Ненад Булаја: ЛУДИЛО

  Данашња цивилизација би се могла упоредити са наркоманом у последњем стадијуму зависности. Дроге (горива базираних на угљенику) је све мање, замена (атомска енергија) се показала као подједнако штетном (нуклеарне електране троше огромну количину воде, која постаје све ређи природни ресурс), и наркоман полако улази у делиријум, организам му тражи све више дроге да би могао поново да осети задовољство као у тренуцима када је дроге било у великим количинама, а он није у стању да је обезбеди. Али , уместо да призна да је навучен, да му то штети, и да би требало по сваку цену да се „скине“ са дроге, он само мисли како да одложи неумитан крај дрогирања, и набави макар још једну дозу онога што му омогућава да живи „у свом свету“, уместо у реалности.

 Слика

    Живимо у времену које не може да се упореди ни са једним у целокупној историји човечанства.
Оно чега велика већина није још увек свесна, захваљујући затупљујућим медијима који нам нон-стоп понављају мантру да је све у реду и да не треба да се бринемо за будућност, претрпавајући нас безначајним информацијама, је једна истина, која је једноставна и застрашујућа – налазимо се у почетним стадијумима шестог помора живота на планети земљи
Претходних пет је констатовала наука којом се ја бавим – геологија. Докази су у стенама у којима је видљиво пет слојева у којима не постоје наслаге које ствара живи свет (карбонати), већ само неживе творевине (силикати). 
Оно што се зна је, да је у поморима страдало преко 90% живог света на земљи у том тренутку, да су они (по геолошким мерилима) били изузетно брзи, и да је живом свету требало око 10 милиона година да се опорави. Узроци су дискутабилни (теорије о удару метеора, промени земљине осе итд….), али они нису толико ни битни, много су битније последице.

    Сва упозорења научника о топљењу глечера, пермафроста у Сибиру, алармантном смањењу леденог покривача на половима, и осталим знацима краја света каквог познајемо, наилази на невероватну равнодушност. Иако је већ свима јасно да се клима драстично мења, и да се та промена убрзава из године у годину, да је температура целокупне атмосфере већ порасла ѕа више од степена, и да се загревање убрзава, велика већина људи као да се труди да игнорише оно што сада већ не може да се оповргне. Што су промене веће, то их људи јаче негирају, и баве се свакодневним пословима, као да ће их рутина заштити од промена које им не одговарају.

    Навешћу три главна узрока климатских промена:

    Први је тренутна филозофија становања, велике зграде у данашњим „мегаполисима“ су највећи загађивач животне средине! Потпуно енергетски неефикасне, са огромним потенцијалом генерисања свих врста отпада, а у огромном броју, захваљујући све већем приливу људи из села у град.

   Други (ово ће да изненади многе) је – индустрија меса! И то пре свега сточарска индустрија. Тренутно на свету постоји око 1,3 милијарде крава, и огроман број фарми, кланица и осталих постројења у ланцу месне индустрије који генеришу невероватну количину СО2 и метана (23 пута јачи ефекат „стаклене баште“ од угљен-диоксида).

    Друмски транспорт је тек трећи међу „три величанствена“, а због чега је он толики загађивач више нема сврхе ни причати, и мала деца знају све о штетности по околину данашњих аутомобила и осталих превозних средстава.

    Данашња цивилизација би се могла упоредити са наркоманом у последњем стадијуму зависности. Дроге (горива базираних на угљенику) је све мање, замена (атомска енергија) се показала као подједнако штетном (нуклеарне електране троше огромну количину воде, која постаје све ређи природни ресурс), и наркоман полако улази у делиријум, организам му тражи све више дроге да би могао поново да осети задовољство као у тренуцима када је дроге било у великим количинама, а он није у стању да је обезбеди. Али , уместо да призна да је навучен, да му то штети, и да би требало по сваку цену да се „скине“ са дроге, он само мисли како да одложи неумитан крај дрогирања, и набави макар још једну дозу онога што му омогућава да живи „у свом свету“, уместо у реалности. Проблем је што он, будући да је концентрисан искључиво на питање како обезбедити још једно рокање – због тога занемарује чињеницу да му је организам лишен хране, воде и свега осталог што му треба да преживи и да полако умире, једино питање је шта ће се пре десити – смрт или апстинентска криза, која ће имати разарајуће ефекте, али даје макар минималну шансу за преживљавање, и повратак у „реалност“.

