СРБЕНДЕ ПРОТИВ СРБИЈАНАЦА

Pošto sam u nekoliko prilika pomenuo „srpsku vladu“, voditeljka me opomenula da ne govorim tako. Kaže

naša vlada je „srbijanska vlada“, zato što još uvek nema vlast nad Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i raznim drugim krajevima u kojima živi ili je živeo srpski narod.

„Predsednik Rusije nije rusijanski predsednik mada je ova federacija složenija i raznolikija od Srbije.“

Али докторе – Путин ЈЕСТЕ „русијански“ председник, о томе има на интернету колико хоћете одредница… 

НЕКИМА ЈЕ ОЧИТО ЗАЛУД ГОВОРИТИ

Image

ЈЕДАН ОД СРПСКИХ ПРЕДСЕДНИКАImage

Jedan sarajevski profesor, sa akademoskom karijerom delom provedenom na nemačkim univerzitetima, pre nekog vremena uveravao je televizijsku publiku kako su vere i narodnosti zamajavale stare stočare u hercegovačkim katunima. Prvo su ih, reče, ubedili da su pravoslavni – pa time i Srbi, onda da su katolici, pa time i Hrvati. Konačno su ih te strašne strane sile naterale da budu i muslimani – nesumnjivo i Bošnjaci. Oni su, međutim, veli ovaj akademac, Bosanci ili Bosanci-Hercegovici, duguju svoju odanost državi Bosni i Hercegovini (za koju je visoki predstavnik UN Valentin Incko rekao da je balkanska država sa najdugovečnijim granicama!?). Građani Bosne i Hercegovine mogu biti privrženi raznim verama, mogu biti pripadnici tri ili više različitih naroda, ali oni su, kaže ovaj  profesor, pripadnici jedne bosanske nacije.

Novinarka Hrvatske radio-televizije govori o nezadovoljstvu koje bi u Srbiji moglo da nastane zbog odluke vlade da prihvati uključivanje Srba iz otcepljene pokrajine u ustavni sistem albanske „Republike Kosova“. Pita jednog beogradskog analitičara: „Kakav će biti stav srbijanskog naroda?“ Za HRT, predsednik Srbije je „srbijanski predsednik“, patrijarh srpski je „srbijaski patrijarh“.

Jedan vojvođanski apologeta Brozove diktature i vođa vojvođanskih autonomista gostovao je na Federalnoj televiziji. Da bi mu učinila, novinarka je upriličila anketu među stanovnicima Novog Sada. Pitaju ih: „Jeste li Vojvođanin ili Srbijanac?“ Pošto je odgovor 9:1 u korist prvog, novinarka zaključuje da AP Vojvodini i nije mesto u Srbiji. Pritom 83 odsto stanovnika Novog Sada izjasnilo se da su Srbi na popisu 2011. godine.

Međutim, istovremeno, novopronađeni Evropljanin i mirotvorac, predsednik Srbije Tomislav Nikolić dao je pre par meseci intervju jednoj televiziji iz Sarajeva i rekao kako on svoje prijatelje Srbe iz Bosne i Hercegovine zove„Bosanci“.

Ima devet godina odtako sam gostovao u emisiji jedne od medijskih perjanica Miloševićevog režima. U to vreme bio sam savetnik u vladi Srbije. Pošto sam u nekoliko prilika pomenuo „srpsku vladu“, opomenula me da ne govorim tako. Kaže naša vlada je „srbijanska vlada“, zato što još uvek nema vlast nad Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i raznim drugim krajevima u kojima živi ili je živeo srpski narod.

Svi ovi primeri govore o zloj nameri, ekstremnom nacinalizmu, ali i o istinskoj zaostalosti. Zamislite profesora koji posle sedam decenija jugoslovenskog iskustva i decenije ratova misli da je naciju moguće nametnuti. Zar nije integralno jugoslovenstvo imalo veću podršku među narodima Bosne i Hercegovine, pa ipak ne samo da se konačno nije primilo nego Muslimanima i Hrvatima na kraju ni status federalne jedinice u kojoj su imali hegemoniju nije bio dovoljan. Stvaranje bosanske nacije je propalo kada ga je sprovodila Austrougarska, od „bosanskog jezika“ je odustala vlast Dvojne monarhije jedanaest godina pre poraza u Prvom svetskom ratu.

