Милан Миленковић: Обзорје диктатуре

Слика

Једном сам, не сећам се у ком чланку, написао да евро-атлантски свет убрзано тоне у диктатуру или, да прецизније кажем, у страховладу. Један од разлога, који су видљиви на површини збивања је и то што су могућности контроле достигле титанске размере, захваљујући успону технологије.

Онај ко је, само да један пример наведем – у стању да прати вашу кредитну картицу, информисаће се о вашим животним навикама (обилажење стрип-барова, на пример, или коцкарница), о вашем здравственом стању (које лекове купујете у апотеци), чак и о вашим хобијима. Још горе стоје ствари у области коресподенције, чија је тајност, истина, загарантована уставима, али је ограничена тако бројним законским и подзаконским актима, да је уставна заштита сасвим обесмишљена.
Тајне службе имају, дакле, у дане наших живота, на располагању технички инструментариј о коме Стаљин и Гебелс нису могли ни да сањају.
Да ничег другог нема, да је само спој тајних служби и технологија у игри, диктатура се не би могла избећи.
Можете ли да замислите полицајца који не би гурнуо нос у нечији живот и приватност? Ствари, међутим, стоје и много горе.

У класичној, помало застарелој страховлади стаљинистичког типа, круг потенцијалних починилаца кривичних дела је ипак био ограничен.
Убице, лопови, силоватељи и остали криминалци, па чак и политички прогоњеници, били су обухваћени кривичним закоником, који се кретао у оквирима класичних права и слобода човека и грађанина, што ће рећи да су се знала правила игре.
Максималне процене о броју политичких затвореника у СССР-у, од 1936-те, до 1953-ће, говоре о десет милиона логораша. То је, отприлике, 4-5% становника тадашњег СССР-а. То никако није мали степен репресије, наротив, али је, чак и у таквим режимима, било јасно шта се мора радити, да се прогон избегне. Оно, чему у сусрет идемо, неће се моћи избећи, јер ће, због природе модерног законодавства, број починилаца кривичних дела практично изједначити са бројем становника. Узрок томе је заштита нових, савремених права, која потпуно потискују класична грађанска права, попут права на живот, рад, затим права на тајност коресподенције, право збора и договора итд.

Да упростим: Колики проценат родитеља је додиривао полне органе свога детета док га је купао? Рећи ћете, наравно, да је то сасвим нормално и да у томе ничег лошег нема, као  што и нема… Али, није на вама да цените, него на центрима за социјални рад и тужилаштвима.
Јесте ли некад дали детету по дупету, да не би дирало каблове, или да прекинете његово дивљање, које га доводи у опасност? Јесте ли викнули на дете? Е, да знате да сте починили дело због кога вам се може изрећи казна и одузети дете.
Припалили сте шамар жени, током жучне расправе? Викали на њу? Па…збогом породицо, здраво алиментацијо!
За оне који нису у брачним, или породичним релацијама, смишљено је нешто друго: Неопрезно изјавите да слабо трпите хомосексуалце, или одвалите нешто у вези с бојом коже и…“изазивање верске и расне мржње“… блабла… “дискриминација“…блабла и – ето дела! 

Док су Стаљин и Тито, Хитлер и Атила Бич божји од поданика тражили да ураде нешто што човек ипак може, да не лаје, на пример, против власти, колико сутра, а заправо и данас, режими ће тражити оно што не можете, оно што је против људске природе, а то је да отрпите баш све и баш сваког.
Онда сте трпели диктатора, данас морате и педере, и трансвестите, и дечје дивљање, и…списак се полако шири, док не обухвати све сфере вашег живота, док вам не уђу у кухињу, кревет, шпајз…

Посебна прича су „маказе“ у које вас закон доводи.
Ако си ударио дете по дупету, да не пипа што за пипање није, одузеће ти га јер си насилник.
Ако га пустиш да се игра ножем, јер не можеш ни да се продереш на њега, па се оно посече, одузеће ти га због занемаривања.
Из људског понашања ће ишчезнути свака оријентација. Нећемо знати шта да чинимо.
Наравно, 95% ових „кривичних дела“ ће бити толерисано, не могу сви на робију, али ће предмети против сваког од нас стајати у некој фиоци и бићемо константно предмет уцене од стране полиције и тужилаштва, што ће нас довести у душевно стање ванбрачног детета овце и потказивача, јер оно из фиоке може лако да се претвори у робију, или одузимање детета, ако нисмо кооперативни, или нисмо савршени поданици.
Смисао, онај коначни смисао страховладе, није у томе да се панично бојите да не учините кривично дело, већ сазнање да сте сигурно починили дело, а да само од власти зависи да ли ћете надрљати.
Ајде да се не лажемо:
Колико нас има да ни једно од ових дела нисмо починили? 2%? 3%? Нико? Сви ћемо, и то врло брзо, бити „починиоци“, са дебелим досијеима. Злочин се неће моћи избећи.

