АНТИНОМИЈЕ ПРВОПРЕДСЕДНИЧКОГ УМА

Ми не дирамо приватни сектор који је најздравији део друштва. 

Овде се не гађа средња класа. Не можете да кажете да је средња класа онај ко има плату већу од 120.000 динара. То је удар на њих. Средња класа су приватници који вуку земљу напред…

Овом мером је обухваћено 179.843 људи, али од тога највећи број, око 130.000, има плату до 80.000 динара, што значи да је то минимално: на зараду од 70.000, то је 2.000 динара, од 80.000 је 4.000 динара, од 90.000 је 6.000, и на плату од 100.000, то је 8.000 динара. То се једноставно неће осетити. Ова мера највише погађа … запослене у РРА… А ја не мислим да су они средња класа.

Захтев ММФ је био да идемо на зараде од 40.000 и тако би управо ударили на средњу класу. 

боље да ти људи не добијају отказе него да наставе да раде. 

„Како је могуће да Народно позориште има 860 запослених, а Звездара театар само 20?“

(КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ЈЕ НА ФУДБАЛСКОМ ТЕРЕНУ 22 ИГРАЧА А НА ТЕНИСКОМ САМО ДВА )

download

Ове мере су мере за спас економије, за спас Србије, иако знам да ће оне спасти опозицију, а нас сасвим сигурно уништавати, рекао је у ексклузивном интервјуу за Недељник први потпредседник Владе Александар Вучић.

Он је казао да је економска ситуација је веома тешка и то не треба крити.

– Ми смо деценијама трошили оно што нисмо зарадили, и то сад све долази на наплату. Кад вам земља за четири године повећа задуженост са 30 на 60 одсто БДП, кад истовремено сваке године имате повећање фискалног дефицита, пад индустријске производње, онда резултат мора да буде такав да једино можете да предузимате болне и тешке резове.

Није лако кад било коме одузмете део примања, а он мисли да је заслужио и више од тога јер се тешко живи. Али, то мора да се деси. Нема ту више никакве филозофије. Пензионери ће наравно остати нетакнути, као и људи који примају мање од 60.000 динара. То је једноставно структурно добра мера коју подржава ММФ јер не дира у оно што је најздравије. Ми не дирамо приватни сектор који је најздравији део друштва. Овде се одузима оно што је био недозвољени део потрошње. Директор који има 200.000 динара плату, имаће сада зараду од 167.000. Он с том сумом може да живи као са 200.000 динара, а знате ли колика је то уштеда за буџет – каже у ексклузивном интервјуу за Недељник први потпредседник Владе Србије Александар Вучић.

Али зар то није нови удар на средњу класу, интелектуалце?

Не. Овде се не гађа средња класа. Ко има плату 70.000 динара, за њега су то минимална издвајања. Не можете да кажете да је средња класа онај ко има плату већу од 120.000 динара. То је удар на њих. Средња класа су приватници који вуку земљу напред…

Али и професори, лекари, судије, тужиоци…

Највећи део просвете нам прима плату до 60.000, и то се на њих уопште не односи. Овом мером је обухваћено 179.843 људи, али од тога највећи број, око 130.000, има плату до 80.000 динара, што значи да је то минимално: на зараду од 70.000, то је 2.000 динара, од 80.000 је 4.000 динара, од 90.000 је 6.000, и на плату од 100.000, то је 8.000 динара. То се једноставно неће осетити. Ова мера највише погађа политичаре, људе постављене на различите високе функције, директоре јавних предузећа, помоћнике министара, запослене у РРА… А ја не мислим да су они средња класа. Али, наравно, да будем отворенији и да кажем нешто што политичари не би рекли – немамо избора. Захтев ММФ је био да идемо на зараде од 40.000 и тако би управо ударили на средњу класу. Ово је нешто што смо морали да урадимо. И крај. Имате литар воде – па не може од њега да се напије 50 људи. А десет људи ипак може нешто да попије од тог литра и утоли донекле жеђ. У јавном сектору то може да прође, јер је боље да ти људи не добијају отказе него да наставе да раде. Очекујем да ће у склопу те реформе разумети да морају да покажу већи труд и ангажман. Размишљам о састанку са свим запосленима у јавној управи, да свима ставимо до знања како мора да се ради у јавној администрацији.

