Милан Миленковић: Човек од принципа

Данас смо, из уста ППВ-а, сазнали следеће: да “ је „Ер Србија“ практично већ удвостручила приходе ЈАТ-а“… Не смемо да замислимо колико ће тек приходовати кад буде имала два авиона. постоји оправдани страх у јавности да нећемо имати довољно ловачких авиона да допрате сваки следећи авион ове, у међународном ваздушном саобраћају, још невиђене компаније.

 

mibudale

 

Никада неко име није било толико супротно од свог носиоца, као што је случај са Крстимиром Пантићем. Мора да је кум хтео да се нашали.

Можда се и ја варам, али необично ми је да човек са оваквим именом може да ради ово што ради. Више би му пристајало име Користомир, или Некрстимир. А сад без зезања: људи, попут Крстимира, на узрасту од седам година, тачно знају да ужина вреди више од другарства, да за добру оцену није грех пољубити учитеља у дупе и да је боље пазарити баканџу од говеђе коже, него носити људску кожу на образу. Кажу ми Срби с Космета, који га знају, да се дуго двоумио на чију страну да стане, јер није могао да оцени ко ће остварити превагу: Државни апарат, или самоорганизовани Срби. На крају је преломио, вођен непогрешивим резоном да се на пакту са апаратом може боље и више профитирати, а рачунајући, ваљда, да ако и нешто крене наопако,опет може да се угилта на патриотску страну; заборавиће Срби. Својим очима је гледао како Оливер Ивановић и Рада Трајковић солидно профитирају на трговини српским националним интересима, па рачуна да ће и он. Ко зна, можда и хоће, чудо су Срби.

Није Крстимир једини: доста је Срба, у данашње време, који би продали и продају наш век, за своју годину. Можда им и није замерити: Кад се држава распада, кад један народ, као народ, тоне у ништавило, све, колико до јуче, заједничке тежње и борбе, распадају се на појединачне интересе. Ако се нешто може спасити, спашће неко други, подмећући своја леђа, а онда ће превртачи поново наћи начин да се увуку у дупе неког новог властодршца, који ће им дати аболицију за дотадашње понашање, рачунајући и на њихов рђав карактер, и на њихову употребљивост.
Каже Крстимир како су они, који позивају на бојкот, спремни на свако насиље. Хоће ли Срби са Севера успети да сачувају свој комад слободе и да ли ће добити битку за целу Србију, Крстимира не занима, једино брине да он лично не фасује неке батине. Узгред, насиље Тачијеве утварне државе и њене геноцидне машине, није предмет интересовања Крстимира Пантића; зна он да боље стоји код Шиптара, него код Срба и баш то сматра својим патриотизмом. Има ли ичег бљутавијег, ишта нечаснијег, него потказивати непријатељу своје земљаке и истовернике? Колико пад може да буде дубок? Ипак, у чему се огледа то толико насиље, коме су Срби са Севера тако склони? Пале? Подмећу бомбе? Силују? У ствари, не. Крстимир каже: „Цепају плакате листе „Српске“ и преко њих лепе плакате који ружно говоре о председнику државе, премијеру и првом потпредседнику“. Страшног ли насиља! Ако је ово насиље, онда је Крстимиру срце ко у миша. Или нешто мање. Оно, додуше, није њему лако кад неко вређа оне који Крстимира сасвим добро награђују за оно што ради. Наравно, кад активисти СНС-а цепају плакате pолитичких опонената, то није насиље. Обрнуто, и те како. То зна и Крстимир, ама шлајпик нема алтернативу. „Ипак, упркос томе, погрешан је утисак да су ‘бојкоташи’ јачи од државе“, каже даље овај лумен српске политичке мисли. Наравно, да су „бојкоташи“ јачи, Крстимир би био с њима, не би с државом. Није луд да стане на страну слабијег.

Потом је Крстимир рекао и да ће, како му функција и налаже, следити све одлуке Владе Србије. О томе да и образ нешто налаже, Крстимир ни замисао нема. Да је рекао да му шлајпик налаже, више бих му веровао „Чињеница је да немамо фер изборе, а надам се да ће у среду у Бриселу бити договорен минимум услова за њихово одржавање“, умује он даље. Сад се сетио, на пет дана пред изборе, да нису фер? У изврнутој оптици српске политике, где се узрок и последица стално замењују, питање: „Зашто сте, хаман, предавали листу, а да, претходно, нисте обезбедили фер услове“, уопште нема смисла. Фер услови се, захваљујући мудрој државној политици, траже тек кад се дупе дало у кирију, а не пре тога. Тако је кад си брз на Европу. Крстимир није важан: штавише, таквих као он се ни унуци више неће сећати. Он је интересантан само као слика просечног српског политичара, који о части има представу таман колико је има и зелена салата. С тим што зелена салата има нешто виши морал.

