Небојша Катић КАД НАЦИОНАЛИСТИ ВЛАДАЈУ

Локални тајкуни су  своје богатство и моћ градили у пословима са државом, тамо где држава може арбитрарно давати и ускраћивати, поклањати или продавати испод цене, намештати тендере итд. 

тврди националиста, није своју државу видео као економску колонију којом влада страни капитал нити је у страним инвестицијама видео велику врлину. Јужна Кореја је одредила стратешке гране које жели да развија, а своје тајкуне је присилила да буду носиоци тог развоја. Генерал је више волео да економијом доминира домаћа елита, ако ни због чега другог, а оно зато што их у случају проблема и несугласица може силом натерати на послушност. 

Од нације која није умела да направи ни пеглу постали су нација која је у самом технолошком светском врху.Један стуб тог фантастичног успеха је чинила способна, пажљиво бирана администрација у којој је владала готово војна дисциплина 
Државни апарат је темељно протресен и на крају тог процеса чишћења, по разним основама је отпуштено око 240.000 људи, готово једна шестина запослених.

Image

Највећи део пословне елите је у затвору. Хапшење су избегли само они који су се случајно затекли у иностранству, или су на време опоменути да се хапшења спремају. Ово није прича о Србији 2013. године. Реч је о Јужној Кореји непосредно после државног удара који је 16. маја 1961. године извршила војна хунта предвођена генералом Парк Чунг Хијем (на слици).

 

У периоду који је претходио државном удару Јужна Кореја је била у економском смислу пропала држава, на самој ивици глади и социјалног безнађа, држава без самопоуздања и самопоштовања, огрезла у корупцији и некомпетентности политичара и државне администрације.

 

Једна од првих мера војне хунте било је свеобухватно социјално чишћење и разбијање коруптивног савеза бизниса и политике. Процес је започео хапшењем крема пословне елите (51 тајкун) под оптужбом за нелегално богаћење. Њихов боравак у затвору није трајао дуго, тек неколико недеља, и већ 30. јуна су сви пуштени – уз један не баш тривијалан услов. Сви су потписали уговор са државом у коме су се обавезали да ће сву имовину дати држави када и ако то буде потребно за националну обнову. Исту изјаву су потписали и тајкуни који су се затекли у иностранству. Претња конфискацијом и национализацијом имовине служила је као моћна дисциплинска и контролна мера.

 

Локални тајкуни су (све до војног удара) своје богатство и моћ градили у пословима са државом, тамо где држава може арбитрарно давати и ускраћивати, поклањати или продавати испод цене, намештати тендере итд. Тајкуни су се бавили грађевинарством и некретнинама, финансијама и трговином. Производили су тек понешто што није захтевало висок технолошки ниво, па и то само за домаће тржиште. Тајкуни нису ништа извозили и нигде се нису сусретали нити одмеравали са иностраном конкуренцијом. Како би то рекао бивши гувернер НБС у српском контексту, они нису били у стању ни пеглу да произведу, мада су производили богатство за себе.

 

Генерал Парк је преко ноћи променио правила игре и направио је стратешки економски споразум који је почивао на штапу у шаргарепи. Ако желе да остану на слободи и сачувају имовину, тајкуни морају постати индустријалци, морају постати извозници, дакле свој предузетнички дар морају ставити у службу државе, њеног привредног развоја и њених стратешких економских интереса. Њихово богатство тада неће сметати никоме. Напротив, држава ће својим мерама агресивно стимулисати њихово јачање и богаћење.

 

Генерал Парк, тврди националиста, није своју државу видео као економску колонију којом влада страни капитал нити је у страним инвестицијама видео велику врлину. Јужна Кореја је одредила стратешке гране које жели да развија, а своје тајкуне је присилила да буду носиоци тог развоја (1). Генерал је више волео да економијом доминира домаћа елита, ако ни због чега другог, а оно зато што их у случају проблема и несугласица може силом натерати на послушност. Држава је више волела да демонстрира своју моћ и прагматичност него јалову осветољубивост или правдољубивост.

