Аријел Ултра: ТИ СИ ФАШИСТА!

Неколико примера из наше свакодневице:

– Ја да сам нека власт, ја бих вратио обавезну војску.

–  ФАШИСТО!

– Шта ова деца седе и пију пиво и дерњају се испред трафо-станице у један  ујутро, то све треба растерати!

– ФАШИСТО!

– Све који нису бели треба у концентрационе логоре, за робовску радну снагу или сапун.

– ФАШИСТО!

Многи би рекли да се реч „фашиста“ користи у домаћем јавном дискурсу чешће од кљешта за уклањање чмарних чепова у Сан Франциску.

Слика

 

И као што је случај са свиме што се користи у претераној мери, ова идеолошко-политичка-психолошка квалификација се често користи погрешно, као на пример када куртон напуним водом да бих гађао децу што седе и пију пиво испред трафо-станице у један  ујутро.

 

Да бисмо стали на кичму овог канцероразгранатог тренда, морамо да обучемо мартинку сачињену од чврстих чињеница и увезану суровом аргументацијом.
Дакле, морамо да знамо шта тачно значи „фашиста“ да бисмо знали да ли је у праву пирсингована боркиња за права (студената ФПН да прођу годину са два положена испита) када нас назове фашистима јер јој кажемо да је паразит.
Или, да ли је оправдана наша жеља да истетовирамо ФАШИСТА на чело  мутаната из интервенте кад пребију клинце због пет мића сканка који после узму и попуше у ленд крузеру?

Изворно, као што се ваљда још увек учи у основној, појам “фашизам” потиче из латинског фасцес што значи свежањ, конкретно свежањ прућа који су носили магистрати у Римској републици, као симбол ауторитета, а ликтори и као оруђе казне.
 Сам по себи, симбол је јасан чак и ликовима који се и даље ложе на то да аплоудују своје Харлем шејкове на јућуб прут може да се поломи али свежањ не, снага у мноштву и тај рад, има она народна мудролија на ту тему, ваљда се и то још увек учи у основној, цео свет зна за ту причу.

Историјски, фашизам је покрет настао у Италији, где је пискарало и агитатор по имену Добрица Мусолини мало покрао Ничеа, мало скинуо форе од Габријела Данунциа (аутентичног цара који је за себе освојио Ријеку 1919. и био први Ил Дуче још пре него што је то било ин) и у то убацио здраву дозу корпоратизма (више о корпоратизму у следећем пасусу, не мењајте канал) да би створио покрет осмишљен тако да заведе обичног човека ефектније него флаша хладног пауланера међу сисама Салме Хајек.

Наравно, нико данас када каже „фашиста“ не мисли да му је опонент у полемици заиста верни следбеник жабарског Вође који је завршио обешен наопако на бензинској пумпи.
С временом је појам добио ширу и негативнију конотацију, јер је Бенитову идеологију прихватио мало чувенији супервилан који је на располагању имао много ефектнију машинерију у виду немачког народа, а и зато што се проширила међу којекаквим друголигашима као што су Шпанија или Португал. 
Чисто социолошки илити из угла политичких наука гледано, главна заједничка одредница свих ових режима је био корпоратизам тј. тотализаризам – и ту се крије сличност са режимом у Совјетском Савезу, због које разни дрекавци дрече да је фашизам исто што и комунизам. Не, дрекавци, није, него се оба ослањају на корпоратистичко схватање националне државе који подразумева да је обавеза државних органа да друштво организују по принципу удруживања људи у групе на основу наколоности и интереса. Дакле, породица, еснаф, нација, партија, раса – испред појединца и његових права.

Отуд назив „тоталитаризам“, јер у таквом уређењу „држава“ себи даје за право да уређује практично сваки аспект друштвеног живота.  Наравно „држава“ је под наводницима јер у пракси значи – партија на власти. Па сад фашистичка или комунистичка или националсоцијалистичка – исто је (што, да поновим пре него што крене дрека, не значи да су идеологије које су те партије ставиле у своја имена исте,  него да су режими који су се наводно заклињали у те различите идеологије у пракси успели њихове идеје да остваре искључиво на нивоу корпоратизма).

Добро, у основи фашизма су корпоратизам и тоталитаризам, али није то све, има ту још неки ђаво, развије се та прича на још понеки начин који није баш тако теоријски. Посведочиће томе онај тулипан у Јасеновцу или центар Симон Визентал или педантне књиге које је Трећи Рајх водио, јебига, нису могли против своје роботске германске природе чак ни кад су прешли на инсеин ниво игрице. Јасно је да се баш у тој тенденцији ка левел аповању у холокауст крије разлог због којег фашизам има популарност у равни с херпесом, и што је данас називање некога фашистом у ствари показивање жеље да се тај дисквалификује из даљег такмичења званог разговор са тобом.  Мислим, ако то није јасно и ако треба овде да се нешто доказује о злочинима фашиста кроз историју онда смо стварно у курцу као народ, и кад се дигне кука и мотика, прво черечимо муда министру просвете.

