Драгослав Павков: НОВА СРПСКА АРИТМЕТИКА или – сабирање уместо одузимања

Слика

Ненад +
дрп
пегепет
Љиља
Х
___________
оснивачка скупштина

 

-Треба ли се уопште окупљати?
Окупљати се треба увек, првенствено јер је људско друштво скуп појединаца које окупља (већа или мања) свест о заједничком интересу.
Када се та спознаја примени на данашњу Србију – окупљање оних који се не мире са претпоставком коју нам намећу сви режими – од Титиног до данашњег Вучићевог – да „је то тако јер тако мора“ је императив;  јер се непријатељ одавно окупио… У политичким странкама, САНУ, неким црквеним круговима, НВО финансираним од стране страних влада, итд.
Дакле, чак и ако занемаримо све друге разлоге – окупљање је неопходно као реакција на удруживање тј. окупљање оних којима одговара баш овакав однос снага у друштву: Неолиберализам који малом броју појединаца, све под маском бриге за широке народне масе омогућава да се абнормално обогати лишавајући се конкуренције (основе либерализма и тржишта) и вишка радника (тј. масовне упослености као претпоставке да појединац буде максимално независтан у односу на центре моћи), док је већина грађана (у чијем интересу се мањина кобајаги обогатила) доведена у положај најцрњег пролетаријата а да тога није ни свесна.

 -Може ли се од тога (окупљања) очекивати нека корист?
Може, ако ни због чега другог – а оно јер ће окупљање већег броја мислећих појединаца из различитих слојева друштва довести до разбијања разних табуа, заблуда као и натицања на … ражањ светих крава српске јавности.
Данас, наш медијски простор је презасићен наступима елите и тзв. „елите“. Мада једни друге крсте „патриЈотима“ или „олош-елитом“ – веже их заједничка особина: НИ ЈЕДНИ НИ ДРУГИ НЕ ПОЗНАЈУ НАРОД  КОМЕ СЕ ОБРАЋАЈУ.
 Док једни мисле да је потребно учинити само пар малих корачића (службено се одрећи Косова, уништити сопствене одбрамбене потенцијале, све могуће мањине уздићи на положај овлаштених супервизора, тј. контролора како функционише демократија у Срба и узбуњивача који дејствују на сваку појаву било чега што може да личи на неко српско дизање погледа) па се попети на грбачу ЕУ, други лобирају за повратак у средњи век када су у земљи Стефана Немање живели само богобојажљиви витезови и чедне даме које су поменутим витезовима рађале чете дичних аријеваца…
Док први не избивају са ТВ екрана и страница од државе дотираних новина, други се данашњим сународницима обраћају са елитистичких амвона званих „патриотски сајтови“, Медија центар и књиге које су обавезна лектира сваког правог Србина (само куповина је обавезна, читање – по вољи), али не као себи равним суграђанима са којима треба да се удруже како би нам свима било боље, већ као стари властелини и свештеници који су се управо тако обраћали својим себрима и отроцима.
Дакле, и једни и други имају намеру да нас превеслају (свако за своју „агенду“), искористе да би од Изногуда постали Калифи и са бившима се замене у седлу.
У чему ће просечан Србијанац (грађанин Србије) осетити разлику ако уместо Тијанића за директора РТС буде постављен Цвијановић? Ако уместо Дачића у фотељу премијера заседне Бошко? Уместо Вучића – министарства силе преузме Дана (или Вук) Драшковић?

Због тога је окупљање неопходно, да им кажемо да су сви већ виђене и испушене луле (неко мање, неко више) и да Србија више не жели да се везује за фотошопиране политичке идиоте. Да смо схватили како је по нацију погубно да било који појединац у својим рукама концентрише велику моћ, да хоћемо да се моћ пресели у институције. Није решење српског проблема у извођењу групе људи на улице, смени режима  и преокретању ствари… Био је један покрет назван „Преокрет“ састављен од преокретена, који је хтео да на власт уместо Курте доведе Мурту. Грађани су препознали намеру козметичке „поправке стања“ (тако што ће се једни одмаћи од јасала да би се примакли неки други) и преокретене послали у историју…

 Пре промене начина  управљања земљом ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МОРАЈУ ДА СХВАТЕ ДА МОЖЕ И МОРА ДРУГАЧИЈЕ!
Да су необавештени намерно,  и да се од њих организовано крију информације и о томе зашто је Исланд стварно прекинуо претприступне преговоре са ЕУ и зашто на пример Турска нема ништа против да буде „кандидат“ још тридесет година…Да је нашим елитама  непријатељ оно што им даје смисао и разлог постојања; да није непријатеља, и они би морали да нађу праве послове… На продају магле и илегалних опијата овде се до сада није плаћао порез… Имамо ли снаге да коначно опорезујемо дилере и једних и других штетних садржаја?