    Решења постоје, и она су могућа, проблем је што људи упорно одбијају да признају да је крај.
За елиту (богаташе, политиканте, назови интелектуалце) и разумем, они имају да изгубе огромна богатства која су акумулирали на грбачи других, и не само то, целокупна филозофија која им је то омогућила је стигла до зида кога не може да савлада!
Оно што не разумем је менталитет оваца који тера 99% светске популације да пристане да, као леминзи, мирно корача ка сопственој пропасти за рачун система који их обесправљује, понижава, и тера у дужничко ропство. Да ли су телевизор, луксузан стан, двоја кола и слични „снови“ потрошачког друштва вредни (вероватно) наше, али скоро сигурне смрти наше деце и унука?
Уколико смо спремни да жртвујемо своју децу на олтару блаженог незнања и пристанка на труле компромисе типа „ја те лажем, а ти се прави да ми верујеш“, онда је заиста једина логична пресуда – смрт! Сви ми. Нека се наша планета прочисти, а нека нова интелигентна врста може за десет милиона година да ископава (ако ишта остане), остатке ове наше „цивилизације“.

Наравно да решење постоји, али одговорност за себе и ближње морамо преузети што пре… У ери информационих технологија не постоји оправдање за незнање.

    Решење проблема бр. 1: Самоодрживе зграде! Соларни панели на крову, ветрогенератори на зидовима, постројења за уништавање или рециклирање смећа у подрумима, расељавање на села, која вапе за произвођачима органски узгајане хране. Нек ми неко каже да нам фали кућа на селима, или квалитетне земље, коју само треба радити како јој одговара, уместо да јој се узима све што можеш!

    Решење проблема бр. 2: Једноставно, једимо мање меса! Није потребно баш сваки дан на столу имати неки месни производ, а и када га има не треба претеривати. Не кажем да сви треба да пређу у вегетаријанце, али дефинитивно је могуће смањење уноса меса, које нам и није неопходно у толикој мери. Да се не упуштамо у веганске и вегетаријанске дебате о „људским правима“ животиња које једемо… 

    Решење проблема бр. 3: Повезано са решењем проблема бр. 1. Са смањењем потрошње ел. енергије у зградама, могуће ју је преусмерити  у друмски саобраћај, у електрификацију пруга, призводњу ел. аутомобила и камиона, и постављање мреже за пуњење тих возила – најкомпликованије од решења, али далеко од немогућег (уз мало добре воље).

    Комплетније о решењима ћу писати у наредном тексту, који ћу посветити једној идеји, која може да допринесе да ствари крену да се дешавају, и да се наша врста ипак ухвати за „сламку спаса“.

    У овом контексту, морам да се осврнем и на моју земљу. Један аутор је написао „ придруживање ЕУ у овом тренутку је као приступање четницима у октобру 1944“, ја бих био још оштрији, улазак у ЕУ у овом тренутку историје је као да се стане у ред самоубица који чекају да скоче са литице. Државе кандидати су обавезне да поштују вредности које намеће ЕУ, мењају сопствене законе да буду у складу са њиховим,  који су направљене да подржавају потрошачка друштва – друштва прошлости, друштва која гурају цео свет са руба литице, немилосрдно, само да би могли још који дан да поживе свој „америчко/европски сан“.
Нама (нити било коме) не требају превазиђена решења, која се у ЕУ полако (преспоро због „трења“ које ствара „елита“) мењају под притиском неумољиве реалности.
Ако мислимо да преживимо, потребно је да „прескочимо корак“, и да се прикључимо, као цело друштво, трагању за новим одговорима, а не да инсистирамо на увођењу правила друштва на умору. Жао ми је што моја, и генерације блиске мојој, никада неће досањати „потрошачки сан“, али реалност све суровије зове, и свако ко данас одлучи да покуша да „заспи“ да би сањао лепе снове, лако може да се више никада не пробуди. Због нас мање-више, али преклињем све који ово читају да размишљају о својој деци. Она имају права на будућност, на живот, а ми не би били достојни чак ни имена „људи“, уколико би, ради своје тренутне удобности, били спремни да им жртвујемо будућност.

