Бранимир Марковић ПАРАДА ПРЕЗРЕНИХ

ЈАСЕР је посветио догађају пуну 31 секунду извештаја, Тв Пинк догађај није ни поменуо. Једино се ТВ Хепи дрзнула да догађај“тури“ међ вести дана најавом – протести у Београду, са потписом – блокада саобраћаја. Елем, блокада саобраћаја је главни проблем.

Да је јулски Пинк био и остао идеолошка авангарда Тв Бастиље, показао је и извештај о протесту Двери, који ме је вратио у младост, давног 9. марта оне године

Концептуалну спрдњу са методом „никада право питање“, маестрално је извео Миломир Марић у својој Ћирилици, знајући (ево већ пола века) да не сме да постави право питање ако мисли да остане уредник, није га ни постављао

Image

„Тешко је пратити српске медије, а сузом не заливати одурна чоколадирања стварности, које они изводе…“[i] а још теже „алтернативне, превратничке медије“ како се утркују са званичним у чоколадирању, провереним методима – надритема и никад право питање.

Да сам ја „нормалан“ (до скора нисам био сигуран да ли треба или не наводник) и да је ово друштво нормално онако како ја, „нормалан“, замишљам нормално, нормално би било да сам у мојим годинама и са мојим новинарским искуством, а са оваквом понудом „врсних“ новинара,  уредник макар хронике сеоских новина. Међутим, поредећи догађаје које сам игром случаја видео својим очима „тијеком“ петка, 27. и суботе, 28. текућег месеца и извештаје у медијима, схватио сам дефинитивно да сам последњи коме би то требало поверити. Нормално није оно како један „нормалан“ замишља, већ оно што је у складу са нормама друштва, дакле већине.

Будала која још увек мисли да је дужност новинара да објасни и опише шта је видео, грађанину који није, спречен послом или родитељским обавезама рецимо,  био „на лицу места“ (и ништа више) да (још увек могу да) постоје независни новинари, да је новинарство седма сила и стуб демократског поретка, да је вест кад човек уједе пса а не обрнуто, да се догађаји прате а вести распоређују  сразмерно значају за заједницу –  у систему олхократије заиста је за чување оваца. Будала која тврди заједници чија је омиљена забава (и најгледанији програм) гледање најбаналнијих свакодневних активости (попут прЂења)  у најмању руку просечних особа, да би на тв програму требало да буду „догађаји“ у староновинарском смислу – оно што је битно, пресудно, занимљиво, изузетно, што, дакле, одступа од свакидашње баналности. Будала која би заједници која се не бави својим проблемима, јер би у том случају требало и да их решава, да указује на „сморне“ исте.

Да скратим, поменутих датума у престоници су се одиграле три демонстрације – најмање бројна и најкраћа, која се бави проблемима најмање бројних, нешто масовнија и дужа, антипротивних који протестују што се проблеми малобројних уопште истичу и стоструко масовнија,  због проблема који се тичу свих 99%, сем најпривилегованијег слоја – врха партиократије и „100 обитељи“ власника свега. За прве две сам убеђен да сте чули. А за треће?

novi yakon

Уредништва свих медија су пратила аксиом да заједницу уживаоца Фарме не треба „смарати“ проблемима који их се лично тичу. Али их се туђи итекако тичу.

На свим телевизијама прва вест је  била – отказивање „Параде поноса“. И остале вести дана на почетку емисија су биле исте на свим медијима – једна до две Вучићеве изјаве, отварање фабричице немачким инвестицијом у бруто износу вредности пар будванских плацева продатих Русима (16 милиона евра) и изјава представника Еулекса на Косову.

Једино се ТВ Хепи дрзнула да догађај, више хиљада људи, да ја не лицитирам, на улицама Београда, „тури“ међ вести дана најавом – протести у Београду, са потписом – блокада саобраћаја. Елем, блокада саобраћаја је главни проблем.

