Милан Миленковић: Шта да се ради? (1)

liberali can we

Овај наслов, преписан од Плеханова, заправо је, скупа са читавим текстом, наставак разговора са Превратницима, а тиче се питања које ми је упућено: Како мање анализирати стварност, а више је мењати? Сун-Јат-Сен, последњи велики кинески философ, каже: Лако је делати, тешко је разумети. Потпуно се слажем с тим. Ми, овде, на Преврату, изгибосмо доказујући да је баш наше, свачије појединачно, виђење стварности оно право и да сви остали греше. Како делати, кад не можемо да се погодимо шта нам је пред очима? Ко гуске кроз маглу, да кренемо, па где стигнемо?

За почетак: Делање није прост продужетак мишљења. Направимо план  и програм, па кренемо да реализујемо. Многи су се тако усрали. Заправо – сви.
Основни разлог слома сваке идеологије, сваког активизма, безбројних програма и планова, јесте врло једноставан – не уважавају стварност. Хоће да је мењају, без да је поштују.

Политиколошки, претпоставка за свако делање јесте: оцена епохе. Не стања у Србији, не анализа партија и политичког живота, већ оцена епохе. Слобода људског делања јесте ограничена епохом и ко не разуме глобалне трендове, посебно оне цивилизацијске, упашће у грешку олаког активизма и брзо ће се укакити. Илузије о људској слободи, на основу којих се гради слика и о слободи делања су мит. Сањалице, књишки мољци и апстрактни поправљачи света мисле да се и каладонт  може у тубу вратити, само ако се то претходно добро изанализира. Човек се рађа у једно, „баш то“ време и рађа се „за то“ време. Епоху у којој ћемо се родити и делати не бирамо. Затим, рађамо се у једној, „баш тој“ култури, са свим њеним специфичностима. Тиме је круг наших могућности драматично ограничен. Тај круг се даље смањује тиме што се неко роди глуп, неко паметан, неко у оваквој, неко у онаквој породици, са свим манама и врлинама свог чопора. Тек иза тих ограничења почиње подручје слободе. Култура је најважније ограничење, јер је човек унутар своје културе неслободан, а изван ње немоћан. Свака култура носи своје симболе и лимите. Ко одбија да то види, стално ће ударати главом о зид.

Лични лимити су чудо: Психолошка истраживања су убедљиво доказала да је око 5% популације у стању да схвати озбиљан политички концепт. Идеје схвата, дакле, 5% људи.
За једну четвртину, отприлике, разумљива је само идеологија, као вулгаризација, односно упрошћење идеје.
За остале је схватљива само парола, која је, пак, крајње упрошћење не идеје, већ идеологије.
То је главни разлог што, чак и привидно паметни политиканти, стално траже „промену свести“ народа, а да уопште не примете да то никад ником није упалило. Никад ни један народ није променио свест; најдаље што је отишао је да свест прилагоди епохи. Преко Србије је, за сто година, претрчао крш идеологија, великих историјских промена, крш режима и сила технолошких промена, а да и даље виђамо исте ликове, о којима смо читали код Нушића и Домановића. Свест се није променила ни за длаку, упркос бурној историји, а сад неки фићфирић мисли да ће подићи, или изменити свест Срба само зато што је он пронашао савршен правац и савршену идеологију. У тој једначини – будала није народ, него теоретичар. Према томе, свака делатност, која полази од промене свести, унапред је осуђена на пропаст. Успева само онај ко се уклопи у већ  постојећу свест и навике.

Последња ствар која омета разумевање апстрактних мислилаца је претпоставка да уопште постоји правац којим треба ићи. Сваки „идеалан“ правац подразумева да ће народ увидети исправност гледишта и да ће се, ако треба, и жртвовати на светлом путу. Народ не увиђа; увиђају појединци, па и тада онох 5%. Народ следи велике симболе и тек афирмација тих, а не стварање нових симбола, даје шансу да се маса покрене.

