Покрет Нова Република: Иницијатива

 за 

доношење Закона о заштити економске сигурности грађана

Pre oko godinu dana, zahvaljujuci kontaktima i medjusobnom prepoznavanju na Facebook-u, pocela se okupljati grupa entuzijasta sa zeljom da napravi promenu na politickoj sceni Srbije.
Cinjenicno, svako okupljanje ljudi van virtualnog prostora interneta je veoma zahtevan zadatak ali, upornoscu, augusta 2013, Pokret Nova Republika je registrovan.
Sam pristup politickom organizovanju je bio inovativan, a zahvaljujuci medjusobnom razumevanju i otvorenosti clanova pokreta, doslo je do saglasnosti da pokret dobije jednu od najmodernijih struktura organizovanja – organizovan je po principu meritokratske direktne demokratije! Organizacija je horizontalna (bez klasicne piramide odlucivanja), sa primenom nekih metoda direktne demokratije.
Jedan od ciljeva pokreta je i ujedinjavanje srodnih opozicionih pokreta i partija u neku vrstu narodnog fronta koji bi oformio potpuno novu ekipu strucnih i casnih ljudi za parlamentarnu i vanparlamentarnu REALNU (ne politicarsku) opoziciju… Ekipu koja bi u slucaju promene u parlamentu uigrano mogla uci u organizovanje novog politickog uredjenja i novi pristup razresavanju ekonomskih i ostalih otvorenih drustvenih pitanja.
Stav pokreta Nova Republika je da se realna opozicija treba ujediniti oko zajednickih pitanja i da treba zajednicki da istupi kao konkurencija sada vladajucim strankama.
U pokretu preovladjuje stav da konkretna dela i konkretne akcije treba da budu legitimacija svakog pokreta ili partije. Po politickoj orijentaciji pokret spada u levicu.

Za Pokret Nova Republika: Nikola Ivanić

inicijativa zakon 1

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
Predmet: ZAKON O ZAŠTITI EKONOMSKE SIGURNOSTI GRAĐANA
Beograd, 08. 10. 2013. g.

Pokret Nova Republika daje inicijativu da se u interesu svih građana Srbije, po HITNOJ proceduri, donese Lex Specialis pod opcionim nazivom “ZAKON O ZAŠTITI EKONOMSKE SIGURNOSTI GRAĐANA”

Obrazloženje:
Republika Srbija se nalazi u najvećoj ekonomskoj krizi u poslednjih 60 godina.
Bez obzira na tu okolnost, PODRAZUMEVA se da država Srbija i njena Vlada učine sve da omoguce svojim građanima privređivanje kojim bi obezbedili dostojanstven život za sebe i svoje porodice, kao i privredne okolnosti koje daju šansu za zapošljavanje.
Činjenica je da država ubire poreze, vrši naplatu akciza i carina, pozajmljuje od stranih poverilaca velike sume za pokrivanje budžetskog deficita… Nažalost, država Srbija i njena Vlada tim sredstvima ne obezbeđuju građanima Srbije gotovo ništa zauzvrat, naročito na ekonomskom planu. Ne ulazeći u analizu adekvatnosti i efikasnosti preduzetih i planiranih ekonomskih mera, kao i sve većeg zaduživanja kod stranih poverilaca, MORA se konstatovati da nezaposlenost raste, da je proizvodnja dobara i promet usluga na alarmantno niskom nivou, da je unutrašnji promet na izdisaju, da je vidljivo dalje osiromašenje najbrojnijeg sloja stanovništva sa malim ili neredovnim primanjima, da se gomilaju lični dugovi, kao i dugovi domaćinstava.
Broj nezaposlenih je oko 1.000.000, tj. 32% radno sposobnog dela stanovnistva!
Preko 55% domaćinstava, samo u gradu Beogradu, životno zavisi od penzija jednog ili više članova domaćinstva.
Jasno je da najveći broj građana Srbije odavno ne živi od svog rada, najmanje od proizvodnih delatnosti.
Mogućnost zapošljavanja u struci, u proizvodnim delatnostima, gotovo da ne postoji.

