Петар Славнић: ИНТЕГРАЛНА СРЧА

rez

Најпре дугујем самом себи извињење што приликом промовисања европских вредности, употребљавам овај неевропски термин, кварећи тако, помало, сам европски идентитет.

Пројектовани мир међу Европљанима је процес који је озбиљно узео маха, Европска унија је наша стварност присутна већ коју деценију. Људи слободно саобраћају, плаћајући пут од Лондона до Атине, док тржиште несметано функционише од Берлина до Загреба.

У извесном смислу, грађани више не морају толико ни да путују, бар не током целе године, сем на посао. Јер, све је близу и приступачно – интернетом можете наручити доручак или купити угаону гарнитуру, стога нема толике потребе да купујете аутомобил, колико вам треба најновији ајфон. Њиме лако из Немачке закупљујете пансион у Грчкој, а слободно мож да маштате и о закупу или чак куповини целог романтичног острва, изазивајући пријатне жмарце код тамошњих домородаца.

Док се нордијац сунча и госте га за све захвални средоземци, не мора да се брине о стању код куће, јер су тамо већ одговорност преузели сусретљиви афроазијати, сређујући комуналне послове, доносећи својом егзотиком, заједно са повољним словенским и молдавским женама, разоноду међу сву расположену чељад. Таква мултикултуралност омогућује нордијским синовима истовремено опуштање и одговорније понашање, због конкуренције, а кћерима познање више различитих култура.

Бастиони примитивизма и дискриминације полних разлика су крајем века пали и у релативно затуцаној Швајцарској, те су и тамо напокон створени услови за цивилизован живот, што је у целој Европи потврдило обарање предрасуда којим је омогућен пад нереално високе цене рада, и лакши избор женама да живот уместо робовању породици и господарењу репродукцијом, проведу у правој продукцији и конзумацији – за себе у сарадњи с продуцентом, а не човеком. То је отворило пут надметању  и правој тржишној утакмици у конкуренцији с мушкарцем, уз државном интервенцијом обезбеђене једнаке услове.

Словенски Европљани су схватили да немају превише користи од своје међусобне искључивости, те се стога полако прикључују идеји заједништва. Све чешћа и чвршћа је привредна интеракција и на Балкану, а у бившем источном блоку су напустили комунизам и прихватили благодати евроинтегрализма, од којег с правом очекују раст животног стандарда који је осетно пао у том процесу. Падом социјалистичке идеологије, изгубио се разлог страху од сукоба, тако да данас Запад нема зебњу од руских пројектила, будући да су у сигурној хладовини антиракетног штита у новопридруженим им земљама.

Неоспорна чињеница, да су нордијци изворни Европљани, а остали свесни тога и захвални им на цивилизацијском скоку и равноправности коју су од њих добили, целој Унији даје садашњу неоптерећеност источним дивљаштвом. Наиме, изворни Европљани су своје Источњаке истребили још крајем дванаестог века.

Како да се на тај пример угледамо и пре него се активно укључимо у Заједницу?
Једини логичан одговор је – промена свести, и усвајање свих наведених вредности. Без лажне скромности, већ смо доста тога направили на путу у том правцу.

Наш метрополија је данас у амбијенту у којем опуштено одмор проводи у крајевима где га дочекује на свему захвална јужна пруга, која децу своју шаље на тржиште Mетрополе, дајући тако властити допринос целој појави. Наиме, синови им дају незанемарив ресурс тамошњој нивелацији цене рада, док кћери, усто, октроисаном полном једнакошћу, дају и златни допринос тиме узрокованом пропашћу примитивизма породице и финансијске упућености на човека. Падом пренасељености, у скорој будућности се надамо реалној потреби и могућности прилива егзотичног становништва, и остварења сна који је већ јава код нордијаца.

Попут правих Европљана, становници Уже Србије су некомпромитовани дивљаштвом својих пречанских суседа, и стигмом коју ови због тога имају – своје џамије су порушили до краја деветнаестог века. Сви остали су им захвални на том имиџу, и прилици да збришу са опожарених огњишта у цивилизацијски стандард, какав Староседеоци досељени након четрдесетпете одавно уживају.

Наравно, допринели су довођењу конкуренције и цене рада у реалне оквире, чиме се круг међусобне захвалности затвара.

Нема потребе да измишљамо рупу на саксији, Европљани су то одавно урадили пре и за нас. Патимо од тога да од дрвета не назиремо шуму, па своје милионске жртве претпостављамо десетинама милиона европских жртава. Сви смо у пакету, и оно што гутамо је – у једном комаду.

Интегрално.

Jedno mišljenje na „Петар Славнић: ИНТЕГРАЛНА СРЧА

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s