Бранимир Марковић ЛАЖИ, ГЛУПОСТ И ЛАТЕНТНА ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

Глупост има систем. Глупост је главна полуга система. Систем се зове фашизам 

Као екстремно и очигледно неправедан систем  фашизам се заснива на заглупљивању и залуђивању маса естрадизацијом, екстремним идеологијама и социјалном демагогијом.

И обожавању алфа мужјака (тј. системској пропаганди латентног хомосексуализма, кога треба замаскирати харангом према „поштеним“ хомосексуалцима).

 мере „фирме Крстић“ су до детаља идеолошки и системски доследне и очекиване. Критике уа Вучић уа Дачић, само су манифестације режимске идеологије замајавања маса. Као и позиви алфа мужјака на „преузимање ствари у своје руке“

Image

„Ми лажемо да би варали сами себе

Да тешимо друге

Ми лажемо за опрост

Ми лажемо да би се борили против страха

Лажемо да охрабрујемо друге

 Лажемо да би скривали свој и нечији други јад“

Добрица Ћосић, из Деоба

„Док не постану свесни, неће моћи да се побуне, а док се не побуне, неће моћи да постану свесни“.

Џорџ Орвел

Ајмо по хиљадити пут поновљену истину. Дитрих Бонхофер (Dietrich Bonhoeffer), доктор теологије Лутерантске цркве, пре него што су га нацисти стрељали непосредно пред саму пропаст, осмог априла 1945. дефинисао је суштину нацистичке и антиципирао модус сваке модерне тираније:. „Утисак да је глупост урођена слабост није тако јак као онај да људе у одређеним ситуацијама чине глупима, тј. да сами допуштају да буду заглупљени….никада, међутим, неке људске способности, на примјер интелектуалне – не бивају умањене нити нестају, већ преовлађујући утисак који развој моћи оставља на одређене људе,  одузима њихову самосталност, а они – мање или више несвјесно – одустају од самосталности у ситуацијама са којима се сријећу.“

Власт је с новим пакетом мера „стабилизације“ претерала са глупостима, али људи на њих и даље пристају.

А) „поспешиће производњу“ тако што ће онемогућити потрошњу и оно мало људи који још имају бар за најосновније (ко ће куповати производе?)

Б) развиће предузетништво становништва и поспешити развој иновативним решењима, тако што ће највише ударити на стручне и образоване.

В) опорезоваће плате јединих који су у „транспарентном“ систему пријаве прихода, поспешујући даље изврдавање („теренским радом“, „доприносима на раду“, „дневницама“…) свих који то могу, а могу само моћни, никако стручни

Г) привућиће стране инвестиције тако што ће, смањењем плате, поспешити даље напуштање институција и земље оних који, због своје стручности, имају могућност избора посла, јединих који знају да „сервисирају“.

Д) „јаз“ између најмањих надница у Европи и већем делу света и најмањих у Европи, али (замислите!!!) већих од радничких, надница лекара, професора, инжењера и квалификованих мајстора, тако што ће и од потоњих направити социјалне случајеве. Иначе, „не веровали или да“ сасвим је нормално да (јавни) сектор у ком су по природи радног процеса запослени стручњаци у далеком већем проценту него у Максијевим велетржницама, ланцу Мекдоналдса или роботизованим или застарелим фабрикама, (не)поменици имају (и статистички и фактички) веће наднице од мање квалификованих колега. ТАКО је у целој Европи и свету, а не обнуто, како, следствено својој идеологији, лажу. Штавише чак и изузеци – боље плаћени сасвим неквалификовани радници, постоје само унутар јавног сектора. И у ЊуЈорку су, као и у Београду, ђубретари су вишеструко више плаћени од средњошколских наставника, због „природе“ посла каквог већина не-парија не би радило ни за какве паре.

