Драгослав Павков: Чија је наша земља?

popadija

„Дакле, ми из приватног сектора издржавамо електропривреду и њене раднике, водопривреду, телекомуникације, путеве, итд.

Индустрију – њу смо хвала богу скинули с грбаче.“

Када електропривреда гради нови блок термоелектране, она не смањује плате својим запосленима да би инвестирала, већ од државе, из буџета тражи „средства“ која се онда прибављају кредитима (који по правилу постају јавни дуг па их враћају сви грађани) и из дажбина које плаћају они малобројни који нешто зарађују. Даље, за покретање турбина термоелектране, ЕПС користи топлоту која се добија спаљивањем угља – кога запослени у ЕПС нису наследили од покојних родитеља, већ им је „држава“ својевремено поклонила нешто чему смо били власници сви ми, Србијанци (држављани Србије) које слабо ко питао за одобрење… Заузврат, од тог ЕПС-а добили смо производ кога морамо редовно да плаћамо, у противном – следи обустава испоруке тог производа, без обзира да ли је реч о фабрици која без струје не може да функционише или о незбринутој самохраној мајци будућег научника, спортисте, војника…

Исто може да се примени на све остале које сте поменули; сви они суверено и по свом ћефу „управљају“ општим добрима које су добили бесплатно, а када западну у тешкоће, од државе (тј. од целог друштва) ултимативно захтевају да их „санира“ (отпише дугове буџету, задужује се у иностранству а новац пребаци на њихове рачуне…). Смањење плата запослених и њихово кажњавање због лошег пословања, наравно не долази у обзир, јер је реч о људима који имају децу на школовању, рате кредита за протекло летовање, итд. А није ни хумано… Ако неко из „државе“ баш и инсистира на одговорности руководилаца поменутих фирми – тек то не долази у обзир; осим ако избегавају да плате рекет политичарима или се на други начин замере „Алеку“ Вучићу.

„Верске институције су нам јавашлуком, корупцијом, и специјалним ратом и уценама, православно избушене ко сито. Српска “држава” је болесни и сенилни лажни цар и кљакави покварени поп поред њега.“

Мислим да је Томић управо то и хтео да каже; „службе“ које се тиме баве, утицај углавном остварују уцењујући оне које одаберу… Како је могуће уценити монаха који нема имовину? Убиће га!? Па шта? Тако ће се само брже преселити у царство небеско а можда му западне и статус „мученика“ па добије свој дан у календару… Заплениће му имовину а њега стрпати у ћорку? Па какав је то монах ако има имовину и плаши се страдања за Христа?! Ако неко на тај начин може да га уцени – биће да с њим као божијим слугом нешто није у реду, такав не да не би требало да буде архијереј СПЦ, већ не би требало да може ни да се приближи олтару.

Како је могуће уценити институцију попут Скупштине или Владе? Како је могуће уценити 250 независних, поштених и моралних људи које нација бира да завршавају националне (државне) послове? Никако, али је лако могуће уценити 250 медиокритета који нису способни ни за шта друго осим за слепо слушање страначких лидера, представника центара моћи и криминалаца који их плаћају… И није проблем у њима, већ у нама који знамо с ким имамо посла али их и даље бирамо и трпимо на грбачи.

У својој књизи „Протестантска етика…“ Вебер се бавио капитализмом „у протестаната и католика“; православне не помиње јер у то време (а ни данас додуше) у „православним друштвима“ капитализма нема. Има нешто налик томе, али то је неки феудализам и то онај најгоре врсте, једино што властелини и властелинчићи не јашу бојне ате већ са возе на задњим седиштима кочија углавном германске производње, не носе витешке одежде већ „Гучи и Армани“, на клепају песме дичним дамама, већ плаћају силиконе спонзорушама… У нашем друштву не постоји буржоазија, али постоји кметство
Они који мисле да су власници било чега, убрзо ће се непријатно изненадити када се на ТВ ЈАСЕР-у појави неки од гуруа феудалне Србије и понови како „нико нема право да живи у центру престонице ако не може да плаћа воду десет пута скупље него припадници његовог „сталежа“ у предграђу…“ Јер је и становање на Монмартру или Ситију много скупље него у приградским насељима, јер се ни на Менхетну не субвенционишу трошкови становања, ко не може да плати – сели се у Квинс. А тамо смо кренули ваљда, то смо се барем договорили!?
Мислим у Сити а не у Пекам*, у Пекаму смо одавно.

 

*Peckham – четврт у југоисточном Лондону, где се налази седиште мултинационалне компаније „Тротер индипендент трејдерс„, власништво ДелБоја и Роднија Тротера.

Advertisements

17 mišljenja na „Драгослав Павков: Чија је наша земља?

