Синиша Луковић ПОУЧНО О ТРАДИЦИЈИ БАБА И ЖАБА

Да ли је Бока Которска (Војводина, у преводу на србијански)  у Црној Гори (Србији, у преводу на србијанскиили није ?

Ако  јесте онда би ова друга морала имати много, много више обзира према достигнућима ове прве и признати неке историјске факте. Ако није – но проблем, само нам то званично кажите

А жива му је истина да се у Црној Гори значајни датуми одређују углавном кроз оптику 4 нахије. Ево рецимо „истина“ да је прво позориште у ЦГ основано на Цетињу 1878. године, што је лаж, јер је прво позориште у ЦГ основано у Котору 1810. године!

БАБА: О чијој ‘властитој’ традицији говориш? ЦГ, на залост, није једночимбени идентитет, већ више идентитета на једном простору, од који су неки прилично супротстављени. 

ЖАБА: Прича о мултиетничкој ЦГ обично је кукавичје јаје. У форми у којој се форсира код нас. Да, постоји у ЦГ већински словенски народ који говори истим језиком и подијељен је у 3, или 2 вјере, како ко рачуна, постоје Албанци и постоје Роми. Етнички, језички, културолошки, менталитетски, етнолошки, цивилизацијски компактнији простор нећеш наћи ниђе у окружењу, па ни шире. Све остало је политика која ојади ову несретну земљу ево 25 год.

БАБА, до малопре жаба: “Једночимбени”?! Ово ми вуче на “Заљев светаца”

ЖАБА, до малопре баба:волио бих да мени, подгоричком васојевићу, нађес адекватну домаћу замјену за ријеч ‘једночимбени’, Чак и да је нађеш , не видим у чему је проблем ‘позајмити’ ријеч из мени блиског/истог језика!?

Image

ЖАБА: За разлику од авиона Приморског аеропланског одреда српске војске који су тада као савезници Црногораца летјели са територије данашње Албаније, са аеродрома Барбалуш близу Скадра, аустро-угарски хидроплани летјели су са територије данашње Црне Горе – из Бококоторског залива

 

Image

БАБА:  15. децембра далеке 1789. године Пераштанин Карло Мазаровић, први летач на јужнословенским просторима у свом се аеростату (балону) винуо у небо над Загребом

ЖАБА: Из Боке је, иначе, и најуспјешнији аустро-угарски морнарички пилот – ас Првог свјетског рата – барон Готфрид фон Бенфилд, рођен 6. фебруара 1890. године у Херцег Новом. Човјек који је остао запамћен под надимком Тршћански орао

БАБА: на Обилића пољану на Цетињу авионом није слетио Црногорац, већ Словенац у служби италијанског ваздухопловства Иван Ђани Видмар.

Док Црна Гора ових дана слави 100. годишњицу ваздухопловства, Бока Которска ће 15. децембра обиљежити чак 224. годишњицу свог првог ваздухопловца! Наиме, 15. децембра далеке 1789. године Пераштанин Карло Мазаровић, први летач на јужнословенским просторима у свом се аеростату (балону) винуо у небо над Загребом

Велика свечаност обиљежавања јубилеја „100 година ваздухопловства у Црној Гори“ приређена ових дана, наметнула је неколико политичко-правних питања од којих је свакако најзначајније оно које гласи: Да ли је Бока Которска у Црној Гори или није ?

Ако Бока јесте дио данашње Црне Горе, онда би ова друга морала имати много, много више обзира према достигнућима ове прве и признати неке историјске факте. Ако није – но проблем, само нам то званично кажите и ми у Боки ћемо се већ сами снаћи…

Зашто све ово говорим? Из простог разлога што ме чињеница да Ваздухопловни савез и Министарство поморства и саобраћаја државе у којој живим не познају њену историју (или је покушавају „прекречити“) чини истовремено и тужним и љутим – по њима, испада да се мимо јуначког Цетиња и Обилића пољане на просторима данашње Црне Горе није ништа и нигдје другдје дешавало и да све има свој искон у „четири нахије“ старе Црне Горе. Став сличан ономе да су прво настали одређени „небески“ народи, па онда амебе, а који смо слушали раних деведесетих година прошлог стољећа…

Елем, ако ћемо право, 5. септембра 1913. године на Обилића пољану на Цетињу авионом није слетио Црногорац, већ Словенац у служби италијанског ваздухопловства Иван Ђани Видмар. Ако се то рачуна као датум обиљежавања јубилеја 100 година ваздухопловства у Црној Гори, а имајући у виду да ни пилот ни његов авион нису припадали тој држави већ другој (Италији), онда је посве необјашњиво зашто наш Ваздухопловни савез и Министарство саобраћаја и поморства прећуткују чињеницу да је први авион над територијом данашње Црне Горе полетио пола године прије чувеног „крилатића и крилатице“ како је 5. септембра 1913. на Цетињу краљ Никола ословљавао Видмара и његов ваздухоплов.

