Господине провалниче, јесте ли за кафу?

 

 

Da protekle nedelje jedan cenjeni gospodin nije golim rukama udavio međeda, jedina pažnje vredna vest u Srbiji bila bi zla kob koja je ukrstila puteve Vlade Manića, heroinskog ovisnika i sitnog lopova, i Saška Bogeskog, njegovog usuda. Desilo se tako da je Manić rešio da preskoči obijanje puntića i vađenje cd-plejera i da se vrati onome što najviše voli – provalama. Jer, što bi rekle babe naše, drogoši ne biraju način. Stan Saška Bogeskog na Julinom Brdu bio je poslednji u koji će provalnik upasti – pet ubodnih rana u leđa i jedan Bajagin pobratim manje.

Pravno gledano, imamo leš i ubicu. Životno gledano – imamo ljudski talog koji preživljava tako što otima od drugih, i porodičnog čoveka koji usred noći, dok mu u drugoj prostoriji spava dete, zatiče jebote neku personu u svom stanu. Interesantno je da Saško (nejasno je zašto se zove kao žena) ne nudi provalnika kafom i ratlukom u skladu sa tradicionalnim srpskim gostoprimstvom, nego ga neutrališe nožem. Problem je što naši sudovi ponekad, doduše u izuzetnim situacijama, slede zakon, a ako ga sada budu sledili – nesrećni Saško će na robiju, kao da je ubio čoveka.

ma dobro, što je Zabela lošija od Julinog brda

Zanemarimo na trenutak patetičnu priču koju marljivo pletu tabloidi. Te Saško je veliki vernik, u pritvoru je tražio samo bibliju, te on je filantrop, jedan od ljudi koji su doveli Nika Vujčića u Beograd… koga bre bole kurac za to? Saško može da bude vernik, peder ili Minja Subota – jedina relevantna činjenica je da je Saško građanin ove jebene zemlje i da je ubio čoveka koji je u datom trenutku i okolnostima bio potencijalna pretnja za njegovu porodicu. A briga za porodicu je jedna od retkih stvari koju valjda svi, bez izuzetka, možemo da proglasimo za vrhunsku vrednost.

Nevolja je u tome što zakon ne brani tu vrednost. Da bi kao čovek ubio hulju koju zatekneš u svom stanu usred noći ti moraš da dokažeš da je napad bio stvaran – dakle ne da je provalnik bio u kući, nego da te je stvarno napao. Drugo, nužna odbrana u Srbiji podrazumeva da si napadaču naneo „najmanju moguću“ povredu – u prevodu, ajde sad ti dokaži da si morao baš da ga ubodeš pet puta, možda je bilo dovoljno jednom i možda bi on još bio živ.

Čak i da pretpostavimo da je Saško bio hladan kao špricer (a nije jer boktejebo zatiče nekog u svom stanu) – kako da proceniš da li ti provalnik predstavlja „neposrednu opasnost“ i šta to uopšte znači? Kako da znaš da nema pištolj? Kako da doziraš „najmanju moguću“ povredu? U narednim pikselima pokušaćemo da rekonstruišemo jednu provalu u kojoj uzoran domaćin, pre delanja, precizno utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za nužnu odbranu.

– Budi se, nešto šuška.

– Mkhkmm.

– Diži se bre, nešto nam šuška po dnevnoj sobi, možda je miš.

– Miš je dobio grip pa je seo u džip i prevalio put dugačak da ga pregleda doktor mačak. Evo idem…

***

– Dobro veče.

– Dobro jutro, domaćine! Znate, već je dva izjutra.

– Aha, nisam gledao na sat. A ko ste Vi?

– Provalnik.

– Da, da. Pa šta radite u mojoj dnevnoj sobi?

– Tražim dragocenosti, a nisam izbirljiv. Prihvatiću šta god imate, novac, nakit, lap-top, plazma televizor…

– A to ne držimo, znate ja volim ovaj sa katodnim cevima, lepše mi milje stoji.

– Vidim, vidim. Da li biste bili ljubazni da se vratite u krevet, Vi mene sada praktično ometate u poslu.

