Милан Миленковић: Цензура

 

Слика

Бораца за слободу медија данас има више него икада. Некада ми се чини да сам остао последњи човек у Србији, који се залаже за слободу од медија и за повратак добре, старе цензуре. О чему се, заправо, ради?
Свака цензура, која је видљива, прописана и на закону заснована, боља је од невидљиве и прикривене цензуре. Ако мислите, као новинар, или човек из медија, да вас је неосновано казнила, или утишала цензура, ако је она на закону заснована, имаћете судску заштиту. Против невидљиве цензуре, такве заштите нема. С друге стране, прокламована цензура би држала медијске посленике далеко од непримерених и вулгарних садржаја. Старији се сећају да је некада, у она мрачна времена, под комунистима, постојала цензура (кроз тзв. „програмске савете“) и ти цензори нису никада дозволили да медији опадну на ниво Фарме, или Великог брата. Имали сте Бранка Коцкицу, Невена, Полетарац, Приче из Непричаве итд.
Постојао је и изванредан образовни програм, а с њим и научни и то на нивоу ББЦ-ја. Разни Телетабиси и сличне глупости нису могле да се приказују деци. И у оно мрачно време, било је „уметника“ који су желели да зараде неку парицу, певајући Гару, или ласцивне песмице а ла Мица Трофртаљка. Могли су да објаве плочу, али на тој плочи је морало крупним словима да буде написано „шунд“ и порез на таква издања је био 100%. Ако се претера, или се један садржај пријави, а други објави, плоче су се скупљале и спаљивале. Са старим момцима није било зезања.
Да будем поштен до краја: Цензура је постојала и за политичке садржаје. Било је филмова који су завршили у бункерима, као и књига које су повлачене из продаје због критике режима. Од времена моје младости, до пада комунизма, у Србији нико није заглавио бајбок због филма, или књиге, сем Лазара Стојановића и Гојка Ђога. У БиХ то је била редовна појава, али у Србији није.
Маса аутора из других република је долазила у Београд, јер је био далеко слободнији, него Загреб, Љубљана, или Сарајево. У Љубљани су хапшени Витомил Зупан и Змаго Јелинич, у Хрватској Туђман и остали „великохрватски“ аутори, у Босни је постојао, у једном тренутку, општи прогон Срба и то само због тога што су читали Добрицу Ћосића. Од „њихових“, настрадао је Алија Изетбеговић, због „Исламске декларације“ (коју би данас мирно могао да штампа у свакој београдској издавачкој кући).
Далеко сам од тога да мислим да цензура треба да обезбеди да се не критикује власт; напротив, она треба да буде стално под присмотром медија, јер је то једини начин да се не извитопери.
Ипак, ко има имало савести, а мојих је година, или старији, посведочиће да је, упркос томе што је постојала цензура, критика власти била слободнија, него данас. Истина, форма је била прописана („има појава у нашем друштву…“, „друг тај-и-тај ради супротно интересима радничке класе…“ итд.), пљувачина није била дозвољена, чак и када су се прогањали непријатељи социјализма. Бар не оваква пљувачина као данас.
Цензура није дозвољавала да се медији користе као средство притиска на овај начин како се то данас ради. Хапшени су, у оно време, и министри, и то не бивши, него они на власти, али их нису хапсили медији и нису их осуђивали пре суда. „Оптужени су за…“, а не „Урадили су то и то…“. Данас цензура званично не постоји, али ради никад боље, посебно у великим медијима. Тачно се зна који сегменти власти и који политичари се смеју нападати, а који су недодирљиви за критику. Некад су од критике били изузети Тито и партија, а данас опет, само прећутно, с тим да се Тито и партија мењају од избора, до избора. Овде не мислим на интернет медије и Фејсбук, већ на мејнстрим, како би се рекло, медије.