Ђ) проблем најмањих надница у Европи решиће новим Законом о раду који даље обесправљује и укида „стечена права“ радника, „подижући на ниже флексибилност понуде радне снаге“,  како би рекао „неолиберални мантриста“ геније дотур Борис Беговић[i];

Е) „немаоцима“ и „имаоцима“ најмањих надница у Европи наметнуће само потрошњу додатно ПеДеВе-ом поскупелих најелементарнијих намирница, све остало, чак и плаћање комуналија, биће мисаона именица чак и „самохраној“ запосленој  докторки наука са децом

Е) у циљу постизања социјалне правде, плате ће скресати само онима који имају примања у висини немачке социјалне помоћи, плус – минус 400 евра, тј. у висини потрошачке корпе у Србији, а племство – „националне“ и пензионере комунистичких тајних служби, ЈНА, СИП-а, ЈАТ, Генекса и осталих чеда титног неофеудализма неће дирати. Неће наравно дирати ни своје. Неће збрајати разна ванредна примања по Управним одборима, Комисијама, опорезоваће само номинални износ плата. Неће се смарати са утврђивањем стварних прихода власника јахти, вилетина, базена, џипова и фирми на Кајманским острвима, они су ионако званично социјални случајеви јер углавном немају пријављених прихода (од које десетине хиљада евра месечно) у Србији… Највећа пореска стопа у Србији одавно је – на … екстрапрофит? Нееее, на ауторске хонораре (пола себи пола Шарцу).

Набрајати бих могао у недоглед.

Могао бих да вичем уа Вучић/Дачић/Крстић, и цитирам сијасет заиста паметних и заиста аргументованих критика нагло просветљених Ђиласа, Јовановића, Чанка, Ђелића и осталих моралних громада који су стварали, прецизније одржавали претходни, систем, не дозвољавајући елементарне мере транзиције (преласка из система а-конспиративног  у систем б – јавни поредак – res publica) –реституцију и праву приватизацију у склопу генералног рашчишћавања власништва, лустрацију, у циљу идеолошког развлашћивања  и остале.

Глупост има систем. Глупост је главна полуга система. Систем се зове фашизам (како „пластично“ објасни друг Рон Пол). Систем треба мењати, а не (само) људе. А „ако вам је добро онда ништа„.

Фашизам се заснива на („хиљаду пута поновљеним„) лажима и на (свеопштем пристајању на) глупости, као начелима. Основна одлика је начелна неравноправност – подела друштва на сталеже (вулгаризација принципа „што је дозвољено Јупитеру није воловима“, Јупитери су властела, волови су себри – србљи), несигурност власништва, прецизније анти-власништво, и „нетранспарентност“ владавине.   Фашизам не би био „одржив“ и не би се стално периодично враћао да није дубоко историјски укорењен.

Ништа ново, још од Византијских и пронија[ii] Немањића, преко беглука, до комунистичких директоровања и комесарисања, не-власништво, уживање и управљање, без „титулара“ власништва  „одабраних“, идеолошки подобних и властодршцу покорних,  без одговорности,  је доминантан концепт у Србији (разлика између фашизма и комунизма је што комунизам има само проније, док фашизам има и привид баштине-власништва, али крајње правно несигуран и подложан идеолошким и критеријумима лијалности владару, што се види из примера – Ходоровски, Мишковић, Карић).

Као екстремно и очигледно неправедан систем (за разлику од комунизма, који на нивоу теорије и идеологије није) фашизам се заснива на заглупљивању и залуђивању маса естрадизацијом, екстремним идеологијама и социјалном демагогијом. Углавном хушкањем гладних маса на лажне дежурне кривце, звали се они Јевреји, Срби, Југословени, Црногорци или „јавни сектор“, маскирајући праве – фашистичких „100 обитељи“ власника свега, партиократе управљаче пронијама и њихове паравојске.

И обожавању алфа мужјака (тј. системској пропаганди латентног хомосексуализма, о новом матријархату се лепо расписао ДрТ, кога треба замаскирати харангом према „поштеним“ хомосексуалцима).