Zašto neko misli da je sada moguće nekoga tako poniziti i oduzeti mu sva prava, i to mirno, na prevaru? Zar takav stav nije u svojoj suštini rasistički? Slično je i sa uputstvima koje slede HTV i mediji kakva je Slobodna Evropa. Predsednik Rusije nije rusijanski predsednik mada je ova federacija složenija i raznolikija od Srbije. „Hrvatski predsednik“ je desetak puta ređe „predsednik Hrvatske“. Da li zaista misle da u Srbiji žive sve sami zapostavljeni i u ratovima demografski upropašteni Šumadinci, kod kojih je lako lokalpatriotizam pretvoriti u ksenofobiju? Veruju li stvarno da podrška SR Nemačke može biti dovoljna da im prođe ono što u slučaju Srbiji nije, pošto su danas retki oni koji u srpskoj javnosti sa zvaničnih mesta, Albance zovu „Šiptari“, Hrvate „Šokci“, Muslimane „Turci“

Očigledno je da u stvaranju novih nacija njihove elite moraju da prođu sve one faze koje su stare prolazile tokom 19. veka. Tužno je kada ih u tome podržavaju strani naučnici i intelektualci, kakav je, recimo, pisac Istorije Srbije u 19. i 20. veku Holm Zundhauzen.

Šta se to, međutim, dešava sa srpskim političarima i intelektualcima? Mazohizam iz koristi je uzeo maha. Zar će srpski narod iz obzira prema lažnom evropejstvu (Evropska unija danas svakako nije oličenje evropskih ideala) i mrtvom jugoslovenstvu, početi da radi u korist sopstvene štete?

Mislim da neće. Ovde nije reč o nacionalnim interesima srpskog naroda. Interesi, bez obzira na prava i ravnopravnost, uvek predstavljaju nekakav izraz sebičnosti i partikularizma. Ne radi se ni o pravdi. Pravda je često nedokučiva i vanvremena. U pitanju je odnos prema istini i elementarnoj pristojnosti. Kad je reč o unutrašnjim odnosima u Srbiji, radi se o izboru između modernizacije nacije i nacionalne skleroze.

Антић др. Чедомир, срБББенда

Napredni klub

„Ima devet godina odtako sam gostovao u emisiji jedne od medijskih perjanica Miloševićevog režima. U to vreme bio sam savetnik u vladi Srbije. Pošto sam u nekoliko prilika pomenuo „srpsku vladu“…“

Само неко ко није сам у глави, Владу републике Србије може да назове „српском владом“, пошто је опште познато да земљом последњих стотинак година управљају ноторни антисрби; то што се сумануто бусају своје српско/србске груди и непрекидно инсистирају на свом „српству“ – може да се подведе под народну-јуначку: „Ко о чему…“
Једино, можда аутор ону владу сматра „српском“ јер је баш он у њој био саветник?! Мада, лично се тиме не бих хвалио. Дакле, израз „српска влада“ је некоректан јер та „влада“ осим што се у сваком сегменту својих надлежности понаша дубоко антисрпски, не управља животима само Срба из Србије, већ и животима свих осталих грађана. Који неће постати Срби (бар неће у овој генерацији) само да би задовољили Чеду Антића. Србин се никада није постајало декретом или уредбом владе, већ слободном вољом и јер је (до сада) било част бити Србин.

„Predsednik Rusije nije rusijanski predsednik mada je ova federacija složenija i raznolikija od Srbije.“

Али докторе – Путин ЈЕСТЕ „русијански“ председник, о томе има на интернету колико хоћете одредница… Признајем да нисам стручњак за руски језик (не „русијански“ јер он не постоји као ни „србијански“) али влада РФ се не назива „руска влада“ већ „правительство России“, председник Русије се не назива „руски председник“ већ „Президент России“, итд, управо јер РФ није земља у којој живе само Руси. Чак постоји обавезујуће упутство Думе у коме се у јавном саобраћају прописује употреба придева „русијански“ (российский), што преко оне ствари признаје и Антићев истомишљеник Никола Танасић на једном другом сајту, који у наставку каже „… држава коју ми у Србији зовемо Руска Федерација у ствари се зове „Русијанска Федерација“, а у Уставу Русије придев „руски“ појављује се на само једном месту – у члану 68. где се утврђује да је државни језик Федерације – руски језик. Најзад, званичне медијске куће грађане Русије зову изразом „Русијанци“ (россияне), што већ годинама изазива негодовање руских националиста и конзервативаца.“