Наше полемике су, и овде, на Преврату, стално оптерећене моралом, исправношћу гледишта, идеализмом и сличним ванполитичким категоријама. Може и тако да се мисли, уверења се могу имати, али практично бављење политиком нема везе са моралом, личним поштењем (има са личном жртвом), или исправношћу гледишта. Успех, функционалност, победа-то су категорије политике. Онај ко то не разуме, тај је тумач, а не господар чињеница.
Милош је треснуо Карађорђа и-победио. Да ли је он мајка Тереза? Кога је брига за то?
Тито је треснуо Дражу, вероватно и Недића, а Љотић је погинуо при покушају бекства. Да ли су они бољи, лепши, паметнији   од Тита? Можда, али то није важно. Он је успео, они нису.
Тек такво размишљање о политици, с оне стране идеологије и моралисања, даје резултат. Нема ничег бесмисленијег, ничег тужнијег и јаднијег, него 2013-те побеђивати Тита на Сутјесци и Неретви и доказивати да је он сатро Србију. То не раде познаваоци политике, него задушне бабе. Победа и успех сасвим добро пригушују моралне приговоре.

Према томе, пре него што се дохватимо делања, најпре оценимо епоху.
У каква времена улазимо, на глобалном плану? Где је могуће одупрети се томе, где није?
Не може се баш свака жеља преточити у делање. Моја је оцена да је с демократијом готово и да се треба припремити за диктатуру у европским размерама, те да је бесмислено, у тренутку кад ће се милиони борити за голи опстанак, позивати масе на службу великим принципима правде, једнакости и слободе. Мораће прво да се изборе за хлеб, а све друго ће им бити мање важно. Срби разумеју једино милитаристички концепт и воле државу која је тако конципирана. Такву државу им треба ставити у изглед. То што ће бити и отпора, најмање је важно. Такав концепт разуме и чобанин на Копаонику, макар да му се супротставља само зато што би хтео да се његово дете изузме из служења војног рока. Концепт демократске државе је апсолутно нејасан Србима, чак и када га хвале. Осим тога, милитаризована држава је једина која ће моћи да се бори са изазовима епохе, односно са веома рђавим и насилним временима која долазе.

Најважнија питања у једном друштву су својинска. Какав облик својине треба да буде преовлађујући и зашто?
Моје је мишљење да Србија никад није добро прошла са приватном својином, барем када се ради о крупном капиталу. Срби, као и Љотић, на пример, најбоље капирају ситну приватну својину (кућа и имање, мала привреда, занати), јер им таква својина обезбеђује егалитаристички однос, коме теже одувек. Опет, крупни капитал редовно односи победу над ситним капиталом и овде се уопште не поставља питање ко ће победити. У том смислу, поставља се само питање ко ће бити крупни капиталиста, а не да ли ће крупног капитала бити. Другим речима, хоће ли капитал припадати Мишковићу и Беку, да ли ће припадати странцима, да ли ће бити државни, или ће припадати друштву? Само је то на понуди, у историјском смислу. Онај ситни, домаћински капитал јесте нама дражи, али није на понуди.

Треће, и најважније, да би се уопште у политику ушло: Шта је то што се, после двадесет година бесрамних лажи, може понудити српском народа, а да он поверује?
Веома је просто и баш зато невидљиво. Српском народу, не само данас, али данас нарочито, није потребан гонич, него вођа; потребан му је неко ко га неће опамећивати и објашњавати му, него онај ко ће га водити и уважавати; онај ко ће прихватити све мане свога народа и ко га неће поправљати. Онај ко је у стању да Србима каже да они јесу  (без икаквог дорађивања народа) способан, храбар, култивисан народ, да су последњи озбиљан народ на Балкану, да нису примитивна дупета, или глупаци, зато што не разумеју култивисане концепте. При томе, уопште није важно да ли тај ко то прича, то заиста и мисли. Србима је пун централни отаџбински орган оних који му паметују и који га поправљају. Ми смо у веома сличној ситуацији као Немци у Двадесетим и Тридесетим годинама прошлог века:
Поражени смо, осиромашени, уморни и поколебани и само нам фали неки паметњаковић да се још попиша на нас и да на досоли да смо још и глупи, примитивни, демоде и да нас у Рај треба гонити, посебно у онај европски.