Да подсетим. У јавни сектор (буџетлије) спадају, између осталих: научници, професори и наставници, лекари и медицинско особље … и судије, тужиоци и остали…

Зар је чудно што имају већу плату од „просека у привреди“?

Спада и војска и полиција …

да ли војске има превише? А полиције премало?

Спадају и запослени у јавним предузећима – и инжењери и остали стручњаци за одржавање великих технолошких система и бројни мајстори али и њихови политички подобни руководиоци, комесари и остали ухлебљени партиократе …

Укратко, „јавни сектор“ је велики скуп разних баба и жаба на које се „солидарно“ примењују исте мере.

Јавни сектор јесте предимензиониран генерално гледано, али није превише лекара, професора, инжењера, мајстора, правих новинара, сниматеља и сл. јавног сервиса, који су највише погођени и демотивисани овим мерама већ партијског луфтигузлука. Штавише, ових професија, које оличавају ниво друштвеног стандарда,  је МАЊЕ по глави становника у односу на европске стандарде, а плате су им већ најмање у Европи. 

У јавни сектор  спадају и они на које највише режимо с правом – државна администрација: „Одмах после 5.-тог октобра 2000.-те године у две државне администрације (Србије и СЦГ) је радило укупно око 8000 људи, а данас само у србијанској близу 30 000 људи. Просек државних чиновника по ЕУ стандарду је 1 промил, што значи – на земљу од 8 милиона становника 8 000, Ово је спецификум целог Илирика, не само Србије, јер је и централна власт у БиХ нпр.  „порасла“ са три на једанаест министарстава и са 6 на 87 (!?) институција и чак 22 000 запослених“. Оно што се нахушканим гладним масам не обелодањује, је , да је у државној управи одавно уведена драстична неофеудална дискримнинација. Запослени стручњаци из неке ускостручне области, по разним министарствима, имају вишеструко мању плату од ухлебљених партијских луфтигуза – разних саветника, секретара и сл. Министарства делују као свемирски брод из вица о Муји – „нахрани свиње, оне ће све урадити, и ништа не дирај“. А сада ће плате „линеарно“ свима да се смање. Слично функционишу и предимензионирана јавна предузећа и велики системи попут ЕПС-а.

Уместо да се отпусте и развласте племићки луфтигузи, плате се смањују онима који већ имају срамотно ниске наднице (сразмерно знању, образовању и „доприносу на раду“).

Укратко, мере су до детаља идеолошки и системски доследне и очекиване. Критике уа Вучић уа Дачић, само су манифестације режимске идеологије замајавања маса. Као и позиви алфа мужјака на „преузимање ствари у своје руке“, тј. смену алфа мужјака новим, након новог режираног хаоса.

Национална револуција није ништа друго до развлашћивање алфа мужјака и  луфтигузлука. 

Циљ националне револуције је један једини прост и баналан – успостављање res publice ЈАВНЕ ВЛАДАВИНЕ. Следствено томе и метод је прост и свима схватљив – ОБЕЛОДАЊИВАЊЕ сваке јавне делатности. Свака институција мора да има сајт на коме је објављено и доступно сваком грађанину  СВЕ, од планова и циљева руководства, преко реализације, до трошкова, плата и сл. За лажне и непотпуне информације би се кривично гонило.

 Никако даље уништавање и урушавање постојећих институција, већ мирно преузимање.

Кад би постојала законска обавеза, као у Немачкој, да се магистарске и докторске дисертације обелодањују, изненадили би се какву елиту имамо.

Кад би јавност могла да прати делатност судова и судија и њихове пресуде, уместо што се клања њиховим недодирљивим феудалним сталешким привилегијама, можда би постало јасније због кога лично цела Енглеска са 50 милиона становника и 1800 судија, има ефикасније судство од Србије са 7 милиона становника а 2600 судија.

