Милан Миленковић: Сајбер идеолози

 

 Слика

Борба српског народа за Космет преселила се, углавном, у сајбер простор, а то значи само једно: Oнај неделатни, апстрактно оријентисан део Срба, још једини брани Косово, све новијим и новиjим мегабајтима, којима засипа наше непријатеље, због чега ови, просто, не могу да живе.
Онај делатни део Срба, који или ради, или оре, или покушава да се нахрани, много је равнодушнији. Кад устане ујутро, мора прво да се избори за хлеб и млеко, мора да поплаћа рачуне и да се, на дневној бази, бори против надолазеће беде. Такав живот не оставља много времена и енергије за борбу за велике националне циљеве.
Наравно, сајбер Срби немају разумевања за овакав однос раденика према политичким питањима и стално им спочитавају мањак патриотизма, за који се сертификат, јамачно, добија на патриотским сајтовима. Већ је мучно слушати аутошовинистичке нападе на гомилу која није у стању да схвати ултрапатриотски концепт агресивних родољуба. Сајбер родољуби, по правилу, не капирају да је народ константа; такав је какав је, мало је, истина, полован и није достојан својих ултрапатриота, али шта да се ради? Да набавимо бољи народ? Или, да парафразирам Душка Радовића: „Дајте ми добар народ, па ћете видети какав сам ја патриота“!

На сваких десетак-двадесет уморних, полугладних и апатичних Срба, долази по један гонич патриотизма, да им објасни оно што они, такви какви су, не могу да појме.
Сличан однос према народу патриЈоти имају и кад је у питању вера: Никако им није јасно зашто, између два копања по контејнеру, или док ринтају 12 сати за приватника, припадници„народа“ не читају мисли неког од „блаженопочивших“, или зашто не учествују у дискусијама да ли ваља писати „српски“, или „србски“, те да ли ћирилица више одмара очи од латинице.
Српски народ, дакле, нема хлеба,али сајбија и старалаца, који хоће да му мењају свест, има изобилно и то на свим половима нашег политичког живота.
Док несрећна сиротиња разгледа пекаре,јер нема пара да купи, патриоти и европејци га растржу, убеђујући га да није свеједно да ли ће од глади умрети као убеђени поштовалац еуропских вредности,или као клеропатриЈота, који буба мисли Николаја Велимировића напамет. Зато,кад наиђу неки избори, и патриЈоте, и еуропејци, добију скупа од 20-30% гласова бирачког тела, док им ресто народа свима одмери до лакта.
И мени се тих 70-так посто чини паметнијим од својих гонича. Успех свих политичких пројеката увек је зависио само од једне ствари: Хоће ли заступници пројекта успети да пробуде емоцију код народа, или не. Још нико није власт добио на паметну причу,јер су све, ама баш све идеологије и жваке, увек тачне за присталице и увек нетачне за опоненте. Само онај, ко успе да у своју, макар и будалаштину, утка емоције, може да рачуна на успех.

