Гојко Лазаров: Нова мрежа судова

cekici

Ових дана дневне новине су донеле мрежу судова, која је резултат рада нове радне групе, коју је формирао министар правде Никола Селаковић, односно Владе Србије , која је Народној Скупштини упутила Предлог Закона о територијалној организацији судова и јавних тужилаштава, на усвајање.Најновији предлог је да у Србији буде 66 основних суд и 23 судске  јединице.За подручје Вишег суда у Шапцу предвиђа се постојање Основног суда у Лозници, за подручје општина Крупањ, Мали Зворник и Љубовија и град Лозницу, са судском јединицом у Љубовији и Основног суда у Шапцу, за подручје општина Коцељева, Владимирци и  Богатић и град Шабац.Шта значи овај мреже судова? Да се, најпре, вратимо мало у историју.

Мрежа првостепених редовних судова је формирана последњих  200 година , од Првог српског устанка , па на даље, како се ослобађала и формирала Србија , тако су су се рађали и њени судови, трећа грана власти.Шабац је свој Магистрат добио већ 1806. године, а његов сачувани Протокол је значајан историјски извор, који се брижно чува у Архиву.Његови најпознатији председници су били поп Лука Лазаревић и Тома Вучић Перишић.

После два  века развоја, судска мрежа у Србији је на дан 31.12. 2009. године имала 138 општинскох судова, који су организовани као првостепени судови.

Већ следећег дана , тзв.Реформа правосуђа нам  је донела нову мрежу , која је ступила  на снагу 01.01.2010.године , са 34 основна суда и 103 судске јединице.Грађани од тада иду на 137 места да се суде.

На подручју Западне Србије, на којем поступа Виши суд у Шапцу, у коме ја радим , осванули су Основни суд у Лозници, са судским јединицама у Љубовији и Крупњу, те Основни суд у Шапцу, са судским јединицама у Коцељеви , Владимирцима и Богатићу, дакле уместо седам Општинских судова, два нова Основна суда и пет судских јединица.

Тако је успостављена мрежа судова која није издржала ни четворогодишњу пробу.Резултати су били поражаваући.Доступност правде у новој мрежи је била све даља од грађана и врло брзо је дошло време за промене.

Промене су сада најављене новим Предлогом мреже судова.Али какве промене? Њима се дефинитивно укида рад судова у 49 места у Србији , што значи да ће се грађани налазити још даље и од судова и од правде.Нико ко се имало разуме у правосудни систем није очекивао овакав предлог мреже.Кроз штампу је најављиван повратак мноштва основних судова, што је било исправно , али се није очекивало да ће оволики број места за суђење бити укинут.Како је дошло до овог предлога?Подлога за њега је један стари предлог мреже из 2008.године, када је такође најављено укидање судова који не испуњавају услов да у њима има потребе за седам судија.При томе нико није давао аргументе како се дошло до тог броја од 7 судија.Зашто не 8,6,5, или неки други број.

Нова мрежа  полази такође од броја од 7 судија као врхунског критеријума.Али ни овај критеријум није доследно спроведен.Општински суд у Богатићу је имао 7 судија, али није задржао ни судску јединицу , а камоли суд.О чему се овде ради?Ко је давао податке и какви су подаци давани, као подлога за обрачун броја судија?Одговор на прво питање је једноставан.Подаци су дошли од нових вршилаца функција председника судова који нису имали увид у вишегодишње постојање судова који имају мали број судија.А што је још важније, нови подаци су последица деловања реформе у последње 3 године.Број предмета у судским јединицама у провинцији је много мањи, јер су судске јединице удаљиле грађане од судова и многи су одустали од решавања спорова у суду због пада поверења у правосуђе.

На нашем подручју су укинути судови у 4 места: Богатићу, Владимирцима, Крупњу и Коцељеви.Они који знају капацитете ових судова, познају њихово подручје и потребе, знају да је требало оставити Основни суд у Богатићу, а за Владимирце и Коцељеву организовати један Основни суд или једну Судску једницу, са неопреместивим судијама, суд у Крупњу организовати као део суда или судске јединице заједно са судом у Љубовији.Свако друго решење је на штету интереса грађана и правде.

Коме је потребно овакво решење , мени уопште није јасно.Уместо да се суди у 138 судова, судиће се на 49 места мање.То ће , не само повећати трошкове суђења, јер ће грађани морати да путују из својих места до седишта судова, а запослени у укинутим судовима ,такође до нових седишта судова, у која ће бити премештени, већ ће довести до тога ће многи грађани одустати од тражења правде преко суда и правду тражити на другим местима.

У овој новопројектованој  мреже грађани из 49 општина неће моћи да се обрате суде у својој општини, него ће морати да путују у другу општину ради обављања својих послова .Општина без суда је као село без основне школе.Кад оде учитељ, судија и поп и осталима је лакше да оду.Ко то форсира пражњење Србије ван великих градских центара?Чија је то политика?

Шта је решење за ову ситуацију?Одговор је једноставан: вратити стање на дан 31.12.2009 године , с тим да се број судова повећа у великим градовима, тако да у Београду буде, не 5 градских судова , већ да се организује рад још неколико судова, више него што се предвиђа новом мрежом судова.Београд је почетак и крај реформе.Најтеже стање је било у београским судовима на почетку реформе, најтеже је стање и сада после 4 године.Уместо да се повећа број судова у Београду и евентуално у још неким већим градовима, смањује се број судова у провинцији.Реформа је решавајући проблеме у правосуђу Београда , учинила стање у њему још горим а у провинцији направила проблеме тамо где их раније није било.Најновијом мрежом судова се тај тренд наставља.

Да закључим: ако се прихвати предлог нове мреже, стање у српском правосуђу ће убрзо бити много лошије него сада .

Ако неко покуша да брани предлог нове мреже наводећи да се у радној групи налазе и  бројне судије , тај агрумент се може оспорити тиме да те судије не представљају професију , већ оне који су их именовали.Кад  их буде постављала професија, колегијуми судија или Друшво судија , као професионално удружење, онда ће професија на њих моћи и да утиче.Те судије престављају само себе и никог више.

За очекивати  је да народни посланици , кроз расправу и амандмане, у Одбору за правосуђе  и Народној скупштини, ослушкујући народне захтеве и захтеве професије , дају свој допринос побољшању предлога нове мреже судова и омогуће да се достигнути ниво права грађана не смањује укидањем бројних места на којима се тражи правда.

Србија мора имати слуха за потребе малих  и сиромашних општина, из којих реке становништа одлазе у веће градове  Србије и света и уважити да су судови стожери опстанка људи у  тим местима.

Аутор је судија и в.ф. председника  Вишег суда у Шапцу.

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s