Кад би јавност била упозната са „темама“ жалби Уставном суду, можда би била јаснија и генијалност Коштунициног устава. Судије Уставног суда Србије на разматрање чека чак 13.688 уставних жалби – 5.693 које су суду достављене од почетка до јула ове године и 7.995 од раније. А кад би прочитала неке одлуке (попут данашње експресне о повређеним правим Мишковића, а на друге одлуке се чека у просеку 8 година) , можда би било јасније и зашто се НИЈЕДАН судија Врховног и Уставног суда није бунио кад је Коштуница променио Ђинђићев од ЕУ преписан закон – смањивши им плату два до три пута. То је и пример како  су мање  плате некада мноооогооо скупље  за нацију. Постало би јасније и зашто хер Ђитлер МОЖЕ да не даје пет пара за одлуке „уставно“ обесмишљене институције  Уставног суда.

Мирно преузимање??!! Без крви, гужви, насиља, „револуционарних преких судова“??!! Наивно?! 

Постоје и институције легалних притисака на власт, са, сада већ вишевековним искуствима и разрађеним методима деловања. Док разне групе и групице ваде из малог мозга перверзне начине анимирања маса, један (заборављени као и остали) синдикат је рутински, само за опомену властима,  скупио 15 000 људи испред Владе и Скупштине. Толику масу да су медији под контролом партиократије и „100 обитељи“ – занемели ко у најбоља Слобина времена. У дану геј параде!!!

Масовна грађанска непослушност још је неиспробана, али није далеко дан кад ће огромне рачуне и даџбине „радној снази флексибилној на ниже“ бити једноставно немогуће плаћати. Да ли ће и тада директори великих система рећи –трошкови су превелики морамо да подигнемо цене (гас је прескуп, ваља намирити посредничке компаније, накупце са Кајманских острва и Швајцарске) . Да ли ће др. Борис Беговић и остали „неолиберални мантристи“ отићи на чување оваца?

Или ће се појавити независни непартијски кандидат за руководеће место са детаљним планом смањивања трошкова – рецимо преласком аутобуса градског саобраћаја на природни гас добијен из отпадака кланичне индустрије и измета говеда и свиња ПКБ-а нпр.    (европски – скандинавски- стандард) . Са циљем да у перспективи сав јавни ПРЕВОЗ, укључујући и међуградси и жељезнички  БУДЕ БЕСПЛАТАН или покривен минималним уплатама  (200-300 динара) које уплаћује месечно сваки пунолетни држављанин.

А тек кад би разрада овог и оваквих циљева  били конкурсни услови.

 Основна методолошка грешка неолибералних „научника“ је узимање у обзир само „инпута“ и „аутпута“ 1% становништва, занемарујући штету коју због „максимализације“ њихових профита посредно плаћа 99%. . Ова „будаласта“ идеја бесплатног јавног превоза нпр. прави посредну „штету“, осим у смањењу загађења и погибељи на Ибарској магистрали, највећем ратишту Срба у 20. И 21. веку, и у ослобађању „капитала“ смртника, који цео живот штеде за прескупе станове у Београду, уместо да се, као цела Европа, довезу до својих радних места за пола сата-сат (од Ваљева нпр.), а уштеђевине уложе у „обрт“ и „самозапосле“ читаву породицу.  Саберите укупну суму за куповине станова у Београду деци из унутрашњости и ето вам „стране инвестиције“.

Наравно, постоји реална препрека мирном преузимању институција. Преторијанске паравојске.  Податак из 2012 да је у Србији око 45 000 полицајаца, значи да је 631 на 100.000 грађана. Европски стандарди? У Немачкој је тај број далеко мањи – 298. У свету смо по том питању на 21. месту … испред нас су углавном афричке земље, Уругвај, Доминикана и сл.  … И Црна Гора на 8. месту (!?) са 839 на 100 000 грађана. Број особа у приватним обезбеђењима процењује се на 35-50 000. Плус маса нових униформисаних лица – партијских милиција – комуналих полицајаца, инкасаната паркинг сервиса, контролора ГСП-а  и сл. Приватна обезбеђења, полиција, навијачи, радници необелодањених тајних служби, најчешће су исте особе. Понашање полиције уочи геј параде показује да не ударају на „своје“ (УДБИНе навијаче и псеудодесничарску урбану герилу). Већина сигурносних компанија у власништву је странаца.