Да би извештај, емитован у 8. минуту емисије, одмах после извештаја о последици сеоске кафанске туче, почели са „око хиљаду учесника протестовало је…“ Хм, „мање од хиљаду људи“ попунило Таковску, пре тога Светогорску, а после кнеза Милоша од скупштине до Владе. Наравно „аргументовано“ снимцима, кадровима, који ће у историју филмске уметности ући као прва иновација  „америчког плана“ (појединац, обично каубој од колена навише, да би се видео револвер у футроли) – „Тв Бастиља план“, колективна варијанта америкена – из доњег ракурса од колена навише, да се би се виделе особе само у првом реду и луцидним избором кадрова снимљених уочи или након манифестације у којима је само по неколицина учесника.

Да је „жив Слоба, умро није, док је Срба и Србије“ показала је и нетакнута Тв Бастиља, медијска кућа испред које се дуже време задржала колона, уз сочне изјаве са покретне бине, наравно нигде забележене ем емитоване (елем, догађај им је био под носом буквално). ЈАСЕР је посветио догађају пуну 31 секунду извештаја, прецизније проширене вести, без изјава, покривену снимцима описаним у другом делу претпрошле реченице, емитованог у 25. минуту ударног Дневника.

Просечно трајање прилога у ЈАСЕР-у је око 3 минута, кад Вучић и Дачић дају изјаве, онда то потраје … скоро ко некада Тадић и Милошевић.

Поређења ради („ничим изазван“ „споровозни“) прилог о „сличним“ социјалним проблемима – радника обезбеђења, у Дневнику наредног дана трајао је шест пута дуже. Прилог је красила невероватна реченица „У поређењу са радницима обезбеђења у Европским држава, радници обезбеђења у Србији најмање су плаћени!!“ и дирљиво саосећање уредништва са проблемима наоружане паравојске банака и мултнациналних компанија: „Велики проблем је кад вас обезбеђује неко ко нема леба да једе!“ изјави Драгиша Јовановић, из одељења за приватно обезбеђење Привредне коморе Србије. Тако сазнадосмо посредно да ова привредна грана од круцијалног значаја за развој Србије има и пратеће одељење ем упосленике  у Привредној комори и да је државни проблем што банке не плаћају ни своје, „сто посто сам убеђен“ синдикално организоване, избациваче. А „нерв“ и емпатију за животне проблеме грађана показали су и у алармантном прилогу о неопорезованом печењу ракије у Србији, луцидно најављеном: „Шљива добро родила – Закон о ракији“ , јер „200 милиона евра заобоиђе буџет Србије!!!“

Да је „све исто само њега нема“ показао је Тв Пинк, који догађај није ни поменуо. Ал је, „да се Власи не одсете“ у 11. минуту Националог (ироничног ли имена) дневника  емитовао извештај о протесту (неколико десетина) уљара, који су се, узгред, придружили „непостојећем“ протесту синдиката. Покривен још иновативнијим кадровима – из доњег ракурса –  ал само главе учесника, пароле и небо.

Да је јулски Пинк био и остао идеолошка авангарда Тв Бастиље, показао је и извештај о протесту Двери, који ме је вратио у младост, давног 9. марта оне године. Телефонско директно јављање из кнез Михајлове са шетње Дверјана (као да немају мини репортажна кола) било је покривено архивским кадром кловна који неког „обичног“ дана  изводи тачку случајно испред штанда Двери.  Сажета и „објективна“ слика породичне шетње.

А да ипак није баш све исто показала је Тв Б92, данас поносни власник права на тв серију Сулејман величантвени. Било је за очекивати да ће демонстрације антислобиног „синдиката Друге Србије“, једног од носилаца данас омраженог  „преврата“ 5. октобра, па још иконографски и „добошарски“ тако сличног граЏанским „шерпе и лонце“ протестима, на којима је један од говорника, Пивац егзалтирано „неопрезно“ узвикнуо – погледајте колико има оне друге Србије, „У 92“ да обилато „злоупотреби“, барем упола колико прајд и теме из Инсајдера. Кад оно.. само релативно коректан извештај, „нормалног“ трајања, средином емисије, додуше једини у ком смо могли да видимо „чак“ и општи план попуњене улице из горњег ракурса (да се виде и они иза првих редова).

