Ратимир Вујачић ДОУШНИЦИ

Потребу да се нешто шире дозна и спозна не може испунити сама ОЗНА. Чему уосталом толике Академије?! Које се осим етничких, баве и универзалним истинама.

оно што је од значаја за науку може бити неважно или чак штетно за владајућу политику и бусинесс. Важно је напоменути да је обратан случај немогућ

свак’ (вилајет, нахија, засеок, популација), напосљетку, има право и обавезу на засебну Идеју, етнички идентитет и своје „српство“. Укључујући и најпотоњу ЛГБТ популацију, поносну и најпоноснију од свих

Image

“Да ли треба објавити имена доушника и агената комунистичке власти?” (Вијести 24. август)

Питање је обзирно и са дужном пажњом упућено је црногорској јавности. Осјетљива тема, као што и приличи, свестрано је и опрезно постављена и испитана. Сагледана и одмјерена из неколико углова, оснажујући – комлексност своју – и мишљењем једног истакнутог историчара и патриоте. (Није Н. Килибарда). Представник науке је, наравно, поздравио ширину и деликатност феномена доушништва и придодао му, дабогме, особен спознајно теоријски интерес. Занаго, није сувишно напоменути да шпијање, мада популарно – као властоносна метода и иначе – није једини начин обогаћивања, стицања и продубљивања знања и друштвене свијести. Потребу да се нешто шире дозна и спозна не може испунити сама ОЗНА. Чему уосталом толике Академије?! Које се осим етничких, баве и универзалним истинама.

Наравно, оно што је од значаја за науку може бити неважно или чак штетно за владајућу политику и бусинесс. Важно је напоменути да је обратан случај немогућ. Није забиљежен, изгласан, ерго – није га било. Научници, пак, знају свој дуг: вазда орни и инспирисани да овјере и поздраве политичке програме и правце развоја.

Минервина сова и жбири

Историјска наука, као Минервина сова, узлијеће у сумрак и доказује да је све у недавној прошлости било ка’ најбоље. Ако се некима чини очигледним да је штогод пошло наопачке, мало ли је и кратко, историје ? Пак се – научном методом, суверено – узрок садашњих невоља измјести на безбједну даљину и назначи у дубоку прошлост. Са којом данашње руководство нема благе везе, већ због времености и младости своје. Уосталом само површни умови не увиђају зашто је историчарима већма блискија и слађа 1918. од 1948. године. Шпијуни из ћетр’ес’осме, борци су за идеју – у племенитој заблуди и корисни идиоти. Умало да спасе државу. Спремни да прегоре и сатру комшију, племеника, рођака, брачног и ратног друга за (Титову) политичку директиву, Партију, несигурну садашњост и магловиту будућност. Пророчке су, ипак, Титове ријечи: Партија која је има овакве кадрове не мора да брине за своју дуговјечност.

Укратко, тадашњи и доцнији жбири, камен су темаљац свих наших револуција и побједа. Без њих би сви наши узлети и заокрети остали без неопходног одушевљења, априори подршке и почетног замаха. Многи политички наум показао би се као сломиврат, будалаштина и корак у празно. Догађање народа, АБ револуција, рушење фабрика, српски популизам ВИИИ сједнице, Црногорска „државотворна“ преинака и ревизија њена – нове смјернице к обарању на мање братство… свак’ (вилајет, нахија, засеок, популација), напосљетку, има право и обавезу на засебну Идеју, етнички идентитет и своје „српство“. Укључујући и најпотоњу ЛГБТ популацију, поносну и најпоноснију од свих. Славна ВИИИ сједница исцрпила је тиме све своје историјске могућности.

Све дворске сплетке и за шире масе неочекивани и чудни обрти одрађени су благодарећи корумпираној и спремној послушничкој подршци, у духу уходане партијске рутине. Као по шпагу. Нико, па ни етноакадемици, још не зна колико је све то коштало и колико ће тек да кошта пореске обвезнике и њихове потомке. Сва та масивна шпијунска инжињерија, притисла на све тањи и јаднији радни дио црногорског друштва.

Немогућа лустрација

Многи Црногорац – цивил – био је свједок кад су „доушници и агенти комунистичке власти“ бурних деведесетих и још бурнијих двијетисућитих без крзмања скупа са својим послодавцима пријешли к новим пројектима и господарима. Научени да слушају а то свака власт зна да цијени и награди, били су у првим редовима борбе за очување живе силе властоносне структуре. Комунисти, националисти, социјалисти – федералисти, индепендисти, трибалисти и глобалисти. И вазда патриоте, поштењачине и родољуби – домољуби, рекао би поменути Академик.

Јасно је дакле да „душника комунистичке власти“ већ деценијама нема. Транзиција је учинила своје. Обновљени, сви на броју, одавно су сасма други идентитети. Ођевени у евроатлантско рухо: на стару лозинку се не одазивају. Менаџери интеграција, крупног и средњег капитала. Власници некретнина, Бусинесс цласс. Вјерни себи – карактер је човјеку судбина – трезвени, нипошто фанатици идеје, имају карту за све правце, претплаћени на прву класу. Свакој револуцији наредни. Захваљујући њима постојећа власт може да понуди све врсте услуга новим стратешким партнерима.

Slobodijada.blogspot.com

Advertisements

Jedno mišljenje na „Ратимир Вујачић ДОУШНИЦИ

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s