„Da li zaista misle da u Srbiji žive sve sami zapostavljeni i u ratovima demografski upropašteni Šumadinci, kod kojih je lako lokalpatriotizam pretvoriti u ksenofobiju?“

Шумадинци и остали Србијанци су „запостављени“ јер је реч о свету који нема номадске навике и потребу за сталним истеривањем правде. За њих се српство подразумева, и они углавном немају потребе да копају по хромозомима. Ови, који о себи воле да мисле као о турбосрбима, натприродним бићима потеклим директно из Лазаревог међуножја су друга прича; они који су до јуче били поносни на све снајке муслиманке или шокице, на децу која су се називала „међународним“ (пре бих рекао – „неутралним“) именима – Роберт, Ален, Санела… који су мало славили Божић, па онда код пријатеља на Бајрам, а суботом заједно на „партијски“ (јер се од нечега мора живети) – они имају сталну потребу за утеривањем „национално“ сумњивих у српство, онакво каквим га они схватају. И нису се шумадинци требили у ратовима да би им на грбачу засели препаметни гуслари који су током тих ратова имали паметнија посла него да помажу браћи; о томе ће тек бити разговора угодног.

А да бисмо коначно постали нација, за почетак би требало преписати текст који мора да изговори свако ко пожели да постане држављанин САД:

„Овим изјављујем, под заклетвом, да у потпуности поричем и напуштам сваку лојалност и верност било ком страном владару, властодршцу, држави или сувереној власти којој сам или чији сам досад био поданик или грађанин; да ћу подржавати и бранити Устав и законе Сједињених држава Америке од свих непријатеља, страних и домаћих; да ћу истима бити искрено одан и лојалан; да ћу носити оружје у интересу Сједињених држава кад то закон захтева; да ћу обављати неборачку службу у Оружаним снагама Сједињених држава кад то закон захтева; да ћу обављати посао од националне важности под цивилним руководством кад то закон захтева; и да ову обавезу преузимам слободно и без икаквих прећутних ограда или намере избегавања; тако ми Бог помогао.“

И понудити га свакоме ко није рођен на територији Републике Србије. Чисто да видимо ко је ко.

Драгослав Павков , србијанац сремско-бачки

Advertisements

22 mišljenja na „СРБЕНДЕ ПРОТИВ СРБИЈАНАЦА

    • Немој да си лењ, шта је глупо? По мени је глупо свести српску нацију на србијанску трапаво мислећи да ће се тиме удовољити мањинама, па ће напрасно, јес све пиче, да постану Србијанци. Што каже онај усташа Керум “Тако смо одгојени“.

      Sviđa mi se

      • па глупан то ради а не дрп.. ако су „српски“ само из Србије, шта су крајишки, црногорски, бокешки, херцеговачки?

        Sviđa mi se

      • А ко каже да је “српски“ само из Србије? Шта је Додик, “републичкосрпски“ председник? Да је среће имали бисмо још једног у Ц. Гори, али полако, треба на томе радити, све до Уније Срба на Балкану. Антић исправно критикује да се српски председник (у начелу, овог не сматрам добрим ни за Бајчетину. а камоли за Српство) не сме називати србијанским. Већ сам писао о томе, ако Хрвати нешто терминолошки обраде, ради контра и нећеш погрешити, не треба ту много памети.

        Sviđa mi se

  1. „ако Хрвати нешто терминолошки обраде, ради контра и нећеш погрешити, не треба ту много памети.“

    Не могу са овим да се не сложим, само није то оригинално њихово, наследили су од KundK монахрије, још ономад су црно-жути претили Милану када се крунисао за српског краља. Штета што је та струја убедљиво победила међ` Хрватима, није увек било тако.

    p.s.
    Имам алтенативан назив за Додика, он је у то случају председник Републиканцима-Српскијанцима 🙂

    Sviđa mi se

    • Додик је Крајишник, доста са тим вештачким именима – српска, северна србија, космет… и сл. за крајеве који имају вишевековно име.. pa pretili su mu upravo zato što nije bio kraљ „Srba ih Hrvatske“, Хрваћана.. тада у синонимском значењу са Хрватима .. тада никоме није падало на памет данашња глупост да смо (Илири) више народа-