 

Тим чином је започело индустријско подизање Јужне Кореје и фантастичан економски раст који није дошао преко ноћи и који је планиран и стратешки усмераван. Један стуб тог фантастичног успеха је чинила способна, пажљиво бирана администрација у којој је владала готово војна дисциплина (2). Други стуб су чинили локални тајкуни. Од 1961. године до данас, Јужна Кореја је превалила огроман пут и постала индустријска и економска велесила. Од нације која није умела да направи ни пеглу постали су нација која је у самом технолошком светском врху.

 

Ова кратка прича из економске давнине учи нас да су тајкуни свуда исти, и да увек иду линијом лаке зараде, када и ако им је то омогућено. Карактер, психологија, менталитет и етика локалних тајкуна не разликују се превише од државе до државе. Оно што чини разлику јесу различити карактери политичких и државних елита, њихов квалитет и капацитет да управљају развојем, да контролишу, стимулишу и усмеравају своју пословну елиту. Ту почиње, иако се ту и не завршава, прича о економском успеху држава које су од себе нешто направиле и подигле се из беде.

 

__________

 

Напомене:

 

(1) У свом првом петогодишнњем плану генерал Парк је као стратешке гране назначио производњу вештачких ђубрива, синтетичких тканина, цемента, челика и гвожђа и енергетику.

 

(2) Државни апарат је темељно протресен и на крају тог процеса чишћења, по разним основама је отпуштено око 240.000 људи, готово једна шестина запослених. То је омогућило да се квалитет државне управе снажно ојача.

 

Блог Небојше Катића

Advertisements

13 mišljenja na „Небојша Катић КАД НАЦИОНАЛИСТИ ВЛАДАЈУ

  1. Каква ли је могућност реализације маштања о томе да демократа и вечити PR – не војник – распути своје финансијере и бирократску гласачку машину?

    Можда се шансе повећавају пословичним српским мистицизмом, као и фалсификатима, оправданим уметничком слободом.

    Sviđa mi se

  2. Цитати:

    https://nkatic.wordpress.com/2013/05/21/tajkuni-i-drzava-kratka-istorijska-lekcija/

    Владимир Џелетовић

    Сумњам да ће тзв међународна заједница дозволити некакав сценарио о којем се овде потајно машта – да држава, некаква чврста рука, изврши прерасподелу богатства наших тајкуна. Пошто је политичка моћ одлучивања на западу у рукама њихових тајкуна, њима свакако одговара тренутна ситуација у Србији јер је капитал колико толико консолидован у рукама неколико већих група. Много им је лакше покупити наше богатство у пар гутљаја него опет га груписати из почетка. Уосталом они су нам и наметнули законе, који су клон њихових, по којем је консолидација фаворизовала јаке играче (тзв сноубол ефекат)

    Исто тако, подсећања ради, и њихови тајкуни су некад били примитивни, без укуса и необразовани….Највеће богатство на западу се нагомилало баш у рукама оваквих људи пре више од 100-150 година. Ти људи нису по рођењу и у раној младости знали ништа о бонтону, балету, импресионизму, нео-класицизму, Франц Листу, Бетовену, лепим манирима… Требале су деценије да прођу па да им унуци постану рафинирана врста људи. Рафинирана само у смислу спољних карактеристика, не и по унутрашњим. С тиме да су ови на западу довели цео свет на руб пропасти.

    Њихов осећај за меру, што су без икакве части и хуманости, јесте главни узрок данашњег суноврата света. Плус, имају врло злокобну агенду (држим се политички коректног језика те нисам написао реч заверу)

    “У овом тренутку има превише људи на овоме свету. Треба смањити светско становништво са садашњих пет милијарди на 250 милиона. Пад од 95% би био идеалан”. – Тед Турнер.

    “Свет данас броји 6.8 милијарди људи. Иде ка 9 милијарди. Е сад ако урадимо стварно добар посао са новим вакцинама, здравством и породиљском заштитом, ми би вероватно могли да смањимо тај број за 10 до 15%” – Бил Гатес.

