Јеца и Цеца vs. One man band

Шлагворт: https://prevrat.com/2013/07/02/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B0/

Пише: Драгослав Павков

Релативно коректно сагледавање, ако изузмемо подразумевајућу а недоказану тезу о српском плану за прекрајање граница. 
А онда се аналитичарка претворила у бабу која настављајући причу о уштипцима („европи“) једноставно не може да верује како се нешто попут ЕУ може злоупотребити. Што доказује да ауторка и поред огромног искуства које је на’ватала, личног познанства са кључним играчима и огромног новца страних фондација који јој је исцурио кроз прсте – има раштеловану оптику због које није способна да анализује већ као и обично, прича о уштипцима. 

Европски пут“ је (као и све остало „у Србаља“)  и те како подложан злоупотребама. Да бих поверовао у искреност возача и кондуктера који нас по том путу возају, за почетак би они морали да престани да се мајмунишу и вређају моју интелигенцију. 
Није ли сама прича о „датуму“ манипулација и мајмунисање? Које онако беневолентно (да не кажем хрватски – доброхотно) аналитичарка за уштипке багателише, тј. на њега уопште не обраћа пажњу? 
Наравно, за све друге се подразумева да Дачи и Вучи лажу к’о керови, то је нешто што наводно – свако зна и о томе је излишно мрчити ‘артију. 
Међутим, мало сте се зајебали; обзиром на пословичну кокошију меморију Србијанаца, стално и поново треба подсећати с ким имамо посла:  „Датум“ због кога многи (укључујући и обожаватељку уштипака) превремено ејакулирају, је компромис између САД, њених европских истомишљеника и Ангеле Меркел која као ноторна тевтонска глупача задрто тражи „дела а не речи„. 

Значи – обећали сте да ћете открити ко је и зашто запалио немачку амбасаду (за америчку је боли Вестервеле, она гледа своја посла) – извршите обећање. 
Немате снимке надзорних камера? 
Па јесте ли знали да их немате када сте обећавали откривање и хапшење криваца? Имате ли оперативце у криминалистичкој полицији или би вам можда добро дошла једна финансијска инјекција ЕУ да „реформишете полицију“ (и помало се уградите)? 

Али фрау Меркел не схвата да новосрбе обећања већ генерацијама не обавезују – рећи ће неоевропљани Вучи и Дачи…  
Добро – рећи ће Анђа – ми смо мало старомодни, ми здраво волемо кад нешто обећамо, да обећање и одржимо… Кад ви нас будете примали у неку међународну организацију, онда ви прописујте правила; правила за ЕУ прописујемо ми.

Да не говоримо о имплементацији Бриселског споразума са Шиптарима коју нико у Србији и нема намеру да спроведе, већ планира (по Милошевићевом рецепту) да прихвати све што му се диктира, а онда чим изађе из јероплана – новинарима почне да „интерпретира“ шта се у споразуму „мисли“. Не шта је потписано (јер је потписана издаја) већ шта се заправо мисли… 
На пример, када у споразуму пише да ће команданта полиције именовати „Приштина“ на предлог Срба са „севера“ – то по интерпретаторима тако само формално пише… Ето, глупави шипци гњаве формалностима јер  (будући да су тек недавно сишли са Шарпланине) нису способни да скапирају суштину… А суштина је да косовски Срби сами бирају своје шерифе и ту шипци нема шта да се мешају! Каже Вучи. 

А ви поштовани читаоци на основу искуства и сопственог памћења слободно сами закључите коме би ментално здрав Европљанин просечних интелектуалних капацитета пре требало да поверује: Вучићу – који је (иако наш) до сада еволуирао од шовинисте до либерала који у очевој  кући сред Јајинаца угошћава декларисаног бузеранта, или Тачију који се последњих тридесет година држи приче „Косова репубљик“ к’о пијан плота, на њој истрајава, налази савезнике, користи их па их ликвидира, за своје (и албанске) циљеве шармира Мадлен Олбрајт, продаје заробљене Србе за резервне делове – све у свему – својим спонзорима и менторима оставља утисак бескрупулозног манијака, али коприсног савезника који има бесу и уме да је се држи  и што је најважније – са њима га вежу заједнички и сваком разумљиви интереси?