Наиме, 23. марта 1913. у Боку Которску је бродовима приспио контингент од три аустро-угарска хидроавиона и 14 пилота, извиђача и механичара. Успостављена је привремена хидроавијацијска база под командом пилота, поручника бојног брода Венцела Возечека и већ крајем марта 1913. аустро-угарски хидроплани С-8, С-10 и С-12 редовно и свакодневно из Тиватског залива полијећу на мисије извиђања српско-црногорских борбених операција против Турака на Скадру. За разлику од авиона Приморског аеропланског одреда српске војске који су тада као савезници Црногораца летјели са територије данашње Албаније, са аеродрома Барбалуш близу Скадра, аустро-угарски хидроплани летјели су са територије данашње Црне Горе – из Бококоторског залива, па је стога сасвим јасно коме и када припада примат када је у питању почетак ваздухопловства у нашој актуелној држави.

Из Боке је, иначе, и најуспјешнији аустро-угарски морнарички пилот – ас Првог свјетског рата – барон Готфрид фон Бенфилд, рођен 6. фебруара 1890. године у Херцег Новом. Човјек који је остао запамћен под надимком Тршћански орао и који је постигао 25 што признатих, што званично неверификованих ваздушних побједа над противницима током Првог свјетског рата, данас је у Црној Гори потпуна непознаница. Исто тако, ако је судити по наводима „познатих црногорских хроничара ваздухопловства“ и причама наших актуелних званичника, за њих је непознаница да чувени аустро-угарски пилот и српски ваздухопловац Дмитрије Коњовић није „један од првих пилота из Црне Горе“. Рођен 31. децембра 1888. у селу Станишић код Сомбора, Коњовић јесте био учесник, првог у свијету, потапања подморнице нападом из ваздуха (уништење француске подморнице „Фоцаулт“ пред Боком од стране хидроплана из Сеефлуг статион Кумбор 15. септембра 1916.), али ипак га то не може сврстати у Црногорце како, између редова, тврде наши данашњи званичници.

Цијела прича звана „хомо воланс на Монтенегро начин“ у контексту Боке добија и још једну знаковиту димензију ако се има у виду чињеница да црногорска државна авио-компанија „Монтенегро Аирлинес“ за ових петнаестак година постојања, није нашла за сходно да нити једном од укупно 10 авиона који су или су били у саставу њене флоте, да име Тиват по граду у коме је најпрометнији аеродром у Црној Гори и на коме и „Монтенегро Аирлинес“ остварује лавовски дио свог обрта и зараде. Интересантно, „окупаторски српски“ (како га називају многи данашњи велики Црногорци) београдски ЈАТ је граду Тивту ту част указао не једном, већ у два наврата – један од првих ЈАТ-ових авиона типа „ДЦ-9“ (регистрације YУ-АХМ) крштен је 13. маја 1970. именом Тиват које је носио до продаје америчкој компанији „Нортхwест“ 5. октобра 1986. ЈАТ је након тога, 22. марта 1988. име Тиват дао једном од својих нових „боинга 737-300“ (регистрације YУ-АНВ), а под тим именом овај авион лети и данас.

И на самом крају једна занимљивост – док Црна Гора ових дана слави 100. годишњицу ваздухопловства, Бока Которска ће 15. децембра обиљежити чак 224. годишњицу свог првог ваздухопловца! Наиме, 15. децембра далеке 1789. године Пераштанин Карло Мазаровић, први летач на јужнословенским просторима у свом се аеростату (балону) винуо у небо над Загребом. Мазаровић је крајем 18. вијека посједовао властити балон, набављен највјеројатније у Француској, а са којим је летио по многим метрополама хабсбуршког царства у Чешкој, Баварској и Аустрији. Мазаровић је успјешним тридесетоминутним летом 15. децембра1789. године задивио Загрепчане пред којима се у балону други пут у небо винуо већ у јануару 1790. Све то бокељски летач је извео само шест година након првог лета балоном у историји човјечанства, а који су у Француској извела браћа Монголфије. Паметноме доста…

А жива му је истина да се у Црној Гори значајни датуми одређују углавном кроз оптику 4 нахије. Ево рецимо „истина“ да је прво позориште у ЦГ основано на Цетињу 1878. године, што је лаж, јер је прво позориште у ЦГ основано у Котору 1810. године!

