Католичка држава : Концепт „тврђава под опсадом“

Image

Католичка и православна држава су готово идентичне осим у једној ствари – уређењу. Док православна држава тежи да земаљски живот сведе на пуко постојање лишено сваког смисла ван себе, пасивно уништавајући све другачије, католичка држава тежи да друштво уреди тако да она буде интегрално свеприсутна у њему, активно уништавајући другачије. Такође, како је спасење главни мотив у католичкој цркви, католичка црква тежи да спасе све, било да се ради о појединцу или групи. Постављајући себе у центар, она је и чувар и заштитник свога стада, за разлику од православне цркве која дубоко верује да је она чувар и заштитник сваког стада. Другим речима, како правослваље верује да сваки човек може бити спашен ако остане у вери, католичка црква верује да само одређени могу бити спашени, тј они који су то својим делима заслужили. Стога православна црква је инклузивна док је католичка ексклузивна.

Због ове потребе за одабиром и систематизацијом, јављају се критеријуми и правила, по којима се вреднују дела оних који желе да буду спасени. Временом ова систематизација је рађала нове облике систематизације, чинећи структуру која се усавршавала и прилагођавала времену. За разлику од православља које тежи да заустави време и тако очува вечност, католичанство иде са временом, у вечност. Однос католичке цркве спрам државе је такав да она не жели директно да контролише државу, напротив, она тежи да се од ње одвоји, али посредно она жели да задржи место да може да доноси свој суд о свим аспектима живота. Она види државу као нужност а не као потребу, тако да је утицај католичке цркве на државу такав да се она противи увећању бирократије то јест државног апарата, тј црква је анти буџетлијска, управо зато јер што је мања држава она има више простора за деловање. Тако католичка црква увек тежи да државу сузбије и држи на разумном нивоу. Због тога Католичка црква изразито подржава не владине секторе и организације које нису везане за државу, управо зато јер преко њих она је у стању да врши контролу. То је и један од разлога зашто се центар католичке цркве налази у посебној целини-Ватикану а не у Италији.

Стриктна подела на световну и сакралну власт, при чему сакрална тежи да доминира над световном и да је посредно обликује, доводи до тога да је однос према раду другачији у католичким државама него у православним. Католичка држава рад сматра да је рад у неку руку жртва Богу и начин на који човек може досећи спасење (Бенедиктанци) или је пак рефлексија светог духа (Доминиканци). Стога она дозвољава развој али само ако је исти у служби спасења. Дакле рад мора имати СВРХУ која је виша од пуке потребе за самоодржањем (православље) или рада као облика директне комуникације са Богом (протестантизам). Тако католички верник може бити и радник, за разлику од православља где он може бити само верник или пак протестантизма где је радник једнако верник. Начин на који католички радник показује приврженост цркви и религији јесте кроз “утиснуће” вере у то што ради, без обзира да ли се ради о орнаментима на катедрали или клању Срба када им се језуитски ваде црева и режу гркљани после чега се бацају у јаме као ђубре. Свака акција је у име “вишег” циља то јест, очувања вере и цркве.

Све ово води ка устоличавању специфичне радне етике код католика и радне мотивације, која води ка стварању нових вредности а са њима и богатстава.

Католичка држава тако јесте својеврсна “тврђава под опсадом”, она је уређена и благонаклона спрам својих становника а апсолутно не трпељива спрам свега што је ван зидина тврђаве. Простор ван њене контроле јесте простор који се или може “обожити” тј интегрисати у себе или сравнити са земљом јер представља апсолутно зло. Католици само себе сматрају Хришћанима док све друге сматрају варварима и теже да их или преведу ка Богу или просто физички елиминишу као обожаваоце ђавола.

Стога је у католичким државама, брига о ближњем свом увек на првом месту, те је тако код њих здравство,школство и нега старих и онемоћалих, увек на највишем нивоу и увек бесплатно док је однос спрам непријатеља увек и без компромиса,милости и до потпуног уништења (што случај Хрватске и Косова, тј Србије недвосмислено показују). Та усресређеност је доведена до фанатизма јер она рефлектује посвећеност вери и Христу, те је она про-активна и константна.

Католичка држава има јасно одређено власништво и јасно одређене законе, те код ње систем функционише, при чему најбоље функционише уколико је окренут ка цркви или црква од њега има користи. За разлику од православне државе, које тежи да ствари своди и упрошћава, сажимајући их у једно и тражећи заједнички чинилац, код католичке државе принцип је обрнут, она тражи најмањи могући делилац то јест до које мере ствари се могу раздвојити на божије и људске.

Допуштајући слободу израза побожности (ово значи да се религиозност не мора испољавати само у цркви) католичка држава подржава развој науке, технологије и уметности и тежи да их увек објашњава на сакрални начин (хигсов бозон -”божија честица”) или пак у њих утисне своје присуство (архитектура, скулптура и сликарство а у новије време и филм). Ова слобода, и ако се може сматрати условном (јер је дозвољена само ако је везана за веру), је довољна да обезбеди прогресивно друштво које је довољно динамично да се прилагоди ново насталим ситуацијама а опет довољно структурно јако да се одупре већим изазовима. За разлику од православне државе која своје упориште налази у сељаку и селу, католичка држава га налази у градовима. Ово подиже комплексност интеракције између људи на виши ниво и омогућава стварање гилди и еснафа, то јест професионализације а са њом и аутоматизације. Научно технолошки прогрес се дешава али он је виђен само као мера да се скрати време проведено у раду које се онда преноси у време преведено у молитви.

Коначно, доведено до крајњих есктрема, ово води у корпоративизам а са њим и фашизам.

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s