И блага изјава Чанка (не „оног“):

canak 1

„такви закони (о раду, прим. БрМ.) постоје у Европи, али постоје и мере које помажу ономе ко овако изгуби посао да то преживи…Код нас све то нема али има могућност да се лако да отказ. Свако може да да отказ, то је живо биће, припремите му да преживи од отказа до новог радног места“, која је ублажила претњу: „да се пропадање Србије одмах заустави, ако они не знају ми знамо како“. На покретној бини су грмели много запаљивије и конкретније изјаве, рецимо о смени и преузимању и власти ако они које смо изабрали не почну да раде свој посао, али сниматељи су ваљда у том моменту мењали батерије.

О писаним медијима – само карактеристичан наслов који осликава „суштину“ догађаја:  „Гужва у граду због протеста чланова УГС Независност“[i]

Толико за сада о надритемама. А сада укратко, гледе истих, о методи „никада право питање“.

У 6.минуту ЈАСЕРовог Дневника гостовао је Ивица  Дачић поводом забране Прајд параде и изрекао најсуштинскију слику олхократског поретка: : „Ја сам као министар пре две године дозволио прајд. Биле су последице изузетно тешке“ Новинар је само пропустио да вечног министар унутрашњих послова приупита – За кога? И нешто у вези личне одговорности и оставке нпр. Да не помињем питања типа – колико сте терориста ухапсили након што сте сазнали да су планирали масован напад киселином на мирне протестанте. Или, колико сте пријава поднели против медија за објављивање лажних вести и узбуњивање јавности?

Као и небулозу: „Целе недеље траје манифестација без икаквог проблема. Извините од тога да ли је нешто уставно право једино су виши безбедносни разлози!!“Елем, забранили су манифестацију која целе недеље увелико траје без проблема.

Концептуалну спрдњу са методом „никада право питање“, маестрално је извео Миломир Марић у својој Ћирилици где је угостио „цвијет срБштине“ – вође Образа и Нашијенаца. Искусно знајући (ево већ пола века) да не сме да постави право питање ако мисли да остане уредник, није га ни постављао, већ је, као једини познавалац медијске природе телевизије у данашњих Срба, медија чија се моћ не заснива на експлицитном садржају изговореног, већ на слици, мимици, гесту, алузији, емоцији… једноставно користио изражајне те моћи, експлицитно повлађивајући свему за шта се присутне интелектуалне величине залажу, а заправо их је приказао тачно онаквим какви јесу – у свој својој и нашој (што су нам „таки“ репрезенти) мизерији. Аутор са нашег рођеног блога, Милан Миленковић, изгледа није схватио ни алузије ни иронију.

http://branali.blogspot.com/


[i] http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/guzva-u-gradu-zbog-protesta-clanova-ugs-nezavisnost/107424.phtml

Док Блиц протесте Независности илуструје фотографијом конкурентског „Слобиног синдиката“ http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/408177/UGS-Nezavisnost-Socijalni-dijalog-je-ubijen


Advertisements

32 mišljenja na „Бранимир Марковић ПАРАДА ПРЕЗРЕНИХ

  1. „Па ко ти брани да напишеш текст?! То су твоји синдикалци, могао си све да их сликаш кроз прозор канцеларије, а богами – могао си да будеш и пред њима у јуришу. Не осећам се прозваним као аутор (што бих ја писао о онима који су имали хиљаде разлога да не дигну глас када сам ја добијао отказ?!) али као уредник прихватам пацку: Брме – напиши текст о Чанку и његовом синдикату, О Д М А Х!“
    razumem druže DrPe

    Sviđa mi se

  2. ajmo sad, породични шетачи оном жестином којојм сте нападали лезбејке пре две године на ове полицајце и тужиоце: http://www.kurir-info.rs/optuzuje-izgubila-sam-bebu-zbog-jezive-policijske-torture-clanak-1009321
    и на демонтрације за оставку министра полиције ем премијера
    или зачепите за сва времена.

    Sviđa mi se

    • а пазте типичну рајетинксу реакцију: „Ministar policije bi trebalo bar da se zacrveni, ako već nije sposoban da očisti jednom policiju od nasilnika!“
      ее педери нам проблем???!!!

