Vladimir Milutinović: Peščanikove zvončice

„Kritička inteligencija“ sa Peščanika se uopšte ne bavi kritikom najvažnijih ideologija našeg vremena, nego ih naprotiv zagovara… podržava mere štednje, ćutke prelazi preko nestanka novinarstva u medijima i čuva stereotipnu sliku o kolektivnoj odgovornosti.

Image

 

 Ideološka svest, kada se suoči sa nekim oponentom, izgleda prolazi kroz tri faze. Najpre je tu ignorisanje „neodoljiva želja da se nečemu ne prizna postojanje“, onda etiketiranje „infantilni“, „malograđani“, i na kraju navodna argumentacija, ali uz masivnu upotrebu zamena teza. Četvrta faza bi bilo stvarno razumevanje šta oponent tvrdi i rasprava o tome, ali tada se već ne bi ni radilo o ideološkoj svesti. Peščanik i srodni mediji i daljene puštaju, što bi se reklo. Fazu ingnorisanja i etiketiranja prošli su odavno, a sada su usred pomenute zamene oponentskog stanovišta nekim drugim koje se može mnogo lakše kritikovati od postojećeg.

Najnoviji prikaz, između ostalih i stanovišta koja se mogu naći na Dvogledu, sastoji se od tvrdnje da se radi o „adorantima“ Vučića i Dačića, uopšte nekritičkoj inteligenciji koja bi na sve zažmurila samo da se dobije Datum, dok su sami peščanikovci, nepravedno optuženi za „mračenje“, u stvari primer kritičke inteligencije koja se odupire „svakoj vlasti“. Zgodno analitičko sredstvo u ovu priču uveo je Aleksandar Lučić preko pojma „efekta zvončice“. Navodno, „dvogledovci“, da ih tako nazovemo, veruju u bajke, posebno u bajku da će se posle dobijanja Datuma i početka pregovora sa EU, sve u Srbiji srediti samo od sebe. Lepo, lepo. Samo što nema nikakve veze sa stvarnošću i stvarnim stavovima bilo koga na Dvogledu. Gde su ti ljudi koji obožavaju Vučića i Dačića, gde je taj stav da će posle Datuma poteći med i mleko? Niko od autora na Dvogledu i drugde nije izrazio ni sličan stav, a govorilo se o mnogim drugim stvarima.

Ali, kada već imamo zgodno analitičko sredstvo, da proverimo koliko je inteligencija koja paušalno kritikuje proglase o „kraju nacionalizma“ i sama kritička. Imaju li peščanikovci svoje zvončice ili „stvari za koje se misli da postoje samo zato što ljudi veruju u njih“. Ostavimo sada po strani da u te zvončice spadaju i obožavatelji Vučića i Dačića, „infantilni malograđani“ i pređimo na ozbiljnije teme. Jedna od važnijih ideologija današnjice, ili „zvončica“ u našoj trenutnoj terminologiji, je neoliberalizam – vera da će privatizacije, mere štednje i fleksibilizacija rada dovesti do izlaska iz pustog socijalizma. Peščanikovi autori ne kritikuju ovu bajku, već su njeni gorljivi zagovornici i to zagovornici koji su još u fazi ignorisanja – na primer, Vladimir Gligorov, Dimitrije Boarov, Miša Brkić, Vuk Perišić i drugi.  Još je jedna ideološka priča zanimljiva: ona o tome da živimo u demokratskim društvima koja nemaju problem sa medijima. Nekada stalni gost Peščanika, Teofil Pančić, to je jezgrovito izrazio još u Tadićevo vreme kada je na pitanje voditelja emisije Nedjeljom u dva o medijskoj kontroli u Srbiji, odgovorio kako on ne vidi nigde tu medijsku kontrolu. Danas je moć DS u medijima kudikamo manja, ali na Peščaniku upadljivo nedostaju analize medijske scene, uticaja tajkuna, političara vlasnika medijskih agencija, kritika medijske strategije itd. Tu je  još uvek glavni problem Kurir, dok je ova strana „demokratke kontrole“, barem od originalnih autora Peščanika, netaknuta.

Treća ideološka tema lustracije je u samom jezgru nesporazuma u „Drugoj Srbiji“. Iako je svojevremeno Peščanik preneo i objavio i neke moje tekstove o toj temi, nekako mi se čini da je same autore Peščanika cela rasprava ostavila ravnodušnim. Ko bi se sad baš trudio oko kritike lustracijskog uma, kad smo na to navikli i nekako svima odgovara. Čuva tu vatru zahvaljujući kojoj čak i kad kritikujemo DS i LDP zbog ovoga ili onoga, ipak radimo za njih, jer su ovi drugi diskvalifikovani.

„Kritička inteligencija“ sa Peščanika se uopšte ne bavi kritikom najvažnijih ideologija našeg vremena, nego ih naprotiv zagovara. Da nema po kojeg prevedenog teksta Slavoja Žižeka, Adama Curtisa i drugih to bi bio jedan sajt koji podržava mere štednje, ćutke prelazi preko nestanka novinarstva u medijima i čuva stereotipnu sliku o kolektivnoj odgovornosti. A da, sajt je kritičan prema Dačiću i Vučiću, ali i to nekako zvuči kao kritika koja prvenstveno radi u korist bivših vlasti. Odnedavno je kritičan i prema Evropi, ali opet, čini se samo u svrhu sprečavanja da poene zbog početka pregovora ne pokupe „pogrešni ljudi“.

Dakle, i Peščanik ima svoje zvončice, veru u adorante, neoliberalne autore, zabranjene teme i centar u lustacijskom umu. I to nije neka zamena teza već nešto što se može potkrepiti svakom emisijom i svakim autorskim tekstom. Kada smo govorili o novoj epohi, po mom tumačenju, mislili smo uopšte na onu četvrtu fazu sa početka ovog teksta, na izlazak iz ideološke svesti i raspravu o napisanom, a ne o izmišljenom.

No, i vera u Petra pana i Zvončice se može razumeti.

http://dvogled.rs

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s