    Да закључим, свет је у делиријуму. Налази се између јаве и сна.
Лепи сан о лагодном животу, свемоћној технологији, хуманој медицини итд, се полако урушава свуда око нас. Али већина и даље одбија да прихвати сурову реалност да смо на корак од истребљења, покушавајући по сваку цену да се врати лепом сну, борећи се сама са собом, и алармима који свуда звоне на узбуну! БУЂЕЊЕ! Потребно је почети са променама ОДМАХ, чак мислим да смо закаснили да спречимо катастрофу, али још можемо да је ублажимо, колико год смо у стању.
Мој први допринос ће бити серија текстова у којима ћу описивати решења које неки стручњаци већ увелико разрађују, и поделити их свима којима могу, да би што више људи почело да мисли о овоме, и да свима који читају одузмем алиби да „нису знали“.
Осим тога 25. маја ћу учествовати на демонстрацијама против ГМО и Монсанта у Београду. Већ се бавим пчеларством, а од следеће године планирам да узгајам своју храну, у баштици, где ћу користити што више аутохтоних сорти. Позивам све да ми се придруже у ПРОМЕНИ СВЕСТИ. Ово је буквално борба за живот, а све је мање времена.

    На крају реч упозорења, у једном моменту, уколико елита не прихвати реалност, биће постављено питање они или СВИ (укључујући и њих). Боље је да сада мењамо ствари, мирним путем, јер када већина схвати шта се дешава, а буде прекасно, кренуће паника, а из ње се никада не рађа ништа добро.

Advertisements

10 mišljenja na „Ненад Булаја: ЛУДИЛО

  1. *
    Протоколи из Кјота подразумевају лимитирање индустрије која емитује ЦО2 на одређену меру по држави.

    Затим се изврши приватизација те индустрије – што је еуфемизам за преузимање од страних центара моћи – и изргадња нових постројења која испуне бонус до лимита. Треба ли помињати ко је инвеститор градње таквих постројења? Пошто међународни уговори имају снагу јачу од Закона, индустријска независност је немогућа.

    Онда следи додатна мантра о екологији, предлагањем решења за забита рурална места из којих свако пословно способан бежи, као и о „сврсисходном“ заузимању обрадивих површина ветрогенераторима и сличним. Замена теза, проглашењем загађености „узроком загревања“, такође има своје место.

    Углавном, док нам онеспособљавају индустрију, причају нам да нам ионако не треба.

    Као што нам не треба да једемо месо.

    Уствари, не треба да једемо уопште – ионако ћемо сигурно умрети. Штедња спасава планету.

    Убиј човека, спаси Земљу.

    Проблем је у томе што то није преврат, већ мејнстрим.

    *ограђујем се од критиковања протеста против ГМО.

    Sviđa mi se

    • у праву сте обојица, то о чему пише Клаус је злоупотреба проблема који ипак постоји, о чему пише Ненад… тешко је расправити шта јесте проблем а шта је спин… индустријски ветрогенератори загађују буком , уништавају птице и праве прескупу струју..али мали ветрогенераторчићи се користе и на чамчићима и не коштају ништа, као ни соларни кинески панели.. а у масвној употреби би уништили главни монопол у Србије – инфостан и гасно нафтни лоби…. to sa proizvodwom mesa bi s evaljda решило производњом гаса од индустријског отпада, што Скандинавци масовно већ чине, што би јавни превоз могло да учини бесплатним…