Постојање званичне цензуре би утврдило правила игре. Иако сам новинар, мучно ми је кад видим да медији пресуђују, оптужују и служе као средство прогона, све под плаштом медијске слободе, које, у ствари, уопште нема. Слобода да се опљувава и да се води хајка, није слобода. Све и кад би цензура, мислим на званичну, дозволила режимским медијима да и даље хајкају и прогоне, барем би се ствари оголиле и знало би се чији су послушници цензори. Овако, никога не можете да идентификујете као извор медијске клоаке, јер цензуре, званично, нема. Цензура се, као метод, и те како користи унутар медија, али нема спољне институције која би штитила новинара од унутрашње цензуре. Пре тридесет година сам писао критичке текстове, у тада великим новинама, о режиму и унутрашњу цензуру су пролазили „ко брзи воз“. Мука је била са официјелним цензорима, споља. Пљуштале су пацке ко киша, али су се уредници одупирали и штитили новинаре. Данас је то незамисливо. Уредници, и сами уплетени у партијске игре, одлично знају да су данас опаснија и мутнија времена и да су освете сасвим приватне, те да неће уживати судску заштиту. У оно време, било је случајева да су судови поклекли, али још више да су се испрсили. Данас не могу да замислим суд који би пресудио против властодршца. Додајем и ово: Најгори, најпрљавији цензори из оне епохе, данас су водећи борци за демократију. Знам их готово све. Они, који су се држали закона и борили за слободну реч, данас су на маргини. Једном сам био присутан када је програмски савет хтео да забрани, мислим да је била 1979-те година, филм „Дечко који обећава“. Бесно су га нападале перјанице наше демократије, тада сви чланови разних комитета. Филм би дефинитивно био стрпан у бункер, да се нису успротивили Бранко Пешић и Родољуб Чолаковић, комунисти од опредељења, а не из користи. Рођа је рекао: „Пустите децу да раде како знају и умеју. И ми смо радилио по свом, нека раде и они. Ово је њихов свет“. Комитетлије су се одмах повиновале и почеле још и да хвале филм. Данас више нема тог духа унутар владајуће класе. Комитетлије су однеле победу. Уместо „ја мислим“, добили смо једногласно „ми мислимо“ и то је крај сваке слободе. Ово кажем због тога што су сви са тог програмског савета били комунисти, али нису сви мислили исто. Замислите данас неког партијског војника који не мисли „исто“. Ту мајка није родила јунака.

Још један манир је формирао у наше време, а будалама то изгледа као сама срж слободе: Некада се полемисало са ставовима, данас са људима. Уместо демодираног „аутор није у праву кад тврди…тра-ла-ла…“, данас се лаконски каже: „Аутор је свиња“ и завршена полемика. Плитки умови ће увек користити слободу као право на опљувавање других. Цензура је каква-таква баријера таквом схватању слободе. Уосталом, пре интернета није било анонимних пљувача и убеђен сам да је баш анонимност, односно могућност да се безбедно опљуне, просто изазвала најгори људски материјал да се, без икакве одговорности и морала, обруши на оне са именом и презименом. Частан човек то не ради, али ми живимо у време кад појам части више нема никакав садржај.
Зато сам, дакле, заговорник цензуре, оне официјелне, а не тајне и партијске. Она би или постала брана дивљању и неукусним садржајима, или би демаскирала онога ко њоме манипулише.
Простије: Кад РРА, која је нека врста цензора, толерише примитивне садржаје на медијима, ви погледате ко седи у њој и чији је тај пулен и јасно вам је ко тако јадне садржаје хоће у нашем медијском простору. То се не да сакрити, јер је јасно као бели дан да РРА не контролишу ни Коштуница, ни Двери, ни радикали. Да нема РРА, не бисмо знали ко је промотер и заштитник примитивизма, него бисмо мислили да је у питању обичан хаос и неуређеност система. Овако знамо. Кад Пинк добије пацку, ми знамо да то није због риалитија, него зато што се на јачег намерио

Advertisements

30 mišljenja na „Милан Миленковић: Цензура

  1. Мени је увек било интересатно својевремено, када се кукало на Милошевићев Закон и информисању као ригидан и недемократски. Милошевића нисам трпео због других ствари, тај закон ми није био занимљив, али се питам шта је проблем са тим законом био; па не можеш да пљујеш и лажеш по новинама без последица. Очигледно је странцима и нашим “демократама“ требало да за њега (Милошевића) могу шкрабати и говорити и што јесте и што није, а све то подвести под слободу медија. Против такве слободе се треба борити.