    “Кад би био реинкарнисан, волео би да се вратим као смртоносни вирус у намери да дам свој допринос смањењу броја људи”- Принц Филип.

    Оваквих изјава од стране култрурних, уљудних, поштених, налицканих… моћника са запада, имам гомилу. Кад прочитам тако негде како су фини и то…

    Марко-ПГ

    Занимљиво, ово нисам знао, а неколико мјесеци 1998. сам радио у тој Кореји. Оно што је мене тамо импресионирало јесте да је сва земља била подијељена између пет холдинга (породица): Самсунг, Киа, Хјундаи, ЛГ и Деву. Ако си, рецимо хтио кифлу или чарапе, могао си то купити код једног од ових пет холдинга. Друго што ме је дојмило је било то колико људи раде и (нарочито) колико дјеца уче. По мојим стандардима, то је било нехумано друштво. Треће, у земљи је све било ново и модерно. До 1953. су градили од дрвета, а онда је све изгорјело у суровом грађанском рату.
    Но, та земља осваја на други поглед: топлина, гостопримство, марљивост и та конфучијанска филозофија. И сада имам осјећај да је то друштво јаче и здравије од европских. Узгред, сада капирам: права Кореја, потпуно вјерна националним традицијама, није Јужна, већ Сјеверна.

    А сада о чланку: поучно, али је одвео читаоце (као што се види по већини коментара) и аутора у поједностављивање. Једина поука би требала бити та да је понекад могуће и пожељно шишати олигархе. За то друштво у пропадању има право користити сва средства, укључујући и узимање истих у таоце. Но аутор се требао унапријед оградити од свих других паралела између источне Азије 1960-х и Балкана 2010-х.
    Коначно, зар и Путин није урадио сличну ствар као Парк? Пошто је успио и преживио и Русија се није распала, то је очекивано дало неки бољитак. Но, прошло је отад неколико година и Русија је опет у ћорсокаку, економском и политичком.

    Тајна корејанског економског бума је поприлично на другој страни, од оне на коју чланак указује. Утисак је да се помало бркају узрок и посљедица.

    Небојса Катић

    За Марка-ПГ – Мој текст није о тајкунима, поготово није само о тајкунима. Тезе у тексту су једноставне:

    1. Ј. Кореја је била у катастрофалном стању пред државни удар.
    2. Војна хунта је започела обнову привреде на бази чврстог стартешког планирања и уз помоћ реформисане, квалитетне и дисциплиноване државне администрације.
    3. Тајкуни су били инструмент самосталног (неколонијалног) развоја који је довео до тога да Ви, 1998, године купујете у правилу кореанску робу од кореанских чебола.

    Радило се о моделу који је “преписан” од Јапана, с тим да је у Јапану спроведен без диктатуре и без хапшења локалних тајкуна.
    Узгред, Путин није урадио оно што је урадио генерал Парк – Путин је одглумио да то ради.

    Мали Кореанци (као и велики) много раде и то се јасно види и по њиховом изванредном успеху на Пиза тестовима. Наравно, може се и лакше и другачије – нпр. у кафићу до три ујутру. И такви се резултати јасно виде, поново на Пиза тестовима.

    Помало сте тајанствено завршили коментар – “Тајна корејанског економског бума је поприлично на другој страни, од оне на коју чланак указује”. На којој страни је Корејски успех? Хвала на коментару.

    https://nkatic.wordpress.com/2013/05/21/tajkuni-i-drzava-kratka-istorijska-lekcija/

    Sviđa mi se

    • врло поучан и текст и коментари, да закључимо/поновимо градиво:
      а)та земља осваја на други поглед: топлина, гостопримство, марљивост и та конфучијанска филозофија
      б) Друго што ме је дојмило је било то колико људи раде и (нарочито) колико дјеца уче. (Мали Кореанци (као и велики) много раде и то се јасно види и по њиховом изванредном успеху на Пиза тестовима. Наравно, може се и лакше и другачије – нпр. у кафићу до три ујутру. И такви се резултати јасно виде, поново на Пиза тестовима.)
      в) обнову привреде на бази чврстог стартешког планирања и уз помоћ реформисане, квалитетне и дисциплиноване државне администрације.
      г) Радило се о моделу који је “преписан” од Јапана, с тим да је у Јапану спроведен без диктатуре и без хапшења локалних тајкуна.
      Узгред, Путин није урадио оно што је урадио генерал Парк – Путин је одглумио да то ради.
      Узгред – о sličnom (компарацјии Турског и Јапанског национализма) је писао још Алија Изетбеговић 70-тих у Исламској декларацији, само га Срби не ћитају..

