Милан Миленковић: Контранавој

Странке састављене од конвертита никад се неће побунити, јер се конвертитство и карактер искључују.

Колико би Титу било потребно да открије убице Ћурувије, Даде Вујасиновић, Ранка Панића? Један дан, осим ако их не би сам наредио. Контролисао је „службе“, па му се могло.

Онај несрећни Гавриловић, полицајац који је дошао да исприча Коштуници шта се ради у полицији, убијен је на изласку из његовог кабинета. Коштуњави га више није помињао. Биће да се легалиста забринуо и за своју буљу.

 Да ли Дачић заиста управља полицијом? Или ППВ? Они, на политичаре мислим, симулирају моћ пред камерама, али и сами стрепе од онога што нису у стању да контролишу.

 macka

     Два дана медији, поготову они блиски СНС-у, спинују причу о томе како се против Александра Вучића (у даљем тексту: ППВ-а), плете завера, у којој учествују тајкуни, неколико странака и, можете мислити, делови самог СНС-а. Мало је оноликих атентата, оноликог хејта од десничара, мало је свих мука, кроз које ППВ пролази, спреман да страда за наше грехе, него још и његова партија, односно њени делови, хоће да му узму душу.

Ко у то поверује, нема у шта неће. Прво, тајкуни немају разлога да му о глави раде, јер одлично знају да је тзв. „борба против корупције и криминала“ обична замајавалица за наивне. Тиме што је Мишковић провео неколико месеци у притвору, значи само да се нешто лично замерио ППВ-у, док је поредак савршено нетакнут и ППВ и нема намеру да га мења, јер је и сам из њега изникао.
Цела прича има задатак да наведе наивне да помисле да БПКК (борба против корупције и криминала) није „на шатро“, јер је народ већ почео да сумња да га ППВ фолира. Са овом измишљеном уротом високо корелира и саслушавање Млађана Динкића, које треба да нам каже да се БПКК наставља пуном снагом, иако су, ако се не варам, победа и искорењивање ове пошасти, проглашене и слављене око педесет пута у последњих годину дана. Објави се да су криминал и корупција разбуцани и сведени на нулу, па се онда опет разгорева, за потребе политичког маркетинга.

Тајкуни, дакле, уопште не стрепе од ППВ-а, а ми треба да помислимо баш обрнуто. Жути барони су слободни као птице на грани, иако им се понекад прети фамозним преиспитивањем свега и свачега, а онај ко не мисли да ухапси Шутановца, Ђиласа, Петровића и остале бароне жутог предузећа, не мисли да се заиста бори против корупције и криминала. С друге стране, само онај ко не познаје страначки механизам СНС-а може да помисли да је унутар те странке могућа побуна. Спреман сам да положим опкладу да, од оснивања странке, није било прегласавања на Главном одбору, односно да су све одлуке донесене једногласно. Странке састављене од конвертита никад се неће побунити, јер се конвертитство и карактер искључују. А за побуну је потребан карактер. Опет, и не види се питање око кога би се завадили унутар странке. За велика питања, она око Косова и економије су закаснили, а за питања плена, истина, није касно, али нико тамо није толико глуп да мисли да ће боље проћи у некој другој подели карата, без ППВ-а.

Разгорева се прича о неслагању између Томе Николића и ППВ-а и та прича је једина коју не бих искључио, с тим што не верујем да ту има неког отвореног сукоба, већ пре подмуклог шутирања у мраку и много грљења и љубљења кад се светла попале. Борбе унутар странака су много жешће, него између странака, јер сваки лидер и лидерчић врло добро зна да је без странке нико и ништа. Око контроле над СНС-ом заиста може доћи до борбе, јер сам сигуран да ППВ итекако жели да овлада странком, док Николић жели да, опет кроз странку, обезбеди трајан извор прихода за свог сина Радомира. Не кажем, дакле, да је борба отворена, али сам сигуран да је извесна, пре или касније.

А сад о стварној позадини приче: Док читате текстове о овој епској борби ППВ-а са силама мрака и хаоса, ви можете да верујете, или не верујете, али оно што вам се, испод прага свести увлачи у мозак, јесте идеја да они, мислим на наше политичаре, стварно о нечему одлучују, односно да би и могли да се боре, ако тако одлуче. Шипак. Не могу да одлуче. Морају да траже дозволу од спонзора и за много ситније ствари, од међусобне титанске борбе на политичкој сцени Србије. Према томе, медијски спин је испунио задатак чим сте поверовали да би борбе могло бити, јер сте им већ, у духу, приписали моћ да самостално одлучују. Ако и буде борбе, биће је само зато што су фајт тражили странци.

Не мање важна ствар, заправо и најважнија, јесте да, после Тита, нико није, од Вардара, па до Триглава, како песма каже, овладао полугама моћи. Све што видите, јесте симулација моћи. Ко не верује, нека се сети Милошевићевог краха 2000-те, кад су га продали они које је он, ко0бајаги, контролисао – војска и полиција. Сетите се и побуне Црвених беретки: Ђинђић је морао њима да иде на ноге. Колико би Титу било потребно да открије убице Ћурувије, Даде Вујасиновић, Ранка Панића? Један дан, осим ако их не би сам наредио. Контролисао је „службе“, па му се могло. Да ли вам пада у очи да су се, у Србији, изређале грдне гарнитуре и да ни један политичар није стиснуо петљу да Јованку Броз изједначи са осталим удовицама у Србији? Кога су се плашили? Онај несрећни Гавриловић, полицајац који је дошао да исприча Коштуници шта се ради у полицији, убијен је на изласку из његовог кабинета. Коштуњави га више није помињао. Биће да се легалиста забринуо и за своју буљу. А био је председник државе, да вас подсетим. Да ли Дачић заиста управља полицијом? Или ППВ? Они, на политичаре мислим, симулирају моћ пред камерама, али и сами стрепе од онога што нису у стању да контролишу. Истина, имају довољно моћи да упропасте нечију личну судбину, али да похапсе, , као у „Сабљи“, на хиљаде људи, морају да добију дозволу и од странаца, и од хетерогених центара моћи овде.

Неко ће се упитати зашто се онда, дођавола, толико отимају да буду двоструке марионете? Зашто би се неко грабио за место које не доноси моћ и са кога се не може креирати политика? Прошетајте Дедињем и Сењаком, па ћете разумети. У питању су само новац, привилегије, имовина и, не мање важно, све оне цице које су им биле недоступне, док нису били ту где су сада. Плитки духови су увек били опчињени вулгарним материјализмом; један Цезар, један Наполеон, па чак и диктатори 20-тог века, грабили су новац да би нагомилали моћ, а данашњи лидерчићи пристају да симулирају моћ, да би дошли до новца.

Према томе, ако фајт унутар пријатеља није наређен споља, неће га ни бити. Према томе, о чему год вам причају, причају вам о новцу. О вашем новцу и вашој имовини, која треба да се пресели у џепове странаца, уз провизију за посреднике.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Милан Миленковић: Контранавој

  1. Када се будемо одлучили да жртвујемо све своје привилегије + прихватимо опасност по сопствени живот, можемо да се састанемо и разговарамо каква је будућност вреда тога. До тада Милане, настави да будеш одличан хроничар нашег времена ( са напоменом да не бојиш текстове личним бојама, много су бољи без тога).

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s