Разговор угодни народа фејсбукачког (о сељачко-(не)радничким темама)

 krmaca

Nikola Ivanic „субвенције се разрезују по ЈЕДИНИЦИ ОБРАДИВЕ ПОВРШИНЕ КОЈУ СЕЉАЦИ ИМАЈУ У ВЛАСНИШТВУ ИЛИ ЗАКУПУ, ТАКО ДА СЕЉАК ОД ДРЖАВЕ НАПЛАЋУЈЕ 14 000 РСД ПО ХЕКТАРУ БЕЗ ОБЗИРА НА ПРИНОС КОЈИ ЈЕ ПОСТИГАО! „…jedna od bitnih stvari…

Rista Poliplast Prošle godine je trebalo da daju 14.000, meni još nisu ni to ni za junice i krave!
Ove godine je predviđeno 6.000…
ni to nisu dali. 
Čekaju dok otkupe šta im treba po damping cenama. 
Ja nemam kredite ali oni što imaju ili su uzeli repromaterijal na kredit, moraju sad pošta-zašta da prodaju letinu jer će im Banke računati zateznu kamatu.

Subvencije i treba da budu po hektaru obrađene površine!
Ako bi bilo prema prinosu onda bi bili favorizovani oni koji imaju kvalitetniju zemlju i u sistemu su za polevanje a to je mali procenat.

Tek sad pročitah 
„Друкчији поглед на сељачке протесте“
Stvarno se nalupao komentator, čovek pojma nema al izgleda ima neku crkavicu od Vlasti…

Dragoslav Pavkov

 „Stvarno se nalupao komentator, čovek pojma nema al izgleda ima neku crkavicu od Vlasti…“

Колико сам успео да схватим, једино са чиме се спориш у тексту, то је теза да држава треба да подстиче количину произведене робе уместо обрадиве површине. Све друго је уобичајено „…немаш појма…“. Шта ја то на пример немам појма?

Јел то да се многи сељаци уграђују у субвенције и да без њих једноставно не би могли да функционишу? Извини, али веома је дегутантно када неко блокира саобраћајницу са Фендт трактором од 60 000 евра, и кука како га држава упропаштава. Као кад би неки ћата из општине, рачунајући да има стални посао, дигао на кредит новог Фиата 500л, а онда узео да кука јер председник општине неће да му запосли жену и тако му отежава отплату кредита. 

Да многи други дижу субвенције на земљу коју уопште не обрађују? Је ли то криминал и пљачка буџета? Зашто држава, ако је већ одлучила да субвенционише обрађивање што веће површине није у свакој јединици локалне самоуправе формирала комисије које би под кривичном одговорношћу контролисале да ли је сва земља за коју се траже субвенције обрађена? Зашто сами сељаци не инсистирају на формирању таквих комисија? Зато јер и сами „мувају“ са папирима, тј. „шлепају“ се уз велике газде, тј. раде исто што и они који обрађују по 500Ха земље, а онда папиролошки сву земљу поделе између чланова породице (субвенционише се само до 100Ха за оне који не знају), па у једној кући у Сивцу на пример – имамо четири регистрована газдинства: Баааба (деда), мааајка (баба), отац и син… Једино је мамичка остала домаћица, али женама су и онако ускраћена основна људска права 

Србији је потребан сељак који производи велике количине јефтине и квалитетне хране а не социјала на државном буџету. Ако се производња пшенице не исплати, препустите је Делта аграгу, МК комерцу и сличнима а ви се прешалтајте на уљарице и крмно биље (видим да држиш неке јунице)…
Или на воће, поврће, лековити биље… Немате радне снаге? Па „повуците“ ДЕЦУ ИЗ ГРАДОВА У КОЈЕ СТЕ ИХ ПОСЛАЛИ ДА УЧЕ КАКО НЕ БИ МОРАЛИ ДА РАДЕ!

Rista Poliplast

Gospodine Pavkov
Osamdesetih godina prošloga veka, ova država je krenula u kapitalizam, a to znači da su proleteri gadno zabrljali.
Ja se sećam mitinga podrške Miiloševiću na koji su izlazili ondašnji proleteri (s posla) svi zagledani u Nemačke plate.
Ondašnji proleteri su zanemarivali činjenicu da Socijalistička država subvencioniše SVE (stanovanje, letovanje i građ. materijal, hranu i sindikalnu zimnicu, struju, grejanje i komunalije). Ondašnji proleteri su prvo imali tačkice za snabdevanje a potom para ko pleve, jer nisu plaćali ekonomske cene, već su bili subvencionisani od strane države za sve.
Ali i to im je bilo malo, hteli su kapitalističke plate, pa su dobili kapitalizam. Dobili su alave političare i alavije tajkune, dobili su bulumentu budžetskih pijavica i prodavaca jeftine magle, al im i dalje smetaju seljaci.
Naučili da dele tuđe u socijalizmu, pa bi i u kapitalizmu. 5 Fijata 500 kažeš za proletere a seljaku buđavi ferguson. E pa prijatelju ti si ustoličio Miloševića i sad idi peške (pošto je subvencija za prevoz ukinuta)