Да ли је то само почетак реформи? Јер, у свету се већ годинама прича да штедња није најбоље решење, већ развој. Које су ту мере?

Те теорије стално слушам. То је била Мишковићева теза, која можда није сасвим тачна – да не треба да се штеди, него народу треба поделити кредите да троши што више, јер ће то повећати домаћу тражњу, подићи домаћу привреду, обавезати људе да купују домаће производе… То не звучи нелогично, међутим, није сасвим реално. Ми морамо и на трошковној и на приходној страни буџета да правимо нове ствари.

Које тачно?

На трошковној, једна од кључних мера јесте смањење субвенција пре свега за наша предузећа у реструктурирању, за нека јавна предузећа. За Железницу смо издвајали између 150 и 200 милиона евра. Србијагас нам је рак-рана. Буквално. Постоје чак неке језиве ствари које не смем да вам кажем јавно. Не зато што се плашим Бајатовића, Србијагаса или било кога у овој земљи, већ зато што је то лоше за земљу да кажем.

Да ли је због тога угрожен пројекат Јужни ток?

Не мислим да је угрожен. Имамо безброј проблема са субвенцијама, јавним предузећима, њиховим несолидним пословањем. Они су у претходном периоду добијали налоге – иди купи Агрожив, иди купи Српску фабрику стакла. Људи нису били нормални. Какве везе има Србијагас с тим бизнисом! Али, ваљда су тако радили да би приказали лажну слику. Боље је болестан бизнис угасити и направити здрав него све време оне фирме које су у стању да им је потребна еутаназија, одржавати у животу и уништавати много већи организам. То је један од кључних проблема. Немам илузије да је лако градити популистичку причу против мера Владе Србије. Али, ако ништа, срео сам једног човека који је задовољан, који ми је рекао: „Хајде да нешто предузмемо по том питању.“ То је Душан Ковачевић. Човек је дошао први пут код мене и рекао ми: „Ја умем да препознам глумце. Супер је то урадити. Ја сам знао бивше наше председнике од Милошевића па надаље, и знам ко су глумци, а ко нису. А ти ниси.“ И онда ми каже Ковачевић: „Како је могуће да Народно позориште има 860 запослених, а Звездара театар само 20?“ И ја се то питам. А имају исти број представа, исти број посетилаца. У чему је онда проблем? А ви сада да кажете: „Хајде да отпустимо само 50-60 у Народном позоришту“, цела држава би нам скочила на главу и рекла би: „Аха, ено их отпуштају, а ми смо против отпуштања.“ Зато што код нас не постоји логика здравог бизниса, код нас не постоји прича о профитабилном бизнису, код нас људи не разумеју да смо завршили са социјализмом и социјалистичким самоуправљањем, него да живимо у капитализму и да морамо да се понашамо тако што ћемо да трошимо колико имамо.

Да ли је то та нова визија Србије коју нудите? Где ви видите земљу за четири, а где за осам година?

Да, само нисам сигуран да ће то бити остварено због недовољне снаге и велике неверице Срба у било какве промене, у било какву жељу да се неке мере изгурају, да се негде нешто направи. Јер, пре него што је било ко чуо какве ћемо мере да донесемо, новине и телевизије су биле пуне критика. Најсмешније ми је било прошле недеље кад Б92 прави анкету јесте ли против мера владе. И наравно, сви су против мера, а нико нема појма које су то мере и против чега су. Не могу да верујем, да сам то видео на Хепи телевизији, па да кажем „у реду“, али то сам гледао на Б92. То говори о нашем негативистичком приступу, цинизму, сарказму, о томе да будете против свега. Увек.

А шта вам каже на све то ММФ?

