Милан Миленковић: Нација и идеологија

Слика 

Нема те идеологије, на ма ком се делу политичког спектра налазила, која не разара национализам и, с њим, патриотизам. Код наших историчара се уобичајило, иако је марксизам мртав већ преко тридесет година, марксистичко тумачење појма нације, као творевине грађанског друштва, односно капиталистичког облика продукције. Нација, а с њом и национализам, према тумачењу историчара су, стога, продукт грађанских политичких система, те их, према овом тумачењу, није било пре буржоаских револуција.

Пре тих револуција, кажу теоретичари, нису постојале нације, него народи. Иако сам политиколог и увиђам сложене нијансе између сродних појмова, признајем да ми је разликовање народа од нације остало неразумљиво. Већ само установљавање националног осећања у односу на начин продукције је сумњиво и буквална веза слабо да се може установити. Мислим да је модел размишљања некритички пренет са Запада, где су буржоаске револуције од гомиле зависних сељака створиле политичку количину, која је, први пут у историји, почела себе да препознаје у националном кључу.

Дојучерашњи кметови су, преко ноћи, после распада сталешког друштва, постајали Французи, Холанђани, или Данци. Пре тога су били кметови и то им је била и нација, и државно-правна одредница. Код нас је историја текла другачије. Срби су имали релативно либералан Средњи век; нису били принудни закупци властелинског имања, као што су то били сељаци на Западу, већ власници поседа и порески обвезници.

Баш зато се осећање нације, код Срба, јавило далеко пре, него на Западу. Национално осећање и самопрепознавање једног народа почива, дакле, на слободи и поседу, а не на друштвено-економској формацији. Исто тако је, истина опет са Запада, примећено да органски (а не вештачки) настале нације у средишту самопрепознавања и осећања етничке посебности имају мит. Мислим да је ово чињеница од највеће важности, јер се може лако установити веза између националног мита и органске нације (пример су, поред нас, и Германи, са својим нибелуншким митовима, Енглези са митом о краљу Артуру, или Шпанци, са митом о Сиду), као и између одсуства мита и вештачке нације.

Да не идем даље; народи око нас, попут Хрвата, или Бошњака, немају свој мит и јесу анорганске, вештачки створене нације. О Црногорцима да не причам: док је деловао Косовски мит, били су Срби; кад је дејство престало, постали су неорганска нација. Није ми, наравно, циљ да овде излажем теорију нације, већ да покажем везу између нације и идеологије, али је био потребан овај увод.

Победом грађанских политичких система, а мислим да се у Србији то десило негде од 1903., идеологије су почеле да потискују национално осећање. Фрагментарно се то дешавало и у другој половини 19-тог века, али се сељачка Србија, у целини узев, одупирала погубној чари идеологија. Од победе крупног капитала (Обреновићи га нису трпели, већ су били заштитници оног ситног, док су своје „тајкуне“ упорно празнили, терајући их да дижу задужбине и финансирају јавне радове), почиње погубно странчарење код Срба и идеолошка искључивост.

Свака партија има своје виђење националног питања и губи се оно опште, спонтано израсло осећање припадништва нацији, које је имао сваки српски сељак. Сада се националиста и патриота може бити само на начин и методима које одреди партија. То важи и за леве, и за десне. Идеологије су почеле да разједају српство. Између два рата је странчарење узело толико маха, да је више српских странака улазило у коалиције са хрватским и словеначким странкама, наносећи огромну штету националним интересима Срба. То је била, што се заборавља, често и намерно, прва велика борба против српског национализма од стране самих Срба.

Са доласком комуниста на власт, у овом погледу се није променило ништа битно-нација је наставила да буде подређена идеологији. Док си, пре рата, морао да будеш прво радикал, или демократа, па тек онда Србин, после рата си прво морао да будеш комуниста, па онда све друго. Ништа се није променило до наших дана и зато нам Нушићеве комедије и Домановићеве сатире изгледају тако свеже, као да су јутрос написане.

Да се нешто променило, нама би оне биле неразумљиве. Наши идеолошки таоци, и данас, национализам виде само кроз призму сопствене идеологије и идеолошког тумачења, чак монопола на тумачење националног интереса.