      Sviđa mi se

      • Је ли, да те питам нешто, јеси ли ти икада учествовао у нечему (шетња, протест, штрајк…) или само пљујеш по онима који јесу? Да ли си икада ти нешто организовао осим својих пљувачних жлезда и циљаних погодака производом истих? Али у једном си у праву. Нису нама Србима педери проблем, већ такви циници као ти што омаловажавају све и свуда осим својих генијалних идеја које нигде не пролазе (генији су обично несхваћени, па ћеш можда добити споменик за цирка педесетак година). Направи, брате, неку “Илирију“, дај од своје плате за организацију, помучи се мало, смрзавај се мало, издржи врућину кад треба и онда држи придике свима. Овако…, ништа, само пљуц.

        Sviđa mi se

  3. последњи пут сам био у петак … и описао део утисака..
    ппре тога на првој неуспешној националној револуцији коју су теби сличмни прекрстили и омаловажавају као јогурт револуција, па на свим демонстрацијама против идеолошког оца Двери (9. март, видовдански и бројне мање, чак и демонстарције радиклаа против власти за које нико не зна како их је полиција лемала..) и осталих Срба из карикатуре – до емиграције н 95., тако да нисам био ни на шерпама ни 5. октобра.. . ал сам био на демонстрацијам радикала кад је убијен онај човек..
    ја се, за разлику од тебе, информишем најрадије својим очима.. . па видим оно чега нема на удбашким сајтовима и режимским телевизијама.

    Sviđa mi se

    • једино глупље питање које си могао да поставише је – да ли си икад био на навијачкој трибини.

      Sviđa mi se

    • Дакле, утврдисмо да си учествовао у првом делу моје замерке (шетња, протест…) и то изгледа специфично деведесетих, после тога само на радикалском када је убијен демонстрант Панић. За тринаест година једном, хм, па теби је добро изгледа у овом систему и у овом разбијању државе. Ал’, ајд сад, да не цепидлачимо, учествовао си како-тако. Међутим, не одговори на други део мада није било класичног питања, али да ли си икада учествовао у стварању неке организације, и и финансијски и на терену са људима, стварао из ничега нешто какво год да је сопственим средствима због идеје каква год и она била? Да ти због тога трпи и породица и посао? Да ти због тога кажу – ти си будала, што се бавиш политиком када немаш користи – и што је најгоре теби блиски људи? Ова наша расправа ме подсећа на време када сам напуштао такси и враћао дозволу док су хиљаде стајали у реду не могавши да је добију, а критизери мог поступка који су видели такси као добар посао су ућутали на моје једноставно питање. “Је ли, да ли си ти радио тај посао?“ Критизери… ужас.

      Sviđa mi se

      • “ да ли си икада учествовао у стварању неке организације, и и финансијски и на терену са људима, стварао из ничега нешто какво год да је сопственим средствима због идеје каква год и она била? Да ти због тога трпи и породица и посао?“

        Дејане иди попиј нешто и смири се , . питања су ти све глупља… … нема намерту да те исмејавам, јавно, симпатичан си ми… . и да се јавно самохвалишем, тај манир избегавам
        питај ДрПа ако те занима да ти не одговарам јавно,,

        Sviđa mi se

  4. „да ли си икада учествовао у стварању неке организације, и и финансијски и на терену са људима, стварао из ничега нешто какво год да је сопственим средствима због идеје каква год и она била?“
    један омладински радио лудих 80 тих,веома авангардне концепције (тита је тек умрео) – неуспешно, моћници минирали иако смо имали све папире и дозволе
    један градски раадио – укинут, радио пар година
    једно позориште – још увек постоји
    концертна агенција која је прва довела стране мјузичаре усред санкција
    први и једини Тв прави јавни серви – трајао годину дана и сви смо брутално избачени, мени су унишштили 50 ауторских документарних емисија
    „Да ти због тога трпи и породица и посао?”
    неее, два пута ме је јурио лични убивца другог човека државе, не бројим колко пута ме је боранија нападала физички због извештаја … из претпоследњег места пребивалишта смо буквално побегли, беба и двоје деце и све ствари којуе могу да стану на кров југа … дана уживам у милости својих послодаваца у фирми коју сам сам са још пар колега успосставио, па сам чисто из хира под старе дане активан у синдикату…
    – губитак посла у медијима -. три пута у две државе (а можда и три ако Вошу рачунаш по уставу у ком нема косова) и „обе“ политичке стране – и СПС и ДС – и ДПС и СНП, и влас и опозиција …
    ајд сад ти