– Hm, pa baš i ne bih, nisam voljan da spavam dok me Vi lišavate imovine mukom stečene, a istovremeno ne znam kakvu pretnju predstavljate po fizički integritet moje porodice i moj lični. Jeste li za kafu?

– Gorču.

– Ženooo, dve gorče, izvolite sedite.

ta uđite molim vas, nemojte se mrznuti na košavi

– Zahvaljujem. Oprostite, ja sam u cipelama ušao.

– Nema veze, laminat, lako se to briše. Nego prvo da utvrdimo da li mi Vi predstavljate neposrednu i stvarnu pretnju.

– Pa kako se uzme. Recimo da sad pravim pauzu u poslu, frtalj časa, ali ako me duže budete zadržavali mogao bih da preduzmem određene korake.

– Budite ljubazni, elaborirajte.

– Pa recimo fizički bih nasrnuo na Vas.

– Neko oružje? Oprostite na tom indiskretnom pitanju, ali znate, ako me napadnete oružjem onda i ja smem da se branim oružjem, ali nipošto oružjem veće moći od Vašeg.

– Poneo sam nož, takozvani skakavac, verovatno bih njime zamahnuo ka Vašem stomaku i licu.

– Shvatam, shvatam. Pa dobro, mislite li da bi mi zakon progledao kroz prste ako se od noža branim bejzbol palicom standardne dužine koju čuvam ispod kreveta?

– Hm, možda. Doduše jeste palica veća, ali je i tupa. A i mali Vam je stan, ne biste baš mogli da se razmašete.

– Da, to je nešto na kredit, znate ono, bolje da plaćam ratu za svoje nego kiriju za tuđe. Još samo da utvrdimo granicu nužne odbrane… mislite da je dovoljno ako vas jednom mlatnem palicom po glavi?

– Ne bih znao, dosta sam izdržljiv.

– Dva puta?

– To je izvesno dovoljno, dakle nemojte više od dva puta, inače će to biti okarakterisano kao napad na mene.

– Dogovoreno. Idem ja sada u krevet, a Vi nastavite delatnost, pa ću ja onda kao da se probudim i dođem ovde sa palicom.

– Unapred se radujem susretu, pozdravite gospođu, kafa je odlična.

– Hvala, i izvinite na deranžmanu.

***

Desetine hiljada ljudi su već potpisale peticiju za oslobađanje domaćina Saška. Ne znam da li se ti, čitaoče, ložiš na internet-akcije i peticije, ja baš i ne. Ali imam osećaj da će kod Saška pritisak javnosti upaliti, da će se nešto desiti, promeniće zakon, progledaće mu kroz prste, lekarska komisija će dokazati da je bio uzbuđen i privremeno neuračunljiv – nešto će se već urediti. Najveće nade polažem u to što ne živimo u pravnoj državi nego u Srbiji gde političari podilaze javnosti i gde se stalno izvrdavaju dobri zakoni – pa mogu jednom da se izvrdaju i loši. PRAVDA ZA SAŠKA!

(Тарзанија)

Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/gospodine-provalnice-jeste-li-za-kafu/

Advertisements

13 mišljenja na „Господине провалниче, јесте ли за кафу?

  1. Нема смисла да муж сам осигурава безбедност своје жене и деце, потребан је консензус са свим грађанима.

    Иначе, сам закон не спречава примену појма нужне одбране, већ судије и тужиоци, које „тумаче“ законске одредбе нагађајућим небулозама о непостојању реалне претње, а у сврху уништења личног интегритета и одговорности.