Острашћени левичари и десничари наше епохе потпуно заборављају да је српство старије од идеологија и да ће их надживети. Чак се и вера тумачи у идеолошком кључу православље=српство. Да је то тачно, онда бисмо своје постојање, као народа, морали да озиционирамо у Десети век, јер смо тад постали православци. Да чудо буде веће, баш ти, који изједначавају веру и нацију, инсистирају да су Срби само деценију-две млађи од амебе и уопште не виде ову контроверзу у својој теорији. Кад им се скрене пажња на то, контроверза се разрешава тако што се онај ко је приметио, прогласи за усташу, свињу и геја. Решен проблем! Или смо стар народ, што подразумева да је народ старији од хришћанства, или смо народ постали тек покрстивши се. Не може и једно, и друго.

Ако ме памћење не вара, имали смо и неколико српских држава и пре примања православља, па их се (с правом) не одричемо. А државе не праве племена, него народи. Данас се атест да ли си Србин не издаје нигде другде, до ли у партијама и покретима. Они знају ко је шта и да ли је нешто. Ординарна глупост. Само чекам кад ће почети да издају сертификате. Прави новосрпски новонационалиста резонује на овај начин: ко није крштен по православном обреду и ко не пише ћирилицом, Србин није!

По тој, иначе вулгарној методологији, први не би прошао Стефан Немања, утемељивач српске државности и отац нације, јер је крштен по католичком обреду и писао је глагољицом. У Двери га, вала, не би учланили, а у Образ још мање. Они сви Владислави и Радослави, пре Немање, не би прошли јер нису били православци, па би им приправнички стаж у националистичким партијама потрајао. Да вас подсетим: Нушић није био Србин, а био је велики српски националиста, а његов син, Страхиња, погинуо је као српски добровољац 1915-те. Павле Јуришић Штурм је био Прус и протестант. Мустафа Голубић је био српски национални фанатик и солунски добровољац. Меша Селимовић је био муслиманске вероисповести, као и Скендер Куленовић. Лаза Пачу, велики српски министар финансија је био Цинцар.

Има још много великих српских патриота који се не уклапају у шему православље-ћирилица-крвна веза, тако да би им, да се патриЈоти питају, прилазак њиховим просторијама био забрањен на мање од 100 метара. Извитопереност такве логике се најбоље види по томе што би сваки крштени Бугарин, који пише ћирилицом, био већи српски патриота, него Павле Јуришић, или Нушић. Али, дођавола са чињеницама кад је идеологија у питању!

Ми једини знамо шта је исправно, ми издајемо сертификат! И немојте да нам постављате чврсте критеријуме, јер хоћемо да будемо слободни да у сваком поједином случају применимо различит принцип! Мени се, а свакако по патриотизму не могу да се мерим са интернет патриотама, чини да нација јесте заједница идеје, а не крви, вере и писма; проосећани мит и култ, а не крвна веза. Дајте ми Кинеза од три године и направићу га српским националистом; дајте Чеди Јовановићу српче од три године, направиће га еуропејцем. Нема ни једног аргумента у прилог томе да је Србин-атеиста мањи љубитељ српства од Србина-верника; таква мисао је идеолошког порекла.

Онај ко пише латиницом не би погинуо за Србију, а они који пишу, једва чекају? Нација је, да завршим, нешто што је старије од идеологије и важније од ње. Идеолошко силовање нације и националног питања је до те мере погубно и штетно за национане интересе, да се не може довољно нагласити. Идеологије подразумевају сталну диференцијацију унутар српства, стални лов на вештице и јурење јеретика, при чему инквизитор може да буде сваки дроња који је прочитао два поглавља из Библије и три мисли Николаја Велимировића. Онај ко је заиста био и јесте тврд у вери и националном осећању, никад неће судити другоме, нити издавати сертификате ко је Србин, а ко није; идеја да се сертификати издају је еминентно скоројевићска.