    Тексту недостаје можда једна реченица о комунизму, јер овако испада да је то био систем за пример. Прав за прав, ја сам велики противник комунизма, не могу га поднети, али сам у својој острашћености према њему хтео да рушим сваки његов сегмент што је велика, ма огромна, грешка. Даћу пример. Када је укидан СДК био сам невероватно срећан, јер још једна цигла комунистичке грађевине је отпала. Сада, са овим искуством и искуством обављања платног промета преко банака ( а оне нам свима добро желе, је л’) сматрам да се тај промет под хитно треба вратити под окриље државе илити неки облик СДК. Шта желим да кажем? Када рушиш старо не руши све, јер ћеш испасти глуп.

    Цензуре неће бити, бар законске. Медији у нас су еклатантан пример како се колонизује једна земља помоћу меке моћи и ту се тек ништа неће мењати. Односно, када освојимо своју слободу, онда ћемо освојити и медије. Обрнуто, неће моћи.

    Sviđa mi se

    • Ја сам, у оно време, мислио да је сасвим нормална ствар да се беслатно лечиш, бесплатно школујеш, да је обична ствар да свако дете види море, да се лопови хапсе, да војска буде габаритна, Хоћу да кажем ово: гледали смо два система-капитализам на Западу и социјализам код нас. На крају смо изабрали, ко да нас је ђаво учио, најгоре из оба система и направили ово данас, а одбацили све што је ваљало. Бацили смо здравствеен књижице, посрали смо се на бесплатно школовање, али смо сачували притајену страховладу, под маском демократије. СФРЈ је имала 40 000 полицајаца, на 22 милиона становника, ми данас имамо 48 000 на 7 милиона. Оно је била диктатура, ово је демократија? Са Запада смо пренели наркоманију, риалитије и грамзивост, а не Моцарта и Миклеанђела. Пропаст

      Sviđa mi se

      • Треба бити искрен, па рећи, није све зависило од нас. Не умањујем сопствене кривице, али Словенија је добар пример за то. Деведесетих, Ј. Менцингер је узео економски модел за Словенију који је отприлике гласио – приватизуј што не ваља, задржи стратешке фирме. И било им је супер. Онда су ушли у ЕУ и то више није могло, па су приватизовали све, а сада грцају у говнима до гуше. И нека, али нису то урадили зато што су хтели, већ зато што су банана-држава у оквиру великог конгломерата који воде они који се за све питају, а они кажу – не можеш ти имати суверенитет када сам ја јачи. Исто се десило и са Румунијом, Бугарском, Пољском итд.

        Што се нашег комунизма тиче и западне демократије, све су то деца Француске буржоаске револуције и не ваља ни једно ни друго, а не може ваљати, јер нису засновани на Божјем (природном) поретку (сад очекујем дрвље и камење 🙂 ). Каже се “без Бога ни преко прага“, јер је то једина мера ако желиш да имаш ваљан систем (не постоји савршен, да се одмах разумемо). Зато је у комунизму било могуће да имаш бесплатно лечење, али да будеш привођен због “Ој војводо Синђелићу“; зато је било могуће да имаш бесплатно школство, а у исто време и Голи оток; зато је било могуће да некима “буде лепо“, а у исто време да седамдесетих имаш огроман одлив људи на рад у печалбу што је у једном моменту угрожавало чак одбрамбену моћ земље (видети П. Симић, тајни документ ССНО).

        Било како било, за будући систем, а уверен сам да овај – бар у Срба – не може опстати, треба бити паметан, узети од старине све што је ваљало и уклопити у данашње време. Ту ми се свиђа она дверјанска – старо вино у мешине нове. Мислим да је то добра комбинација.

        Sviđa mi se

      • „1.Ја сам, у оно време, мислио да је сасвим нормална ствар да се беслатно лечиш, бесплатно школујеш…
        2. Бацили смо здравствеен књижице, посрали смо се на бесплатно школовање,“
        Ај ти деране назад у школу. Тамо можеш да научиш основни постулат економије: „Нема џаба чорба.“

        Sviđa mi se

  2. „Што се нашег комунизма тиче и западне демократије, све су то деца Француске буржоаске револуције и не ваља ни једно ни друго, а не може ваљати, јер нису засновани на Божјем (природном) поретку (сад очекујем дрвље и камење 🙂 ).“, Нема дрвља и камњеа, ово је типично пантеистичко схватање Бога, природа је Бог и Бог је природа. Како је паганинг подређен природи тако је и верник подређен Богу. Све што треба да ради је да се моли и Бог ће му дати, нема личног залагања, нема личног напора, нема науке, нема технологије, нема пргреса оно чега има јесте чекање и таворење да се „створи ситуација у којој се може нешто урадити“. Само бескрајно понављање истог и одржавање постојећег то јест-мочвара и таворење док се чека да му шљивчуга сама гекне са гране у уста и секира упадне у мед.

