Сеп Холцер: Пермакултура – самоодрживост као независност

permakultura holcer

Године 1962, као деветнаестогодишњак, преузео сам родитељско сеоско имање у Салцбургер Лунгау. Од тада на сопствени начин управљам Краметерхофом. Направио сам језерца, терасе и вртове, узгајао сам рибу, дивљу стоку и печурке, основао алтернативни расадник дрвећа и још много тога. Упркос чињеници да се једно имање може специјализо вати за много различитих облика производње, увек ми је било важно да се не усмерим на само један извор прихода. Желео сам да по могућству останем вишестран, како бих могао да брзо одговорим променама усло-ва на тржишту. Осим тога, моја интересовања су била толико широко распрострањена, да не бих ни могао да се бавим само једним обликом производње.

Током година, овај начин рада се увек изнова показивао као исправан. У време док сам био још млади пољопривредник многи су ме називали „лудаком“, који неће далеко стићи са својим начином вођења газдинства, те ће морати да ускоро прода своје имање. Али успех ми је давао за право: успео сам да током година површину имања Краметерхоф удвостручим у односу на преузето стање, док је велики број мојих критичара морао да одустане од својих имања или да потражи додатни извор зараде. Тренутно Краметерхоф обухвата површину од 45 хектара која се протеже јужно низ Шварценберг од 1100 до 1500 метара надморске висине. И данас ме још увек многи називају „лудаком“, али је то у међувремену престало да ми смета. У међувремену сам научио да је многима тешко да прихвате кад нешто радите другачије – онда вас је тешко проценити, не могу вас лако контролисати и управљати вама, што за многе очигледно представља опасност.

Мој алтернативни начин рада донео ми је и бројне спорове са бирократским управама који су понекад били веома дуготрајни и напорни. Требало ми је много снаге и енергије да издржим све те расправе и да не одустанем од свог пута. Један сукоб са нашим самоважним управљачким апаратом који ми је као независном земљораднику често отежавао живот, коштао ме је многих непроспаваних ноћи. Било је често и тешких времена када нисам знао како да све то преживим. На сву срећу, моја жена Вероника ме је увек у потпуности подржавала и све ове године била на мојој страни, тако да сам увек налазио снаге да, упркос наметима, додатним порезима и другим ујдурмама од стране власти, и даље радим.

Снагу сам црпео и из природе: кад год бих завршио са још једним компликованим судским спором или када бих прочитао неки од многих несувислих стручних извештаја, шетао сам сатима кроз своје засаде, сакупљао семенке и сејао их даље, на другим местима. И посматрање мојих биљака и животиња ме је снабдевало новом, свежом енергијом. Природа и породица су ми помогли да издржим, упркос терору власти. Непојмљиво ми је да се човеку који има нове идеје на пут поставља толико камења и препрека за спотицање.

Чињеница да нисам дозволио да ме заплаше и ућуткају, како бих некоме дао за право, донела ми је очигледно назив „бунтовног земљорадника“. Веома је тужно да је уопште потребно постати „бунтовник“ да би се управљало домаћинством у складу са природом!
Данашњи гломазни управљачки апарат по мом мишљењу већ у корену гуши сваку стваралачку мисао. Ове проблеме треба да реше они који имају моћ, јер и овде важи стара изрека: „Риба смрди од главе“.

Требало би да идемо за демократијом као главним принципом, уместо што се понашамо као леминзи и слепо трчимо за масом, јер тако ћемо и нашу демократију и наша права пре или касније изгубити. На свом газдинству немам проблема са превеликим бројем такозваних штеточина, јер је природа савршена и све држи у равнотежи. Волео бих када би и наш управљачки систем могао да се на сличан начин регулише, како нас не би гурао ка граници опстанка нити кажњавао креативно размишљање. Мислим да би требало да се сви боримо против ове неподношљиве ситуације и тако сведемо „пренамноженост власти“ у нормалне оквире.

Пре девет година, у лето 1995. добио сам писмо са Универзитета за природне ресурсе и примењену екологију из Беча, са питањем да ли би могли да одрже семинар код нас на Краметерхофу.

На том семинару први пут сам чуо да за мој начин вођења газдинства постоји и одговарајући назив: „пермакултура“. Овај назив су сковали аустралијски еколог Бил Молисон и његов студент Дејвид Холмгрен а потиче од енглеских речи „permanent agriculture“, што у преводу значи „трајна и одржива пољопривреда“. Тиме се мисли на вођење газдинства по узору на природу, базирану на природним циклусима и еколошким системима. Студенти који су учествовали на семинару послали су ми неке књиге о пермакултури. Када сам их прочитао, могао сам само да се сагласим са изнетим аргументима. Основне мисли и идеје тих књига заиста су врло блиски мом начину вођења газдинства. Утврдио сам да, иако има много нових имања која се руководе принципима пермакултуре, ни једно није радило онако како ми радимо на Краметерхофу. То има везе и са тим што је концепт пермакултуре развијен тек 1978. године, а ја сам почео да правим вртове и језерца и да експериментишем са одрживим кружним системима још у својој младости. Моји методи су се развијали дуже од 40 година. Имао сам довољно времена да их стално побољшавам и тако изградим, да сада имам најмање посла, а ипак постижем добре приносе. Било ми је очигледно да то радим подражавајући природне циклусе. Шта је уопште требало да исправљам на природи, када природа већ савршено функционише? Сваки пут када сам покушао да поправим природу, убрзо бих установио да само себи задајем више посла, док губици у приносу постају већи. Тако сам се увек изнова враћао на природни пут, који се доказао као једини исправан пут.

(Предговор за књигу са слике)
приредио: дрп

Advertisements

2 mišljenja na „Сеп Холцер: Пермакултура – самоодрживост као независност

  1. Иначе, аутор је као дете, прву земљу узео у закуп од сопственог оца – и то по цени од два шилинга годишње. Можда је овај „трошак“ деветогодишњаку био почетни мотив да своју парцелу што боље искористи? Како се овакво понашање дечака и његовог оца уклапа у традиционално српско: „Да обезбедим децу, шест колена ако је икако могуће, ДА НЕ РАДЕ!“ ?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s