Najveći broj domaćinstava nije se našao u kritičnom položaju zbog neracionalnog trošenja novca, niti zbog zaduživanja kod komercijalnih banaka, već zbog NEMOGUĆNOSTI PRIVREĐIVANJA!
Činjenica je da su građani postali TAOCI lošeg upravljanja državom, da je ugroženo njihovo pravo na rad kao jedno od osnovnih prava i da su, NE SVOJOM VOLJOM, potpuno onesposobljeni da odgovore redovnim mesečnim finansijskim obavezama prema EDB, Infostanu, Telekomu, Parking servisu, poreskim upravama i sl. Da ne govorimo o popunjavanju potrošačke korpe, što je postalo nedostižni luksuz za većinu građana Srbije.

Na državi, kao formalnom telu koje predstavlja i štiti interese SVIH građana jeste da se brine o građanima, da uspostavi ekonomske okolnosti pogodne za otvaranje novih radnih mesta, da obezbedi materijalnu sigurnost. Nasuprot tom stavu, država Srbija kao da je omogučila uskim špekulantskim krugovima da ostvare gotovo sve svoje interese. Povlašćeni krupni kapital i njegovi vlasnici zaštićeni su i privilegovani na svim nivoima, često izbegavajući finansijske obaveze, utuženja, sudske presude, pa i izvršenja. Nažalost, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, najveći broj prinudnih naplata, zaplena imovine, deložacija vrši se i preti upravo onoj grupi građana Srbije koji su najveće žrtve nevešte tranzicione politike koju je sprovodila i sprovodi Republika Srbija i njene Vlade u zadnjih 20 godina.
U narednom periodu, velikom broju građana Srbije preti doslovno izbacivanje na ulicu usled nemogućnosti plaćanja nagomilanih dugova, kroz zaplenu pokretne i nepokretne imovine.
Ta činjenica mora biti jasna i Vladi, i državnim organima, i samim gradjanima: država, tj. vlast koja je nesposobna da organizuje društvo i njegovo optimalno funkcionisanje, koja ne ume da osposobi privredu, nema nikakvo pravo, tj. legitimitet da od građana zahteva striktnu urednost u ispunjavanju svih finansijskih obaveza.

Stoga Pokret Nova Republika pokreće inicijativu da se po hitnom postupku donese “ZAKON O ZAŠTITI EKONOMSKE SIGURNOSTI
GRAĐANA” (opcioni naziv zakona), kao Lex Specialis.
Svrha ZAKONA O ZAŠTITI EKONOMSKE SIGURNOSTI GRAĐANA je da se u ovim izuzetnim ekonomskim okolnostima, koje su na nivou
vanrednog stanja, zaštiti imovina i egzistencija najugroženijih građana Srbije. Svakako, svrha nije onemogućavanje naplate duga, niti negiranje zaduženja domaćinstava i njihovih članova, tj. građana, već je cilj ustanovljavanje kriterijuma po kojima bi se vršila naplata dugova uz očuvanje okolnosti za zadovoljenje osnovnih životnih potreba najugroženijih. Dakle dugovi ostaju nedodirljiva kategorija, kao obaveza koja se mora platiti, samo se regulišu uslovi i navode ograničenja u smislu načina i roka naplate.

Pokret Nova Republika zahteva da ZAKON O ZAŠTITI EKONOMSKE SIGURNOSTI GRAĐANA ustanovi sledeće:
1. Kriterijum po kome se tretiraju dužnici: Svako domaćinstvo u Srbiji je stalni ili povremeni dužnik. Ono ima određene troškove koje mnoga domaćinstva nisu u stanju da podmire.
Po predlogu ZAKONA O ZAŠTITI EKONOMSKE SIGURNOSTI GRAĐANA, za otplatu duga računao bi se isključivo iznos koji po članu domačinstva prelazi minimalni lični dohodak: ukupan prihod domačinstva – (broj članova domaćinstva x minimalni
licni dohodak) = suma koja podleže naplati.
Takođe, zaplene nekretnina na ime vraćanja duga odnosile bi se samo na nekretnine i pokretnosti van domaćinstva ili nekretnine i pokretnosti koje su garancija otplate bankarskih zajmova, predmet lizinga, tj. zalog u okviru određenih ugovora. Sve van domaćinstva, pokretnosti i nepokretnosti, i dalje podleže zapleni.