    Sviđa mi se

  3. Од старине узети добро и уклопити у данашње време. Деки, немо да се љутиш, али ово што си сад рекао је толико бесмислено да боли мозак али је у складу са цикличним погледом на време и простор. Ти и Дверјани, доживљавате време као простор. Узети из прошлости добро и то донети у садашњост, ми звучи као Палмина реченица да ће он у Јагодину да донесе будућност јер је био у Аустрији. Како можеш да донесеш време? У чему га носиш, у џепу, у руци, у руксаку? Како можеш да донесеш 15 минута од јуче и да их ставиш у 3 поподне данас како би добио 3 и 15?

    Sviđa mi se

  4. Природа је овде употребљена као синоним за “нормално“, а не као дрво, цвет, брдо итд. Твоје схватање Бога (система вредности) је атеистичко, односно, богоборачко, јер да није тако не би стављао у супротност Бога и науку, Бога и технологију, Бога и прогрес итд. Оптужујући друге за ускост сам потврђујеш сопствену, тако што ограничаваш некога самим тим што је верник и жели тај систем вредности за начин живота, проглашавајући га ограниченим, лењим, једном речју, безвредним.

    Ти апсолутно ништа не знаш о православљу чим можеш овако нешто да напишеш “Све што треба да ради је да се моли и Бог ће му дати, нема личног залагања, нема личног напора“. Свашта ћу прочитати од богобораца.

    Sviđa mi se

    • Природно није нормално нити је нормално природно. Тек када то схватиш може да се крене даље. Природно је убити, природно је силовати, природно је ићи го, природно је не прати зубе итд. Ти и Дворјани, одбијате да прихватите човека као независно биће које само одлучује о сопственом животу, на нивоу идеје. Вама је непојамно да човек може да уради било шта што може да утиче на његов живот. Не само да је непојамно, то је грех и то је табу. Зато толико и критикујете запад као људе грешне који су пали од Бога и који су умислили да могу да раде шта хоће. Што их аутоматски чини палим, то јест кривоверним, то јест погрешним.

      Sviđa mi se

      • “Природно је убити, природно је силовати, природно је ићи го, природно је не прати зубе итд.“

        Немам коментар на ово, а и узалуд је са тобом комуницирати.

        Sviđa mi se

  5. Нимбусе, за тебе и даље важи следеће: адресу знаш, па дођи да паметујеш. Или буди псето које лаје из мрака.

    Sviđa mi se

  6. Боли ме курац за твоју адресу. И ниси ти тај који некога може да назива псетом.
    Него, коске ти најслађе, каква памет треба да се зна да здравство и школство не могу бити бесплатни, већ је само питање ко ће да плати рачун?
    Па да ли си свестан размера будалаштине коју си написао? Па видиш да и цењено уредништво у видовима ДРТ и БРМ ћуте? Не бој се, да бар мало повода имају, скочили би као ХРТ-ови у твоју одбрану. Но, њима је приоритетно да се повећа читност. За повећање читаности најбоља је свађа. За свађу је најбоље истаћи какву будалу као „угледног аналитичара“ да нервира људе својом будалаштином. Ето с тобом су поготили ко прстом у пекмез. Сад им фали још 15.000 читања да ме достигну. Пре неког времена било је 12.000. А „тамо“ не пишем већ пола године. ЈБГ моја архива се чита више него ваша пурпурна просеравања.

    Sviđa mi se

    • Бато, немој да лајеш јер ћу те бановати.
      Друго, видим да си пожелео чашицу разговора па ћу те обрадовати текстом у твоју част. Брм је на одмору, а и да је ту сумњам да био се упуштао у чапраз-диван с тобом… Тако буди само мало стрпљив, видиш да сам у фрци са пријатељима. Поздрављам те, а Милан ће се снаћи и без мене.