Ипак, да би неко могао да буде сигурно класификован као фашиста, не мора да носи црну кошуљу и бејзболку на којој пише “ромпа стомпа”. И није довољно да се декларише за корпоратизам (један од највећих поборника корпоратизма су хришћанске цркве) или тоталитаризам (види под комунизам). Да бисмо сигурно уболи, боље  да позовемо у помоћ неке људе који су много више размишљали о томе, па су успели и да домисле које су то кључне одреднице фашизма:

“Фашизам се може дефинисати као облик политичког понашања опседнут пропадањем заједнице, понижењем и статусом жртве, као и компензаторним култовима јединства, енергије и чистоте, у којем масовни покрет посвећених националистичких милитаната, радећи у нелагодној, али ефективној сарадњи са традиционалним елитама, напушта демократске слободе и посвећује се циљевима унутрашњег чишћења и спољашње експанзије кроз осветничко насиље и без икаквих етичких и правних ограничења.” (Роберт Пакстон)

Пакстон није ову дефиницију извадио из буље, него је она сасвим у складу са ониме што пише у Ла доттрине дел Фасцисмо и у Меин Кемпфу,  као и са документованим деловањем фашистичких режима у пракси.
Фашиста ће тврдити и своју популарност стицати говорећи да је држава у курцу.
 Да се не зна више ред.
Да је цео свет против нас.
 Да је демократија пропала.
Да је време за национални препород.
Да не смемо више да се делимо.
Да смо заједно јачи.
Да није ни за лево ни за десно, него право у месо.
 Само што, ако икад  буде нека власт, болеће га баш туки за ситнице као што је закон и правда, јебига, ко ће се придржавати закона када је све у курцу, када треба јединство и када мора да се сече право у месо?

Звучи познато?
Шта познато, звучи брате тачно и до јаја смислено. Али јеботе, звучи као прича коју нам је и Слоба продавао, коју нам је продавао и Коштуница, коју нам данас продају којекакве Двери и Наши и остали чирови на главићу курца који је данашња политичка сцена у Србији.  А да, и звучи као Мусолинијева Доктрина фашизмаЈер Умберто Еко је лепо реко да нећеш фашисте да препознаш тако што иду и затварају Цигане у шупе, или већ тако нешто. Не, сваки фашизам почиње са причом „у курцу смо, време је за препород и за заједништво свих нас“. Само, када се неко сети да постави питање „Чекај ко смо то тачно „нас““? почињу да се извлаче дуги ножеви и пале гасне коморе, а Словени некако увек буду на јебаној страни.
 Тим је поразније за нас што је толико прикривених фашиста који су продавали причу о препороду, јединству, нама против свих, било на власти у Србији или покушава да се некако умува у њу и дан-данас, пичка им фашистичка материна. И још је поразније то колико на актуелној сцени има фашиста који нису ни свесни да су то, него као шатро причају неку спику која се допада омладини, али би одмах пропупели у диктаторе и цензоре, само да им неко да пет минута власти и свежањ прућа.

Због свега тога, збох свих срања која се за њу везују, реч „фашиста“ је тешка, тежа од Батистутине сузе, и баш зато се не ваља њоме фрљати као Тошић пасовима, јер нико не жели да буде Тошић. Ваља масном каром запушити свака уста из којих она излази олако. Али ако имаш амбицију да будеш својомглавоммислећа јединка, онда још већом, црњом и замашћенијом каром ваља напушити сваку креатуру код које детектујеш и најмањи траг фашизма.
 Јер слога и јединство звуче супер док не размислиш мало и видиш да нема размене мишљења ако сви мисле исто и иду ка истом циљу, нема нових идеја, нема правог бољитка. Препород звучи супер док не повежеш да сваки “пород” значи да ће да боли у пичку материну или да ће да се сече и да потече крв. Зато јебо слогу и јебо јединство и на курац набијемо целу ту мочварну балегарску багру што није ни лево ни десно, што као шатро нема идеологију а у ствари има ону најгору пичинску средње-класно малограђанску “само да мени буде добро и да се не поремети ово што имам, а остале ко јебе”.

А ако ти се и поред свега овога на ту фаши-причу драшка неки део рептилског мозга и баш мислиш да је до јаја да се спојиш са својим сународницима у неки супер-организам који погони дух колективног бића – иди боље то иживи некако, јебем ли га, гледај аниме, има тамо тога колко оћеш.

http://www.tarzanija.com/ti-si-fasista/

Advertisements

3 mišljenja na „Аријел Ултра: ТИ СИ ФАШИСТА!

  1. Ад хоминем рецептура за политички некоректне:

    -Екстремиста;
    -Тоталитариста;
    -Корпоративац;
    -Капиталиста;
    -Фашиста;
    -Комуниста;
    -Апсолутиста;
    -Теоретичар завере;
    -Недемократа;
    -Мушки шовиниста;
    -Педер – раширена дисквалификација међу неупућеним обожаваоцима Спарте.

    Да ли, при свему томе, нападнути изгладњује, истребљује, или напаствује децу – потпуно је небитно.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s