KAPO JUGEND KAMP

novi treneri u oblasti rada sa mladićima.

Naš tim čine mladi eksperti i ekspertkinje u procesima zagovaranja i lobiranja u oblasti omladinske politike, edukaciji…

„Budi muško, promeni pravila!“ je projekat koji angažuje mlade ljude, srednjoškolce, u izazivanju stereotipne uloge muškaraca u cilju postizanja veće rodne ravnopravnosti (???)

dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.

Prepodnevni sati na kampu su bili posvećeni radionicama na temu liderstva gde smo dosta toga naučili o tome kakav pravi lider treba da bude, o karakteristikama i vrednostima lidera kao i o raznim liderskim veštinama koje smo razvijali. 

Ključna komponenta treninga bila je upotreba drame u edukaciji, odnosno da se problemom stereotipa i uzrokom diskriminacije bavilo kroz različite  pozorišne aktivnosti. 

Druga ekskurzija je bila poseta adrenalin parku.  Najluđa stvar u parku je ogromna ljuljaška kojom se dižete oko 20 metara u vis i imate 15 metara slobodnog pada. Kakav adrenalinski šok! Moj tim je prvi stigao do blaga koje se nalazilo u moru! Očekivao nas je paket pun čokolada koji smo podelili sa ostalim ekipama.

 barijere  su prevaziđene. Postali smo pravi tim, jedna celina, što mislim i da je bio cilj i svrha kampa – da prevaziđemo predrasude i stereotipe, da zajedno razmenjujemo mišljenja i iskustva i postanemo lideri.

Odgovorno tvrdim da sam daleko više doprinela ovoj državi, nego što sam dobila. Iskustveno sam profitirala svakako, finansijski nikako. I sve bih ponovila. Ja planiram da odem iz Srbije. S druge strane, razmišljam kako će ovo parče Zemlje izgledati za deceniju ili dve. Uz toliko „patriota i patriotkinja“, bojim se da prognoze nisu najbolje. 

Image

Naziv projekta: Mladići kao pokretači energije u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i konflikata u Srbiji- Budi muško
Trajanje projekta: Septembar 2011 – Februar 2012.
Donator: Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije

Ciljna grupa:

Direktnu ciljnu grupu čine mladi muškarci, učesnici treninga o nasilju i rodno zasnovanom nasilju. Predstavnici partnerskih Kancelarija za mlade, stručna javnost, odnosno učesnici završne konferencije i novi treneri u oblasti rada sa mladićima.

Trodnevnim treningom u Politehničkoj školi u Kragujevcu započet je još jedan niz „Budi muško“ treninga koje ćemo realizovati u gradovima širom Srbije. Ova tri dana su sjajno protekla i naišli smo samo na pohvale od strane i učesnika a i školskog osoblja. Pored radionica za mladiće na teme borbe protiv nasilja, zdravih stilova života i rodne ravnopravnosti, održan je i  kratak seminar namenjen nastavnicima i nastavnicama o našoj Program M metodologiji rada sa mladićima.

Naziv projekta: Budi muško – menjaj pravila; uključivanje mladića u promovisanju rodne ravnopravnosti i prevenciji nasilja

Trajanje projekta: Februar 2013 – Januar 2014

Donatori: Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji

Opis projekta:

„Budi muško, promeni pravila!“ je projekat koji angažuje mlade ljude, srednjoškolce, u izazivanju stereotipne uloge muškaraca u cilju postizanja veće rodne ravnopravnosti i nenasilnom ponašanju u školama i lokalnim zajednicama .

Neki od naziva radionica:
– Šta je to “rod”
– Ponašaj se kao muškarac, Ponašaj se kao žena
– Izrazi svoja osećanja
– Etiketiranje
– Moć i veze
– Veštine pregovaranja
– Šta je nasilje
– Od nasilja do poštovanja u intimnim vezama

————————————————————————————————–

Trening pod naziovm “Bez etiketa, molim!” ( No labels, please!) je organizovan za trideset mladih ljudi iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Grčke, Rumunije, Italije, Ukrajne i Rusije od 18. do 25. Marta 2012. godine u Beogradu. Glavni cilj ovog projekta je povećanje svesti o problemu diskriminacije i važnosti suzbijanja spostvenih predrasuda u cilju da se izbegne etiketiranje ljudi zasnovanim na neosnovanim impresijama koje imamo o drugima.