      Sviđa mi se

      • Е јбг, сад морам стати у Батину одбрану. Милан га је први назвао псетом, па ако је аршин исти мора бити према свима иначе ће се коментаторски део усрати, да простиш, као на многим сајтовима. Ако се дозвољава “слобода“ у изражавању онда се и оном са којим се не слажемо мора дозволити исти ангажман. Обашка, што ми се не свиђа то “адресирање“ и позивање на обрачун, нисмо деца, побогу.

        Sviđa mi se

  7. ДРП-е, немој да се трудиш ради мене. А БРМ-а знамо ко злу пару.
    Шта овом вашем новокомпонованом блебану да поручим?
    Па исто што и усташама са Аутономије:
    „Не претите, урадите.
    Моја адреса је Сириг, Новосадска 2.
    Да сте се скупили сви који сте ми за ове четири године претили умлаћивањем и прогоном преко Дунава, могли сте ме на рукама пренети, са све кућевним намештајем.“
    Па ете, нек им се придружи ММ у предузећу. Можда им фали раденика за ношење шпарета.

    Sviđa mi se

  8. Када бих знао какве ставове заступаш, Нимбусе, можда би и могао да ти одговорим, овако ништа. Али пошто сте сви лепо рекли нешто о себи и својим ставовима ево да и ја кажем нешто о мојим.

    Мишљења сам да је главни проблем Србије тај, што се она никада у ствари није ослободила Османлија. Међутим, елите у Србији то никада нису схватиле и кренуле су да устројавају Србију као да је то питање решено. На конто таквог схватања, српска елита је ушла у период који ја зовем периодом тријумфализма који траје до Првог Светског Рата да би након тога ушла у период дефитизма који је тренутно у својој задњој фази ауто деструкције.

    Sviđa mi se

  9. Дејо, баш зато што нисмо деца, морамо да размењујемо адресе. Свакако ћемо се дружити. Иначе, уопште не сумњам да је Нимбус најчитанији српски аутор, од како је Иво Андрић бацио кашику. И Цеца је најслушанија певачица од како се у Србији пева

    Sviđa mi se

    • Ма, претерали сте, обојица. И он је оштар, али не треба да иде дотле да се позива на “упознавање“. Ја се, рецимо, слажем са неколицином твојих текстова (али се слажем и са Батиним), осим са оним где си тврдио да си “православни паганин“. То сам дочекао на нож, јер сматрам ту синтагму оксиморонском. Мећутим, са доста твојих опсервација се слажем у потпуности и први си аутор (бар што ја читах) да се тако спрда са овом нашом “демократијом“ ( на специфичан начин) што ми, морам признати, прија и оку и уху. Сад, да ли теби више лежи “оно што је било“ друга је ствар. Напиши, па да се “поносамо“ 🙂 Све у свему, дај да се рокамо идејама, чињеницама, уверљивошћу на крају крајева, пустите то “фрајерисање“ иде ми на нерве 🙂

      Sviđa mi se

  10. „Шеширџија says:

    Када бих знао какве ставове заступаш, Нимбусе, можда би и могао да ти одговорим“

    Не знам шта те интересује. Не заступам никакве екстравагантне ставове.
    Не видим шта ћемо у ЕУ, а тамо нас ни не желе. У НАТО можемо бити само топовско месо. Опет, није ми ни Русија опсесија. Све је у суштни питање прагматизма. Интимно сам монархиста, и сигуран сам да је парламентарна монархија најпогоднији државни облик за нас. Међутим, пошто знатна већина не мисли тако, не вреди да се трошимо око тог питања.
    Не мислим да је код Срба после Првог светског рата дошло до тријумфализма, из једноставног разлога што је постојала јасна свест да нас је тај рат биолошки сатро. Отуда, на све начине смо избегавали улазак у WW2. Уз то превише Срба је остало душом за АУ монархију.
    Немамо ми више везе са османлијама, наша мука је титоизам. Да је среће, већ би извршили лустрацију, реституцију и досијеи би били отворени. Без тога, нема напред.
    Раније сам веровао у срБско-srpsko помирење, али ме је живот демантовао. Данас се залагати за „помирење“ националиста и (крипто)комуниста је најгора могућа идеја која води директно у пропаст.
    Био сам пре три године за „патриотски блок“, али све је то потрошено, да не кажем проћердано. Предлагао сам да, ако већ нисмо кадри да се сасвим удружимо, идемо у рецимо три колоне. Људи ми рекли да сам досадан. Срби не могу да се сложе ни у Војводини, која и поред фиктивне српске већине клизи у отцепљење.
    Мислим да тзв „патриотска опозиција“ представља само икебану у скупштинама да би се дао привид демократије. Зато би посланици из тих странака требали да врате све мандате на свим нивоима, да притегну опанке и крену по Србији. Мислим првенствено на ДСС. То би по мени био први корак у буђењу отпора или свести. Пошто знамо да неће, шта да радимо?
    Није претерано да се српство налази у терминалној фази. Успех је ако преживи док не стасају нове (политичке) генерације. Зато мислим да је упорна прича о „патриЈотама“ колико провизорна још много више штетна.
    Колико је нпр забрана „Образа“ допринела демократизацији друштва? Хоће ли нас неминовна парада педера приближити било чему, и хоће ли допринети релаксацији односа у друштву? Ја мислим да ће само још додати депресије, а депресија може да доведе само до неконтролисаног и ирационалног насиља, са даљом спиралом самоуништавања.
    Није тајна да групу окупљену на „Преврату“ не сматрам за добронамерну. Ја сам их назвао „пурпурни Срби“, као антипод патриЈотама.
    Надам се да да разумеш да је примедба око „бројача“ зезање, мада нисам слагао податке.