2. Odnos prema drugim zakonima i uredbama: Po predlogu Zakona, traži se pravovremeno obavestavanje člana domačinstva, tj. građanina, o pokretanju bilo kakvog postupka naplate, tj. sudskog postupka, u vezi sa naplatom duga radi učesća poverenika u postupku. Svi članovi drugih zakona koji negiraju ovo osnovno građansko i ustavno pravo treba da budu izmenjeni.

3. Predlog trajanje predmetnog Lex specialis: Ovaj zakon bi trebalo da se primenjuje do nivoa određenog bruto proizvoda po stanovniku (što će biti određeno po proseku za evropske zemlje) odnosno do usklađivanja ostalih zakona koji bi kvalitetno regulisali predmetnu problematiku a u cilju održavanja socijalne sigurnosti u Srbiji.

Uručeno: Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvu privrede, poslaničkim grupama SNS, SPS, DS, PUPS

Advertisements

28 mišljenja na „Покрет Нова Република: Иницијатива

      • Следеће питање ако Вам није заморно. Зашто сте копирали дверјански Закон о заштити презадужених породицa, односно, зашто говорите о нечему што је већ написано пре, цирка, 6 месеци?

        Sviđa mi se

      • Колико знам био је на сајту Двери, али пошто је стари сајт срушен од стране служби нисам сигуран да га на новом има, односно, да ли су бекаповали све старо. Да ли је уручен и коме не знам, не интересују мене толико закони у диктатури 🙂

        Sviđa mi se

      • „Да ли је уручен и коме не знам, не интересују мене…“

        Јебига брате, ако није уручен или барем објављен на нечем озбиљнијем од сајта „Двери српске“ – зашто људе прозиваш за плагијате?! Зашто мислиш да свако чим се ујутро пробуди – отвори сајт „Двери…“ и прегледа шта су они објавили и патентирали? Мислим да није кључно питање ко се први сетио, већ чија иницијатива може да постигне резултат. Дакле, је ли ова иницијатива ПНР добра или није?

        Sviđa mi se

      • А што, ако је некоме уручено онда то овај Покрет прати, па не би дошло до забуне? Ма ај молим те, бидни озбиљан 🙂 Друго, Двери, штагод ти о њима мислио, су озбиљна организација са преко 170 000 освојених гласова (признатих) на прошлим изборима. Ко мисли да је то занемарљиво нека проба да се кандидује у свом месту, па ако добије 200 гласова признаћу грешку. Хоћу да кажем, за неког ко жели да се бави политиком и формира своју организацију, по логици ствари прати дешавања у релевентним другим политичким организацијама, бар би тако требало ако пледира на озбиљност. Но, како год, ово што је постовано већ постоји тако да немам шта да се изјашњавам по овом питању, јер ако сам се у време ДС-а већ изјаснио као противник ЕУ не морам ваљда то понављати и за време СНС-а, је л’? Што се тиче тога чија ће иницијатива проћи, могу рећи да неће проћи ни једна нити друга. Ови се горе се све нешто чешу око неких закона којима је циљ да ограниче банкарске и државне приливе.

        Sviđa mi se

  1. Nismo imali uvid u predlog zakona koji su dale Dveri. Interesantan primer paralelnog razmisljanja 🙂 Bilo bi dragoceno da se, ukoliko je to moguce i potrebno, napravi kombinacija dva predloga? Ako vam nije tesko, postujte obrazlozenje vaseg zakonskog predloga, kao i samog zakona?

    Sviđa mi se

  2. Проблем са оваквом логиком је додатно преливање неликвидности на цео систем, и будућег изговора за „раст кредитног ризика“ и зеленашких камата, што неће спречити поменуто задужење код комерцијалних банака, напротив. Уместо да се инсистира на дизању примања на ниво потрошачке корпе, и на НЕОДРЖИВОСТИ СИСТЕМА КОЈИ БОЛУЈЕ ОД ТАКВОГ КАНЦЕРА – рада испод цене трошкова.