    Sviđa mi se

  2. Слажем се да су тужиоци и судије на врху листе оних који ометају правду у Србији. Наравно, ми не можемо знати све детаље догађаја који је предмет текста, па чак ни да знамо – нисмо ни квалификовани ни овлашћени да пресуђујемо. Оно што боде очи, то је (по мом мишљењу) намерно компликовање примене Кривичног законика и спрдња са Закоником о кривичном поступку. На тај начин, тужиоци и судије се „намештају“ и препоручују центрима моћи, само што не кажу: „Гледајте нас како смо стручни и кооперативни!“ О чему ми заправо разговарамо, када је ноторан наступ председнице већа у „процесу века“, Нате – Плате, која је пред изрицање пресуде Улемеку & цо. заузевши своје место за судијским столом рекла дословно: Добар дан, ДОБИЛИ СМО ПРЕСУДУ…“

    Дакле не „донели смо…, већ „језик неће него право“ 🙂 – „ДОБИЛИ СМО…“

    Како одвратити криминалце и „криминалце у покушају“ да одустану од опасних заната попут провала, разбојништва, отмица и изнуда? Обичним поједностављењем примене одредби КЗ и ЗКП, по узору на оно што гледамо у америчким филмовима. Када неко ко размишља о могућности да за провод, дрогу или спонзорушу заради провалом, разбојништвом или отмицом нечијег детета буде суочен са реалном претњом да изгуби главу уместо да најгоре што му се може десити буде пар година пумпања мишића у неком реномираном затвору – три пута ће мерити пре него што пресече и одлучи да уђе у нечији стан у у пола три ујутро.

    Синоћ на Студију Бе Божо Прелевић је причао за случај из САД где је смртно настрадао јапански студент који није знао америчке „обичаје“. У неком граду је била нека геј парада, маскенбал или нешто слично, јебемлига, маскирани несрећник је залутао (можда је превише попио, можда је слабо познавао град…) углавном – позвонио је онако маскиран на нечија врата… Власник стана је отворио, кад је исопред себе видео маскираног незнанца, улетео је назад у стан, зграбио неко оружје и убио несрећника. Сам је позвао полицију, направили су увиђај, њега одвезли у станицу да да изјаву, саслушали све који би о догађају могли да дају корисну информацију, а ујутро га је судија уз кауцију пустио да се брани са слободе. Треба ли помињати да је убица ослобођен? Све је завршено као несрећан случај, последица неспоразума – што заправи и јесте.
    За разлику од америчких, наше судије се олако фрљају са притворима, нарочито ако је реч о некој „тикви без корена“, не размишљајући о томе шта ако се осумњичени за убиство у прекорачењу нужне одбране нађе у истражном затвору са неким ортаком убијеног наркомана? А нарочито не размишљајући о одштети коју ће држава платити ако се испостави да је човек невин. Заправо, о томе они и те како размишљају, али по правилу погрешно: Да држава не би морала да плаћа одштету, обично човеку напакују кривицу а онда га осуде тачно на онолико колико је „лежао“ у истрази.
    Што благотворно делује на осећај правне сигурности поносних Србијанаца, и што је још један разлог због чега свако паметан тежи да се одавде одсели.

    Sviđa mi se

  3. Каква црна одштета.

    Срећник који буде привилегован да га такви „правници“ не сможде, у таквој ситуацији може бити искључиво на начин правно сумњив. Имате случај Лаушевића који се из сличне ситуације извукао класичном протекцијом – гротескних размера – док су хиљаде других невољника завршили на робији јер су се дрзнули да се бране.

    Хаг је најобичнији шлаг на торти целокупног српског правосудног система. Да, није лапсус, Хашки трибунал и српска судска власт су интегрални део истог правосуђа, којем је циљ убијање личности и њене аутономије.

    Sviđa mi se

  4. treba prvo da se dogovorimo da li prihvatamo da zivimo u drustvu u kome svaki pojedinac uzima pravdu u svoje ruke i stiti sebe , DAKLE oblik drustvenog uredjenja koji se zove ANARHIJA ili smo saglasni da zivimo u bilo kom drugom drustvenom uredjenju koje ne dozvoljava da pojedinac sam uzima pravdu u svoje ruke. Kada rascistimo dakle da li igramo sah ili neljuti se covece, onda mozemo da diskutujemo o ovoj temi. Ovako, moram priznati , clanak mi deluje kao da je postavljen za jednu igru a zakljucci u njemu se ticu neke druge igre. Sta reci osim „Ne ljuti se covece“

    Sviđa mi se

    • Одговор је прост. Свако ко брани интегритет своје породице и свој треба да буде кажњен јер је повредио интегритет господина провалника, лопова, сецикесе, манијака или не дај Боже убице.
      Пошто је сада више лопова него поштених треба да се обезбеде права већине у сваком погледу.
      Значи, мањину треба уклонити да би већина могла да се договори око тога да ли и код њих има неки поштени лопов, провалник, сецикеса….то је врло важно да се не би прешло у АНАРХИЈУ…треба да се зна ко коси а ко је сецикеса….