Nego da se vratimo na temu:

Zašto je proizvodnja hrane u Srbiji skupa?
-Zato što tvoji tajkuni i uvoznici (iz kapitalizma koji su proleteri ustoličili na mitinzima) prodaju repromaterijal 30-50 a bogami i do 100% skuplje nego u Nemačkoj!!!
-Zato što tvoja sanjana kapitalistička država prodaje dizel (sa sve akcizom i PDV-om) i tako puni budžet, a Фендт ne troši 5l/100 kao Fijat 500 nego 5 puta više.
-I zato što ovdašnja kapitalistička država daje mizerne subvencije poljoprivredi (reda radi da joj prava kletva) a u suštini sa tvojim tajkunima dere kožu s leđa seljaku.

Zašto je hrana u Srbiji skupa?
-Zato što prerađivači (čitaj srpski tajkuni) od kilograma pšenice (25din) naprave dva ipo hleba koji naplate preko 100din.
-Zato što od kilograma žive vage stoke naprave četiri (4) u kasapnici a procesni otpad kroz salame i paštete unovče više od 4 puta.
-I na kraju zato što litar punomasnog mleka prerađivači plaćaju do 25din a u samouslugama ga prodaju za 90din.

I opet ne valjaju seljaci jer blokiraju saobraćaj Фендт трактором од 60 000 евра…
Pa nisu blesavi da isteraju drtinu od 30 leta pa da ih kažnjava milicija kao prošli put!

A što se radne snage tiče, nemoj da brineš,
deca seljaka su u gradovima uglavnom zbog školovanja.
Ni seljaci više nisu blesavi da pored svoje imovine 
ližu jajca poslodavcima za bednu platu.

PS
U tekstu Друкчији поглед на сељачке протесте
stvarno ne vidim ništa vredno komentarisanja, gomila nepovezanih, s brda s dola nabacanih tvrdnji.
Al ajd…
Da si posetio nekog ozbiljnog poljoprivrednika, koji od zemlje živi, znao bi da je zemljoradnja skup hobi i da su ulaganja ogromna da bi se neko zajebavao s nekvalitetnim hibridima, sa manjom količinom đubriva, sa nekvalitetnim preparatima za zaštitu bilja.
Takođe bi znao da je većina mladih poljoprivrednika završila srednje poljoprivredne škole a nije mali broj fakultetski obrazovanih. 
Ono malo zaostalih polutana iz socijalizma, će brzo pojesti kapitalizam, tako da izmišljene priče o posebnoj hranu „za svoju decu“ neće imati ko da podgreva.

 

Господине Полипласт,

осамдесетих година прошлог века, нису пролетери били ти који су „грдно забрљали“, јер како рекосте – њима је до тада све било субвенционисано, храна, гориво, станови, летовање – ма земља дембелија… Биће да су „гадно забрљали“ неки други, који су утриповали да је довољно набавити диплому па постати стручњак, учланити се у странку и постати политичар, купити Фендт и постати фармер попут онога који кад крене да бере кукуруз по Канзасу – без ГПС-а не уме да се врати на сопствени салаш.

„Ondašnji proleteri su prvo imali tačkice za snabdevanje a potom para ko pleve, jer nisu plaćali ekonomske cene, već su bili subvencionisani od strane države za sve.“

Ондашњи пролетери су од стране ондашње државе позвани у индустријализацију земље; тачкице за снабдевање су биле замена за новац и не видим шта је држава друго могла да уради у то време… У време кад су сељаци грцали под теретом принудног откупа, кад нису могли да произведу ни за себе а камоли за тржиште – пролетаријат је требало ваљда да настави да брсти лишће као током рата?!
Како би било да обрнемо тезе па да ја вама предложим да покушате да конкуришете неком Французу са паром волова и дрвеним ралом?

Што се тиче „пара ко плеве“ – није вредно коментара. Ако је неко и летовао по „синдикалним“ ценама – ко је сељацима бранио да се удружују у задруге, граде одмаралишта и башкаре се по мору? Колико се сећам, државе (СФРЈ и све потоње) су вас кумиле и молиле да се удружујете, ако никако друкчије, а оно макар да не купујете комплетну машинерију већ да један купи плуг, други тањирачу, трећи сејачицу… па да се међусобно испомажете… Али – јок!

