Драгослав Павков: Шмирглање ушију

 

blic

У емисију Милана Миленковића (на Радио Фокусу) чија тема је био Млађан Динкић и његово саслушање „у својству грађанина“, везано за спорне „постпетооктобарске“ приватизације – јавио се слушалац који је покушао да разбије једномислије претходника (који су сви до једног одбили да поверују у Динкићеву невиност). Наиме, један фини господин је подсетио на претпоставку невиности, која каже да је свако невин док се његова кривица не утврди правоснажном судском пресудом.

Што на први поглед није спорно… Међутим, оно што је спорно – то је да слабо ко у обзир узима методологију по којој су све приватизације у Србији, од ’90-те на овамо извршене: Све до једне су проведене у складу са законима који су тренутно били на снази. Наравно, немам ни ресурсе ни воље да се посветим испитивању случај по случај, али, као неко ко има очи да гледа и уши да чује – са великом дозом сигурности тврдим да нико од инвеститора који су нас у црно завили није „мали Ђокица“ који би дозволио да дође у ситуацију да му нека нова, њему ненаклоњена „гарнитура“ одузима крваво стечену имовину. Дакле, modus operandi свих србијанских приватизација је следећи:
Инвеститор (син. „тајкун“, „предузетник“ или „стратешки партнер“) преко консалтинг куће пронађе лидера политичке организације који има реалну моћ да утиче на народне представнике (посранике). Након тога, договарају се за цену услуге, тј. колико би коштала подршка те и те странке да се у Скупштини изгласа закон који фаворизује конкретног инвеститора у односу на конкуренцију.
Када договор падне – посраници добијају задатак да једног лепог четвртка у одређено време притисну зелени дугмић на својој „посланичкој јединици за електронско гласање“.
Након ступања закона на правну снагу, надлежни расписују аукцију, тендер или штагод треба, тачно одређени инвеститор „поштено“ излицитира привредни субјекат, на познате начине уплати колико је договорено „тамо где треба“, сачека да прођу рокови за приговоре и жалбе и уписује се код надлежног суда и АПР као власник.

Тада на задње ноге почну да скачу којекакви синдикати, патриотске (дез)организације, медији финансирани од конкуренције и слични заинтересовани – и отпочињу нову песму на стару мелодију: „Уа лопови…
Али, све је „по закону“, па режим и „експерти“ који су управљали процесом могу да кажу како је цела фртутма заправо последица фрустрације конкуренције и губитника транзиције који не схватају изазове „данашњице“.

Ако се притисак ипак настави и запрети да прерасте у нешто озбиљније, у постављање незгодних питања на пример – режим одабере неког „поштеног министра“, Рајка Љајића на пример, и он резигнирано саопштава како закон кога је „донела претходна власт под притиском страног фактора, који није у довољној мери уважавао специфичности тралала…“ – није савршен, и како ће промптно пред Скупштину изнети предлог за измене и допуне које ће га поправити и допунити у мери која је неопходна…
Ако се и даље буде инсистирало на одговорности политичара (што је лош закон уопште ушао у процедуру) – из ковчега ће истерати заштитника презрених на свету, Кркобабића сениора, који ће запретити рушењем Владе ако се не постигне сагласност око потребе да се лош закон стави ван снаге. На шта министри, потпредседници и сам Премијер као одговорни људи одговорно пристају, на све се ставља тачка, све док се не појави нови инвеститор или како већ да се зове…

Тако да… џаба га тупимо; Србија је потписница многих међународних споразума, од којих се  неки баве неповредивошћу својине. Нико нас неће бомбардовати ако сутра нека нова власт одузме Мишковићу „Делта аграр“ или Беку „Луку Београд“… Али, такво понашање државе Србије у међународним размерама биће схваћено као правно насиље и након пар година судовања које ће се завршити у Стразбуру – сви ми, мораћемо да платимо и Мишку и Беку не само оно што им је правним насилништвом одузето, већ и грдну лову на име неостварене (а планиране) добити. Тако да ће поменути уместо да буду кажњени – заправо зарадити. што није нешто што ми се допада, али је тако ил’ никако.