Ključna komponenta treninga bila je upotreba drame u edukaciji, odnosno da se problemom stereotipa i uzrokom diskriminacije bavilo kroz različite  pozorišne aktivnosti.

—————————————————————————————————————————————

Ni naša  burna istorija niti razni problemi nisu sprečili 40 mladića iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova da provedu 7 nezaboravnih dana na hrvatskom primorju u kampu ‘’Veli Jože’’ Istra, Savudrija. U početku zvuči nespojivo i neobično da Srbin kaže Hrvatu ili Bosancu „brate“ ali mislim da mladi danas ne žele više da žive u prošlosti. Mislim da je ne treba zaboraviti ali normalan život ćemo zajedno imati samo razumevanjem i medjusobnim poštovanjem.

Iz Srbije, na kamp, je krenulo 10 mladih iz Beograda, Kragujevca, Kikinde i Blaca. Naše putovanje je započelo 8. jula kad smo iz Beograda krenuli ka Zagrebu. Po dolasku, kod glavne železničke stanice, sastali smo se sa učesnicima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, a onda  nastavili ka kampu “Veli Jože”. Kad smo stigli, podeljeni smo u pet timova. Svaki tim je imao majice sa svojim imenom i bojom. Ja sam postao član plavih Roadrunners-a. Bilo nas je po osmoro u svakom bungalovu. Sobu sam delio sa Urošem Radulovićem iz Beograda, koji je bio naš tim-lider, Harisom Čapeljom iz Sarajeva, Danilom Stankićem iz Kikinde, Aneriom Uljanićem i Romeom Armani iz Zagreba, Robertom Pušićem iz Mostara i Аntom Rušićem iz Splita. Narednih dana smo kroz razne aktivnosti postali tim, počeli smo da se oslanjamo jedni na druge, vezali smo se, a da toga možda odmah nismo ni bili svesni.

Prepodnevni sati na kampu su bili posvećeni radionicama na temu liderstva gde smo dosta toga naučili o tome kakav pravi lider treba da bude, o karakteristikama i vrednostima lidera kao i o raznim liderskim veštinama koje smo razvijali. Bilo je tu i vežbanja javnog nastupa kao i vežbi rešavanja konflikata unutar tima. Na ovaj kamp učesnici su došli kao odabrani članovi lokalnih “Budi muško” klubova, pa će im znanja i veštine stečene na radionicama biti od velike koristi u vođenju istih, kako bi što bolje organizovali svoje ekipe i smišljali i sprovodili u delo javne akcije koje promovišu vrednosti projekta i time šire celu ovu “Budi muško” priču. Naučeno na radionicama nam može biti od velikog značaja za lični razvoj, čime god se u budućem životu bavili.

“Ovaj regionalni kamp je nešto što bi svaki vršnjak poželio proći i učestvovati u njemu. Mnogo momaka, koji su uvijek spremni pomoći, zezati se i učiti nešto novo, a dolaze iz svih krajeva Balkana, proveli su zajedno 7 uzbudljivih i zabavnih dana. Pored predavanja o lidershipu, gdje smo mogli naučiti šta znači biti lider, na koji način biti lider i osobine lidera, putovali smo i obišli fascinantnu Pulu i očaravajuće Brijune. Naravno, svi smo grabili koliko god mogućeg vremena za druženje i zabavu, a to se može i potvrditi svim pozitivnim komentarima, novim prijateljstvima i slikama i video-zapisima. Lično, volio bih ponovo sve isto proći, kao i preporučiti svakome da iskoristi ponuđenu priliku.“, rekao je Haris Čapelj iz Sarajeva.

Tokom boravka na kampu imali smo organizovane dve ekskurzije. Prva ekskurzija je obuhvatala obilazak Pule. Dinamičan grad turizma, brodogradnje, vinarstva i ribarstva nas je najviše oduševio Pulskom Arenom. Pulska Arena građevina je koja dominira i jedan od najznačajnijih očuvanih spomenika rimske arhitekture u svetu. Istog dana išli smo i na Brijune, ostrvo koje je nekada bilo Titova rezidencija.