У даљој фази страховладе, не само да нећете смети ништа лоше да кажете о ЛГБТ популацији, већ ћете бити обавезни да им у сусрет изађете кад вам нешто потраже. Мислите да је претерано ово што кажем? Сетите се колико су права везана за сексуално опредељење напредовала за само двадесет година. Да ли сте, неке тамо 1990-те, могли да сањате да ће довде догурати?
Сви деликти против некаве измишљене, па чак и стварне мржње, нису измишљена да би се у људском роду повећала љубав, јер то и није могуће, већ су сами продукт мржње према људској пррироди онаквој каква јесте. Мржња ће се само повући у дубину, неће нестати, наравно, и уместо да се празни у малим дозама, јављаће се у експлозијама. Дете, које гајите, биће мали тиранин, који ће вам крв посисати, а ви нећете смети ни нервозно да га погледате.
На крају ћете закључити, за само двадесетак година од данас, да је најбоље децу немати а, богами, ни жену, јер су само извор проблема. За неколико година ћете и Аду Циганлију морати да зовете Ада Ромалија, да се неко не увреди, па да фасујете месец-два Падињака.
Или ћете, у друштву, неопрезно изјавити (не као некад, да је Стаљин неваљалац, или Тито масон) да је ваша жена, рецимо, лења, или да нисте посебно срећни што вам је комшија педер. Диктатори вам то нису бранили да кажете, нова страховлада ће вас одрати због дискриминације.
Истина, за разлику од старих времена, власт ћете смети да критикујете и то само дотле док галамите на оне за које мислите да су власт. Кад поменете оне који власт заиста јесу, надрљаћете.

Док се испод површине одвијају ове тектонске промене у друштву, док нам се страховлада, какве у историји није било, надвија над животима, плитки умови ће се и даље исцрпљивати у томе да ли је српскије рећи „срБски“, или је србскије рећи „српски“, да ли ћирилица одмара очи, да ли су партизани убијали Немце, или су то радили четници; исцрпљиваће се у што ригиднијем тумачењу православља, у надгорњавању ко је већи патриота и православац, у бесмисленом путовању у Јевропу, у прогону вештица и јеретика и у још многим другим глупостима. Од вриштања медиокритета, нико паметан неће моћи реч да каже. Инстинкти крда, а они укључују и страх, јесу јака тачка господара наших судбина. Да нас не би прогањали, да вас не би хапсили, пристајаћемо на правила игре, коју нисмо бирали. Опет, ако нас баш притисну, а хоће, одупримо се тако што ћемо управо хтети да одемо у затвор, што ћемо одбацити страх и суочити их са тим да не могу да прогоне читав народ, ако се тај народ не боји. Где су им толики затвори, где толики домови за одузету децу? Они немају опипљив инструмент; њихова једина снага је наш страх. Кафка нам куца на врата…

Advertisements

37 mišljenja na „Милан Миленковић: Обзорје диктатуре

  1. Још један одличан и болно тачан текст. Како ја за овог лика нисам чуо раније, појма немам :). Једино што би требало, по мени, додати, јесте чињеница да су кредитне картице већ застарели појам. Чиповане личне карте, електронске здравствене књижице и на крају чиповање људи су кораци данашњице и будућности. Рекох да овде коментаришем искључиво под “својим знамењем“, али не могу да не споменем Двери у овом случају, јер су једина организација која је много радила на томе да слуђену српску јавност обавести шта је чека кол’ко сутра баш по питању контроле народа разним чиповањем и електронским праћењем, али никада ми неће бити јасно чиме је та организација заслужила толики анимозитет да када њени опоненти говоре о истим или сличним стварима им је тешко да одају макар мало признање за одређени активизам по буквално истим питањима за која се и ти опоненти боре, на страну да ли се ти опоненти слажу са целином програма или устројством Двери. Да ли је то сујета, гола мржња или нешто треће стварно не знам.

    Но, текст је још један “петичар“, антиципира предстојеће битке много, много, важније од наших личних, историјских или било којих других.

    Sviđa mi se

    • Двери као и цео патриЈотски блок, су веома успешни у критиковању и анализама текућих проблема. Проблем је у томе што не нуде решење, што их чини испразним популистима који су приглили Бога да им буде маскота за деловање. Нисте уверљиви, једноставно.

      Sviđa mi se

      • Да би решио прво мораш разумети постојање проблема. Е сад, ако ти мислиш да Срби то разумеју онда испод тог шешира стварно ништа нема. Друго, око ове конкретне ствари нема решења или је оно више него просто – нећемо чиповање. Сама борба против чипа је и решење, а то што ти тако уопштаваш ја сам се одавно навикао, али за расправу је тај твој мали опљувак апсолутно небитан.

        Sviđa mi se

    • Дејо, у овом тренутку не видим, и не могу да видим, колико ће се технологија још развијати и у ком правцу. Можда ни чипови неће бити врхунац контроле, можда ћемо нешто још горе фасовати. Двери нису успеле да допру до обичног света, до радника и сељака, тако да цвркућу оним који већ знају. Не успевају да пробуде емоцију у људима, а разумско обраћање не пали. Имам много приговора на њихову идеологију и то сам им рекао лично, кад су ми били гости на радију. Уски су, апстрактни су и искључиви су. Сваки политички програм, који је ослоњен на религију, поставља претеране захтеве пред масу и плаши је, чак и кад маса види да је тај неко у праву. Људи, у принципу, много више осећају, него што разумеју. Србима данас треба неко ко ће да их воли, ко ће да их прихвати такве какви су и ко ће да им каже да види колике су жртве поднели, а не неко ко ће да их гони, да их учи шта да раде и да их зове на нове жртве за веру и нацију. Неко ко ће да разуме њих, а не неко ко их зове да разумеју њега. Зато Двери не успевају, као ни остали на политичкој сцени. Сви заједно, у распону од Чеде до Двери, могу да рачунају на 30% бирачког тела и нико се не пита где греши, већ само где народ греши.