Ви не можете један с другим, завидите једни другима толико да завист често прелази у мржњу… Није пролетаријат измислио „Да комшији цркне крава“ дакле – не „да се комшији поквари мешалица за бетон, дребанг или швајс – апарат“ него да угине  крава која му децу храни… Па да тај сиромах сутра дође код тебе на капију са флашом а ти да му уделиш литру млека јер си јако фини човек и милосрдни хришћанин; дакле – маните се пролетера. Имају они својих мана, многи од њих су подржали нешто што нису довољно разумели, тачније – видели су да „оно“ не ваља, па су мислили да горе не може…

Зајебали су се, али где сте тада били ви, предузетници и индивидуални напредни пољопривредни произвођачи да ту гологузију приведете к познанију права?
Није вам падало ни на крај памети; чекали сте (и још чекате) да комшији цркне крава, тј. да у градовима завлада глад па да пролетер похрли да вам чисти шталу за 10кг брашна, а ако сутрадан пошаље жену, она можда заради и 20… Килограма, наравно.

„Naučili (пролетери) da dele tuđe u socijalizmu, pa bi i u kapitalizmu. 5 Fijata 500 kažeš za proletere a seljaku buđavi ferguson“

Не, него су појединци који се лажно представљају као сељаци навикли на „Зелени план“, начули понешто о субвенцијама које се деле у ЕУ па умислили да тржишно треба да се понашају само несрећници који су гашењем и приватизацијом (упропаштавањем) привредних субјеката остали без средстава на живот и отерани у тзв. сиву економију. Они морају да се држе закона ко пијан плота, кад неко од њих продаје гаће и чарапе на Булевару – за њега је надлежна партијска војска ДС звана комунална полиција, кад се нека група пролетера окупи у Немањиној да тражи зарађено – државни секретари их упућују на „органе правне државе“ тј. реформисано судство (да туже онога ко одбија да им исплати зарађено:) ) – једино „сељаци“, пошто су они нешто много битно и посебно – они могу да попале своју механизацију и блокирају саобраћајнице док им се не испуни оно што траже.

Нико не спори да су многи захтеви пољопривредника оправдани; није спорно ни да постоји зелена мафија која глоби и сељаке и државни буџет. Такође, није спорна ни спрега крупних пољопривредника (неке сам поменуо у претходном  посту) и политичара који им „чине“, а ови им заузврат плаћају кампање, запошљавају чланове странака, итд…

Али, оно што пољоопривредницима (као и свима осталим) недостаје – то су принципи и солидарност. Не можете подржавати тржиште када се ради о затварању фирми које производе неконкурентну робу и укидање милиона радних места као последицу, а за себе захтевати привилегије као што је увођење царине на пољопривредне производе.  Ако вас боли дупе што се затварају  Галеника или Жупа, јер Бајер или Дипон имају боље производе по истој цени – одакле вам право да оспоравате право пролетеру да и њега боли дупе за вашим јуницама, пошто ће му Матијевић увести бољу говедину, а Данубиус група квалитетно млеко без афлатоксина – гарантовано?

Дакле, овакве дебате немају краја; у праву смо обојица, и то одлично знате. Након седамдесет година експериментисања, волунтаризма и обичног криминала на државном нивоу – ми данас једноставно немамо право да се даље исцрпљујемо препуцавањима. Зато, предлажем да почнемо мало више размишљати о туђим интересима, конкретно о интересима саговорника; нити сељаци сами могу да постигну било шта дуготрајно и ефикасно, нити ће градски пролетаријат сам успети да промени ствари. То без стране подршке једноставно не функционише; једино како може – то је стварање широког фронта организованих појединаца, у коме ће свако бити свестан да мора одустати од мањег да би на крају добио више.

Нити су сви сељаци „кулаци“, нити је цео пролетаријат бесловесна и неписмена руља коју сваки мож’ да цуца како му се накриви; ово што се данас дешава, веома је организовано, а следећи корак је супротстављање две једнако угрожене групе грађана – пролетаријата и преварених сељака. А тај који све организује, истовремено на миру и у нирвани завршава своје „комбинације“…  Цео спор се своди на чињеницу да сви угрожени оваквим „радом“ државе углавном протестују због сасвим конкретних проблема, тј. пале се на гурање; сељаци се окупе тек кад стигну рате за Фендтове а субвенције нису „легле“… Пролетери се окупљају тек кад им газде дугују по 4-5 плата (па им се више исплати да поделе отказе него новац)… Просветни радници по правилу штрајк најављују за 1. септембар…