Левичари уносе додатну забуну, јер бркају национално и социјално, све у име идеологије, коју разумеју једнако плитко, као и радикални десничари. „Леви“, дакле,виде нацију као додатак производним средствима и односима, што је обична будалаштина. Голим оком се види да нација надживљава разне продукционе односе и да није кратко спојена са њима. Исто тако, левица је покровитељ свих грађанских слобода и промотер једнакости, дакле екстремно апстрактних и неорганских будалаштина. Људи нити су једнаки, нити су слободни, а није ни свака слобода за свакога. Што више инсистирате на утварним и апстрактним појмовима у теорији, сигурније је да ћете се укакити у пракси. Плафон људског друштва није једнакост, јер је она чиста ментална конструкција, већ хумана различитост, која би се дала у пракси остварити.

И левичари, и десничари, у међусобном лову, не примећују да их све скупа газе либерали и космополити. Модерно турчење се данас зове: позападњачавање, а опет, нико га не примећује, јер и даље побеђујемо једни друге на Неретви и Сутјесци, док либерали пустоше Србију. И, на крају: увек будите опрезни према екстремним гледиштима, ма откуд долазила. Добра полиција, како нас учи пуковник Гестапоа, Штајнбрехер, не јури екстремисте, него их производи, да би их лакше контролисала. Ништа ново од капом небеском…

http://www.vaseljenska.com/misljenja/nacija-i-ideologija/

Advertisements

28 mišljenja na „Милан Миленковић: Нација и идеологија

  1. Куј би рек’о да ћу са овим ликом да се сложим :). Осим пар ствари текст је више него добар и тачан што је важније. Посебно сам одушевљен проналажењем нулте тачке српске пропасти, а то је увођење страначког западног система. Око ћирилице мислим да греши, иако је тачно да има лудака код којих одмах падаш на скали српској уколико пишеш другачије, али мислим да аутор погрешно таргетира проблем. Дакле, нису ти лудаци проблем, већ они који наше писмо, а то је ћирилица ваљда ћемо се сложити – које је уставна категорија, је л’ – маргинализују и спремили му лагано одумирање. То је суштина проблема, а не “мерење паткице“ ко је већи Србин, да ли пише овако или онако. Неговањем сопственог писма сигурно не чиниш лоше, већ добро сопсвеној и историји и култури, то је бар јасно.

    Аутор греши и када негира да је православље битно утицало на креирање српске државе, јер “било је држава и пре тога“. Па, неће баш бити осим уколико државом не сматрамо, по тадашњим аршинима, неког владара који је само то и ништа више. Свети Сава је православљем ударио темеље српске државе и баш српске нације као такве, то је нераскидиво повезано. Да ли је данас то битно за стварање државе, односно, да ли се и без тога може створити држава? Може, али тада је то била симбиоза од врло великог значаја за стварање нације, односно, кохезиони фактор који је одређивао и ко си и шта си.

    Све у свему, јака четворка за текст.

    Sviđa mi se

  2. Sveti Sava je učvrstio pravoslavlje međ Srbima, ali Srbi su i pre toga već bili pokršteni, dakle hriščani. On je samo konačno prelomio šta će biti zvanična državna religija pošto smo pre toga bili na „klackalici“. Međutim i posle njega je vekovima ostalo dosta Srba katolika u primorju. Može neko da kaže šta hoće, ali su se ti ljudi de facto tako izjašnjavali.
    Pričao mi ortak inače istoričar, profa na FF na srednjem veku, anegdotu negde iz druge polovine 14. veka. Poslao Vatikan Kotoranima novog biskupa (na silu, ovi svog starog voleli) a Kotorani ni da čuju. Ovi papski izaslanici se uzjogunili, šta sad, vi se suprotsavljate volji samog Pape, božeg zastupnika itd.
    A ovi mu odgovorili, mi imamo našeg Papu i naš Papa se zove Uroš i njegova je volja da naš biskup ostane. A ljudi bili katolici. (prim. radi se Urošu Nemanjiću, Dušanovom sinu, koji je jedno vreme bio gospodar Zete i Primorja)
    Pa čak da je Sava prelomio i na drugu stranu, Srba i srpske države bi opet bilo (kao što ihe je bilo pre toga) doduše sa bitno izmenjenim osnovnim identitetom. Naravno, ja ne kažem da je pravoslavlje nebitni deo našeg identiteta, čak je meni taj deo i drag, ali svoditi Srbe samo na pravoslavce do isključivosti je rđava rabota.