    Sviđa mi se

    • Замолио бих за објашњење термина „пурпурни Срби“, и разлог због којег нас не сматрате добронамерним (и у односу на кога).

      Sviđa mi se

    • Статистички гледано, при садашњој стопи раста (или опадања) Србија нестаје за 160 година, са тим што ако се нешто не промени, коначни хоризонт (тачка након које нема повратка) је период између 2020 и 2040. Ово је ако не буде нових ратова и погибија, што је мало вероватно собзиром на планове у окружењу. Што се тиче ере тријумфализма и ере дефитизма нисам ја рекао да је она трајала после Првог Светског рата већ до њега. Оно шта ја покушавам да урадим, јесте лоцирање тачака у времену када су донешени избори који су онда довели до одређених последица. Ја те изборе сматрам негативнима и за мене су то грешке. Тачније то је секвенца грешака која онда доводи до пропасти. Лично мислим да Србија у 20-ом веку није донела ни једну исправну одлуку која је у националном интересу те да је крај 20-ог века, закључно са бомбардовањем 1999 године та тачка само поништења након које је уследело растакање то коначног нестанка. Ја себе не сматрам националистом већ патриотом. То значи да нећу себе издизати тако што ћу унижавати друге, већ тако што ћу чинити све да подупрем и уздигнем свој народ.“Титоизам“ јесте проблем али опет он је последица а не узрок са дистанце одакле ја посматрам ствари.
      Генерално сматрам да је проблем у Србији тај што постоји веома мали број људи који су про-Српски орјентисани. Русофили мрзе Србију јер није велика и јака као Русија док Еуропејци је мрзе што није богата као Запад. Ја је волим баш овакву каква јесте.

      Sviđa mi se

  11. „Што се тиче ере тријумфализма и ере дефитизма нисам ја рекао да је она трајала после Првог Светског рата већ до њега.“

    Па, шта знам. Дис је тако раубовану песму „Наши дани“ написао 1910 или 1911. Тешко да је била одраз општенародног тријунфализма. Није спорно, међутим, да је народ у та доба био потентнији па можда и зрелији.
    Не бих се мучио око термина патриотизам-национализам. Први је настао од „патрија“ други од „нација“.
    За мене је кључна тачка суноврата 1944.
    Видиш, ти си у некој причи поменуо да би нам било боље да смо прихватили пакт са Хитлером. У том случају не би било бомбардовања, братоубилачког рата, Јасеновца… Је л` тако?
    Па можемо да пишемо „шта би било кад би било“, али ниси узео у обзир по нешто:
    – Да је Хитлер погазио споразуме са Стаљином и Черчилом, а да не би са малом Југославијом?
    – Како мислиш да би се понашали Хрвати? Мислиш да би одустали од својих „пројеката“? Не би се сврстали уз Немачку војску?
    – Хорти не би више имао претензија према „доњим крајевима“?
    – Комунисти не би роварили? У том роварењу не би имали подршку Енглеза?
    – И, коначно, шта би нам та Енглеска урадила после рата и неминовне победе над Немачком. Та уништили би нас. И не би нам помогао „трик“ који су други применили – да у последњи час пређу на страну победника.