      Sviđa mi se

      • Ja sam inace Anarhista I smatram da bi trebAlo stititi svoje. E sad ako neko krene da ubija na svom terenu onda moze I na njivi I u kancelariji I u magacinu , a tek u banci koliko bih ja lopova mogla da prepoznam za odstrel samo se cudim selektivnim pogledima na pitanje sta opravdava oduzimanje zivota. ocigledno se da zakljuciti da pljacka sa bankovnih racuna nije motiv za preuzimanje pravde I odstrel pocinioca.

        Sviđa mi se

      • Љиљо, неке границе се ипак морају поставити иначе ово може да пређе у расправу типа „колико анђела може да се смести на врх игле“. Није питање треба ли да постанемо друштво самовлашћа где се правда неће делити уз помоћ закона већ уз помоћ оружја и маркетиншких способности појединаца који могу да окупе више симпатизера; овде је реч о томе да живот није светиња у сваком случају. Лично, мислим да је живот мог златног ретривера Маше, вреднији од живота било ког наркомана који у потрази за неком цркавицом одлучи да провали у моју гаражу и украде моторну тестеру. Може бити да сам превише радикалан, али ево елаборације: Маша је велики али доброћудан пас; по цео дан се шбрћка око куће, не плаше је се чак ни бабе млекарице. Једино „непријатност“ коју вам она може причинити је возећи бицикл морате да је обиђете на путу уколико немате времена да станете и да је помазите по глави… Са друге стране, за моторну тестеру сам штедео неколико година како бих купио Штил и како бих престао да се патим са крнтијом коју сам користио до тада. У данашње време никоме није једноставно из џепа извадити 300 евара. Због тога сам веома срећан и поносан на себе јер сам успео да лишавајући се понеке посете омиљеном појилу, успео да се решим беде.
        Неком Ђанкију на рубу кризе – моја осећања не значе ни колико црно испод нокта. Да су му било чија осећања била важна – никад не би ни почео да се „ради“, знајући да на тај начин осим себе (на шта има апсолутно право) повређује и родитеље (који гледају како умире сваког часа се питајући у чему су погрешили), најближе рођаке (од којих је докле год је могао „позајмљивао“ новац), друштво које га се плаши и поред њега се осећа несигурно јер је свесно опасности коју он као темпирана бомба узрокује.

        Ви се декларишете као анархиста, ја бих за себе могао да кажем да сам конзервативнио либерал који живи по начелу: Живи и пусти друге да живе!
        Ако се мени било када деси да полудим и кренем да проваљујући у туђе станове задовољавам своје потребе – овим путем, јавно и потпуно свесно дајем одобрење сваком у чији стан провалим да ме убије попут бесног пса.
        Проваљујући у стан г. Богеског, убијени провалник није само довео у опасност његову имовину, већ је пре свега изазвао стрес власника, а можемо само да помислимо како се осећа његова супруга. Банкарски рачун и приватан стан нису исто; поверавајући свој новац некој банци, ви сте претходно барем погледали рекламе на телевизији, сигурно нисте ушли у прву на коју сте налетели. Дакле, одговорност за сопствени новац је првенствено на вама, ако сте поверовали погрешнима – део кривице за губитак новца сносите и сами. Наравно – Сашко Богоски је могао и да се пресели на Дедиње где наркомани са укњижених 50 кривичних пријава углавном не оперишу, али ми се јавља да за тако нешто није имао новца… Надам се да не мислите како људи који немају пара имају мање права на приватност и заштиту сопственог живота од оних који имају?!
        Друго, какав сте то анархиста ако (слутим) од државе (која је анархији природни непријатељ) очекујете да штити своје грађане, јер очигледно мислите да они сами на то немају право 🙂 ?