ТО ЈЕ ПРОБЛЕМ, а не ЛТБГ популација.

Да закључим у стилу Броја један:

–          треба решавати проблеме а не бавити се квазипроблемима

–          боље бити паметан или бар здравог разума, него глуп (није обрнуто, како вас дириговано уче) .

–          боље откривати истину него живети у лажи.

 http://branali.blogspot.com/

 


[i]регулација тржишта радне снаге у Европи генерално није флексибилна, наднице нису еластичне надоле и због тога се послодавци одлучују да запосле мање радника. Повећање нечега што неки с поносом називају радничким правима, повећањем заштите запослених доводи до повећања незаполености јер послодавци у тим условима одлучују да упосле мање радника!!!“

[ii] „Pronija je po Dušanovom zakoniku sasvim različita od baštine. Dati kome u proniju značilo je dati mu samo na uživanje, ili ustupiti mu nad nekom zemljom, selima ili župom, izvesna prava rabote, koja je državni poglavar imao pravo tražiti od ljudi na onoj zemlji naseljenih. Pronijar je imao samo rabotu, i to u određenoj meri i ništa više.” Baština je bila nasledna potpuna zemljišna svojina, a pronija je bila uslovljena svojina

17 mišljenja na „Бранимир Марковић ЛАЖИ, ГЛУПОСТ И ЛАТЕНТНА ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

  1. ПС извињавам се што сам у стваралачкој грозници пропустио да поменем уметнике, музеологе и историчаре уметности.

    Sviđa mi se

  2. „Синдикат је (…) скупио 15 000 људи испред Владе и Скупштине. (…) У дану геј параде.“

    Три тачке замењују небитно и лажно. Одлично и стручно прокоцканих „рутински скупљених“ (рутина подразумева учесталост, кад ли је то било прошли пут?) петнаест хиљада. Овде је неко сисао весла.

    Овакав систем је немогуће променити без његове апсолутне контроле. Да ли томе доприноси етикетирање „жестоких момака“ као педера, и поистовећивање алфа мужјака с Дачићем (обавештајним генијем који не зна ни коме даје интервјуе) и феминизираним целим српством – нисам баш сигуран.

    Sviđa mi se

  3. gledel i unatoč: „Кад би јавност могла да прати делатност судова и судија и њихове пресуде, уместо што се клања њиховим недодирљивим феудалним сталешким привилегијама“

    „Milutin Ilić, koji je na funkciju vraćen odlukom Ustavnog suda kao nereizabran sudija 2009. godine, odbio je da komentariše slučaj troipogodišnje Ree Matijević, jer je reč o maloletniku. Na komentar da mu je sigurno zato bilo teško da donese odluku da se dete razdvoji od majke, kratko je dodao:
    – Predmete ne shvatam kao lake i teške, svaki mora da se uradi sa jednakim žarom. Nikada nisam nijednu odluku komentarisao, pa neću ni ovu.“
    http://www.kurir-info.rs/sudska-nepravda-gradani-ljiga-ne-dopustaju-da-se-natasi-matijevic-oduzme-cerka-clanak-1029369

    Sviđa mi se

    • брме, шта је у овој одлуци судије Илића спорно (осим што је отац Хрват)? Мислим, ако имаш још неки податак који га дисквалификује као потенцијалног старатеља, било би лепо да и њега представиш; овако, испада да је судија лош јер 2009. није реизабран. што се мене лично тиче – чим није био у друштву са Натом Платом, Снежаном Маловић и оним Обрадовићем што је изнуђивао исказе помоћу лопате и пластичне кесе ( а онда отеран из полиције за директора свих србијанских затвора, ја казне драст’ћне) – добар је. Ај’ сад ти.