      Sviđa mi se

      • јбг брате, то сам им и ја говорио… Али кад не слушају добронамерног тебе са два факултета што би па слушали мене?!

        Sviđa mi se

      • Здраворазумска критика иако ризикујем да попијем рибање од мог друга Павкова – а шта сам ти ја говорио, а?! 🙂 Како год, ја овде не говорим о идеологији Двери и анализи зашто до сада нису успеле да придобију шире народне масе. Поред наведених разлога има и оних много прозаичнијих као што су новац, медији, итд. Слажем се да не треба окривљавати народ и разлоге неуспеха искључиво тражити у њему, већ видети где си фаулирао, па не понављати исте грешке, јер то раде само идиоти.

        Међутим, зашто се Двери безусловно не подрже за наше заједничке ствари, односно, питања која нас тиште подједнако као што су већ поменута чиповања, затим ГМО, хомосексуална идеологија, закон о правима детета, итд, итд? Зашто су потребна подјебавања типа “анатема“, “метанисање“, “патриЈоте“ и др.? Дакле, у једном случају важи принцип “није битно ко каже, већ шта каже“, а у другом од тог принципа се одустаје када су Двери у питању и то је проблем, јер, реално, Срби немају другу организацију, апсолутно сам у то уверен, која бар покушава да се организује на другим принципима у односу на класичну странку (друга је ствар да ли ће у томе успети). Чему толики страх учених људи од православља Двери које прожима цело њихово постојање, не улазим сада у мишљење народа? Поштеније је онда рећи – ми смо атеисти, стало нам је до Бога колико до лањског снега и не желимо да једна таква организација напредује – а не као – и ми смо верници, али не може то у политику. Зашто не може? Каже запад? Их… .

        Са практичне стране потпуно сам сагласан да тај (верски) фактор не треба да буде у првом плану, јер треба учити од комуниста. Када се дизао устанак у Србији ’41. комунистима, да би придобили што више српског сељаштва на своју страну, није падало на памет да говоре против Цркве и Краља, о великосрпској хегемонији да не говорим. Када су Срби ушли у партизанске редове, онда су комесари преузимали ствар у своје руке и вршили индоктринацију. Тако се то ради.

        Све у свему, теме морају бити економско-социјалне и колико видим, а може свако ко прати сајт Двери, полако узимају примат што је добро иако ја лично сам све већи противник било каквих избора у овој диктатури капитала. Да ли би и пушка то решила велико је питање, али је она апсолутно легитимно средство у овом јаду и чемеру. Поздрав.

        Sviđa mi se

      • Дејо, ти си добронамеран и паметан момак и видиш ствари далеко шире, него догмати. Идеологија не може да се уваљује парцијално, него је она један целокупан поглед на свет. Ту си у праву: од Тита се има шта научити. Он је последњи који није био гадљив на народ. Гледао је да мало порани народ, да му да станчић, да му да послић, па да му онда кења. Од тог доба, прво иде кењање, а остало изостаје.

        Sviđa mi se

      • Milane,odavno nisam čitao zrelijih misli,barem do ovog današnjeg čitanja.A članak „Obzorja diktature“ me je svojom zrelošću oduševio.Međutim,ovde u stvari hoću da odgovorim Dejanu Kosanoviću i ako priznajem da sam samo malo pročitao od vaše korespodencije na ovom sajtu.Inicira me taj pomalo drski odgovor njegov Šeširđiji. Zašto ovo kažem. Ja sam od onih koji nije hteo da menja zemlju u kojoj se rodio i u kojoj su mu se rodila i deca.Dakle,u Jugoslaviji sam u odnosu na život u ovakvoj Srbiji sasvim pristojno živeo i ja i moja deca.Ne zato što sam se tada nekom uvlačio nego zato što sam pošteno radio i zarađivao za moju porodicu.To ne znači da ja ne mislim da zato nisam Srbin.Da.Srbin sam i ja i moja deca.Ali,šta znači danas dokazivati nekom da si Srbin ? Pristati da podržavaš priču da su Englezi,Japanci,Jevreji,Hrvati,Rusi, Egipčani i svi drugi postali od Srba.To je suludo.Ako ne postoje NEPOBITNI DOKAZI za to onda je to vređanje do srži drugih naroda a to je neoprostivo i nepodnošljivo.Neki dan sam gledao video sa predavanja jednog vrlog „srpskog naučnika“ kojemu je „naučna teza“ da „on misli“ i da „je ubeđen“ da su egipčani postali od Srba.Dakle,njgova postavka ide od toga „da on misli“ i „da je ubeđen“.To nije dokaz koji će neko prihvatiti i to je brezobrazan način laganja a sto puta izgovorena laž je istina koju je natočito favorizovao na takav način Gebels. Pričati da podržavaš nečiju glupost da su Srbi nebeski narod. Preuzeti obavezu da ako ne znaš da se krstiš nisi „pravi “ Srbin,odnosno ako nisi ponizan crkvi da onda nisi ni Srbin.Da nisi Srbin ako se ne hvališ svima kako si se „vratio veri“ i kako znaš sve stare običaje od pamtiveka do danas. Zašto sve to moram da radim da bih jednostavno bio priznat u okolini kao Srbin.Zašto nije dovoljno eto da kažem „ja sam Srbin“ i ništa više. Zašto moraju da postoje za to „Jaki dokazi“. I zašto na kraju za sve ovo što sam napisao ne postoji neka prizemna razmena misli,demokratska,bez vređanja, nego mora da se ospe kanonada uvreda na sve koji ne misle isto i nisu „osvedočeno naši“. To je prilično bljutavo i način gde se sučeljavanje mišljenja vrši kopljima nigde ne vodi. I nemojte me pogrešno shvatiti,mislim da su Srbi i u ovom ratu i u ovom vremenu iskorišteni i mučeni kao i uvek,samo to ni sami sebi neće da objasne razgovorom i diplomatijom nego kopljima i podmetanjem laži naročito jedni drugima a i svima oko nas.