Значи – угасили смо га; неке фабрике и оранице ће вероватно бити враћене јер су многи инвеститори да би скратили процедуру ишли „попреко“ и прекршили закон… Али главнина је завршена у складу са штетним али важећим законима, и ту барем оним највећим и најзаштићенијим можемо да пљунемо под прозор, а тако можда и треба да буде кад се према својој држави односимо као према Алајбеговој слами
Међутим, оно што можемо и морамо да урадимо – то је да на одговорност (али не политичку, то је „лајт“ одговорност) позовемо све који су у име државе учествовали у лоповлуку. Па да их питамо чиме су инвеститори заслужили толику наклоност србијанских политичара, толико заобилажење и занемаривање прописа, о чијем трошку летују и зимују, од којих пара школују децу по Америкама и облаче жене по Милану и Паризу, од којих пара свлаче старлете и стилисте… Тако да слична „предузимљивост“ ником и никад више не падне на памет.
А ако ни за то нисмо способни – ма, ко нам онда шмиргла уши…

Advertisements

11 mišljenja na „Драгослав Павков: Шмирглање ушију

      • јесте баш је тако било, али зашто се сад то исто дешава када је цео свет уз нас … заборавио си да кажеш да је тад више људи ишло на посао, да је привреда производила далеко више материјалних добара него данас ( лош БНП се крије иза вискоих цена), била далеко боља здравствена заштита, храна здрава ( нема ГМО, адитива храни и вешт ђубрива по ЕУ стандардима … ), сва имовина била само наша, плате биле 5пута мање али и струја и храна били 5 пута јефитнији, струју трошио и плаћао колико ко хтео, а због „куповања“ стана за износ данашње недељне кирије ја бих опет отишао у 90те … тако да ако морам да бирам између сиромашан на своме и сиромашан на туђем, бирам 90те

        и јесте ја сам знао да је то лоше, да је 90тих могло боље( фаворизовање криминлаца, корупције, партијског непотизма, сатанизовање обичних, а повлађивање кумовским приватним фирмама од стране друштвених…) био на улици протествовао да буде боље, не сањајући какве издајнике и терористе, најбоље у историји људске цивилизације, имамо у генерацији „у име свих нас из 50 и неке“ … е вала су испунили заклетву титу баш како је он започео да нас уништава од 1941

        Sviđa mi se

      • Pa da, reče mi još deda Srba tom prilikom „patilo se sinko, iiih, nije bilo lako, al’ sve čovek nekako podnese kada veruje u ispravnost cilja. Pa nas je bre sinko nap’o ceo svet, eeej, ustaške povampirene horde sa sve onim svojim cvećem, morali smo se braniti.“
        Pa dobro bre deda rekoh, a što onda kapitulira u Hrvatskoj pa posle i na Kosovu?!
        „Izdaja, poraz, političke igrice, sve ti se to izmeša sinko kada te ionako slabog izmore do krajnjih granica. Nema tu više ni jasnog cilja, ni vere, a boga mi ni lojalnosti. Vidiš bre šta se sada dešava, pa one mangupe koji su nas kao trebali privoleti na te kao demokratske principe, švaba zameni sa ovim nedićevcima, sve sam mračnjački šljam bre, biće gore, niš’ ne brini biće gooooree.“ reče čiča i zagleda se negde u daljinu, kao da nešto baš odondud očekuje.

        Sviđa mi se

  1. тачно, више људи је ИШЛО НА ПОСАО… а колико људи је изгубило посао на који није само ишао, пред навалом попуписмених СПСоваца..
    због рестрикција струје смо свакодневно роштиљали..куповали смо стан који смо давно исплатили доприносима, за мале паре… понеки и туђ стан који нису вратили власнику… храна је била здрава али је није било у рафивима..теоретски је била здрава.. поготово она из хуманитарне помоћи, коју су патриЈоте препродавали…
    мого си и да нађеш оригинал бенетон и остале „брендове“ за мале паре.. хуманитарну поклон помоћ за избеглице, патријОте су отеле и продавале јефтино..
    МА ЗЕМЉА ДЕМБЕЛИЈА ..
    статистички ја никад боље нисам живео.. радио сам у ноћном клуби на проценат и зарађивао свако вече по две просечне плате.. промет су правили агенти и доушници, дилери дроге, обични посетиоци су само пилии воду и излази.ли напоље да дувају.. .. онда бих јутром ишао кући и гледао беднике како чекају у стометарским редовима за млеко у праху…
    све је било лепо док нисам растерао наркомане и изазаво гнев полиције.. коај је грешком лупала галву о зид мом другу који личи на мене.. па сам први пут пребегао у другу државу..

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s