    Податак о трећини незапослених је стопроцентна лаж, која се провлачи и у овом тексту, јер укључује само грађане уредно регистроване на бироу. Прави број незапослених се добија када се од радно способних одузме број запослених. Ова чињеница је битна при сагледавању опасности да се 60 одсто грађана изјасни да живи у беди, не могавши да плаћа дажбине. Идеалан изговор за продају „нерентабилних“ јавних предузећа.

    Дакле, бављење оваквом „неликвидном социјалом“ изазвало би раст камата, додатну неликвидност и пропаст остатка привреде, те је шлагворт потпуној предаји јавног сектора странцима.

    Sviđa mi se

    • Један пример:

      Београдски преварант – грађевински предузивач – који је продао десетине станова по неколико пута, води парничне поступке по том питању, губи их након које деценије. По пресудама је дужан да исплати милионске износе, али формално, ПОШТО НЕМА СВОЈЕ ИМОВИНЕ, повериоцима остаје да се бесе или окрену неким другим решењима.

      Применом, односно ширењем примене, овакве формуле, ЕПС-у остаје да се беси, или да ДУЖНИКЕ СКИНЕ С МРЕЖЕ и енергију за много боље паре продаје иностранству. Чик погађајте шта би се десило.

      Пошто новца нема, нашли смо решење – повратак у средњи век и тадашње финансије. Ни тамо није било новца, а птице су ипак певале.

      Sviđa mi se

      • Što bi rekli u mom selu (koje je inače rasadnik narodnih mudrosti 🙂 ) – „Budi pope pametan…“. Predlog zakona PNR ovako na prvi pogled izgleda OK, i možda neko instant rešenje… Sa druge strane, vi ste verovatno u pravu da bi njegovim donošenjem bile otvorene nove mogućnosti za „kombinacije“ koje bi lopovi sa belim kragnama odmah iskoristili, i to mnogo efikasnije nego populacija zbog koje je ova inicijativa i pokrenuta. nego, meni je za oko zapalo nešto drugo: Preduzetnici i poslodavci na svako pominjanje podizanja minimalca na oko 300 evara istog momenta skaču na zadnje noge i prete obustavljanjem proizvodnje, zatvaranjem firmi i otpuštanjem radnika… Pa prekidajte, zatvarajte i otpuštajte, majke vam ga! Da vidimo imate li petlju; da li ste firme upravo i otvorili jer se u ovoj državi kao nešto sasvim OK može desiti da u kolektivnom ugovoru piše jedna cena rada a vi isplaćujete drugu… Ili ste ih otvorili upravo jer „država“ za vas i vaše interese ima ogromno razumevanje, dok su prava iz radnog odnosa (pre svih pravo na zaradu, socijalnu zaštitu i humane uslove za rad) poslednja rupa na svirali. Jer samo ovde zaposleni mora da bude srećan ako ima posao, dok je plata „nadgradnja“ kojoj mogu da se nadaju samo izuzetni pojedinci. Što ih pre zatvorite – pre ćemo se poćerati, pa da vidimo kom opanci – kom obojci. Dakle, samo napred: Zatvarajte i otpuštajte, vi ste gazde, ne dajte da vas ucenjuje kojekakva boranija!

        Sviđa mi se

    • „Податак о трећини незапослених је стопроцентна лаж, која се провлачи и у овом тексту, јер укључује само грађане уредно регистроване на бироу. Прави број незапослених се добија када се од радно способних одузме број запослених.“
      а чија је одговрност што је на евиденцији тако мало људи (све и да је тачно)? грађана или државног апарта који константно води политику обесхрабривања коришћења иниститзуција система.. којин еј разлог да се некоо пријави на биро данас? посао не налазе а социјална давања су укинули..

      „Проблем са оваквом логиком је додатно преливање неликвидности на цео систем“
      а до сада је био само на грађанима!!!.. . џаба крећимо против неолоберализма кад нам највереднији коментатор заговара најекстремније идеје..