    Sviđa mi se

    • Јбг, с тобом стварно не иде. Ја тражио политички ЦВ, а ти ми ударио радну биографију. Ја немам фирму и не вршим запошљавање. Ако се добро сећам расправљали смо о политичком ангажману, а не ко је где и када најурен са посла, а ту сам у дефанзиви, јер сам само једном радио за газду и то приватног, надам се никада више. Дакле, никада нека политичка организација било ког типа локалног или националног карактера, па да видимо како сте ви то радили. Ок, да знамо.

      Sviđa mi se

      • ОК победио си, радим оно што никад нисам радио и што највише презиремм код других – пишем текст о себи

        Sviđa mi se

      • Опа Ђурђо! Дружимо се годинама а нисам знао да презиреш (највише) људе који пишу о себи?! Наиме – ја стално пишем о себи…

        Sviđa mi se

  5. „јер сам само једном радио за газду и то приватног“

    аууу, ја мислио овај Дејан неки брат пролетер кад оно нека ситна буржоазија, ја откад радим радим за неког газду и то приватног.
    🙂

    Sviđa mi se

    • у реду, ако се изузме оно када сам као клинац радио преко омладинске. то је било за газду државног.

      Sviđa mi se

    • Хе, погрешно си мислио :), а и то је због стереотипа. Чим је неко мало револуционарније расположен код нас одмах испада да је “левак“, јер изгледа да само они могу бити револуционари. Уби нас школство између `45. и `90. 🙂 Још боља је она фама да кад те неко означи десничарем социјалне теме су ти по дифолту забрањене, јер јбг, то је место резервисано за пролетерску авангарду. Предрасуде…

      Sviđa mi se

      • И за тебе би боље било да ниси ишао у школу; ето, и ти мислиш да пролетери „по дифолту“ морају да буду комунисти 🙂

        Sviđa mi se

      • догод си пролетер (пролес, онај који нема имовине сем деце) а не боргезе, буржоа,грађанин, значи да накарадно схваташ револуцију, револуција је буржоаска а КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА је октобарска

        Sviđa mi se

      • Јбг, ја их у другом контексту не знам. Сличне су то приче, једнакост, братство, јелте, слобода, а иста их кока снела. Како би се породили фашизам, комунизам и нацизам без свог родитеља, најбољег система на свету, демократије. Пролетери су само алатка више…, комунистичка, наравно.

        Sviđa mi se

      • Пошто си већ рекао да не знаш – потруди се да научиш; то најбоље иде ако пре почетка читања искључиш предрасуду према аутору. Већ сам написао једном на Васељенској (мислим): Како мислиш да непријатеља држиш на нишану ако очима не мо’ш да га гледаш?

        Sviđa mi se

  6. moji su slobodni seljaci hiljadama godina iz kraja gde je bilo najviše uspešnih seljačkih buna u Evropi.. a seljačka buna je kad plemić naumi da ti ukine status slobodnog građanina (Rima) iz 3. godine NE, i pretvori te u kmeta… , nikad nismo bili proles (bez imovine) ..dakle ništa sa proleterskim jajcima.. kad se frljate terminima ne bi bilo loše da izguglate šta znače .. pojam proleter nije ni slično pojmu radnik.. nije slučajno što komunisti frosiraju izraz proleter.

    Sviđa mi se

      • ne mislim, ali zašto svi pogrešno koriste? nomen est omen – ako si proleter, bićeš bez imovine..a u tme je sva prevara, ne moraš da imaš formalno vlasništvo ako imovinom raspolažeš.. partiokrate su obični feudalci..ni kod Oto9jmana nije bilo vlasništva nego korišćenja (od strane lojanih aga i begova dok su lojani)

        Sviđa mi se

  7. Поздрави од слободног пчелара 🙂

    Иначе да, јасно је да се у овој држави тема која макар примирише правим проблемима на ТВ-у и сличним медијима (под контролом) неће појавити, или ће бити спинована.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s