    Ја мислим из тих разлога да ја та дилема јалова. Како год окренеш, страдали би. Једино што Срби нису смели себи да дозволе је петокрака. Сад кусамо.

    Sviđa mi se

    • Да се мало убацим, не замерите :). Кад се већ прича у варијанти шббкбб, нисам сигуран да се могу сложити са претпоставком да би Хитлер погазио споразум са Југославијом, јер гледајући руски фронт не би имао чиме, а ни разлога да то уради. У сваком случају, Јасеновца у оној размери не би било сто посто, јер је Хитлер хтео миран Балкан пошто је имао преча посла. Не заборавимо, притом, да се Срби у Хрватској нису дигли због 27.марта, већ због општег покоља. Друга је ствар, што замерам љотићевцима када пљују равногорце, што то нико није могао да претпостави (Јасеновац). Оно што замерам равногорцима (Дражи) јесте што није послушао Недића и није отишао за Босну да спашава тамо српски живаљ (`41.) док се он не обрачуна са комунистима у Србији. То је, поред осталих, велика Дражина грешка која је коштала Србију, а на крају крајева и њега лично. И на крају, српско-српско помирење не треба да се догоди између равногораца и партизана као што многи мантрају, већ између – са једне стране љотићеваца и недићеваца (мада ових и нема много из других разлога) и са друге стране равногораца. Тек тада ће се ствар гледати српским, а не комунистичким очима.

      Sviđa mi se

      • Kralj je mrtav,živeo Kralj.Gospodo ,vi se sada osećate sasvim sigurno jer mislite da ste se potpuno oslobodili komunista pa možete u senci njihovog groba sasvim nonšalantno razgovarati o nekim drugim varijantama i mogučnostima koje je voljeni Draža mogao napraviti a nije..Ali nije mi ta definicija potpuna i ako stalno spominjete komuniste.U stvari vi pod komunistima vrlo često mislite na partizane opterećeni grižom prošle tuđe savesti onih koji su se busali u prsa da su za Kralja i Otađbinu a istovremeno bili nemi pred hitlerovim genocidom u Jugoslaviji i Srbiji.Onih što ostanu nemi kad Putin dođe u Srbiju da pripreti prstom što Srbi ne spominju ni Drugi svetski rat,ni oslobođenje Srbije od fašista,ni ruske žrtve u Drugom svetskom ratu. Za vas je kako vidim velika srpska greška 27.mart jer pre toga je napravljen fantastičan,genijalan sporazum o pristupanju trojnom paktu,čime bi Svi Srbi bili spašeni,nebi bilo Jasenovca,Drugog svetskog rata iu Srbiji ne bi bilo.To je svakako ona poznata hipoteta da se ot tvrdog onoga dobija rak i svi znamo da ta hipoteza nije tačna.Ja vas na žalost moram podsetiti da je 1944.godine Njegovo veličanstvo naredilo Draži da se prikloni partizanskim jedinicama jer u borbi protiv fašista nije učestvovao i zato je Njegovo veličanstvo dobijalo packe od Saveznika. Dakle,da nije bilo 27.marta Srbija bi bila razvaljena uzduž i popreko od savezničkih bombardera,za koje bi mi bili okrivljeni kao hitlerovi saučesnici u Drugom svetskom ratu.Sreća je što je svest širokih masa ipak bila na višem nivou od mračne SS ideologije i podvlačenja Silnom u dupe.Jedna rečenica ovde sve to potvrđuje a to je da se Srbi u Hrvatskoj nisu digli zbog 27.marta nego zbog opšteg pokolja.E pa taj opšti pokolj u Hrvatskoj je došao baš zato što su Ustaše imale podršku hitlera da tako nešto urade u Hrvatskoj, prema tome 27. mart je i zbog toga bio neminovan.A baš kad sam tu,pokretač ustanka u Lici je moj rođeni stric i ja sam time jako ponosan.
        Jedan komentar ovde kaže da problem na relaciji partizani-četnici nikada neće biti rešen i to je tačno.Problem nije uopšte na relaciji partizani-četnici. Peroblem je u ekonomskoj moći jedne zemlje.Setite se koliko je trvenja i ubijanja neistomišljenika bilo u Nemačkoj između samih Nemaca dok Nacionalsocijalisti nisu na ratnoj mašineriji uzdigli ekonomiju Nemačke. Kada je ekonomski procvat omogučio Nemcima da normalno žive(što gosp. Kuzmanović zove razmišljanjem o donji ekstremitetima i stomaku) tada su prestala ubijanja između njih i tek tada je došlo do stvaranja potpunog patrijotizma među svim Nemcima (Deutschland uber alles).Dakle,možemo sada sto godina raspredati da li su bili u pravu partizani ili četnici,pomirenja na ovim terenima neće biti dokle god neko pametan u ovoj Srbiji ne izvuče zemlju iz ekonomske krize.A kada se to desi onda mi nećemo imati ni vremena ni želje da raspredamo o budalaštinama koje šta bio i ko je gde bijo i ko je još uvek teška komunjara a ko veliki i zaslužni rodoljub Srbije. U nadi da sam opet promašio temu jako vas pozdravljam i želim nam što pre ekonomski preporod,da nam stomaci što pre budu puni,da nam deca svake godine idu na more i da nam žene budu zadovoljne.