        Sviđa mi se

      • Владо, као прво – добродошли на Преврат. Увек се радујемо кад нам се придружи неко ко покушава да допринесе бољем разумевању људи који различито гледају на ствари. Слажем се с вама да је искључивост било које врсте штетна; Србији данас треба сабирање а не одузимање. Због чега се данас у истом строју не могу наћи Србин који нема другу отаџбину осим Србије, и Мађар који додуше увек „има где да оде“ али ето – неће да иде никуд јер му је овде лепо, овде су му се рађали и умирали преци, овде су му пријатељи и непријатељи – једноставно – њему је ово отаџбина… Ко има и одакле црпи „право“ да тог човека дисквалификује из борбе за бољу Србију само зато јер није „Србин са атестом“ кога опет – издаје неовлашћено лице, па радило се то и о СПЦ?! Друго, један моменат је поменуо Милан у једном коментару: Данашње патриоте нису способне да мисле проактивно!
        Они седну, ставе у погон труст мозгова и одаберу вредност коју би ових дана могли да „бране“… Након тога издају саопштење, позову „јавност“ да се построји иза њих, а онда се љуте зашто их јавност не слуша 🙂
        Уместо да изаберу једну од тема које окупирају већину грађана (најбоље ако окупирају све, без обзира на расу пол, веру и „нацију“ – економске (не)прилике), они бирају по правилу „велике теме“ типа Косово, НАТО, евроазијске инеграције… Као када бисмо желели да победимо у фудбалској Лиги Европе играјући билијар. Оно што ме истински жалости и чини неспокојним, то је да и добронамерни људи углавном нису спремни да се издигну изнад набеђених ауторитета и почну да размишљају сопственом главом. Побогу браћо, постоје толики алати попут Окамове оштрице, све што треба је добро и без предрасуда размислити ван оквира теорија завере и митологије; „ако нешто хода као патка, кваче као патка и сере као патка – врло вероватно је да гледамо у – патку“. Просто ки пасуљ.

        Sviđa mi se

  2. Неће нико морати у затвор (застарело), ваша кућа ће бити ваш затвор, обавезно боравиште, технолошки условљено и контролисано…

    Sviđa mi se

  3. Дворјанине, твоје време ваистину долази. Нафтни плато ће се побринути за то. Само пази да се не изненадиш ако твоја „светла“ влада буде 500 пута бруталније од чипоманије.

    Sviđa mi se

  4. Уф сад, Деки, рекао сам ти да одговор на твоја питања је превише дугачак да би могао да се да у форми коментара. Саће текстић, немо се бринеш 🙂

    Sviđa mi se

  5. Vlado

    Ајд, пошто је одговор мени, како кажеш, да кажем коју. Цео коментар не разумем, односно, какве везе ја имам са стварима изнетим у посту? Коме сам ја мерио црвена крвна зрнца или какве ја везе имам са Деретићевим (претпостављам да се на њега мисли) ставовима?

    Сад о нечем другом. Видим да је Југа још у срцу и добро, може свак’ да воли оно што жели, али пусти онда српство. Живот дајем да си се изјашњавао као Југословен што не критикујем пер се, али онда мани – ја сам Србин – није срамота бити Југословен, срамота је мењати мишљења о припадности, а оно се (не)мења у односу како си живео – sasvim pristojno živeo i ja i moja deca. – и то те одаје. Дакле, класичан потрошач којему је једина мера “доњи човек“ илити органи за репродукцију и варење. О духу ту нема речи нити може бити, јер не меримо истим инструментима. Битно је да се има за крканлук, мало аутлука и мора…, то обавезно, јебеш данашњег Србина (некад Југовића) који не иде на море. А те “мрачне“ теме – смисао живота, православље (овде обавезно иде прича о поповима-лоповима), врлине… – кога то данас интересује, не живи се пристојно, шта год то значило. Мани се Србине и стани мирно кад свира “Хеј Словени“, признај да се најежиш и дан данас 🙂