У овоме је тајна зашто ни солидне намере и патриотска идеологија не успевају да изведу више од неколико хиљада људи на улицу.
Не успевају да у Србима пробуде осећања, већ се обраћају њиховом разуму, убеђују га, гњаве га, киње га да гледа на свет истим очима као и његове патриЈоте, или еуропејци. Наравно, обе приче, и патриотска и европска, су толико пуне рупа, да не би држале ни мачку од пет кила, камоли воду.
Ако неко изрази сумњу у неку идеју, или идеологију, неће добити одговоре,али дискфалификације хоће сигурно.
Лично сам до сада био: Усташа, свиња, геј,Луцифер и комуниста, кад ме код уста провуку патриЈоти. За еуропејце сам био клерофашиста, мрачњак, кочничар будућности и вуцибатина.
 У име хришћанског милосрђа једни би ме спалили на ломачи, а други би ме обесили, сасвим у духу евроске толеранције.
У оба случаја, у питању је иста душевна структура, само са накаченом различитом идеологијом. У питању је, и код једних, и код других, остатак комунистичке матрице, која недозвољава да се изрази другачије мишљење, а да се одмах не пређе на дисквалификације. Простије: И патриЈоти, и еуропејци, испод површине, одлично знају да су им приче вештачке и шупље и да имају неку вредност и убедљивост само ако сви други ћуте. Што народ каже, шупаљ нос до очију.
До сад нисам срео ни једног патриЈоту који, на два шамара, не би запевао „Оду радости“, нити еуропејца који се, на један шамар и чвргу приде, не би ухватио у Жикино коло. Људи чврсте вере и чврстих убеђења не наморавају друге да исповедају што и они; само они који су климави, руже друге што не пристају на њихове „истине“. Још једна ствар говори убедљиво и о једним, и о другима: ПатриЈоти и еуропејци, упркос прокламованој чврстини у припадности идеологији, ипак гледају да увреде упућују са безбедне удаљености, или анонимно, да не би морали уверења да бране рукама, или бејзбол палицама, на пример. Није да се плаше, него просто неће да буду присутни кад се идеје бране без псеудонима и анонимности.
Обе идеологије, и еуропејска, ипатриЈотска, немају никакав људски материјал који би стао иза њих. Будућност припада онима који су у стању да своја уверења бране не новим аргументима, већ крвљу. Ко мисли да безбедно србује, ушанчен у псеудоним, те да кевће са сигурног одстојања, победе видети неће. С друге стране, еуропејци пливају у парама, што њихову идеологију не чини ни мало убедљивијом, али је чини привлачнијом. Они не морају да буду анонимни, јер њих штити државни апарат. Све велике победе су, уосталом, извојеване у стварном свету и животу, а не у сајбер простору и сфери идеја.
Просто је непристојно и кукавички да неко, сакривен иза надимка, без имена и адресе, хушка народ на побуну, док ће он сам, мислим на сајбер побуњеника, остати кући, да безбедно буљом греје фотељу. Они који немају макар толико пристојности и храбрости да се изложе именом и презименом, већ се крију по сајбер рупама, нису темељ на коме се може градити било шта – па ни побуна.

5 mišljenja na „Милан Миленковић: Сајбер идеолози

  1. 1. Читам да имате два факултета. Па да Вас научим: знање вреди кад се човек користи њиме; кад му служи за шепурење, не вреди пишљивог боба.
    2. Лупајте главом о зид док из мученице не избијете стереотипе и будалаштине о „патриЈотама“ под чијом тежином (будалаштина) тако посрћете.
    3. Не цминздрите над судбом клетом. („Лично сам до сада био: Усташа, свиња, геј,Луцифер и комуниста, кад ме код уста провуку патриЈоти. За еуропејце сам био клерофашиста, мрачњак, кочничар будућности и вуцибатина.“). Како Ви кадите своје неистомишљенике? Мислите да неистомишљеници нису нападани са разних страна, где сте Ви тек лајави крелац?
    4. Ви лапрдате.
    „Будућност припада онима који су у стању да своја уверења бране не новим аргументима, већ крвљу.“
    Имате ли бар представу колико је патриЈота премлаћено по затворима?
    „Ко мисли да безбедно србује, ушанчен у псеудоним, те да кевће са сигурног одстојања, победе видети неће“
    Та побогу, Ви сте писали да у данашње време сајбер технологија сакривања иза псеудонима нема. Тако пишете што пишете и онда вам један дан закуцају на врата оперативци државне безбедности. Мислите да измишљам у параноји? Даљим писањем на исти начин објективно не угрожавате само себе већ и будућност своје деце, за коју желите да остану у земљи као часни људи, а не да беже из ње. И?
    Па бар умукните, не просипајте ту широкопојасну памет око себе као нокшир.
    5. Ево вам један текст на исту тему. Шире, надовезује се на све о чему се овде мрси.

    http://srbijanskiglas.in.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=1012:sg_1012