А сад нешто сасвим друго: Колико год човек да често пише, опет не може да испрати све активности протопотпредседника Владе. Нови и заиста чудесни подухвати шефа од свих потпредседника наше Владе стижу том брзином и у тој маси, да медији више нису у стању да то нахвале и сликају. Данас смо, из уста ППВ-а, сазнали следеће: да “ је „Ер Србија“ практично већ удвостручила приходе ЈАТ-а“… Не смемо да замислимо колико ће тек приходовати кад буде имала два авиона. постоји оправдани страх у јавности да нећемо имати довољно ловачких авиона да допрате сваки следећи авион ове, у међународном ваздушном саобраћају, још невиђене компаније. Ваљало би размислити о томе да се слетање првог Ер Србијиног авиона прогласи за државни празник и да се одрже гладијаторске игре у то име. Браћа Рајт и творци Апола 11 су, коначно, бачени у засенак. Далматинци би рекли: шта је Рио, контра Сплиту граду“, а ми, под недреманим оком полубожанске Владе: „Ћа је Пан Ам, контра Етихаду“! Но, ППВ не би био то што јесте, да се задовољи, у једном дану, само двоструким повећањем зараде покојног ЈАТ-а. Мора нешто и приде. На пример: „Александар Вучић изјавио је да очекује да ће у наредне четири седмице бити завршени преговори са компанијом „Мубадала“ о изградњи фабрике авионских компонената у Србији“. Доста за један дан? Mа какви. Следи: „Вучић је најавио да ће током боравка у Уједињеним Арапским Емиратима разговарати и са престолонаследником УАЕ Мухамедом бин Зајидом и представницима компаније „Мубадала“ који би у Србији градили фабрику чипова“!!!
Пошто сте већ ошамућени оваквим изјавама и наговештајима бајковите будућности, затварате празан фрижидер и, док вам не искључе струју због дуга од 5 000 динара, слушате следећу изјаву: „Вицепремијер је изјавио да би Србија до 2020. године могла да буде регионални лидер у економији“! Више вам ништа није важно, ни што немате да куpите баканџу жени, ни што деца пиште за ужином, ни што немате лову да сахраните стару мајку, само да је Србија, у митовима и легендама о будућности, регионални лидер. Шта је ваше „данас“, према ППВ-овом „једног дана“!? Ни једна ваша жртва није велика, за још једну конференцију за штампу!

Ипак, изградња космодрома код Мале Моштанице, велике поморске луке на обронцима Кучајских планина и фабрике за производњу песка, по лиценци из Емирата, остају за неку нову конференцију за медије. Како је кренуло, освојићемо технологију за производњу појилица за камиле, а увозићемо пешчане олује и флаширану воду из Абу Дабија, а све ћемо то плаћати приходима од скијалишта на Старој Планини и од нашег дела прихода Ер Србије, чим угасимо Луфтханзу. Још авион-два, одуваћемо и њих и Квантас. Нека виде како данас послује регионални лидер из 2020-те! ППВ се увек радо сећа будућности.
Од свега овога, наравно, нема ништа. Не само да се нећемо обогатити од ових медијских подухвата, него ћемо још празнити буџет на пропагандне победе над сопственим становништвом. Једино што је извесно је да ћемо бити лидери у региону у цепању сопствене територије. И то много пре 2020-те.

3 mišljenja na „Милан Миленковић: Човек од принципа

  1. Не знам, мени се свиђају све те лажне и несувисле изаве, јер показују колико је режим аутистичан и неумерен у спину. Као за време Милошкета, РТС почиње дневник са “наша држава цветна башта“, а у реалности распад система. Што би рек’о Линколн: Неке људе можеш варати свe време, све људе можеш варати неко време, али не можеш све време лагати све људе. Када се догоди тај моменат, та тачка кључања, полом ће бити велики по ППВ и завршиће онако како је и предвидео. Мени је била јако интересантна, у том смислу, и изјава моралне громаде преседника УСС Драгише Слијепчевића који у маниру лошег швалера (драга, је л’ ти верујеш мени или својим очима) покушава да убеди јавност како у ствари предлагач оцена уставности Брислеског споразума врши притисак на “суд“, а не Влада која је поднела, мо’шмислити, захтев да “суд“ пролонгира доношење одлуке на 6 месеци не би ли Влада питање неких одредби решила Законом о АП КиМ. Дакле, јебање у здрав мозак се наставља и ја позивам Владу да у том смеру настави, јер што пре дођу до оргазма народ ће пре и схватити да је више него добро изјебан.

    П.С. “…доста је Срба, у данашње време, који би продали и продају наш век, за своју годину.“ Ово је за антологију. 🙂

    Sviđa mi se

  2. Док се ми слажемо,обожавамо и умножавамо,партијски и ван партијски,свеобухватни увозни инжењеринг(са овдашњим прегаоцима) несметано ради свој посао;растура економију,судство,здравство,пољопривреду:Увозне новотарије;Гмо,породица- фуј,нуде се широком руком.Неко слуђен, неко збуњен,највише не мари.И тако,врло брзо ми помажемо ширење компаније Ми БУД аЛе на целу тетиторију,наше земље.Још само да узмемо и назив компаније и они завршили посао, а ми остадосмо поносни становници,нове земље док настављамо умножавање(мало отоич!) под другим околностима.Док нас разбијају као звечку,бар да звечимо,ама не,тек по неко ту и тамо…. звекне.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s