    Inače, ovog puta namerno pišem latinicom.
    Smatram da je veći greh napisati srpski nepismeno:
    „мислим да аутор погрешно таргетира проблем.“

    Umesto srpski pravoslavano:
    „мислим да аутор погрешно циља проблем.“

    Nego što je greh pisati „mrskom“ latinicom.

    Sviđa mi se

    • On je samo konačno prelomio šta će biti zvanična državna religija pošto smo pre toga bili na “klackalici”

      То “само“ нас је одредило, па како год Ви то схватили. Ја нигде нисам трдио да се треба, или је требало, одрећи Срба католика, муслимана итд., већ сам се успротивио тврдњи да је православље мал’не небитно за стварање нашег народа као таквог.

      Pa čak da je Sava prelomio i na drugu stranu, Srba i srpske države bi opet bilo (kao što ihe je bilo pre toga) doduše sa bitno izmenjenim osnovnim identitetom.

      Не “битно измењеним“, већ апсолутно измењеним идентитетом. Није то мало, јер не може римокатоличка јерес бити исто ( само мало другачије) са једином Саборном Апостолском Католичанском Црквом. Ако не увиђате разлику између те две ствари, онда је залуд о томе расправљати.

      То што “намерно пишете латиницом“ не чините мени никакав проблем, можете писати и клинастим писмом, баш ме брига, али шта је писмено или не морате пажљивије да оцењујете да не бите испадали смешни. Ако сте Ви онај Врабац са Стандарда, онда разумем анимозитет 🙂

      Sviđa mi se

      • Не нисам тај, већ сам то овде Драгославу објашњавао.
        Ја јесам раније под тим псеудонимом пар пута коментарисао, али то је било одавно, задњи пут на текст извесног Таковца о „грму“ односно церу, храсту и његовој симболици код Срба (у родном селом мог деде има један такав вишевековни, који им је служио некада као црква, па сам испричао како су мог прадеду када су га донели са Колубаре прво испод њега положили). Но, тој као што рекох било давно.
        Убржо након тога је неко други кренуо да коментарише под тим псеудонимом, па сам ја одустао. Не могу да кажем да ми то није засметало, нарочито пошто се са његовим коментарима не слажем, чак сам и неким људима које познајем и послао мејлове: „Еј ово нисам ја !!!“.
        Како год, после тога сам и одустао од коментарисања на НС, мислим да сам можда још једном коментарисао под пуним именом и презименом – Борис Јанковић (онај ме баш изнервирао).
        И тако све до пре пар месеци када сам два пута коментарисао као „“, наиме то ми је назив блога, који је у почетку требало да се бави алпинизмом (отуда назив), а после се претворио у све и свашта, а и углавном је запуштен.

        Дакле, толико о идентитету.
        По питању анимозитета, не бих баш то тако назвао, више сам инспровоциран распаравом која се води пар страница ниже о „гејовима“. Наиме ја бих се апсолутно сложио са брм-ом:

        „u međuvremenu – da ste toliko enerrgije kanalisali na prava trudbnoica i majki kao na borbu protiv šačice gejeva – verovatno bi nešto i uradilii “

        Ако ме питате (видим да персирамо, што се мене тиче може и на „ти“ како је уобичајено на интернету) о православљу, да, мени је веома драго што сам крштен као православац (још као беба, поверовао сам много касније са неких 32-3, сада ми је 41) али то сматрам искључиво својом личном ствари, не мислим да сам био мање Србин нити мање „добар“ Србин када сам био атеиста, а то је за сада дужи период мог живота. У реду, можда јесам али само онолико колико сам био мање добар човек. То са „српством“ нема никакве везе.