      Sviđa mi se

    • Реч је заправо о томе што Вордпресс све коментаре који садрже ЛИНК ставља на чекање, тј. захтева проверу админа, док остале објављује у реалном времену, онако како стижу. Дакле, ваш коментар је објављен чим је виђен.
      Овај сајт функционише у доброј вери између аутора, читалаца и уредника па ми је драго да могу да кажем како до сада нисмо имали злонамерних коментара/коментатора, да је брисан само један коментар, и то више из разлога да проверим ради ли дугме „обриши“ или не 🙂
      Поздрав, Администратор.

      Sviđa mi se

  3. Нисам сигуран колико узгренице „помажу“ да се одржи фокус на суштини.

    Међутим, чињеница је да имамо ограничене људске ресурсе. Пар запажања самог аутора с тим у вези:

    „Небојша Катић на 22/05/2013 у 11:29 За Николу – Не желим додатно да Вас иритирам, али ћу ипак одговорити сурово реалистично. Тајкуни су, волели ми то или не, најспособнији део пословне елите (у Кореји, Србији, Русији…). Препознали су време које долази, прилагодили се времену, а онда га модификовали по свој жељи и сходно својим потребама. Хиљаде људи је покушало то исто, јако мало их је успело. Да је лако бити тајкун, у Србији би их било бар милион. То што су српски тајкуни најчешће примитивни и лошег укуса, што су необразовани, што немају осећај за меру, што су често без части итд., све то није само карактеристика тајкуна, већ и укупног амбијента и средине у којој су настали. Оне друге, “заиста способне и вредне”, тешко је идентификовати, јер поузданог критерија нема, ван онога тржишног. Све док се држава не промени, на место једног “посеченог” тајкуна доћи ће неки нови или страни, а држава ће тонути и даље.

    Ј. Кореја је направила економски и индустријски квантни скок. Ако то жели, Ј. Кореја данас има шта да пресрасподели. Неупоредиво је лакше прислити домаће тајкуне на праведнију расподелу, него присилити међународне корпорације на то.“

    Sviđa mi se

    • „поузданог критерија нема, ван онога тржишног. “ pa tajkuni nastaju upravo u ambijentu gde nema slobodnog tržišta i jednakih šansi .. počeli ste malo ko Boris Begović, sačuvaj me Bože

      Sviđa mi se

  4. Слобода је придев који иде уз субјекат – човека – а не објекат – тржиште. Слобода и моћ су синоними.

    Тржиште је објективна категорија, причати о „слободном тржишту“ је бесмислено. Како су „једнаке шансе“ моћног и немоћног? Богатог и сиротог? Паметног и глупог?

    Једино спиновањем поменутим оксиморонима.

    Sviđa mi se

    • znači i slobodna ljubav i slobodna Srbija su oksimoroni? tržište, ako ga čine ljudske interakcije teško da je objekat, sem možda formalno gramatički..i Srbija ako ga čine aktivni Srbi… sa pasivnim – jedino kod homoseksualaca ima ..slibodne ljubavi..

      Sviđa mi se

  5. Употребљавајући метафоре у буквалном значењу, не стиже се даље од букве. А то је далеко и од писмености и од логике.

    Ако волите метафоре, поставите сами себи питање: да ли је Србија слободна, односно – да ли су људи у њој слободни. Иста вам је ситуација и са тржиштем.

    Слободна љубав… сигуран сам да сте знате колико неко има слободу да вам приђе с леђа.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s