      Sviđa mi se

    • Да ли сте Ви прочитали мој текст? Јел то некакво селективно читање, где се виде само делићи који одговарају читаоцу да исконструише некакву своју теорију?
      Нигде нисам поменуо Протокол, он је несврсисходан и прегажен временом, и само још једна сметња предузимању реалних мера, јер уместо да се ради на нечему, расправља се о документу које (по мени) сада вреди папира на коме је одштампано.
      БИЛО каква независност је немогућа док све полуге власти држе људи који не раде за оне који су гласали за њих већ у корист крупног капитала (неолиберално/капиталистичко/парламентарни модел), али то уопште није била поента приче, и молим да ми НИКО не ставља некакву агенду на текстове, МИСЛИО САМ ТАЧНО КАКО САМ НАПИСАО.
      Нико није ни споменуо уништење индустрије, напротив, прелазак на алтернативне изворе енергије може само да нам ојача и направи независном индустрију, и баш због тога мислим да ће све ићи ЈАКО ТЕШКО. Нафта, гас, атомска енергија – све су (између осталог) и монете за геополитичко поткусуравање, и док год БИЛО ЧИЈА индустрија зависи од њих, та земља зависи од оног ко држи изворе тих горива на глобалом нивоу. Тако да ако мислите да би ИКАДА мгли да развијемо независну индустрију базирану на енергентима чију експлатацију и дистрибуцију држе разноразни глобални лобији, грдно се варате. Једини избор који ћемо имати је „ком царству се приклонити“.
      Не видим како је боље имати 600.000 незапослених људи по градовима, од 600.000 сељака, произвођача хране на одрживим домаћинствима.
      Ако сте прочитали рекао сам да би ветрогенераторе требало ставити на зидове већ изграђених зграда, не знам какво обрадиво земљиште се тиме заузима?
      Загађење као један од узрока глобалног загревања није никаква замена теза, проста истина је да је данас много мање шума, који су главни прозвођачи кисеоника, да нам се озонски омотач толико истањио, да је свако дуже излагање сунцу опасно по здравље, да се свуда око нас емитују огромне количине СО2 у атмосферу, која одговара све нестабилнијим временским приликама, да нам је земљиште испоштено дугогодишњом применом хемијских средстава и техникама претеране експлоатације, да призводимо огромну количину ђубрета, које уништава природну околину, и да не давим, могло би тако до сутра. Проглашавање свега тога за некакав спин од стране елите је слепило на квадрат.
      Јесам ли рекао да не треба да једемо месо? Нисам, рекао сам да га треба јести у мањим и разумним количинама, не разумем шта је ту проблематично? Неумерена конзумација БИЛО ЧЕГА нарушава здравље, а управо је жеља СВИХ прехрамбених индустрија да се претворимо у некакву бурад без дна, која само трпа у себе све што јој се сервира. И немојте да мислите да постоји „домаћа“ прехрамбена индустрија, сви велики произвођачи су у рукама страних компанија, које већ увелико уводе моделе пословања из својих земаља – потрошачки концепт, који нас и води у суноврат.
      Него шта него штедња! Штедња и промена свести, престанак клањања духовима прошлости. У каквој индустријској утакмици Ви мислите да ми као држава можемо да победимо? Прихватањем правог спина, да нам је спас у враћању у осамдесете по питању индустријске производње, прихватамо намештену утакмицу у којој не можемо победити! Немачка, Америка, Велика Британија, Француска… Све су већ изграђене на моделу који је вама за срце прирастао, и могу да нас прегазе својом производњом очас посла, све што ми можемо (уколико прихватимо да будемо њихове мале лепе копије) је да постанемо некаква депонија за прљаве технологије које оне желе да избаце из својих земаља, и земља јефтине (ропске, захваљујући филозофији задуживања за сваку глупост) радне снаге.
      Ера друге индустријске револуције је готова! Угљоводоници, и комплетна филозофија изграђена око њих, заснована на неумереној производњи, и нерационалној потрошњи је мртва, не на умору, него МРТВА. То што већина одбија да прихвати и промени се са ситуацијом је нормално, сви имамо већ сазидане удобне мале светове у којим се осећамо комфорни, а ово је земљотрес који руши већину ствари које нам чине тај свет, и оставља нас на ветрометини. Али нема другог начина да се преживи него да се мења начин размишљања, да се траже другачија решења и прихвати сва тежина ситуације.
      Није никакав мејнстрим, мејнстрим је управо да треба „реиндустријализовати“ (шта год то значило) земљу, и тако се поново укључити у „нормалан свет“. Подршка потрошачком друштву и занемаривање села и пољопривреде, концепт „укрупњавања“ пољопривредног земљишта, продаја земљишта странцима, приватизација воде, довођење страних инвеститора да зидају непрофитабилне или штетне фабрике, задуживање за ствари које нам нису потребне. ТО је мејнстрим, и то су ствари које људи узимају здраво за готово, и не интересују их помори рибе, уништење река, загађење вода за пиће, испошћење земљишта, пораст болести, загађење ваздуха, итд. итд. Све прежвакани и излизани концепти, које и очекујем од кукавичких, немаштовитих политичара. Овој земљи, и свим земљама које још верују у мртве концепте, је неопходан ПРЕВРАТ.