        Е да, око оних „гејова“, да буде јасно шта мислим. Ево шта сам писао пар недеља пре оне чувене параде 2010 када је било „ратно стање:

        http://vrabacusteni.wordpress.com/2010/09/27/urge-to-fly/

        И да не буде да вас Дверјане само критикујем, ево шта сам писао пар дана након се тај циркус завршио (ту вас чак и мало браним 🙂 )

        http://vrabacusteni.wordpress.com/2010/10/12/sa-stitom-ili-na-njemu/

        Sviđa mi se

      • у претходном коментару сам погрешио, треба у једној реченици да стоји

        „…..И тако све до пре пар месеци када сам два пута коментарисао као “vrabac_u_steni”, наиме то ми је назив блога….“

        Sviđa mi se

      • изгледа ми опет модерисало коментар пошто има два линка у њему, па овај горе са малом исправком штрчи ко да је са неба пао.
        дакле овако је гласио (без линкова)

        Не нисам тај, већ сам то овде Драгославу објашњавао.
        Ја јесам раније под тим псеудонимом пар пута коментарисао, али то је било одавно, задњи пут на текст извесног Таковца о “грму” односно церу, храсту и његовој симболици код Срба (у родном селом мог деде има један такав вишевековни, који им је служио некада као црква, па сам испричао како су мог прадеду када су га донели са Колубаре прво испод њега положили). Но, тој као што рекох било давно.
        Убржо након тога је неко други кренуо да коментарише под тим псеудонимом, па сам ја одустао. Не могу да кажем да ми то није засметало, нарочито пошто се са његовим коментарима не слажем, чак сам и неким људима које познајем и послао мејлове: “Еј ово нисам ја !!!”.
        Како год, после тога сам и одустао од коментарисања на НС, мислим да сам можда још једном коментарисао под пуним именом и презименом – Борис Јанковић (онај ме баш изнервирао).
        И тако све до пре пар месеци када сам два пута коментарисао као “”, наиме то ми је назив блога, који је у почетку требало да се бави алпинизмом (отуда назив), а после се претворио у све и свашта, а и углавном је запуштен.

        Дакле, толико о идентитету.
        По питању анимозитета, не бих баш то тако назвао, више сам инспровоциран распаравом која се води пар страница ниже о “гејовима”. Наиме ја бих се апсолутно сложио са брм-ом:

        “u međuvremenu – da ste toliko enerrgije kanalisali na prava trudbnoica i majki kao na borbu protiv šačice gejeva – verovatno bi nešto i uradilii ”

        Ако ме питате (видим да персирамо, што се мене тиче може и на “ти” како је уобичајено на интернету) о православљу, да, мени је веома драго што сам крштен као православац (још као беба, поверовао сам много касније са неких 32-3, сада ми је 41) али то сматрам искључиво својом личном ствари, не мислим да сам био мање Србин нити мање “добар” Србин када сам био атеиста, а то је за сада дужи период мог живота. У реду, можда јесам али само онолико колико сам био мање добар човек. То са “српством” нема никакве везе.

        Е да, око оних “гејова”, да буде јасно шта мислим. Ево шта сам писао пар недеља пре оне чувене параде 2010 када је било “ратно стање:

        ОВДЕ ЈЕ БИО ПРВИ ЛИНК

        И да не буде да вас Дверјане само критикујем, ево шта сам писао пар дана након се тај циркус завршио (ту вас чак и мало браним 🙂 )

        ОВДЕ ЈЕ БИО ДРУГИ ЛИНК

        Sviđa mi se

    • Hm,hmm…pa,Tomislav Nikolic,nije samo puki pravoslavac,on je i vlasnik crkve,i Toma diploma,a sve to zajedno ne maze se na lebac,sas Savu i brez Savu..a, o Palmi taljigasu i da ne pisem..svi pisu kirilicu,svi se mole bogu, a narod zivi gore nego kod “ onih mojih“..latinicara po materi.