    П.С. Извин’те на дрскости 🙂

    Sviđa mi se

    • Eto,to je vaš standardni odgovor.Svakog ko ne misli kao vi, „ko nije u šablonu“ treba popljuvati po svaku cenu bez milosti i nije mu mesto u vašoj Srbiji. Nećete da shvatite ova zemlja SRBIJA NIJE VAŠA,niste se vi ničim osim udaranjem rukom u prsa izborili za nju.Vi bi kao i Hitler samo da po svaku cenu iz nje isterate svakog ko nije „dokazani“ Srbin“.Pa kakva vam je to Srbija iz koje će te isterati i Jevreje i Rome i Mađare i Albance i Rumune i Hrvate i Bosance i Crnogorce koji ne pređu u pravoslavlje.Kakva vam je to Srbija u kojoj terate nekog da se na silu dokazuje da je Srbin,uz kojoj će te vi da procenite koliko je Srbin a koliko nije i u kojoj će da mu se tresu gaće od pomisli kakvo će te vi mišljenje o njemu kao eventualnom Srbinu zauzeti.Tako i ti meni oduzimaš pravo da sam Srbin,oduzimaš mi aprijori pravo i na dokazivanje,samo zato što sam rekao da sam u Jugoslaviji lepo živeo.Samo zato ja u tvojoj Srbiji ne mogu biti Srbin.Pa malo ste preterali svi vi koji mislite da je to Srbija koja može u budučnost. Kao što su Hrvati pojeli govno tako što su mislili da imaju šansu da ponovo ožive Pavelića i NDH tako ni vi nemate šanse da se izborite za „čistokrvnu Srbiju“ u kojoj će svi biti Srbi pod uslovom da se pokrste i prime pravoslavnu veru.Usput da te podsetim na pesmu Đorđa Balaševića „prvo su došli topovi,pa popovi pa lopovi“ , koja sama za sebe mnogo govori.A ja ne menjam mišljenje kao 90% vas koji se niste čuli u onoj Jugoslaviji i znam vas mnogo koji ste u ono doba bili zakleti partijski sekretari a sad se kunete da pored zvezde nikad u životu niste prošli.Prijatelju moj nema istine bez dokaza i dijaloga,sve što je nemoralno nije moralno,svaka tvrdnja koja se bazira na rekla kazala kratko traje. A vi ne možete vašom iskrivljenom ideologijom meni oduzeti pravo da nakon toga što su velikohegemonističke lopine razbile Jugoslaviju,u kojoj sam normalno živeo i radio,živim u zemlji u kojoj se koliko toliko osećam svoj na svome (dok mi i to kao nacionalsocijalisti ne zabranite,a sva je prilika da skorije nećete moći). Pametnije je prizvati ljude oko vas da se živi u miru i slozi,bez lupanja u prsa ko je ko,jer od toga profitiraju samo beskičmenjaci (Ivo Andrić je rekao : “ Dođe neko vreme kad pametan zaćuti,budala progovori a fukara se obogati “ – izgleda je to ovo naše vreme. Tarabić je rekao „doći će vreme da će svi u Srbiji govoriti ja sam pametan,ja sam pametan a niko pametan neće biti i Srbije jedno vreme neće biti“. Arčibald Rajs,ljut što su mu sve što je imao pokrali a onda ga bacili u smeće, je rekao „Srbi čuvajte se sebe“. Šta ja još da kažem,nisam ja oni,osim ništa se ne može silom postići,samo diplomatijom,dokazima i mirnim,tolerantnim razgovorom. Bog s tobom moj Srbine.

      Sviđa mi se

      • Параноја је, по правилу, пратилац немирне савести, па крећу разна учитавања, брањења ( а напада нигде), затим, спочитавања итд. Види прика, да ти рекнем по српски, јебе се мени ако ћеш ти и Марсовац бити, али немој захтевати од мене да зажмурим пред чињенцом да онда ниси Србин, иако би ти волео неком чудном алхемијом бити и једно и друго. Не бих те прогонио ни да си Лилипутанац премда неке моралне ликове са том одредницом не марим. Ја сам православац и страно ми је да било ког прогоним, али нам је, такође, иманентно да кажемо истину без обзира да ли те боли или не. Ти се ниси осврнуо уопште на мој коментар осим оптужбе да те прогоним (глупост). Цитирање Ђ.Б., као да је па он неки морални репер, не помаже твом случају или доказивању да је твоја поставка исправна.

        Ја имам 40 година тако да нисам могао бити никакав партијски секретар ком-партије или томе слично, моја породица је била јака, јака средња класа и имам, по твојим мерилима, много више за чим да жалим…, кад бих само стомаком размишљао. На срећу, иако волим да поједем прасенце и остале ђаконије, апсолутно ми је небитно то што се “лепо живело“, јер док је неко лепо живео масе других нису, али просечног “Србина“ заболе шта се другима дешавало, јер је “он лепо живео“. Други могу да поцркају, кога заболе.

        Да закључим, овде се води борба око система вредности, твог – да лепо живиш, па ћеш због тог лепог живота прогутати разна срања (класичан потрошачки став) и мог – да Србија буде земља српска заснована на православном начину размишљања (предуго је да ти објашњавам шта је то, гуглај мало). У твом свету јачи једе слабијег, у мом јачи служи слабијег. Нема ту прогањања, иако неко воли да буде жртва пошто-пото. 🙂

        Sviđa mi se

  6. Prevrat,bolje vas našao.Hvala na razumevanju.Voleo bih kad bi bilo više ljudi u našoj današnjici koji bi mislili na Srbiju a ne na sebe,koji nisu „Srbi sa atestom“ (kako je ovo dobro rečeno ,toliko da mi je čast s takvim misliocima komunicirati,jer od njih uvek imam šta da naučim bez obzira šta mislio o sebi).Još jednom pozdrav ekipi.