Оно што нам недостаје је као што рекох – више солидарности, организација, план и дисциплина. Могао бих да подржим (и подржавам) сељаке који протестују против ниске цене уљарица. Људи су засновали производњу када су на тржишту важили једни услови, када су израчунали да би улажући сопствени новац и рад могли добро да зараде – а онда су се откупљивачи (њих пар, КАРТЕЛ) састали и договорили како да им зараду отму. Међутим, блокади путева се противим из принципијелних и практичних разлога; ако би пракса изказивања незадовољства на тај начин заживела, данас-сутра можемо очекивати да Жандармерија својом механизацијом блокира путеве јер њени службеници више не могу додатно да зарађују као бодигардови тајкуна, војска да истера тенкове и са оба преостала МИГ-а затвори ваздушни простор – јер нису добили дуге гаће за предстојећу зиму, просветари да полежу на кључним раскрсницама и тако паралишу градски превоз у престоници…

 Тајкуни против којих сељаци тренутно протестују нису никакви дебили већ виспрене ласице намазане свим мастима; када се они одлуче да зајебавају хиљаде сељака, будите убеђени да су се или пкрили законима, или су у државним органима обезбедили подршку утицајних. Дакле, није проблем у тајкунима-лоповима; „вук на овцу своје право има, ка тирјанин на слаба чо’ека…“ и то је природни поредак,,, Међутим, да не бисмо долазили у ситуацију да нас неко брка са стоком (која живи у чопору/стаду и мирно гледа како вук коље младунче или старог овна који не може да се брани, срећна јер овога пута ОНА ЛИЧНО није била предмет његовог интересовања) ми, људи – удружили смо се у ДРЖАВУ.

Ма шта неки мислили, држава је у једнакој размери власништво гологузог пролетера и Ристиног надничара (који ће сутра први бити позвани да је бране кад буде нападнута), његова (коме ће мобилисати камион и њега ангажовати као возача, тајкуна који ће све то да плати (ако претходно не пребаци покрадене паре на Кипар) и политичара који то (замајавање и продају муда под бубреге) што ради – може да ради самоовде; из тога следи да је сама држава дужна да се са истом пажњом односи према интересима свих наведених. Ако се она поставља као арбитар и отима једнима да би дала другима – таква држава је штеточина и ЊУ ТРЕБА НАПАДАТИ. Наравно, не кажем да треба рушити Србију већ политичаре које смо на овај или онај начин овластили да раде то што раде; све док у страху од пада са власти и извесне казне не почну да раде у општем, а не у личном интересу. Значи, овог пута је ургентно подржати сељаке да се изборе за вишу откупну цену сунцокрета, соје и репице, како би могли да се раздуже код банака (јер им ови затежу камате које ће им појести сву акумулацију и натерати их на нова задуживања ради јесење сетве и приопреме земљишта за пролеће). Али, одмах након тога да сељаци наставе свој протест и истрају у промени стратегије у домену пољопривреде, у смислу да се ССП са ЕУ суспендује у делу где се либерализује увоз роба које они производе. Јер није нормално да се држава задужује како би србијанским сељацима исплатила цркавицу од субвенција, а онда те исте сељаке гурнула на слободно тржиште са европским фармерима који не само да су стручнији, боље опремљени и са више земље, него и много боље субвенционисани од својих влада како би производили што мање и што мање загушивали сопствена тржишта.

Мада се противим актуелном начину субвенционисања пољопривреде, слажем се да сељаке и овог пута треба подржати у захтеву да им се субвенције исплате; из простог разлога ЈЕР ИМ ДРЖАВА ТЕ ПАРЕ ДУГУЈЕ, А ДУГ МОРА ДА СЕ ВРАТИ, ЧАК И КАД ЈЕ ДУЖНИК ДРЖАВА А ПОВЕРИОЦИ СЕЉАЦИ. ТО ЈЕ ПРИНЦИП!
Али, истовремено да сами сељаци покрену јавну расправу о томе шта би требало субвенционисати у будућности и на који начин, јер је чињеница да сељак у Војводини и сељак у Драгачеву имају различиту количину и врсту земљишта, производе различите културе које захтевају мање или више рада, улагања, негде су комуникације до силоса и магацина боље или лошије (а то није ствар сељака већ државе), итд. Ако би ова јавна расправа изостала, они који подржавају сељаке би испали изманипулисани и измајмунисани и нико не би имао права да њихову подршку тражи још један пут; следеће што би се могло десити, је спонтано организовање градске популације која је сита и сељака и килаве администрације, и политичара који калкулишу и тајкуна, на чело протеста извикивање људи из „служби“ попут „навијача“, „патриЈота“ и авантуриста – што је сигуран пут у катастрофу и отворени грађански рат у коме не би страдали ни тајкуни ни они који им дају логистику, већ би страдавала деца сељака и градског пролетаријата. Каои сваки пут до сада, многи би „запалили“ на студије у Лондон, неки би похитали да однесу тетки лек, а овде би остали да се крљају они који су криви једино јер су несолидарни и неодговорни.

 

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s