Druga ekskurzija je bila poseta adrenalin parku.  Najluđa stvar u parku je ogromna ljuljaška kojom se dižete oko 20 metara u vis i imate 15 metara slobodnog pada. Kakav adrenalinski šok! Bilo je tu i raznih timskih igara i u jednoj smo trebali da nađemo “izgubljeno blago”. Rešavanje raznih zagonetki dovodilo nas je sve bliže cilju. Moj tim je prvi stigao do blaga koje se nalazilo u moru! Očekivao nas je paket pun čokolada koji smo podelili sa ostalim ekipama.

Ono što najviše cenim jesu prijateljstva koja su sklopljena i barijere koje su prevaziđene. Postali smo pravi tim, jedna celina, što mislim i da je bio cilj i svrha kampa – da prevaziđemo predrasude i stereotipe, da zajedno razmenjujemo mišljenja i iskustva i postanemo lideri.

Autor: Dejan Spasić

I tako, dok je dosta nas volontiralo (višestruko korisno, ali o tome možda nekom drugom prilikom), iskreno verujući da radimo ispravnu stvar uz ogromnu sreću što zauzvrat dobijamo dragoceno znanje i svest o realnosti, ova „druga strana“ je govorila kako „je lako nama, sve je to prapaganda, masonske lože (to mi je posebno smešno), pa opet strani plaćenici“, dok su istovremeno otvarali kafiće, kupovali stanove, krstili se sa popovima koji isto tako voze džipove, ali mi ateisti i ateistkinje smo sigurno zatrovani zapadnjačkim bolestima i gorećemo u paklu ovako neverni. Valjda je problem što ne ostavljam novac na ikonama, da potpomognem kupovini goriva za one džipove. To me čini manje vrednom Srpkinjom ili SrBkinjom! – jedan veliki apel, kad toliko volite svoju zemlju, pozabavite se njenim jezikom, gramatikom, i u okviru gramatike glasovnim promenama.

I opet, „oni“ su daleko veće patriote, jer ostavljaju poruke mržnje po zidovima (10.10.2010. – čekamo vas ?!?! … I mi vas čekamo da se izgrlimo, jer se zalažemo za ljubav.) i uzimaju, kako sam gore spomenula, isključivo državni novac. Na onaj strani su gadljivi, možda je zaražen.

Odgovorno tvrdim da sam daleko više doprinela ovoj državi, nego što sam dobila. Iskustveno sam profitirala svakako, finansijski nikako. I sve bih ponovila.

Ja planiram da odem iz Srbije. Iskreno se obradujem kad čujem da je neka kvalitetna osoba našla posao ili stipendiju negde van granice, jer je činjenica da ima daleko veće šanse da se njen rad, trud i dobra volja cene. S druge strane, razmišljam kako će ovo parče Zemlje izgledati za deceniju ili dve. Uz toliko „patriota i patriotkinja“, bojim se da prognoze nisu najbolje. Mi „drugi“ ćemo vas pratiti nadajući se da vaše brljotine neće dosegnuti nivo nepopravljivosti i, verovatno, jednog dana se vratiti i mi i sistem vrednosti koji je daleko zdraviji od ovoga danas.

—————————————————-

U želji da se uklope u socijalno prihvatljive matrice rodnog ponašanja, mladi muškarci rade mnoge stvari koje su štetne po njihovo fizičko ali i psihičko zdravlje. Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitani u kulturi u kojoj se muško pokazivanje emocija smatra za znak slabosti, mladi muškarci svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja. Ova predstava ima za cilj da ukaže na taj problem, ali i da dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.

http://www.e8.org.rs/

Centar E8 je omladinska organizacija usmerena na rad sa mladim ljudima širom Srbije. Inovativnim kampanjama, upotrebom društvenih mreža i raznovrsnim metodologima rada edukujemo mlade na teme zdravi stilovi života, rodna ravnopravnost, prevencija nasilja i značaj aktiviranja u društvu. Naš tim čine mladi eksperti i ekspertkinje u procesima zagovaranja i lobiranja u oblasti omladinske politike, edukaciji, organizaciji kampanja od javnog značaja koji aktivno rade na polju ljudskih prava u Srbiji.

3 mišljenja na „KAPO JUGEND KAMP

  1. „Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju.“

    Huuu, štono rekla strina.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s