      „бављење оваквом “неликвидном социјалом” изазвало би раст камата, додатну неликвидност и пропаст остатка привреде, те је шлагворт потпуној предаји јавног сектора странцима.“
      не видим никакву логичку релацију између неликвидности привреде и продаје странцима јавних предузећа .. грађани углавном нису дужници привреди е нго банкама и јавним предузећима .. ако ћемо устрајавати да она остану „ликвидна“ сзтталним плвећавањима даџбина, онда.. липши магаре, или циганин храни свога коња

      Sviđa mi se

  3. Самоиницијативно подизање плата од стране предузетника би било равно самоубиству, јер иде у корист властите неконкурентности.

    Прописивање и извршење прописа о реалној и општој минималној плати – законитој, јер минимална плата у износу од трећине потрошачке корпе нема везе ни са законом ни са разумом – СВИМ ПРЕДУЗЕТНИЦИМА доноси немерљиве користи у погледу раста куповне моћи целог становништва, и последичног поспешења властите прође на тржишту. У питању је систем спојених посуда, ако додате воду на једном месту, додали сте је свуда, ако пустите да отече, сви су жедни. Велики је проблем што су у нас намерно усађени страх од инфлације и погрешна представа да је њен главни узрок емисија новца. Узроци хиперинфлације су, у великој већини случајева У НЕДОСТАТКУ НОВЦА и трошковима одатле произашлим.

    Идеологија драконског притезања каиша има узрока у намерном обарању цене за коју су људи спремни да се продају. Данас је доста и сендвич.

    youtube.com/watch?v=JGVt6w1Vbd0

    Sviđa mi se

    • „Идеологија драконског притезања каиша има узрока у намерном обарању цене за коју су људи спремни да се продају.“
      Тачно, и драго ми је да се све боље разумемо 🙂
      “ Данас је доста и сендвич.“
      … што је заправо трагично, али то ретко ко види. Погледајте на http://www.nspm.rs/component/option,com_yvcomment/ArticleID,93403/url,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2tvbHVtbmUtc2xvYm9kYW5hLWFudG9uaWNhL3BvbGl0aWNrZS1uZW1hbmkuaHRtbCN5dkNvbW1lbnQ5MzQwMw==/view,comment/#yvComment93403 ако немате паметнијег посла. Човек који је „зарадио“ војну пензију као високи официр – мисли да би већина српских проблема са режимом била решена само ако би се прикупило довољно новца да се „борцима“ обезбеде сендвичи… О чему ми овде заправо паламудимо? Овај примерак о себи стварно мисли да је стручњак, и стварно не види шта га који ђаво нападам и прозивам.

      Sviđa mi se

    • Очигледно немам.

      Ако прихватимо демократску моралну матрицу, онда сте, нажалост, и Јевтовић и Нимбус и ви прилично у праву, колико год то било неморално истој матрици, и колико год не слушате један другог.

      Не волим та препуцавања (ко је више чито пуцо, или цвеће брао), али питали сте ме за мишљење. Обарање цене људи сам навео као чињеницу, а не ради исмевања. Цена је оборена – чињенично стање. Срби гласају за Вучића – чињенично стање.

      Не постоји „освешћена маса“, то је оксиморон. Масе су подложне манипулацији – чињенично стање. Питање је да ли њоме манипулише онај ко жели да се жени или само черечи, као и да ли тај зна или не зна шта ради.

      Неморалан став мене неморалног.

      Sviđa mi se

      • Заправо, питао сам вас мислите ли да је могуће променити ишта ако не знате ни шта хоћете променом да постигнете, ни како до промена да стигнете, нити ко промене треба да изврши… Али нема везе… Заборавите.