      Sviđa mi se

  3. Леп текст но има једна мала зачкољица. Православље и Светосавље нису исте ствари. Такође, Светосавље нема никаве везе са Светим Савом и ако носи његово име.
    Светосавље јесте кич православље, као што је и турбо фолк кич народна музика. Светосавље је настало као плод Форин Офиса после Окотобарске Револуције, са циљем да спречи ширење комунизма на Балкан. Баш негде у то време, појављују се Дожич и Велимирович, агенти Форин Офиса преобучени у мантије, установљавају „Светосавље“ као агресивно и фундаменталистичко Православље. Светосавље на тај начин, раскида везу са Православљем и преко тог раскида везу и са Русијом, на исти онај начин на који је Вук Стефановић Караџић учинио то са реформом језика. Даља активност Дожича и Велимировича била је да психолошки припреми Србе за покољ, који је почео 6 Априла. Сам Дожич, директно је учествовао у пучу 27 марта и изнео мантру којом оправдава оно што је уследило. А то је пропаст Србије и Срба.

    Sviđa mi se

    • Да ли ја примећујем зилотизам овде или ми се само чини? 🙂 Како год, оволико елементарних неистина одавно нисам прочитао на једном месту, а за ово – Даља активност Дожича и Велимировича била је да психолошки припреми Србе за покољ, који је почео 6 Априла. – немо’ се љутиш, бих те послао у затвор да могу.

      Пре затвора :), волео бих да сазнам како је то светосавље агресивно и фундаменталистичко и, оно што је најинтересантније, како је између светосавља и комунизма уопште могућ било какав спој?

      Sviđa mi se

      • „Зилотизам“?!
        Где молићу лепо? У тексту, у коментарима или у твојим коментарима 🙂 ? Оно, јес’ да су шеширџијини ставови мало „аус винкл“ у односу на нашу аналитичарску сцену али рекао бих да си ти први који му је замерио „зилотизам“.
        (http://www.pravoslavlje.rs/broj/1005/tekst/mucenicki-duh-crkve-i-nezdravi-zilotizam/print/lat)

        Sviđa mi se

      • Мислио сам на његове оптужбе за православни фундаментализам што зилотизам јесте и то ни мање ни више него једног патријарха и једног светитеља. Што је много, много је…

        Sviđa mi se

      • Дожич и Велимирович јесу били агенти Форин Офиса а то што их ти знаш као патријарха и као светитеља, је део маске коју су они носили док су били у мисији.

        Мислим да ти и остали Дворјани не схватате баш у потпуности целу размеру Српске пропасти тако да имам разумевања за ваш став. Што се тиче Дожича, да ли си можда читао или слушао његов говор 27 марта 1941 године?

        Sviđa mi se

  4. Сама суштина „Светосавља“ јесте да је оно пре свега изолационистичко и да је фундаменталистичко, то јест буквалистичко. Преко њега, етно центризам, погрешно протумачен као национализам, тежи да се затвара у себе и да одбацује сваки страни утицај, како растућег комунистичког учења тако и нацизма, два главна конкурента Енглеским интересима у Европи. На исти начин, одрађени су и Арапи након краја 2 светског рата, овај пут зарад нафтних профита. Но Срби не треба да буду љути на Енглезе, ипак они су мајстори шпијунаже и манипулације и то раде успешно још од крсташких ратова.

    Sviđa mi se

    • Са Тобом шеширџија, видим, нема шале. И мени је са тим светосављем нешто (поготово код оних који су га уздизали) нешто шкрипало.

      Ето да само кажем било ми је некако натегнуто и претјерано. И, гле чуда, сасвим некорисно за намјену (хомогенизацију ваљда) којој је требало да служи.

      Sviđa mi se

  5. Има нечег у томе. Треба отићи у прво село и питати неког сељака шта је Светосавље и колико његових земљака слави св. Саву као крсну славу, па видети да је у питању црквена пропаганда, а не органски изникао култ, или верска пракса

    Sviđa mi se

    • Култ као аутохтон постоји и постојао је, не би било толико „савиних вода“, „савиних извора“, „савиних ока“ (врела) по српским крајевима, па затим оних легенда о њему и вуковима.
      Међутим, више је паганске природе него што има везе са оним што је хришћанско у народу.