Разговарао сам с људима из ММФ два сата. Ужасно тежак разговор. Некако су они тешки, таман колико и ја. Ту се нити ко осмехне, нити има ту нечег љубазног међу нама. Најхладнија могућа пристојност с најјезивијим условима и захтевима с обе стране. Али, људи из ММФ су у праву. Они наводе да ћемо, ако се овако настави, за годину дана овде имати Аргентину. А шта то значи? То значи да не бисмо имали више новац за војску и полицију, хаос на улицама, да не бисмо имали за лекове у државним и приватним апотекама. Имали бисмо буквално упадање по свим продавницама. Чак су постојале идеје да се иде на лаки банкрот, али смо одустали од тога, решили смо да опоравимо Србију. Ове наше мере су мере за спас економије, мере за спас Србије, иако знам да ће оне спасти опозицију, а нас сасвим сигурно уништавати. Зато што је много важније шта ће се догодити у земљи, него шта ће се догодити с политичким странкама на власти.

Да ли ћете уласком у економију угрозити ту велику популарност коју имате? Или се плашите да ћете на том путу остати сами, како је у интервјуу Недељнику рекао Душан Ковачевић, којег сте поменули?

Знате ли колико сам добио порука од разних ПР стручњака, од људи који ми стварно или тобож помажу, који су ми рекли: „Немој да се мешаш у екомонију, немој да преузимаш одговорност за то, пусти то овоме или ономе.“ Одговорио сам: „Тако сте ми рекли око Косова, тако сте ми рекли око сваке теме, али сам уверен да бар добар део људи разуме шта је неопходно урадити.“ Разумем да многи не желе да гледају у будућност и праве планове за 2016, већ само шта ће да ураде за два дана или два месеца.

Тако је било кад су први пут били потрошачки кредити, одмах је 1,2 милиона људи узело те кредите од 5.000 евра и потрошили их на летовања и куповину веш-машина. Нико то није уложио у бизнис, јер нико не размишља о бизнису. Код нас се чека да ти држава обезбеди посао. Погледајте само коментаре политичких странака како држава није обезбедила посао. Али није то посао државе. Задатак државе је да ти обезбеди услове да ти можеш да нађеш посао. Ту има много некоректног односа у политици, али нешто сам научио, и сам се некад тако понашао. Да не будем лицемер и да то не кажем себи. Не могу да кажем за период последњих четири-пет година, али раније свакако. Мораш да кажеш људима какве ствари јесу и шта планираш да урадиш, ма колико то било тешко и некоме се не свиђало. Морамо себе да научимо да радимо више, напорније. А ако не будемо у стању, нисмо ни прва земља која је пропала, нити било шта друго.

У интервјуу Недељнику Вучић је причао и о односу с председником Николићем, Ђиласу и Ђулијанију, свом последњем сусрету с Ђинђићем, зашто слуша шта причају и Весна Пешић и Емир Кустурица, о Косову и новој спољној политици, о томе да ли је немачки човек, зашто зна да ће га Американци бацити као истрошену крпу, повратку Шешеља, сукобима унутар самог СНС-а, али и томе ко тачно стоји иза ког медија у Србији…

http://www.nedeljnik.co.rs/

Advertisements

Jedno mišljenje na „АНТИНОМИЈЕ ПРВОПРЕДСЕДНИЧКОГ УМА

  1. „Овде се одузима оно што је био недозвољени део потрошње. (…) Немамо избора. Захтев ММФ је био…“

    Право у средњи век, сви на њиву бра-те, по пријатељевом налогу. Обашка што пријатељи било шта налажу, нарочито моју пропаст.

    „Имате литар воде – па не може од њега да се напије 50 људи. А десет људи ипак може нешто да попије од тог литра и утоли донекле жеђ.“

    Предаја водовода странцима у најави, до сада смо плаћали нетржишну
    цену воде.

    „За Железницу смо издвајали између 150 и 200 милиона евра.“

    Ћао железнице. Када неко некада буде дошао на идеју да их ревитализује и смањи притисак нафтног лобија, биће касно.

    „Али, људи из ММФ су у праву. Они наводе да ћемо, ако се овако настави, за годину дана овде имати Аргентину. А шта то значи? То значи да не бисмо имали више новац за полицију (…), хаос на улицама. Имали бисмо буквално упадање по свим продавницама.“

    Рецепт је једноставан: свести људе на просјачки штап, а ред одржавати полицијом. За крађу сендвича можемо очекивати хапшења.

    Живели.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s