      Sviđa mi se

      • шта је спорно што је аминовао одлуку о додели оцу детета које је са мајком побегло у сигурну кућу због злостављања?.. да не причао о злим ртватима, рвацком неовисном судству (пословично) и добрим српским мајкама..

        Sviđa mi se

  4. „!што се мене лично тиче – чим није био у друштву са Натом Платом, Снежаном Маловић и оним Обрадовићем што је изнуђивао исказе помоћу лопате и пластичне кесе ( а онда отеран из полиције за директора свих србијанских затвора, ја казне драст’ћне) – добар је. “
    што јес јес, судство пре 5. окотбра је било фантастиЋно …а стварно оним дивним људима стављати кесе на главу.. а не ко Слобини пандури фино с њима, а мени (мом двојнику) главу о зид јер смо муштерије зтих финих растерали

    Sviđa mi se

    • Као неко ко се залаже за институције и законитост, требало би да знаш да се кесе никоме не смеју стављати на главу. Полиција доказе мора да прикупља на законом предвиђен начин. Ако је „припаднике земунског клана“ оправдано саслушавати уз помоћ кеса, лопата и претњи убиством комплетне породице, зашто није оправдано теби лупати главом о зид?! Земунци су се замерили једном пандурском клану – ти другом, у чему је разлика, криминалци сте и ти и они; они јер су наводно убили председника Владе а ти јер си се наводно понашао као насилник (претпостављам да „муштерије тих финих људи“ ниси растеривао каранфилима). Неки дан си ми замерио да мењам неке принципе и ко зна шта још; сад ја тебе морам да питам: Какве везе са либералним и демократским друштвом има селективна примена закона за коју се (канда) залажеш?

      Sviđa mi se

      • “муштерије тих финих људи” нисam растеривао каранфилима NEGO IZBOROM MUZIKE… NEOBIČNO NASILAN NAČIN.. I PROTIVZAKONIT.

        Sviđa mi se

      • o selektivnoj i subjektivnoj promeni zakona pričaš ti a ja samo ilustrujem, dovodeći do krajnjeg aposurda.. u čemu je razlika između Nate i Slobinih sudaij..mislim načelno?

        Sviđa mi se

  5. „… да не причао о злим ртватима, рвацком неовисном судству (пословично) и добрим српским мајкама..“

    Ако сам добро укачио, ту српску мајку нико није киднаповао и одвео у харем помоћника хрватског директора царине, осамнаест година старијег од ње и хрватског бранитеља, који ју је обљубио и направио јој дете. Напротив, свесно и ОДГОВОРНО је ступила у брак са усташом „пуним к’о брод“, од кога је очекивала материјалну сигурност и ко зна шта још. Да би жена и дете били смештени у сигурну женску кућу, довољно је да жена изјави како је „партнер“ злоставља; ако има неку видљиву повреду приде – пуна шака браде. Дакле, боравак у СЖК није никакав доказ да је отац детета злостављач. Општински суд у Загребу је (вероватно подлежући стереотипу да је жена УВЕК жртва) одлучио да дете странака до окончања бракоразводног поступка буде код мајке која се обавезује да ће оцу омогућити контакте са дететом. Како је реч о Српкињи у Хрватској, проналажење запослења је немогућа мисија и млада дама постаје свесна да је у односу на другу страну хендикепирана јер не може да обезбеди редовне приходе за издржавање детета. Због тога, знајући да ће (као незапослена Српкиња) готово сигурно изгубити старатељство, она одлучује да напусти Хрватску, прекрши одлуку суда и не водећи рачун ни о интересу детета ни о интересу бившег супруга – онемогући њихове контакте.

    Због свега наведеног, сасвим је вероватно да је српска мајка због нечега незадовољна (можда и због злостављања, али из текста се не види да ли постоји кривични поступак који се води против њеног бившег супруга за злостављање у породици, па претпостављам да није то у питању) одлучила да прекине брачну заједницу и будући да је човек „ловаран“ за себе прибави солидну алиментацију, са којом се у Србији може сасвим солидно живети.