      Sviđa mi se

  6. Поред тога што је мазио вукове и хранио бамбија (кучиће,а о култу паса и осталих живуљки у Србаља у каснијим текстовима) Растко Немањић, тј Свети Сава је био пре свега-просветитељ и није без разлога школска Слава-Свети Сава. Свети Сава је узет као стуб Светосавља, просто зато јер је историјска личност, дакле није споран, противио се унијаћењу ( позадина већине обавештајних служби има тешке мистичне корене и дубоко је уроњена у езотерију, што у случају Енглеске обавештајне службе значи и анти католичку делатност), просветитељска делатност Светог Саве лако се могла повезати са „духом Просветитељства“ из 19-ог века али што је нај важније, Свети Сава је онај који је установио Српску Православну Цркву и учинио да она буде самостална, то јест независна то јест ОДВОЈЕНА од матице. Свети Сава на тај начин постаје идеалин покретачки дух на којег се товари цела конструкција која треба да испуни свој циљ у датом моменту-„ИСТОРИЈСКО НЕ“ свему новом (комунизму и фашизму). Светосавље је испунило мисију, проблем је у томе што је наставило да живи након тога и што је мутирало у нешто што прети да поједе СПЦ. Понављам, Светосавље нема никакве везе са Светим Савом нити са СПЦ, а још мање са Србима и Српством.

    Sviđa mi se

  7. Јер да има, наука и школство у Србији би били национално благо и били би уздигнути на ниво који је Свети Сава поставио. Да је жив, могу да се кладим да би сви данашњи „светосавци“ и обожаватељи Велимировича били награђени доживотним копањем у руднику.

    Sviđa mi se

    • Шеширџија с Тобом заиста нема шале али што се комунизма тиче Свети Сава нам је слабо помогао осим ако се Титоизам не узме као један модус „светосавског“ духа што и није толико далеко од памети колико изгледа.

      Мени је теза М.Беланчића о пропалој модернизацији комунистичке револуције (због пакта са племенским духом) једна од најлуциднијих и најдубљих на овоим просторима.

      Sviđa mi se

      • Тај део приче је мало компликован.
        Спој комунизма и светосавља, врши се пре свега преко хедонистичке црте и преко бескласја то јест егалитаризма. Инсистирање на егалитаризму као популистичкој матрици, пристуно је у Србији још од Првог Српског Устанка.
        Генерално ја Српску историју делим на два дела. Први је до 1850 а други до 1918 године. Половина 19 века обележена је Кримским ратом и то је тачка повлачења Царске Русије са Балкана док је 1918 година година у којој је Србија извршила чин само поништења, стварањем Југославије. Сама идеја Југославије, додуше у раној форми, имплементирана је практично још на почетку 19 века са Савићем да би се коначно формулисала, додуше званично кроз Начертаније а потом јачање „свеславенства“ баш на половини 19 века. Налазим да је фантастично ненормално да један народ који од 1804 до 1914 године, покушава да се ослободи страног утицаја који га је сатирао 500 година, за само 40 година одбаци идеју националне државе и крене у интернационалистички и а национални пројекат. Али о томе у серијалу о Косову, шестица долази за недељу две.

        Sviđa mi se

  8. За врапца

    Хајде за почетак да рашчистимо неке ствари, за тебе (видиш како сам прилагодљив 🙂 ) и за све друге – ја овде коментаришем искључиво као Дејан Косановић, а не као неко ко заступа ставове Двери пошто видим да свако мало се неко закачи на организацију.

    Друго, не бих овде о гејевима да не спамујемо тему. Ако ћемо о њима можемо испод тог текста и ради прегледности изнетих ставова и ради поштовања аутора овог текста.

    Треће, ја тебе нисам ни питао о православљу (личном), већ сам коментарисао текст и оценио оно што ми се не допада, не пледирам да сам у праву, али није коректно учитавати ми нешто што нисам рекао. Мислим и да сам око писма био јасан, нека пише ко како хоће, али нека не тврди како је свеједно да ли ће ова скоро изумрла ћирилица опстати. Како да опстане ако се не користи? Мени је важно да опстане, јер ако данас није важно ово, сутра неће бити важно оно, па се питам – а шта је онда важно?