    Sviđa mi se

  7. „Да Србија буде земља Српска заснована на православном начину размишљања“. Деееејо, Дееејо ЦАРЕ!!!! Хахахахахха. Дакле шта је то земља Српска заснована на православном начину размишљања?
    Одговор: Прогуглајте.
    Да закључим, то је земља у којој сваки становник има компијутер и има оптички кабл и брзи интернет.
    Цар, Деја је апсолутни цар.

    Sviđa mi se

  8. Шалу на страну (а можда и не). Србија која је земља Српска значи да у Србији само Срби имају право да одлучују о Србији. Знач не мањине, не стране компаније и остали, већ само Срби. Ово је због тога што оно што Деки сматра правим Србином, је толико савршено и толико испуњено разумевањем и љубављу да није у стању да начини грешку. Стога је једино исправно да влада над Србијом. То значи православни начин размишљања. Безгрешност. Дакле, православни Србин је безгрешан Србин и он као такав најбоље води земљу Србију. Ово не значи никакво етничко чишћење (барем не одмах) већ значи да сви други могу да живе у Србији како год пожеле, али само ако је то у складу са постулатима православне Србске државе. А то значи да Србин мора да се пита за све, што је и нормално јер он све зна и све разуме и увек доноси исправне одлуке (као рецимо Велирмирович,Дожич и Џастин али не Бибер). Исправност одлука које православни Србин доноси, потичу од Бога самога и од поштовања традиције светих отаца (нарочито Џастина) што значи да пошто се љуби истина, свака ствар се ради исто без обзира на проток времна. Дакле, исти је одговор 1389,1789,1889,1999,2009,3009 и 500009. Јер истина је једна једина и не промењива. Они немају потребе да уче било шта јер све знају и то што знају је истина и стога су они увек у праву. И пошто сваки одговор који дају је тачан, на њиховој страни је правда и милост Божија, без обзира да ли их сатире Викинг,Турчин,Аустријанац,Усташа,Балија,Шиптар,Американац,Енглез,Рус,Еуропејац,Еским,Марсовац или џиновска бубашваба. Они у гроб одлазе као праведници и то је једино што је битно. Срећно је то друштво, нека му је вечна памјат.

    Sviđa mi se

    • Рекох ја, “шешир“, да ти то не разумеш, па онда на самом старту одвалиш “То значи православни начин размишљања. Безгрешност. “. Не може човек бити безгрешан када је потомак “пале природе“, то би ваљда требао знати, јер је азбука православља. Зато сваки закључак из тога што си одвалио је безвредан, а и, рекао бих, безобразан, јер оптужујеш некога за будући злочин самим тим што жели државу на другим постулатима “Ово не значи никакво етничко чишћење (барем не одмах)…“. Ко је говорио о прогањању било кога? Да ли је прогањање Адема Љајића то што му Михајловић не да да игра за репрезентацију зато што неће да пева химну сопствене земље? Па за који мој тај Љајић вреди овој земљи када би је сутра растурао да може? Не бих га ја прогањао, у физичком смислу, узео бих му пасош, па нека игра за кога год хоће. И тако са сваким ко хоће да пиша по овој земљи звао се Бошњак, Маџар, Шиптар, итд. Ово је српска земља, да су ти малопрепоменути за њу искрварили колико Срби (част појединцима), а не што су је рушили кад год су могли, онда би имали право за себе тражити погодности. То што су мањина говори само да треба да се прилагоде већини, а не обрнуто како нам саветују западни душебрижници. Скоро је Путин имао шта да каже о мањинама, слажем се у зарез са њим. Јошу Немањиној Србији си могао исповедати веру коју си хтео, али ниси могао пљувати по православној, још мање преводити Србе у нешто друго, за то је мач радио, али добро, Немања је знао како се води држава и није имао ове осећајне данас поред себе.

      Sviđa mi se

      • Ма разумем Дејане, али ти не разумеш да тај твој принцип не ради. Као што сам рекао раније, то што критикујем Двери и ПатриЈотски блок не значи да мислим мулти култи, урбан турбан прогресив транце и остало. И те како сам свестан намера (лоших) у окружењу као и кретања на глобалној сцени и видим шта се дешава и где води. Једноставно сматрам да ПатриЈотски покрет није у стању да одбрани Србију јер му недостаје знање и вештина пре свега па онда све остало.

        Sviđa mi se

  9. Е сад озбиљно.
    Практично оно шта је замишљено под овом флоскулом, није ништа друго до копија империјалних пракси европе у времену настанка нација (17 век). Дакле ради се о Убер Алес принципу који касни три века. Идеја је да се створи база у коју нико неће да сумња и та база треба да буде основа за идентитет будућег Србина. Како идеологија то није успела, враћа се религији и концепту мистичног права (тако је од Бога) у које се не сумња и које се без поговора извршава.
    Да скратим и бићу потпуно бруталан. Национална држава се ствара на само један начин а то је етничко чишћење. Патриоте немају муда да јавно признају и ако знају да је то тако и онда увлаче то у флоскуле о конзервативизму и традицији. Сама Европа и окружење је успешно спровело исти принцип, само завијен у причу о нужној одбрани и ослобођењу и сада то слави што патриоте страшно нервира. Они питају Европу како то да је њима то дозвољено а нама не? Европа, такође заснована на истом принципу, даје им увијен лажан одговор који патриоте одмах препознају као лажан и то их још више нервира. Разлог зашто је то дозвољено другима а нама не је апсолутно очигледан, јер други сматрају да ми не треба да постојимо само и то је безобразно рећи па се и то увија у некакве флоскуле што тера да патриоте попизде и да ломе све по кући.