      Sviđa mi se

      • То си можда ти Илир…:)

        Шалим се мало наравно, али заиста, нема баш неких озбиљних разлога за назвиње данашњих становника некадашњег Илирика, Илирима.
        У реду, ако се у озбиљне разлоге уброји на пример потреба за екстравагнцијом онда прихватам 🙂

        Sviđa mi se

      • Brm mozda i jeste Ilir :), voli da pliva sa camcom, a opste je poznato da Srbi bas i ne vole vodu, i Panonsko more su radi toga isusili… Mada mislim da mu je prvenstveno namera da ukaze na kontinuitet srpskog postojanja na onome sto se danas naziva Balkan.

        Sviđa mi se

      • Додик је српски председник, а шта је географски, прав да ти велим, заболе ме. Та твоја Илирија је за Србе опасна колико и Југославија. Срећом па ниси краљ Александар. 🙂

        Sviđa mi se

  2. Ја колико знам, придјев њемачки се односи и на оно што означава државу Њемачку и на оно што означава њемачки народ и земље ван ње и то никога не збуњује. Само Србе збуњује то да ли су регионалци или националци и упињу се да то двоје некако раздвоје, нагласе, дефинишу. Ја сам Србин са Мајевице, у Босни, и Босанац сам регионално, Србин национално. Поријекло ми је херцеговачко, невесињско, и моји су преци били Срби и кад су били Херцеговци и кад су постали Босанци. Мој син је Србин, Њујорчанин, а његов рођак, Србин, Београђанин. Ако се некад преселимо у Београд или Ниш, мој син ће бити Београђанин или Нишлија, а Србин. Отаџбина ми је Србија, али не у авнојевским него у природним, народним границама. Ја не видим ниједан разлог да Србин из Републике Србије нешто ту врда кад треба да каже да је само Србин. Ја никад не наглашавам из које сам српске области кад ме неко пита за националност, док ме не питају. А империјалне границе које су исцртане преко мога народа не могу мени бити битне у одређивању моје припадности. Важне су оне које ја цртам, јер моја амбиција о уједињењу Срба није мање битна само зато што није остварена од оне империјалне о разједињењу која је тренутно остварена. Само зато што воде, нека не чекају медаљу.

    Sviđa mi se

  3. Povratni ping: Драгослав Павков: Коментар коментара | P R E V R A T

  4. „Отаџбина ми је Србија, али не у авнојевским него у природним, народним границама.“
    ето ТО је главни разлог потребе дистинкције између „српски“ (природне границе) и србијански – што би реко велики Србин (кад већ нећете Илир, или Далмат или вам је можда милијеХрват) Фауст Вранчић „у данашењим границама које су нам невоље задале“
    Дејане фала Бпогу да је Додик српски, као и МИло и Николић, а по моме и Јосиповић,а по Фаустовом и кнеза Михајла и бугарски и македонски председник … срећа твоја што нисам кнез Михајло

    Sviđa mi se

  5. Цитат:
    „Зар није интегрално југословенство имало већу подршку међу народима Босне и Херцеговине, па ипак не само да се коначно није примило него Муслиманима и Хрватима на крају ни статус федералне јединице у којој су имали хегемонију није био довољан.“

    Интегрално југословенство с авнојевском републиком у којој је једна од партија доминирала. Интегрална парампарчад логика.

    Без обзира што ме изузетно депримира израз „Србијанац“ у кохезионом смислу – не можете извршити лоботомију ни својим комшијама, а камоли прекодринцима. То је, код нас спецификум – израз локализма.

    Sviđa mi se

  6. Цитат:
    „Питају их: „Јесте ли Војвођанин или Србијанац?“ Пошто је одговор 9:1 у корист првог, новинарка закључује да АП Војводини и није место у Србији.“

    Ово је сасвим реална последица употребе термина „Србијанац“, и њено игнорисање тешко да ће добра донети, без обзира на промиле који се изјашњавају као разни Марсовци.

    Sviđa mi se

  7. Добро, ако терате мак на конац, анкетирајте становнике градова у Тексасу или Прованси. Без да поставите питање да ли су Американци односно Французи.

    Такви дуалистички термини – Србијанци, Бошњаци, Росијани – постоје искључиво у манипулативне сврхе, те их употребљавајте на властиту одговорност. И држите даље од деце.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s