    Sviđa mi se

    • Што се тиче ћирилице, нерадо се истиче да је то једно изузетно добро прилагођено писмо кад се пише српски. За друге језике је подеснија латиница.

      Можда једноставно људе мрзи да се пребаце на ћирилицу јер су прије тога користили латиницу суфујући и сл. А има богме и оних који су управо коментарисали на енглеском па им смор да пребаце…

      Sviđa mi se

  9. Шеширџија

    Шта је проблем са тим говором? Ја разумем ставове да нам 27. март није био потребан, да нас је то одвело у страдање, али када је Србин другачије извојевао слободу? Вала никада. Опет, да ли је то била слобода? Није, али то се тада није могло знати. Једни Срби (равногорци) су устали против окупатора, други (недићевци и добровољци) су сматрали да то није наш рат, да треба сачувати супстанцу народа, а нека велики то реше сами. Из првог угла су први у праву, из другог угла су други у праву. Но, како год, тврдити да су патријарх и Свети Николај радили свесно против свог народа је глупост прве категорије и не служи на част ни теби, а ни идејама вође кога мислим да заступаш, а кога ја изразито ценим.

    Sviđa mi se

    • Полако Деки, стрпљен спашен. Ускоро следи наставак серијала о Косову и Нафти. Одговор на твоја питања је превише дуг за коментаре тако да стрпи се за текстиће.

      Sviđa mi se

    • Мислим да они нису ни били свесни да раде против свога народа. Ове ствари није могуће имплемнтирати без дебелог позадинског рада, тако да у неку руку Дожич и Велимирович су „жртве“ обмане и једини начин на који су могли да испуне своју мисију јесте баш такав, да буду до сржи убеђени да раде праву ствар. Стога и учења која из њих произлазе носе исту црту.

      Sviđa mi se

  10. Коначно, зар заиста мисилиш да би Дожич и Велимирович пристали на ту улогу да су им Енглези рекли то исто на искрен начин, то јест на начин на који они нас виде? Да су рекли:
    “ Ми Енглези смо супер натприродни владари света, најпаметнији, најспособнији господари планете Земље. Ми смо једно што је вредно на овоме свету. Међтуим, Немци мисле да то није тако и хоће да нас нападну. Ми не можемо да им се одупремо одмах, јер су нас престигли у броју бомбардера и ловаца, треба нам време да надокнадимо разлику како би смо им се супротсавлили. Ви Срби, сте безвредна био маса која обожава пропале империје, ваше Душаново Царство, које је трајало колико и просечан животни век једног коња, Царску Русију коју смо ми разбуцали на Криму и коју успешно урнишемо од тада, уваљујући им прво Наполеона, па Турке па Јапанце који су им уништили две морнаричке флоте, чиме су Руси показали да су исто као и ви, безумна гомила биолошке масе која је добра једино да пуни гробове. Стога смо ми одлучили да успоримо Хитлера тако што ћемо га навести на вас па докле он вас буде убијао наши супер савршени радници ће произвести довољно авиона за одбрану. Пошто вас има довољно да затрпате својим телима Немце барем две три недеље, те две три недеље ће бити и те како потребне нашим фабрикама да наштанцујемо ловце за одбрану. Ви ово морате да урадите јер сте безвредни и глупи и на тај начин макар мало се искупите за то, тако што ће те својим животима сачувати животе наших људи који су једини вредни и заслужују да живе. Сећате се како смо вам помогли у првом светском рату, када смо вас превезли на крф. Знате ли ви колико је требало напора да се убеди наш адмиралитет, да прескочи паузу за чај, и организује превоз ваших војника који су умирали на обалама Албаније и колико сте проблема створили што сте се повукли баш тамо где Италија има интересе? А тек када је она далабу од Руског цара запретио повлачењем из рата због ваше војске ту смо схватили колико сте ви православни словени ненормални. Али добро је, решили смо га се са Октобарском револуцијом. Сада је прави начин да се реванширате за то, тако што ће те рећи не Хитлеру и погинути за нас. А ми ћемо вас се сећати као најкорисније стоке у нашој славној и светлој историји.Чак ћемо отворити и шампањац за вас.“

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s