        Sviđa mi se

    • Постоји нешто друго у целој овој причи а то је секвенца догађања која се увек понаваља. Ово имплицира да постоји механизам, логички склоп по коме ствари функционишу. Да скратим, ствари које су се десиле, кроз историју у Србији, нису се десиле случајно, већ прате одређену логику.
      Тако да се моје, хм „истраживање“ бави том логиком више него последицама те логике.
      Што се тиче питања, покушаћу да одговорим на њих:
      1.Што се тиче Хитлера и његовог поштовања споразума са Југославијом, вероватно би га поштовао међутим Југославија као творевина и вештачки конструкт није била намењена томе да буде држава, већ је била механизам за спречавање ширења Руског утицаја и то на начин који подразумева свођење Срба на леш или робље. Другим речима, Хитлер не би могао да испоштује споразум са Југославијом јер би у њој избио грађански рат и он не би има са ким да поштује договор.
      2. Хрвати би се понашали исто и чинили исте ствари јер то произилази из суштине њиховог националног идентитета а не из идеологије. Другим речима, Хрват ће убити Србина и као усташа у Јасеновцу, и као комуниста на Голом отоку, и као припадник ЗНГ током 90их. Убиће га и на свемирској станици у скафандеру 2156 године. Никакве то везе нема са тим да ли је Србин четник,партизан,ЈНА или космонаут, битно је да је Србин а хрватски је да се Срби убијају. Тачније језуитски.
      3.Наравно да би Хорти радио исто то што је и радио.
      4.Исто и за комунисте, роварили би и имали подршку Енглеза али би Србија имала више ресурса на располагању да их сузбије.
      5.Шта би Енглеска урадила после другог светског рата са таквом Србијом? Контра питање, а шта је урадила са оваквом Србијом после другог светског рата? Подржала је Хрвате у етничком чишћењу,подржала је османлије у Босни и на Косову и данас подржава разарање Србије, без обзира на све шта је Србија учинила у Другом Светском рату. Они нас посматрају као алат или као ресурс са којим раде ствари КОЈЕ СУ ДОБРЕ ЗА ЊИХ а не које су добре за ОБОЈЕ.

      Sviđa mi se

  12. Срби се убијају око идеологије а окружење то ради из вере. Вере да је то прво опште добро и на крају да је добро за њих. Наше „комшије“ су пре свега непријатељи а то да ли су браћа или не, то нема никакве везе, јер ја знам за браће у Србији који су се убијали.

    Sviđa mi se

    • Какав би то био Србин ако не рокне брата, деда сина или унука а унук стрица.
      Међусобна рокњава је најомиљенији српски спорт од када је Срба.
      Уместо да рокамо жене ми се рокамо међусобно.
      Него, видим да и овде има Брозових поклоника.
      Код њега је све било џаба и човек је у праву само је мало касније стигао келнер да све наплати и то са великим бакшишем.
      То што смо само ми Срби дали бакшиш нема везе, имало се могло се, мада видим, да и даље чашћавамо…није лоше са нама бити пајтос…

      Sviđa mi se

  13. Povratni ping: Милан Миленковић: Цензура | slavkopavlovic69

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s