        Sviđa mi se

  4. @Klaus
    bojim se da niste uhvatili sustinu nase inicijative – polazi se od pretpostavki tj cinjenica:
    1. PODRAZUMEVA se da država Srbija i njena Vlada učine sve da omoguce svojim građanima privređivanje kojim bi obezbedili dostojanstven život za sebe i svoje porodice, kao i privredne okolnosti koje daju šansu za zapošljavanje.
    Činjenica je da država ubire poreze, vrši naplatu akciza i carina, pozajmljuje od stranih poverilaca velike sume za pokrivanje budžetskog deficita… Nažalost, država Srbija i njena Vlada tim sredstvima ne obezbeđuju građanima Srbije gotovo ništa zauzvrat, naročito na ekonomskom planu.
    2. Najveći broj domaćinstava nije se našao u kritičnom položaju zbog neracionalnog trošenja novca, niti zbog zaduživanja kod komercijalnih banaka, već zbog NEMOGUĆNOSTI PRIVREĐIVANJA!
    Činjenica je da su građani postali TAOCI lošeg upravljanja državom, da je ugroženo njihovo pravo na rad kao jedno od osnovnih prava i da su, NE SVOJOM VOLJOM, potpuno onesposobljeni da odgovore redovnim mesečnim finansijskim obavezama
    3. Ta činjenica mora biti jasna i Vladi, i državnim organima, i samim gradjanima: država, tj. vlast koja je nesposobna da organizuje društvo i njegovo optimalno funkcionisanje, koja ne ume da osposobi privredu, nema nikakvo pravo, tj. legitimitet da od građana zahteva striktnu urednost u ispunjavanju svih finansijskih obaveza.

    Predlog ovog zakona moze da posluzi i da se vide prave namere vlasti i njen realni odnos prema gradjanima.
    Ekonomska situacija je daleko od one za koju su projektovani zakoni koji navodno regulisu ovu materiju kao sto je zakon o licnom bankrotu ili ostali zakoni i uredbe iz oblasti socijalne politike, obligacija itd. Licni bankrot NE resava stvar jer vlasnistvo podleze naplati poverilaca.
    Sustina je da , kako je navedeno, ekonomska situacija, za vecinu gradjana jeste na ivici vanrednog stanja.
    Glavna stavka koja jede porodicne budzete jesu racuni koji redovno stizu.
    Nazalost, vlada NIJE omogucila da plate takodje stizu redovno i u odgovarajucim iznosima. Ovaj zakon je odrziv jedino ako vlada promeni ekonomsku politiku i usmeri fokus na povecanje domace proizvodnje i unutrasnjeg prometa. To podrazumeva i adekvatne mere u sferi monetarne politike, kursa dinara, smanjenja uvoza i sl. Dakle sve ono sto odgovara vecini gradjana Srbije. Na nama je da se za to
    izborimo. Ovaj zakon bi bio osiguranje protiv nesposobne vlade jer kaze: napravite nam posao, omogucite nam zaradu – placacemo racune. Ako to ne znate da uradite -odstupite!

    Sviđa mi se

    • „Назалост, влада НИЈЕ омогуцила да плате такодје стизу редовно и у одговарајуцим износима.“

      Ово је узрок свега и суштина мог коментара. Решавање тог питања је апсолутни приоритет, и то држава која до себе држи може и мора „дуради“, колико год се неолиберали томе ругали.

      „Овај закон би био осигурање против неспособне владе јер казе: направите нам посао, омогуците нам зараду – плацацемо рацуне. Ако то не знате да урадите – одступите!“

      Једино осигурање које би тај закон пружио је осигурање од поверилачких потраживања, а то већ имате у пракси. Реално, једино повериоци могу да одступе, а моја сугестија се односила на то колико је то опасно.

      „Овај закон је одрзив једино ако влада промени економску политику и усмери фокус на повецање домаце производње и унутрасњег промета.“

      Ако влада изврши своју дужност и оправда сврху свог постојања, тај закон нема никаквог смисла. Једини његов смисао се остварује под претпоставком да наставимо да идемо овим путем, а онда вероватно остајемо без својих поверилаца. А како и сами рекосте, повериоци нису комерцијалне банке, па да нам лакне што одоше.