 -Како окупити…
Мада делује фашистички, у овој фази је стварно важнији сој него број. Имамо много примера где се на улицама Београда окупило много људи, порушило којешта, полупало пар носева и глава, извикало неке друге људе и променило – шта?
Заправо јесте се променило којешта, али када бисмо направили малу рекапитулацију последњих 20 година вишестраначја – дошли бисмо до резултата да се већина ствари променила на горе. 
Након Газиместана,  Албанци на КиМ су били испрепадани и љути али нису били јаки. У оно време смо били јачи и уз помоћ „потребне“ репресије (да би се очувао уставни поредак) могли смо међу њима да нађемо савезнике и вежемо их за себе (бенефицијама или ако вам је милије – подмићивањем). Ни тада нас не би волели, штавише – многи би нас као и данас мрзели, али би били лојални Србији макар јер им ова обезбеђује радно место и плату за издржавање породице… Шта имамо данас? Закрвављеност са обе стране… Када би се Космет сутра вратио у уставноправни оквир Р.Србије – наша елита не би знала шта да ради с њим… Једноставно – на тој територији не постоји више од 5-6 Шиптара који се сећају Боре и Рамиза, радних акција, војничких дана у ЈНА, итд

У вези са окупљањем највећи проблем није добра воља као што се неосновано тврди, већ недостатак ни начелне сагласности око најважнијих тј. кључних питања.
Шта је данас кључно?
Ако допустимо да Срби са севера Косова буду пуштени низ воду по угледу на Крајишнике успоставиће се тренд (модел се чак два пута показао као ефикасан) који ће се наставити у Рашкој области (НП санџак) и Војводини. Значи – једна етничка група, уз подршку интересних група (страних влада на пример) постепено ће радикализовати отворена питања са локалним Србима… Као „угрожена мањина“ почеће да се затварају у етничке и верске оквире, следећи корак су ненаоружане сеоске страже, затим наоружане али само личним и ловачким наоружањем (због отворених претњи насиљем Србенди које ће за своје потребе лако ангажовати сами или ће ови несвесно лећи на руду непријатеља мислећи да раде не знам шта јуначко и родољубиво), и на крају организовање јединица „цивилне заштите“ које имају војну формацију и које се у датом тренутку наоружавају илегално достављеним наоружањем и опремом како би у датом тренутку изашле на црту „српској солдатески“. А онда је готово и капитулација државе је најцелисходније решење,  обзиром на досадашња искуства. Да би се све ово предупредило, треба консултовати старог Сун Цуа који каже:

 „Најделотворнији су оно знање и стратегија који борбу чине непотребном. Добри стратези непријатељу кваре планове док су ови још у зачетку, осредњи га спречавају да склапа савезе – остали јуришају на утврђења“.

 Мада је често неопходно јуришати, то је претпоследња опција која то заправо и није,  јер се бира између две лоше завршнице: Победе уз неминовне жртве и пораза. Победа изнета на бајонетима лепо и успешно делује само уз гусле или у кафани после пола гајбе пива; након такве победе, они који су за њу изгубили неког блиског или неку материјалну вредност и након ње настављају да мрзе онога ко им је то одузео – без обзира на чињеницу да им он више није непријатељ, барем то није теоретски.  Друга лоша страна овакве победе је то што поражени има сва права света да чека прилику и освети се за пораз, наравно уз камате.
Тако смо и дошли до националне катастрофе у 20. веку, и то након два добијена светска рата.
Побеђени су чекали и дочекали прилику да нам се освете за те поразе… Они једноставно никада нису успели да  схвате да су дојучерашњи непријатељи након победоносно завршеног рата престали да их посматрају као непријатеље – већ су поступили по наређењу и примили их у фамилију као најрођеније).
Као озбиљним народима, ни Хрватима ни Словенцима, а нарочито Мађарима и Турцима – тако нешто никада не би пало на памет: Кроз целу своју историју они су до савезника долазили онако како је и нормално – нуђењем бенефита, на туђи рачун ако је икако могуће. Онај ко им је лио крв и присиљавао њих да је лију, увек им је  био оно што заправо и јесте – непријатељ који чека прилику без обзира на савезништво и заклињање на вечно пријатељство.

 Као закључак – окупљање је потребно и оно нема алтернативу, а могуће га је извршити што доказује већ сам нетипични разговор на ову тему овде, међу нама који смо све пре него истомишљеници.
Сабирање уместо одузимања треба да постане нови српски поглед на свет, а помоћ рођацима са Косова и Метохије је добар разлог. Иначе, ако већ немамо јунаштва  да им помогнемо ма када и ма ко био са друге стране барикаде  – имајмо барем довољно чојства да им то јасно и гласно саопштимо, како се не би у нас залуд уздали. 

Advertisements

6 mišljenja na „Драгослав Павков: НОВА СРПСКА АРИТМЕТИКА или – сабирање уместо одузимања

  1. U jbt šta se ovo dešava prvo Dragaš pa sad prervrat…..moraću malo sačekati da vidim šta se nudi na tržištu i oće li opet biti dva srbina tri partije

    Sviđa mi se

  2. Ми смо пукли тотално. Ово је опште лудило које већ предуго траје. Синоћ сам слушао Вељу Илића који је дробио о начину како да спасе ХРАСТ. Луд човек седи у Влади у којој нема више ни једног нормалног човека. Да којим случајем оду код психијатра сви би добили дијагнозу. А народ седи, гледи и чека да га ови “генијалци “ спасавају….као ХРАСТ…

    Sviđa mi se

    • #Шеширџија

      PERUN (kod baltijskih naroda PERKON, PERKONAS) – Bog oluje i rata, gromovnik, pokrovitelj kaste vitezova ( knezova i vojnika, na sanskrtu kšatrija). Sin Svaroga i Lade. Perun je – ljut Bog u odnosu na neprijatelje Domovine, ali je milostiv i pravedan prema prijateljima Rusije. Duh Peruna – to je duh vojnika. Ali vojnik nije onaj ko teži da ratuje radi rata. Vojnik – to je onaj ko je uvek spreman da ratuje, ako za to postoji potreba. Ako takve potrebe nema, onda se vojnik može baviti stvaralačkim radom. Duh vojnika – to je potencijal snage. Simbol Peruna je – drvo Hrast.
      ***************
      Све богове предхришћанске је лепо описао Истархов у књизи “УДАР РУСКИХ БОГОВА“

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s