      • „неки од гуруа феудалне Србије и понови како “нико нема право да живи у центру престонице ако не може да плаћа воду десет пута скупље него припадници његовог “сталежа” у предграђу…” Јер је и становање на Монмартру или Ситију много скупље него у приградским насељима, “
        драго ми је да се пролетер са села (који има имовину) солидарисао са проблемима граЏана из града, који досадише кукајући на паркинг сервис, бус плус, инфостан и остале манифестације ЧИСТОГ ФЕУДАЛИЗМА. . кад ти племство „профитабилне ортјентације“ наплаћује заједничко, тј. твоје. уместо само трошкова одржавања система. .. pa se toliko prohalave, da pokupuju milion novih paukova, d abi efikasnije i vieš harača ubrali, , pa je i parking servis,, najveći haračlija bez imalo „investicionih“ troškova prezadužen i u minusu.

        Sviđa mi se

  1. Ако је ваша претпоставка о томе да ми радимо за ЕПС, а не они за нас тачна, онда је најбоље решење да пресечемо жицу и скинемо те крвопије с врата. Најбоље да идемо пешке јер нам смета политика ГСП, да не идемо код лекара јер су махом корумпирани, и да се победоносно иселимо у шуму, јер нам систем смета. Заговорници либерализма нам управо то и остављају као опцију, након што нам преузму те ресурсе. Без обзира што вам поменута појава смета и јавно негодујете, ваше пристајање на тезу да ми радимо за епс а не они за нас, поспешују процес.

    Корупција коју помињете је узрок дегенерације и безвлашћа у целој држави. Када је дете прљаво, опере се, и баци прљава вода, а не и дете с њом. Пристајање на такво етикетирање државе као лоше по себи, које има за циљ постављање питања њене сврхе, даје одличан шлагворт пљачкашкој „приватизацији“ (какав идиотски термин, као да постоји имовина која нема власника) као реалном ПРЕВРАТУ – промени власништва. Реалном, јер се управо дешава, за разлику од наших вербалних мокрих снова овде.

    Медиокритетство – тј реално одсуство јаке власти, значи јаке државе – које помињете, има две могуће последице: или ће се овде појавити Људи, који ће преузети власт, или ће нам се ти људи споља наметнути. Заправо, има и трећа, најгора и најреалнија опција – медиокритетске бете (молим даме да се не вређају) постаће и већ постају намесници иностраних владара.

    Какве ли све ово има ексклузивне и мистичне везе с православљем, остаје ми ван скученог погледа. Ради се о класичном примеру банана-државе.

    Sviđa mi se

      • Знаш шта, некада бих волео због ликова као што си ти, да нам приватизују и воду, па ћеш брале онда да плаћаш “тржишну“ цену, а не да кукаш за 500 динара. Ово наравно не значи да се губиташи не лече хапшењем менаџмента уколико је губиташ због корупције такав.

        Sviđa mi se

    • „Ако је ваша претпоставка о томе да ми радимо за ЕПС, а не они за нас тачна, онда је најбоље решење да пресечемо жицу и скинемо те крвопије с врата“

      Не! Најбоље је решење да присилимо ЕПС да пружа услуге које је наплатила унапред. Није ЕПС преградила поток генералног директора, подигла хидроелектрану и произвела струју, већ је преградила мутно Дунаво (у коме је генерални сувласник у пропорцији 1:7,5милиона), од нас узела паре да сагради два „Ђердапа“ и још којешта, па ће бити да нам нешто ипак дугује.

      „Најбоље да идемо пешке јер нам смета политика ГСП“

      Мени не смета, смета брму 🙂

      “ да не идемо код лекара јер су махом корумпирани“

      То и радимо све више, и не само зато што су корумпирани већ јер се све што је вредно у тој бранши већ иселило. Осим маминих/татиних синова, страначких перјаница и битанги које су купиле дипломе па могу да раде само у јавном здравству (код НАШЕ државе).

      „да се победоносно иселимо у шуму, јер нам систем смета“

      Тита је патентирао бежанију и избегавање борбе као јуначко дело; више не може на тај начин, мораћемо да смислимо нешто друго.

      „Пристајање на такво етикетирање државе као лоше по себи…“
      Није свака држава „лоша по себи“, лоша је ова наша. Када нешто не ваља, не треба да се уништи него да се поправља. Ако у селу не постоји мајстор довољно стручан и расположен за рад, иде се у град или иностранство. Пошто не знам ко би нас оволике примио у Београду или иностранству – изгледа да је решење у довођењу иностранства у земљу. Сад, да ли ће на челу „иностранства“ бити Патон или Ли Јакока – на нама је.