    Протестне шетње које се организују под мотом „не може у Шумадији да се отима дете и шаље у хрватску“ су притисак на суд и са правдом немају никакве везе. Буди уверен да су Хрвати спремни да организују много озбиљније протесте, али шта би то требало да представља, који принцип се брани на тај начин? Ако су „они“ притиском на суд успели да од затвора одбране злочинца који је стрељао 13. резервиста ЈНА на Коранском мосту – идемо и ми притиснути суд да малу Реу не да усташи?! Какве то везе има једно с другим?

    Мене би радовало када би се грађани Љига окупили па тој жени исцепали дрва, узорали башту, платили струју… Али јок – ми смо такав народ… лако се окупимо због неке тзв. неправде или обичног чапраз-дивана, али када се треба ухватити за новчаник или лопату онда се сви сетимо да тетка мора да попије свој лек у одређено време.

    На крају, уопште немам предрасуде према србијанским судовима и судијама; нису ништа бољи од оних у Хрватској, уосталом – сви правници Илирика су студирали по истим програмима, свима је битно да зајебу супротну страну а закон – па „не треба се држати закона ко пијан плота“ рече највећи син народа и народности, а они одушевљено послушаше. Због тога и немамо право да се ишчуђавамо за све што нам се дешава.

    Sviđa mi se

      • не, него кад је већ пун ко брод – треба доживотно да издржава бившу жену (којој бајд веј пре пар година уопште није сметало што је дотични хрватски бранитељ, усташа и инвалид који се можда повредио док је клао неког њеног сународника), заједничко дете и пола Љига који протестује и брани њена права… И зашто молићу лепо, дете треба да припадне мајци? Зато јер је Српкиња или зато што има боље услове за издржавање, чување и васпитавање детета? Јел’ теби јасно да је та госпођа склопила брак у Хрватској, повела бракоразводну парницу пред ЊИХОВИМ судом, а када јој се одлука суда није допала – збрисала у отаџбину и представила се као велика Српкиња којој неки усташа хоће да отме чедо?

        Sviđa mi se

  6. evo primera obezvređivanja samog pojma zakon.. pogledajte imena onog što se naziva zakon u srbiji http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html
    npr. PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU ANEKSA BR. 2 SPORAZUMA O EKONOMSKOJ I TEHNIČKOJ SARADNJI U OBLASTI INFRASTRUKTURE IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE KINE
    PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVNOJ ZAŠTITI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA
    PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE GRUZIJE O SARADNJI U OBLASTI TURIZMA

    Sviđa mi se

    • http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Spori-i-brzi-kolosek-Ustavnog-suda.sr.html
      На негативну одлуку Уставног суда Горан Кнежевић је чекао две и по године, а Мирослав Мишковић добио је позитивну одлуку после неколико месеци

      , у Уставном суду нико није расположен за разговор са новинарима о тој теми. Тако остаје нејасно и зашто неке уставне жалбе долазе на ред знатно брже од других, које чекају и по две, три године, а зна се да је овај суд затрпан хиљадама уставних жалби. Тренутно се у раду Уставног суда налази 14.728 уставних жалби, које су поднете због различитих повреда људских права зајамчених уставом.

      Sviđa mi se

      • Vesti 13.Okt.2013 na RTS-su, mlad covek koji je ostao bez obe ruke, CEKA 9 Godina da Sud donese odluku o obestecenju !!!!
        9 Godina ceka odluku „suda“ covek koji tudjom krivicom ostao bez obe ruke, ali, za ODSTETU Miskovicu, „sudu“ je
        trebalo par nedelja!!!

        Zivim u Cileu koji je veoma sredjena zemlja.Ovde tuzioci ,sudije I Ustavni sud redovno odgovaraju na pitanja novinara.Istog dana u ovakvim slucajevima.To se zove demokratija.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s