      Sviđa mi se

      • @Klaus
        „Једино осигурање које би тај закон пружио је осигурање од поверилачких потраживања, а то већ имате у пракси. Реално, једино повериоци могу да одступе, а моја сугестија се односила на то колико је то опасно.“
        Cilj ovog zakona je resenje, nadamo se privremene situacije, dejstva NASE ekonomske krize na gradjane Srbije. Pod odstupite, nije se mislilo na poverioce niti na dugove, vec na vladu. U zadnjih 20tak godina, nijedna vlada nije pokazala kompetentnost u upravljanju drzavom. Aljkavo, nemusto, rasipnicko i krajnje koristoljubivo vodjenje drzavne politike glavni je razlog sadasne krize u Srbiji. Svetska ekonomska kriza samo je ubrzala i ucinila vidnijim ekonomsko urusavanje Srbije. Dakle vlada koja NE UME da vodi drzavu, treba da odstupi od vlasti – to je poenta. Naravno, taj zahtev ekipi na vlasti nista ne znaci – ove reci su upucene birackom telu da shvati sta treba traziti, koje kriterijume treba da ispuni vlast i da se ujedini oko tih zahteva i njihovog resavanja. Radi se o prepoznavanju problema i kristalisanju toga u konfuznoj svesti gradjana.

        „Ако влада изврши своју дужност и оправда сврху свог постојања, тај закон нема никаквог смисла. Једини његов смисао се остварује под претпоставком да наставимо да идемо овим путем, а онда вероватно остајемо без својих поверилаца. А како и сами рекосте, повериоци нису комерцијалне банке, па да нам лакне што одоше.“
        Ni jedna vlada ne bi mogla da resi postojece probleme preko noci. Ali, pravim potezima, privreda bi mogla poceti da se dize na noge u roku od godinu dana. Sa sada preduzetim i planiranim merama sleduju nam jos godine ekonomske agonije i daljeg osiromasenja… Ovaj zakon bi trebalo da zastiti gradjane od buducih dogadjaja koji su sve izgledniji – nazalost! I da oteza posao losim upravljacima.

        Sviđa mi se

      • „Самоиницијативно подизање плата од стране предузетника би било равно самоубиству, “
        не видим везу са текстом..где пише ишта слично?
        „једино повериоци могу да одступе, а моја сугестија се односила на то колико је то опасно.“
        понављам – повериоци су банке и јавна предузећа .. и треба да одступе јер суу им потраживања противморална и противзакнита.. заснована на не-примении антимомополских и других сличних закона О ДСТРАНЕ ДРЖАВЕ!!..па не могу грађани да испаштају за туђе грешке!!.. јавно предузеће НЕ СМЕ да профитно обрачунава своје зуслуге, већ само у износу минималном за одржавање и развој система..

        Sviđa mi se

  5. @Dejan Kosanovic
    proletos je od strane Dveri bila pominjana neka inicijativa da se zastite porodice u materijalnom smislu… to je bilo i na televiziji. Ipak, Dveri ni izbliza nsu dale zvanicnu inicijativu koja je po nacinu tretiranja predmetnog problema i obrazlozenju slicna ili koja se moze meriti sa inicijativom Nove Republike.

    Sviđa mi se

    • Никола, предлог је одличан по мом мишљењу ..баш колико су млаћења празне сламе лоша

      Sviđa mi se

  6. „не видим никакву логичку релацију између неликвидности привреде и продаје странцима јавних предузећа…“

    Због опште неликвидности, и пропасти производње, јавља се енорман увоз и његово финансирање распродајом државне имовине.

    „Самоиницијативно подизање плата од стране предузетника би било равно самоубиству,“ не видим везу са текстом..где пише ишта слично?“

    Мало више пажње молим:

    „преврат 26. октобар 2013. ат 05:30 Предузетници и послодавци на свако помињање подизања минималца на око 300 евара истог момента скачу на задње ноге и прете обустављањем производње, затварањем фирми и отпуштањем радника…“

    Одговором на овакве ствари се страшно разводњава суштина, и то избегавам.

    Наплата јавних услуга има не профитну, већ пореску – потрошачко дестимулативну улогу. Људе треба дестимулисати да троше десет кубика воде дневно, хиљаду киловата струје недељно, пензионере да се у шпици трпају у градски саобраћај, и слично.