      Sviđa mi se

      • Дедина сорта!
        Пишеш коментаре боље од текстова 🙂 Још кад се допише пегепет… затвориће нам и овај бРлог 😦

        Sviđa mi se

  2. Знам БрМ-е, и управо због тога сам се трудио да избегнем „замке“ у тексту горе – мазалице за очи (уговор из Кјота), спинови (гигантска и неефикасна поља ветрогенератора, коришћење прехрамбених биљака за „биогориво“ итд.). У делу који сам посвети Србији, намерно нисам ништа прецизирао, јер тиме намеравам да се бавим у детаље у трећем тексту на ову тему. А на крају текста сам рекао да намеравам да детаљишем касније…
    А „убило“ ме у појам што је већ други коментар све своди на то да сам или необавештен, па од свог незнања пропагирам уништење домаће привреде (иако сам о Србији најмање причао, и нисам навео ниједно конкретно решење, већ само опште ствари), или сам обавештен али лобиста, издајник итд… А то тако неће моћи. Знам да је код нас нормално да се издајници деле шаком и капом, али ја сам ту мало осетљив. Тако да ће свако ко макар посредно наговести да сам на неки начин против своје земље, морати дебело да се помучи да то докаже, или да се извини за погрешно тумачење.

    Sviđa mi se

  3. Лично сам увео нове моменте у тему, не видим у томе ништа лоше.

    Постоји два облика слободе односно независности: лична независност, и колективна – национална – независност.

    За личну независност вам је потребан лични капитал и ПОДРШКА КОЛЕКТИВА. Да ли је потребно напоменути да је колективу такође потребна независност и моћ, да би вас подржао? Не бих се уопште упуштао у причу о неопходности индустрије и масовне пољопривреде за тако нешто.

    У том контексту посматрајте мој коментар, а критика се односи на оно што су, по мом утиску, фразе, раширене баш међу потрошачким менталитетом.

    Мој лични напад је искључен, међутим, стојим иза свог оригиналног става, без утиска да је оспорен.

    Sviđa mi se

  4. Спустили сте ниво теме на национални, то ми није била намера (барем не још), а све о чему расправљамо заслужује посебан текст, а не преписку у коментарима, зато сачекајте још два текста, па ћемо на трећем моћи људски да расправљамо о покушајима да се реална опасност претвори у још један механизам поробљавања.

    Дефиниције независности су многобројне, ваша се ослања на тренутни модел живота, јер укључује капитал у тренутном облику и моћ друштва, која подразумева прихватање система вредности који је данас актуелан и изградњу „положаја“ у њему. Мој циљ у овим текстовима је да оповргнем да је таква истина једина могућа, и да предложим начин на који би имали шансу да преживимо, а ако успемо у томе, имаћемо могућност да поново градимо свој положај у свету (какав год,и ако га, буде у будућности) као друштво.

    Не знам на које фразе мислите, али текст је само мој, из главе, и покушао сам у њему да избегнем управо ствари које служе само за ублажавање проблема, и за скретање пажње читалаца.

    Ако Вам је оригинални став да људи који држе полуге моћи у овом свету покушавају да искористе несрећу која нам се свима спрема да извуку још неку добит за себе, и да сачувају оно што не могу, тиме што траже неки начин да неумитну револуцију „преусмере“ тако да одрже систем који им омогућава надмоћ над већином – слажемо се. Ако Вам је став да је целокупна прича око уништења планете само велики „спин“ који се користи за потчињавање малих нација (иако има и тога) – не слажемо се. Циљ ми није био да оспорим, него да разјасним мој текст, то је све што могу, а свако ће извући закључке у складу са неком својом логиком.

    Sviđa mi se

  5. Мислим да је моје „спуштање теме на национални ниво“ било у најмању руку интересантно. А како рекосте, свако даље извлачи закључке.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s