Бојси | 25.09.2013. у 19:04х

Kорто, волио бих појашњење „“космополитског“ уступања властите традиције другима? О чијој ‘властитој’ традицији говориш? ЦГ, на залост, није једночимбени идентитет, већ више идентитета на једном простору, од који су неки прилично супротстављени. Даље, о којој врсти традиције говориш? И на крају, коме је та традиција уступљена?

Цорто | 25.09.2013. у 19:42х

„Једночимбени“?! Ово ми вуче на „Заљев светаца“. Прича о мултиетничкој ЦГ обично је кукавичје јаје. У форми у којој се форсира код нас. Да, постоји у ЦГ већински словенски народ који говори истим језиком и подијељен је у 3, или 2 вјере, како ко рачуна, постоје Албанци и постоје Роми. Етнички, језички, културолошки, менталитетски, етнолошки, цивилизацијски компактнији простор нећеш наћи ниђе у окружењу, па ни шире. Све остало је политика која ојади ову несретну земљу ево 25 год.

Бојси | 26.09.2013. у 01:32х

Цорто, сигуран сам сам да на ријеци типа ‘цоол’ или сленг скраценице типа ‘wтф!’ не би реагова. Како не сумњам у твоју добронамјерност, волио бих да мени, подгоричком васојевићу, нађес адекватну домаћу замјену за ријеч ‘једночимбени’, под условом да та ријећ буде заиста једна (1) ријећ! Чак и да је нађеш (једночиниочни, прим. Брм.) , не видим у чему је проблем ‘позајмити’ ријеч из мени блиског/истог језика!?

Аутор је могао да претпостави да неко ко одлуцује о овим јубилејима мање зна од њега? Значи постоји могуцност грешке? Умјесто тога аутор се оприједијелио за нескривени национализам и малициозност према Црногроцима (Цетињу).

Арсенал | 26.09.2013. у 13:49х

Који то национализам аутор заступа !? Помиње у тексту Аустријанце, Ирце, Њемце, Србе, Хрвате, Црногорце… Нешто не примијетих да за било кога од горе поменутих посебно „навија“.

Азораниц | 26.09.2013. у 08:23х

Ми из Боке када год идемо у Црну Гору чудимо се силном примитивизму које видимо у тим брдима. Ето сада још једног чуда, слетио им словенац у Италијанском авиону па славе 100 годишњицу тога.

еццо | 26.09.2013. у 19:25х

@Азораниц | 26.09.2013. у 08:23х

Па није ни чудо сто су овакви пријенули на ове шовинистицке резоне Луковића,које Вијести радо публикују све док се удара по омрзнутом најбројнијем народу и гле чуда и земља се зове по њима.

Веле да море оплемењује људе,чини их толерантнијим, рафиниранијим. Медјутим они који културно не припадају том простору а добише прилку да живе тамо,више личе на Фему из Стеријине драме „Покондирена Тиква“,потреба провинцијалца да буде неко вријеђајуци

Бојси | 26.09.2013. у 09:02х

Азоранићу, сиви тићу, ај не с.ри?! Коментар о „силном примитивизму“ ти је толико површан и глуп, да не заслужује културну реплику, већ једну квалитетну примитивну шамарчину! Сељачино са пјене од мора!

поп мило | 26.09.2013. у 10:16х

Нема Црне Горе без црногораца из Катунске нахије! Све што ваља у ЦГ дали су катуњани! Eviva Montenegro!!!

еццо | 26.09.2013. у 19:05х

Кад Хомо малициоус опонира, онда је трагична грешка ако се авиону не да име по граду Тивту.Homo malicious је прихватио матрицу оптуживања црногорског патриотизма за све ис свашта и тапшања по рамену Србије,ваљда као модела или неизбјезне референтне тачке за homo privincialis.

Није ми познато да је неко ЈАТ звао окупаторима, али се лијепо уклапа у поменуту матрицу о злим Црногорцима. Госп.Луковицу очекивао сам закљуцак Montenegrini sporchi e gli altri puliti

http://www.vijesti.me/

Advertisements

3 mišljenja na „Синиша Луковић ПОУЧНО О ТРАДИЦИЈИ БАБА И ЖАБА

  1. Једночимбен? Једночиниочни?

    Аман људи, постоји лепа стара српска реч – хомоген 🙂

    Иначе, у контексту у којем је употребљена реч једночимбен:

    „ЦГ, на жалост, није једночимбени идентитет…“

    сасвим адекватно би било употербити реч једнообразан, дакле:

    „ЦГ, на жалост, није једнообразан идентитет…“

    Sviđa mi se

    • jednoobrazan može da bude i „višečimbeni“..kad svi imaju isti identitet od više čudno pomešanih činilaca (recimo pravoslavlje, paganizam, fašizam..)

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s