    Оно што је Србима потребно јесте да им се врати национални понос, самопоуздање, самосвест и мушка црта у бићу. Женетине (у душевном смислу), данас јашу српском политиком и само нешто прикењавају и замерају. Мушка црта у бићу српског народа је потиснута; продају се приче да борба нема никаквог изгледа на успех (као да је изглед на успех суштина борбе; борбу покрећу велики симболи, који су данас потпуно изгурани, а не ћифтински изглед на успех); да живот, па и политику, треба водити рационално и у складу са принципима разума (живот не зна за принципе разума; амеба нема мозак, па живи); да пред јачима треба савити шију (баш пред њима не треба; уосталом, слабији неће ни да дође да нас гњави).

Српски народ, данас, не очекује да буде жртвован ни економском програму економског безвезњаковића, Лазара Крстића, нити пројекту вечитог хода ка ЕУ, али ни пројектима затрча у прошлост, разним псеудонационалним идејама о „небеском народу“, а још мање је спреман да се буде шибан ћирилицом, „нашом светом православном црквом“, или придикама о злој колаборацији данашње власти и дивном колаборацијом Недића и Љотића. Српски народ данас очекује да њему буду жртвовани његови упропаститељи, а не да се он даље жртвује. Бес је, у нашем народу, огроман; гнев достиже епске размере, само што га сомнабулни националисти и задригли европејци не чују и не виде, јер следе снове, а не нацију. Ко успе да ослободи тај бес, ко буде обећао освету за године понижења и беде, тај има политичку будућност.

На главу су ми се попели захтеви за слогом унутар српског народа, за помирењем браће, за идилом, дакле, која никад није ни постојала.
Око чега јединство? С ким? Нама не треба јединство, него управо обрнуто: Велико чишћење. Да се љубимо у уста са Чедом Јовановићем, или са онима, који у име светлог пута, жртвују све? Мени, лично, не пада напамет.
Слога је велика подвала, јединство такође. Свако насилно јединство и насилна слога, завршиће као и СФРЈ-насилним опамећивањем. Можда једног дана, кад се изврши велика диференцијација, па ко претекне, нека се једини, а сада, у овом тренутку, слога је опијум за Србе.

Наставак сутра;

Advertisements

15 mišljenja na „Милан Миленковић: Шта да се ради? (1)

  1. Aferim, veoma inspirativan tekst..
    наравно са гро ствари се не слажем, али не зато што “ Ми, овде, на Преврату, изгибосмо доказујући да је баш наше, свачије појединачно, виђење стварности оно право и да сви остали греше.“ јер не изгибосмо…

    неки ставови су врло противречни нрп.:

    „Како мање анализирати стварност, а више је мењати?“, а ома после:
    „Лако је делати, тешко је разумети.
    Никад ни један народ није променио свест;
    Успева само онај ко се уклопи у већ постојећу свест и навике.“
    зар је онда прави пут мењати?

    „као да је изглед на успех суштина борбе; борбу покрећу велики симболи, који су данас потпуно изгурани, а не ћифтински изглед на успех“
    велики симболи су нас већ коштали скоро па нестанка..“Успева само онај ко се уклопи у већ постојећу свест“

    „Идеје схвата, дакле, 5% људи.
    За једну четвртину, отприлике, разумљива је само идеологија, као вулгаризација, односно упрошћење идеје.
    За остале је схватљива само парола“ .. сува истина, зато ја наглашавам значај идеологије..

    „с демократијом готово и да се треба припремити за диктатуру у европским размерама, те да је бесмислено, у тренутку кад ће се милиони борити за голи опстанак“
    диктатура је, ако ћемо да цепидлачимо, само фаза у време кризе демократије, а тиранија је нешто друго.. е сад да је тиранија и самовлашће већи гарант опсатнка од демократије, то баш не схватам..

    „последњи озбиљан народ на Балкану“ хахаха насмејах се

    „Ко успе да ослободи тај бес, ко буде обећао освету за године понижења и беде, тај има политичку будућност.“ ..шта друго ослобађамо него бес у последњих 100 година?
    „слога је опијум за Србе“ ајд за промену да једном пробамо тај опијум

    Sviđa mi se

  2. „Оно што је Србима потребно јесте да им се врати национални понос, самопоуздање, самосвест и мушка црта у бићу.“ Рекох ти ја деки у Рици јелена да је сво то кукање сконцетрисано у реону мошница.

    Sviđa mi se

  3. Povratni ping: Бранимир Марковић ШТА ДА СЕ НЕ РАДИ | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s