    Ето то ти је то. Ја лично нисам за етничко чишћење али нисам ни за то да ме етнички почисте.

    Sviđa mi se

  10. Dejane,žao mi je što ću ovu temu s tobom ja završiti.Nisam se ovome od tebe nadao.Samo ću kratko istaći par tvojih.ma vaših ne tvojih,kao što su :
    – а напада нигде (napad vam je duševna hrana – MI NEZNAMO DA RADIMO AL ZNAMO DA SE BIJEMO – to mi je od nekud poznato))
    – да зажмурим пред чињенцом да онда ниси Србин (nemoj da žmuriš života ti.Kad takvi zažmure mnogi najebu u magli.Video sam takve na delu)
    – моја породица је била јака, јака средња класа и имам, по твојим мерилима, много више за чим да жалим…(sećam se takvih iz jake srednje klase u to vreme i pamtim ih kako su se od tada do sada više puta prestrojili pa su danas iz jake srednje klase postali zaslužna elita)
    – али просечног ”Србина” заболе шта се другима дешавало (a kako to danas žive ti Srbi koji nisu izrazito pravoslavno nastrojeni i koji eto nisu navikli pravoslavnom popu,koji vozi zadnji model BMW-a,da ljube i ruku i dupe.Viđam ih u buljucima po kontejnerima,viđam ih u redovima za bajat hleb,viđam ih sa porcijama ispred kombija Crvenog krsta,viđam ih kako se u redovima bacaju sa brankovog mosta i solitera sagrađenih u Jugoslaviji,viđam ih kako mesecima rade prevareni bez plate,viđam ih kako ne mogu ni sa sedamdeset da odu u penziju,viđam ih kako beže iz Srbije glavom bez obzira shvatajući da nisu očišćeni pravoslavci,viđam ih kako umiru ćutke jer nemaju kome više šta da kažu)
    – У твом свету јачи једе слабијег, у мом јачи служи слабијег. (nešto si Srbine pobrkao lončiće i to je to što ti celo vreme objašnjavam,suviše si rano odleteo u nebo tako da si mnogo propustio ovde na zemlji,a pričati dalje s tobom koji neznaš šta se ovde u tvojoj I MOJOJ SRBIJI dešava je kao mlatiti praznu slamu.Zato ja ne bih više s tobom otom.Kad se vratiš i prizemljiš možermo opet bez vređanja zapodenuti priču (ne kavgu Srbine,priču).

    Sviđa mi se

    • Ех, сад, не може то тако – ја ћу завршити – завршавај колико год хоћеш, али после моје реплике. 🙂

      Елем, вадиш тезе из мог коментара поприлично осакаћене и не нудиш бар контрааргумент ако не чињеницу, већ тврдиш да напада има, јер нам је “душевна храна“. Морам признати да сам се најежио на овакву елоквенцију. Причаш о мени и мојој породици (ја их поменух тако да имаш право), али ништа не знаш о мени, али знаш ти “такве“. Мој отац је целог века био обућар, није се престројавао нигде, осим што је променио један локал за 40 година рада. Као ситан занатлија је имао толико посла да је био јака средња класа по тадашњим мерилима и ја те молим да не млатиш, јер је смешно.

      Кажеш “данас их виђаш у буљуцима…“ итд., па кад сам ја рекао да је данас добро? Дакле, Југа је одлична зато што је данас лоше? Неће бити, нити је у тој Југи било тако дивно као што воли да се представи, имала је својевремено Ева Рас пар “амандмана“ на ту лепоту од државе. Наравно, Југа је после `45. имала пола века мира у веку растућег стандарда, побољшања свих видова живота, а Србија је у последњих 20 година имала санкције, ратове и робовласнички капитализам. Хоћу рећи, ни мера није иста. Али, не говоримо ми овде о економији, већ о систему вредности; ти си потрошач и твоје размишљање је само у том смеру – за добру плату и стандард неће ти сметати ни хомосексуална идеологија којом се трују наша деца, ни закони о правима детета, ни замирање наше културе док се протежира туђинска итд. Ти, просто, не разумеш ову моју реченицу “У твом свету јачи једе слабијег, у мом јачи служи слабијег. “, па је критикујеш на инфантилан начин, а и не можеш да је разумеш, јер си продукт комунизма где је материја изнад духа, где је стомак битнији од главе, а конформизам од савести. Такав потрошач је, по правилу, изгубљена душа, па он у својој ирационалисти може бити и Југословен и Србин; и верник, али прасенце за Светог Николу, иако сваки спада у Божићни пост, јер, Боже мој, какве то везе има; и човек који тражи поштену власт, али само док он не добије прилику да омасти брке (мени је лично спочитавано да сам будала што се бавим политиком кад немам користи) итд. итд. Зато се ти мене “плашиш“, јер не разумеш, а ја твој свет савршено добро разумем и гадим га се без обзира што не сумњам да си исправан човек, али као “њихов“ (потрошач) можеш бити добар и исправан колико год, играш у њиховом систему и то је то. Свако добро.