        Sviđa mi se

  5. Наравно, у питању је „неселективно клање провалника“ са непознатим и неисказаним намерама.

    Када те непријатељ нападне, ако му пропадне први удар, по међународном праву треба да причекаш да се консолидује и покаже очигледну намеру да удари још једном, и тек онда имаш право да се браниш.

    Сходно том сарказму, а захваљујући српској владавини „правника“, када неко употреби – не само покаже намеру за тим – насилно средство, а ти случајно преживиш, имаш право да одговориш ако постоји „исказана намера“ да ће опет да те нападне. Притом, не смеш да употребиш прекомерну силу, а то, према аналфабетама са дипломом српског правног факултета, значи да не смеш бити јачи нити наоружанији од њега.

    И правно и писмено, нема шта. Благо нама, већи ниво свести него у САД.

    Sviđa mi se

    • Мој је предлог да Скупштина донесе закон о уградњи енергометра у сваког појединог грађанина да правосуђе не би било у дилеми када је у питању прекомерна сила и овакве ситуације.
      Значи, господин провалник крене на грађанина и удари га било чиме. Енергометар измери ниво енергије који је грађанин попио од господина провалника. У случају да грађанин врати ударац господину провалнику, сецикеси….и енергометар запишти то је одмах знак да је грађанин претерао у енергетском смислу узвраћања ударца и да у следећем ударцу треба да уложи мало мање енергије да би се уклопио у стандард господина провалника по питању табања.
      Ово би иначе био врло прост систем који би врло помогао нашим правницима и решио их даљих мука око мерења и одмеравања нивоа прекомерне силе. Њима лепо а грађанима и господи провалницима још лепше јер су сви уклопљени у стандард табања, туче, шамарања, песничења као и употребе разних приручних средстава као што су: шрафцигери, ножеви, боксери, бејзбол палице, штангле, пајсери…итд.

      Sviđa mi se

  6. укратко наш систем не почива на приватном власништву (поштено/или бар легално зарађеном) за разлику од америчког већ на отимачини и неофеудалним привилегијама и то је све… дакле опет о лустрацији и транзицији..

    Sviđa mi se

    • Када противзаконито одузмете право на нужну одбрану, подстичете кастинство – у којем само привилеговани имају право на заштиту закона. Међутим, то нема везе са правним системом, већ са његовим нефункционисањем.

      Узрок томе је „креативна“ СПЕКУЛАЦИЈА да живот укућана није угрожен провалом у њиховом присуству.

      Чињеница – неоспорна, због смртног исхода – да је и самом провалнику живот угрожен властитим делањем, не помаже да генијални правници увиде своје лицемерје.

      Ако томе додамо чињеницу да континентални правни систем, којем Србија припада, подразумева спровођење закона, а не тумачење устава – као у англосаксонском – онда је ваш аргумент помало депласиран. Американци итекако имају касте, али ово што ми трпимо је увреда за здрав разум.

      Sviđa mi se

      • Поштовани Клаусе,
        Да ли Ви ТО покушавате да нам саопштите да у Србији још има ЗДРАВОГ РАЗУМА?
        Мислим да вам је сваки покушај у том правцу осуђен на пропаст.
        Србија је земља у којој здрав разум одавно не станује, у ствари не станује ни разум а камо ли здрав.
        Као што знате лекова нема, болест влада, и влада без ума и разума.

        Sviđa mi se

      • Немојте тако.

        Где још можеш бити поносан што се, КО ЧОВЕК, паркираш на сред тротоара? А да се истовремено стидиш свог порекла? Стидиш се људи које завитлаваш, ваљда им и треба тако.

        Да си навикао на сецесију и осипање државне територије? Да противуставно употребљаваш писмо нације која је извршила геноцид над твојом, и да ти је то КУЛ?

        Да се „дешава“ – општеприхваћен израз – да послодавац не пријављује радника, не исплаћује плате, и најури га ако му се ћефне? Да се финансијска инспекција, најављујући ти посету, отворено распитује шта имаш за клопу?

        Док тужилаштво, игноришући такве ствари, гони оне који у по ноћи утепају лопова у свом стану.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s