Као закључак, Европска Унија се може злоупотребити на много начина, а нарочито на овај коме данас сведочимо. 
Србијанци, људи искоришћени па одбачени, сажвакани и испљунути током фамозних „деведесетих“ данас немају воље ни за Цецу и Јецу, а камоли за Европу и Косово… Убијени у појам, људи који су некада лета проводили на радним акцијама, шампиони на такмичењима орача и Радничким спортским играма у Крагујевцу, џет-сетери из Башке воде и Пролом бање, данас су неуспешни родитељи свршених менаџера, пи-арова, кастинг-консултаната – тазе четрдесетогодишњака који се свакодневно гребу за „пет стоја за клаџу“, који шацују замрзивач – да ли би у њега ако се избаце годишње залихе грашка и бораније, могла да стану оба родитеља-пензионера у случају неке изненадне и неочекиване породичне трагедије… 
Које су на великим и скупим школама научили свему друштвено пожељном и политички коректном, осим – како пронаћи посао и осамосталити се… Након предаје самоуправљача (које су пре свих напустили сопствени идеолози) стасало је неколико генерација којима су за све невоље (како се коме навртало) као кривци означавани Ватикан, масони, морони, Тито, Коминтерна, усташе, четници, комуњаре… Сви осим нас самих.

Ту фрустрацију (не знам да ли је битно) протестантска (она која се заправо пита) Европа не разуме и не занима је да с њом ломи мозак. За њу је прошлост само прошлост, коју је добро знати како нам се не би понављала – али она се никако не сипа у трактор (осим у случају када трактор возе атестирани историчари који од тога живе). 
Из неког већини Срба непојмљивог разлога – онај ко плаћа музику безобразно захтева  да се свирају песме које се њему допадају; ако се притом допадну и нама – супер, кул, ако не – ху керс? Тај антислухиста и незналица само зато што он плаћа – захтева да се у његовој кући свира по његовим нотама?! Срам га било!
Због тога, очигледно је  неколико ствари:
Српски и србијански политичари одлично знају шта је све потребно урадити да би нас земље које о томе стварно одлучују прихватиле на свој казан (јер, овде се не ради о потреби Србије да унапреди функционисање институција и прихвати универзалне демократске тековине. Овде је реч о чистом уваљивању на грбачу, и тога су свесни како наши политичари, тако и они из ЕУ.), али то ни у сну не намеравају да ураде до децембра. 
Прво, јер су сви до једног бахати насилници и умишљене величине које би без икаквих проблема пристале да ураде ситнију хируршку интервенцију мада су се школовали за политикологе и правнике а не за лекаре…
Друго, јер чак ни они такви не могу да пређу преко заклињања да „никад, али никад нећемо признати Косово“; бирачко тело можда и сметне с ума ко је носио Младићеву слику кад је било рентабилно лизати руске гузице и пркосити ЕУ и НАТО, а ко се данас жвали са Лепом Катом по Бриселу, али сигурно неће скоро заборавити како је превеслано о Ђурђевудне 2012. Тога су и те како свесни и српски напрдњаци, па ће своју предају Косова покушати да „дозирају“ на кашичицу како би је затуцани и ошамућени Срби што лакше конзумирали. 

Предвиђам дакле, једно или два спектакуларна и звечећа хапшења Коштуничиних „сарадника“ којима ће власт импутирати кривицу за паљење Анђине амбасаде, одобравање Немачке и изборе за Скупштину. 
На њима ће „СНС као озбиљна државотворна странка која има снаге да предузима тешке и непопуларне кораке (али све за добробит Српства) у циљу очуивања европске перспективе Србије и без нарушавања њених националних интереса…“ освојити апсолутну власт.
Финансијске инјекције из ЕУ ће наставити да нам ушприцавају, ако у њима буде понеки залутали вирус у облику концесије на експлоатацију воде, никла, пловидбе Дунавом или фаворизације „европских“ инвестиција пред домаћим – Боже мој – нико није савршен, али све је у интересу европске Србије…
Негде око 2020. (годину-две горе-доле, пре горе него доле – није важно) Алек Вучи, у напону снаге и државничке мудрости, спреман да преузме место председника државе и поносно стане на бину са које ће објавити прелазак четника у партизане, пардон – улазак Србије у ЕУ, свом народу/стаду (врло вероватно да ће до тада преузети и ресор Православља) ће тронутим гласом саопштити да Србија мора да испуни  обавезу давно преузету у бриселским кулоарима – да и de iure призна независно Косово. 
На шта нико неће обратити пажњу, или ће се само малобројни који га буду слушали насмејати као да су управо чули добар виц. 

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s