његови воде. А ако не желе, нека мало образложе зашто је добро стајати на сред аутопута и чекати који камион ће пре да нас згази – онај што долази са истока или онај са западне стране.

      Sviđa mi se

  4. Клаусе, Царска Русија не постоји, постоји Русија и она је демократија (каква нећу улазити у то али није империја). Него питање овде које сви вешто избегавају јесте, за који курац красни ми морамо да бирамо између Романових и француских термидора? Нека руси бирају Романове или кога код хоће, то је њихова ствар, такође нека французи бирају кога они хоће, то је француска ствар. Зашто се ми константно бавимо Европским и/или Руским питањима? Мене бре интересује само Србија и нећу да се бавим Русијама,Европама или Америкама, то није МОЈА ДОМОВИНА.

    Sviđa mi se

  5. Мислим да би за почетак требали једни друге да покушамо да чујемо.

    Поменуте су књиге староставне, насупрот савремености, уз истовремено набрајање разноразних староставних момената, у негативном (Русија) и позитивном (фратерните и егалите) контексту. Када сам почео то мало да карикирам, добијем одговор од аутора да (његове властите) паралеле нису добре.

    Од другога добијем пацке да је у питању прошлост. ПА ТО ЈЕ И ПОЕНТА: Православна држава је прошлост. И српска држава је прошлост, данас је у стању горем од стања у којем је било Отоманско царство на заласку.

    Sviđa mi se

    • Ајде полако, да објасним.
      Прво ја нигде нисам рекао да је Русија негативна нити да су кецељаши позитивини. Чињенично стање каже да ми немамо ФИЗИЧКУ границу, физички додир са Русијом да би од ње могли да тражимо помоћ коју русофили и патриЈоте снивају. Ово не значи да нама Русија не жели да помогне, већ значи да она то не може на начин на који русофили и патриЈоте замишљају (бесплатна испорука оружија са којим ћемо ми да повратимо Косово). Чак и да хоће, ми смо окружени НАТО земљама које могу и које би то спречиле. Ово такође не значи да сам ја против повратка Косова под јурисдикцију Србије, већ само констатујем да се то не може урадити уз помоћ Русије не зато што она то неће него зато што не може.
      Такође, ја не кажем да је кецељашка мантра једина света истина. Ја народе у окружењу доживљавам не као браћу већ као непријатеље и за то непријатељство не сматрам да смо ми криви. Ја сматрам Муслимане на Балкану Османлијама и то је оно што њих чини нашим непријатељима, јер су остаци Империје која нас је тлачила и убијала 500 година и која је на почетку 19 века била спремна да нас у потпуности избрише са лица земље. И која је то почела да ради 1813-1815. Поред другог разлога а то је ширење Ислама и шеријата, било путем „инвестиција“ или пак набијања на колац у 19,20 и 21 веку. Није Србија освојила Турску 1389 већ обратно и ми њима немамо ништа да се извињавамо а имамо сва права да им се напијемо крви када крену да се Алах Акберишу. Јер је њихов живот и систем директно супротстављен нашем и јер су покушали да нас физички униште као народ и та тежња траје од Косовске битке до дана данашњег. Такође за језуитске кољаче важи иста прича, није краљевина Југославија починила никакав геноцид над Хрватима док је постојала, јесте им била супротстављена јер су радили актвино против идеје о Југославији али никада их није слала у концентрационе логоре као што су они то нама радили када смо потпали под нацисте. Циљ Ватикана јесте брисање шизматика, то јест нас и због тога њихова верна језуитска чеда, Хрвати раде то што раде (кољу и дробе лобање). То је њихова дужност и израз привржености вери тј израз њихове „кршћанске“ мисије.
      Сад бити толико ненормалан и гурнути те чињенице под тепих у име братства, једнакости и јединства је злочин сам по себи мада се граничи са лудошћу и ти принципи су сами по себи ненормални. И обе Југославије су створене на њима и зато су се распале баш тако да ми извучемо дебљи крај. Јер су као идеје НЕНОРМАЛНЕ. Е сад, наша приврженост ненормалним идејама јесте посебна прича коју ја анализирам и оно што сам нашао јесте врло јасна веза између православног учења и привржености овим лудостима. Ово не значи да је православље лудост већ да је ова патолошка потреба на неки начин „накалмељена“ на православно учење, она је као генетски модификовано православље и направљена је од стране Француза и Енглеза зарад њихових интереса (спречавање продора Русије). Име тог генетски модификованог православља је- Светосавље. Које нема никакве везе нити са Светим Савом нити са Православљем.

      Sviđa mi se

  6. “Православље као параван за аутистично понашање није чињеничног, већ правдајућег карактера.”

    Под овим сам мислио и на клирике који се крију под црквеним плаштом, и на лаике, и на људе који с православем везе немају. У питању је чисти морализам са исходиштем и фолклору већине. Разумем шта Томић каже, али се не слажем са прихватањем истинитости овог моралисања људи, који су се етике, иза које се крију, одрекли. Да би се човек борио против непријатеља,не може прихватати његове лажи.

    Sviđa mi se

  7. Још да додам следеће.
    Ови историјски притисци, ове константне спољне претње, створиле су у Српској елити један специфичан ментални склоп-бескичмењаке који су прилагодиљиви свакој ситуацији и који су временом постали сами себи сврха. То су људи опортунисти, без иденитиета, који немају никакав осећај за нешто више осим како да надоје сопствено дупе. И сви су такви, од Напредњака до Двери, без задршке. Ни једна опција у Србији није Српска, већ је или Атлантистичка и то у два укуса, про Европска (унијатска, тј католичка) или англофилска (кецељашка) или је пак Русофилска и то опет у два укуса, (комунистичка или империјално Руска).

    Sviđa mi se

  8. Србија је, упрошћено говорећи, као мачка која има следећи избор :
    1.Да је прекоље Римски ратни пас, неки напуљски мастиф рецимо и ако није баш Римски.
    2.Да је прекоље Немачки доберман.
    3.Да је прекоље Амерички пит бул.
    4.Да је прекоље Енглески булдог.
    5.Да је прекоље Афганистански хрт, (Исламџије)
    6.Да је прекољу вуци из планина (Санџаклије,Бошњаци и Шиптари)
    7. А када нема никого од ових, ту су домаће обичне џукеле, само организовани картели у виду тајкунско-службеничко-политичко-криминогених чопора.

    Sviđa mi se

  9. „не значи да је православље лудост већ да је ова патолошка потреба на неки начин “накалмељена” на православно учење, она је као генетски модификовано православље и направљена је од стране Француза и Енглеза зарад њихових интереса (спречавање продора Русије). Име тог генетски модификованог православља је- Светосавље. Које нема никакве везе нити са Светим Савом нити са Православљем.“
    ово је толико тачно и јасно да бих ставио у заглавње блога

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s