    Sviđa mi se

  2. Нимбусе, ајд да пробам ко ти:
    1. Да сам сваки пут ставио динар у касицу кад сам чуо да је факултет срање и да је животна школа све, данас бих ја држао Делту
    2. ПатриЈоте знам. Ономад сам на Васељенској свим храбрим патриЈотама дао адресу, да дођу да ми разбију стереотипе и ни један се није појавио. Познајем их одлично, тестиси ко у комарца. Ако хоћеш дам ти и овде адресу, да дођеш да ми ти лкупаш главу о зид, као добар патриЈота
    3. Јадни тоелрантни патриЈоти; сви их руже, а они ни да бекну
    4. Немам појма колико је патриЈота брепијено по затворима, али за једног сигурно знам да није-за тебе
    5. Моја је адреса Војводе Степе 118. Сваког радног дана излазим у 14 часова. Добродошао си да ме поучиш патриЈотизму. Ако ме не подучиш, помињаћу то стално овде, као слику патриЈотизма

    Sviđa mi se

  3. Ако сам ја добро схватио текст, критика се базира на оне којима није проблем да притисну “join“ на “event“-у, али да се појаве на догађају за који су потврдили долазак нема теорије – јбг, врућина, киша, превоз, жена му “добила“, ташта му није “добила“ итд. разлога има ихахај… . Посебна иритирајућа врста је она која стално позива на неку пушку, а сама није у стању да се потпише, не зато што не зна, већ зато што не сме. Имао сам посла и са једнима и са другима. Колико је протеста било где на фејсу има по неколико хиљада “join“-та, а на самом скупу једва буде стотинак људи. Јбг, изгледа да превише користе “join(т)“, па у измаглици трипа они стварно и присуствују :). Свака част појединцима који за своја уверења не жале ни робије, али, реално, таквих је мало; мало за озбиљнији ударац систему.

    П.С. Будимо господа, није нам потребно више жучи него што је већ имамо. Поздрав обојици.

    Sviđa mi se

  4. 1.“Нимбусе, ајд да пробам ко ти:“
    Мораш још да радиш на себи.
    2. „ти“
    С тобом овце нисам чувао, јер овце никад нисам чувао. Али ајед, да будемо на ти, кад ти је тако лакше.
    3. “ Да сам сваки пут ставио динар у касицу кад сам чуо да је факултет срање и да је животна школа све, данас бих ја држао Делту“
    То нека интроспекција? Дубинско размишљање избило на површину? Ди си ти нашао да ја не ценим високо образовање? Где сам написао да је „животна школа све“? Како би ти прошао код Финаца на тесту „разумевање прочитаног текста“ не знам, овде си пропо.
    Џаба си се кречио.
    4. „Ако хоћеш дам ти и овде адресу, да дођеш да ми ти лкупаш главу о зид, као добар патриЈота“
    А што би ја то радио? Се ти осећаш угроженим? Неко ти претио?
    Ја сам као Божја рука, могу да ти покажем пут, а ти даље мораш сам.
    5. „Јадни тоелрантни патриЈоти; сви их руже, а они ни да бекну“
    ???
    6. „Немам појма колико је патриЈота брепијено по затворима“
    Поштено. Само, што пишеш пре него што се приближно не обавестиш?
    7. „али за једног сигурно знам да није-за тебе“
    Нису ме стигли.
    8.“ Моја је адреса Војводе Степе 118. Сваког радног дана излазим у 14 часова.“
    Тја. Замисли, сви имамо адресе. Питај ДРП-а. Драго ми је што те пуштају на ваздух.
    9.“Добродошао си да ме поучиш патриЈотизму. “
    Ћорав би то посао био.
    10. „Ако ме не подучиш, помињаћу то стално овде, као слику патриЈотизма“
    Добродошао у фан-клуб.
    11. (Лево крило) Текст ти је срање. И погрешно размишљаш: Није срце то што је заиграло у теби.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s