    Неквалитетно спровођење пута ка том циљу јесте чињеница која има све карактеристије деликта злоупотребе положаја, али за отклањање и дестимулисање те појаве постоји институција платних разреда, а не „бесплатности“. Платни разреди могу да важе и ретроактивно, и да буду основ за репрограм дуга. Ето вам теме за размишљање, која треба да буде у основи оваквих акција. Потпуно је бесмислено отписивати изразито ниску накнаду за електричну енергију, а оставити екстрапрофитерима повластицу те цене.

    Притом, незапосленом није решено ни питање, исхране, здравствене заштите, школовања, итд. Уместо да се то решава једним ударцем – на приходној страни, треба ангажовати неспособни и корумпирани ЦСР да прати грађане и процењује шта коме да отпише. Као да са небодера истресате перје с намером да погодите шахту.

    Основа свега је да проблем није – скоро никада – у расходној, већ у приходној страни једначине, јер финансије тако функционишу. Несхватање тог процеса изазива идеје да се последице дужништва отклањају неплаћањем (што је рецепт за средњевековски неликвидну привреду и развој). Либерали разних фела имају сличну мантру – довољно је неко време масовно гладовати, и цене хлеба ће пасти, јер га нико не купује.

    Реалност је другачија, јер је роба коју не купују све скупља, због пада производње и повећања цене. У случају нпр. ЕПС-а, то би било скопчано са почетком профитног пословања и извоза струје – које мало имамо – по тржишним ценама. Па нека одступе, велите.

    Бојим се да то није најсрећнији рецепт.

    Sviđa mi se

    • „Наплата јавних услуга има не профитну, већ пореску – потрошачко дестимулативну улогу. Људе треба дестимулисати да троше десет кубика воде дневно, хиљаду киловата струје недељно, пензионере да се у шпици трпају у градски саобраћај, и слично.“
      тачно – ово је та накарадмна логика.. треба дестимулисати људе
      да се купају и заливају баште, стимулисати пензионере да више возе „особна возила“, више загађују средину, праве веће саобраћајне гужве, више рабе асвалт, више гину због гужви итд.. дестимулисати људе да се греју јер је јефтиније да су болесни и радно неспособни и да троше новац за лечење, јер су дестимулисани и да користе домове здравља, него да улажу у сопствени обрт..да ти не радиш у Њуз нету, па ме ложиш..ако је тако честитам, бољи си од марка гаја са нспм-а

      Sviđa mi se

      • У реду, порез има стимулативну улогу у односу на тражњу – кад помињете логику.

        Ако сам дарнуо у неки лични план, могли сте да отворите тему „порези и активности које волим, и они које бих укинуо“, а не да тако мењате тезе.

        Sviđa mi se

    • „Либерали разних фела имају сличну мантру – довољно је неко време масовно гладовати, и цене хлеба ће пасти, јер га нико не купује.“
      ниједан прави либерал никад не би извалио овакву глупост.. опште је познато да смањење потражње услед платежних немогућности иницира управо супротно понашање – продавци подижу цене јер им је потребна иста зарада на мање једниница производа.. платежне немогућности већег дела становништва су опте узроковане укрупњавањем капитала – монополизацијом, која је по дефинивцији супротност тржишту и његовим законима.. укрупњавање је иманентно капиталистичким економским односима ПА ГА ДРЖАВА КАО УМНОСТ СУЗБИЈА АНТИМОНОПОЛСКИМ ЗАКОНИМА и сличним решењима .. либерализам без јаке државе је бесмислица..

      Sviđa mi se

      • „либерализам без јаке државе је бесмислица..“
        Ово је почетак и крај сваке приче о држави и њеним варијететима. што се тиче идеје о минималцу по наређењу државе сасвим је у складу са оним како ја видим либерално друштво. Минимална цена рада сваког запосленог мора бити једнака цени потрошачке корпе за једну одраслу особу; ко се уклапа – нека ради, коме су толике плате превисоке за исплату – нека смисли други начин за „предузетништво“. Ки пасуљ. Чему иначе служи држава?

        Sviđa mi se

  7. саставни део либералне државе су стечена радничка права и институције попут синдиката.. Чије деловање је законима загарантовано и штићено.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s