      „или ће се овде појавити Људи, који ће преузети власт, или ће нам се ти људи споља наметнути.“

      Нисам довољно маштовит да замислим како „ће се (то) овде појавити Људи, који ће преузети власт…“, па је много вероватнија ова друга супозиција. А и комфорнија је, што би замарали целокупну површину мозга размишљајући о решењима?! Кад добијемо принудну управу, уместо на изборе можемо на Кошутњак или на Аду, уместо на референдуме – на Бир фестове, Егзите и Гуче, ма страс’ божија. И коначно ћемо постати земља у којој се не дешава ништа – она за којом жалимо већ више од двадесет година.

      Sviđa mi se

      • Дрпе ди да нађем (или како да нађем – ал’ је слађе „ди“) онај Твој текст о томе како жене раде (запослене) а мужеви сједе кући. Кад немамо социолога него (само) Дрп-а да истраже овај феномен.

        Sviđa mi se

      • Право да ти кажем – немам појма 🙂 Знаш каква су моја збрдаздолисана писанија, у једном се често дотичем многих тема… Напиши ти нешто на ту тему па ћемо коментарисати, мада се слажем да би о томе најпре требали социолози; али немају муда, амазонке их уштројиле.

        Sviđa mi se

      • Не, било је „суставно“ обрађено и стављено у контекст. Да не помињем уочавање тог занимљивог (дрштвеног – елем социолошког) феномена. Хтио сам да се окористим Твојом анализом – на готово разуме се – (можда бих чак навео аутора) и дам неки свој „пресјек“ за МНЕ прилике јер је исти случај и у сувереној. (МНЕ је као што знамо, за разлику од осталијех, суверена и не бих желио да се споримо око тога ). Ништа продрндаћу сам по Преврату (архиви) па ће можда нађем.

        Sviđa mi se

  2. „Само држава није феуд, него негација феуда.“

    Суштина целе расправе је управо у томе да је ово врхунска бесмислица. Феуд – посед, државина – основа је државе И ПРИВАТНОГ ВЛАСНИШТВА, што је својеврсан плеоназам, јер је свако власништво у поседу – приватно. Чак и примитивна манифестација тога, феудализам, државотворна је појава. Спомињани Холцер је поседник изузетног феуда.

    Ви вероватно сматрате да је држава настала у деветнаестом веку, што нема везе с чињеницама, већ c идеологијом.

    Sviđa mi se

    • Па, ако употребимо методологију звану „ја у клин – ти у плочу“, можемо и да се сложимо. Ја говорим о националној држави каква је дефинисана и општеприхваћена након француске буржоаске револуције, а ви о империјама попут руске и отоманске. Што су у ствари бабе и жабе, јер да су у модерно доба царства функционална – преживело би барем једно (ако изузмемо јапанско које је заправо парламентарна монархија, друго мени познато је само оно Бокасино). Друго, империја и није никаква држава већ приватан посед владара; као што је Краметер хоф приватни посед Сепа Холцера, а Обзир бб мој 🙂 У разним превратима милиони су изгубили главе и имовину да би тековине феудализма биле поништене; тако се десило да су стварни власници државе СВИ ЊЕНИ ГРАЂАНИ! Због тога (између осталог) озбиљне државе воде рачун када своје држављанство (право власништва поред осталог) додељују странцима; први и основни услов за добијање држављанства САД на пример је – јавно одрицање од обавеза према бившој отаџбини и прихватање САД за једину. Дакле лојалност – не владару и не центрима моћи већ нацији. У државама о каквим ви говорите, лојалност владару је једино што се тражи; све друго је предмет споразума (лакшег или тежег, договора или буне…) и нема везе са идеологијом већ са власништвом/поседништвом. Србија никад није била империја између осталог јер никада није имала потенцијал да потчињава друге народе; Душаново царство је доказ… Трајало је 27. година под одређеним историјским околностима и само снага владара држала је рогове у врећи на окупу ; чим је цар отишао Богу на истину – империја се распала као да је никад није ни било. Тако да то дефинитивно није за нас… Да ми видимо како ћемо ојачати институције националне Србије, остало је само замајавање ради утуцавања времена, а то је ипак за кафану а не за озбиљно место попут Преврата 🙂

      Sviđa mi se

      • Када би свакоме била враћена отета имовина, остали бисмо и без гаћа.

        Нула пута два је нула, црва није ни било. Приватно власништво у ствари не постоји.

        Sviđa mi se

  3. „Друго, империја и није никаква држава већ приватан посед владара.“

    Клин или плоча, држава изгледа није постојала пре деветнаестог века.

    „Душаново царство је доказ… Трајало је 27. година под одређеним историјским околностима и само снага владара држала је рогове у врећи на окупу ; чим је цар отишао Богу на истину – империја се распала као да је никад није ни било.“

    Шта ли се десило са Александровим, Брозовим, Џугашвилијевим поседом, након њихове смрти?

    Ни то, вероватно, нису биле државе.

    „Да ми видимо како ћемо ојачати институције националне Србије.“

    На страну идеолошка одредница „национална“, у претходна два цитата и реплици на њих имате одговор на то питање.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s