      Sviđa mi se

  11. Аман, доста више.
    Четници су побеђени ’44, комуњаре ’91. Доста.
    Да ли је потрошач или аскета, кога је брига ? Гледамо завршне потезе расапа.
    Трагам за било чиме што је НЗС свих на овој земљишној просторији која тек треба да постане држава. Била је држава, били су људи, овакви, онакви, а људи. Да лисе осећаш боље када опљунеш по „потрошачу“ или „Џастину“, човече… Иза угла те чека ропство. Недостатак срца је крупан проблем. Ама ни не грешимо од воље, него некако из досаде, млако.

    Sviđa mi se

    • Аман заман, Верољубе : ) комуњаре нису побеђене `91. Држе, не тако чврсто као `91. али држе…

      Sviđa mi se

      • Може бити да ја не сагледавам стварност на прави начин. Османлије јесу отишле, а и комуњаре. Остали су само лопови. Лопов је лопов било како да се обојио. Причам о новом начину око ког би требали да се окупимо. Овако до судњега дана можемо и велико ништа. Од силне свађе како смо дошли до ове рупе и упали у њу, скоро да смо и заборавили да смо у јами.

        Sviđa mi se

    • Којег угла? Па, ми смо већ у ропству само нам то још нису рекли нити ће. Закон о раду, овакав какав јесте, не поштује огромна већина приватних фирми, а скоро су најављивали да ће се и такав мењати да би “послодавац могао лакше отпустити радника“, а затим у истој линији додају, не би ли се лакше прогутало, и да би “могао лакше запослити“ (јес, како да не).

      У мојој критици “потрошач“ је део система вредности и ја га као таквог критикујем, али и на личној основи. Шта то значи? То значи да не можеш мењати свет око себе, а не желиш себе да промениш ни за јоту. Ајд да поновим – ако желиш да свет око тебе буде боље место мораш и ти бити бољи човек. То, опет, значи, да не слиниш на сваки бољи ауто који изађе у продају, да не падаш у депресију зато што ниси отишао на море, да не пиздиш што немаш ципеле од 100 еура и да не мислиш само на иће и пиће. Да не критикујеш оне које улазе преко реда у Дом здравља, а кад ти нађеш везу онда то и није тако страшно, је л’. Да не гледаш човека који ради поштено свој посао као будалу него као пример својој деци. Опозитно од тога (ситних ствари), да не пљујеш по Крајишницима који су се “снашли“ деведесетих, јер она сиротиња која је и дан данас по колективним центрима је огромна већина која се није, је л’, “снашла“. Да не гледаш мирно како ти на живо чупају Косово, а ти ни да бекнеш, јер – јбг – сутра се мора на посао, није се отплатио кредит за море од прошле године.

      Зато “потрошачу“, јеби се, ниси ништа боље ни заслужио, јер ниси ништа бољи од оних који те раде као мајмуна.

      П.С. Псовка није намењена Вама лично 🙂

      Sviđa mi se

      • Нисам ни мислио да је мени лично намењено. Иначе сагласан. Шта ја јесам мислио ?
        ХАЈДЕ ДА СЕ ПОКРЕНЕМО ! Милиметар по милиметар до победе, јер изгубити не смемо. Никако.

        Sviđa mi se

  12. Нису Верољубе, нису Османлије отишле.Ено их у Санџаку,Прешевској долини и на Косову. А ено их и у језику, аман заман,џезва и чесма

    Sviđa mi se

  13. Нису Шиптари,Балије, Мађари и Хрвати никакве мањине. Шиптари и Балије јесу муслимани, грађани Османског царства дакле Османлије. Хрвати и Мађари јесу грађани Аустро Угарске монархије. Дакле то нису мањине већ наши бивши господари.

    Sviđa mi se

  14. Као такви они никада не могу прихватити Србију као своју земљу нити Србе као доминантне јер они нас схватају као слуге и робље, дакле као некога ко је испод њих и који ту треба и да остане.Они наше постојање схватају као аномалију која треба да се исправи то јест да се ми вратимо под њих, било у форми роба или леша.

    Sviđa mi se

    • Поштовање Вама, али остатке не желим да третирам као своје господаре. Тиме бих негирао огромне жртве које смо као народ положили. Ако Вама они нису мањине то мене не обавезује. Знам ко сам и одакле. А када знаш да ти се готово сваки планински врх зове Црни врх, а нема округа да нема село које има у називу реч зло или црно или стража или ров, онда знаш где си и шта ти је чинити.
      Надам се да Ваш не подразумева немогућност отпора и одсудне борбе у сваком виду.

      Sviđa mi se

      • Наравно да подразумева, али тек када спознаш противника више него што он спозна себе. Примери романтичарског јуриша хорде, не доносе решење.

        Sviđa mi se

  15. Мислим да тако нешто нисам ни предложио. Говорим о темељној припреми и дуготрајним радовима. Сваке врсте.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s