Предраг Јовановић: За не мање тешку одлуку

Слика

Dok ovo citamo/pisemo, odigrava se „sudbonosni“ sastanak/utakmica, srpskog tima sa/protiv, daleko nadmocnijim protivnikom na tudjem terenu. Vredi napomenuti da „nasem timu“, domaci teren i ne bi doneo neke prednosti, obzirom da imaju sve manje navijaca.
To sto je srpski tim sastavljen od igraca iz trece lige je podjednako greska srpskog Naroda-biraca koliko i stranaca/selektora koji je od njih napravio reprezentaciju/Vladu.
Selektora je bilo nekoliko i svi odreda su bili strani strucnjaci a medju njima, stidljivo, rekao bih, i nasi rodjaci iz „Velikih stepa“. Sledeci princip, mnogo babica, kilavo dete, rezultati takve reprezentacije su losi/kilavi.
U Narodu, muk, tisina(zaglusujuca), ne-akcija, iscekivanje i nada u minimalne sanse da nasi politicari/igraci imaju „mooda“ i da je onaj ko ih je strojio, u brzini, prevideo, bar jedno ili necija „mooda“. Mrka kapa i zla prilika. Da li je tisina, zatisje pred buru?

Ovo pitanje, sigurno, imaju u vidu i „stranci“ i njihovi „namesnici“ u zemlji Srbiji i zbog toga i mislim da se danas nista „revolucionarno“ i nece desiti. Svet i politika se nikada ne krecu u tim, nazovimo ih, crno-belim, ekstremima i to je i trenutno vrhunski namesnik, A.Vucic, u svom intervju, pred odlazak, nagovestio.
Zaba jos nije dovoljno skuvana i „oni“ ce, verovatno, morati smisliti formulu, sa blagim podizanjem temperature, koja ce zaustaviti koprcanje zabe/Naroda.
Koliko god analize i ruskih i nasih analiticara bile tacne, u svojim osvrtima na proslost i u vidjenju buducnosti, smatram ih manjkavim u nekim pitanjima/odgovorima koja se ticu odrednice odmah/sada i eventualno, sutra ujutru.
Dakle ne prekosutra.

Neosporno je da je srpska buducnost u potpunom okretanju Rusiji. Potpunom, bezuslovnom, koje, bar sto se mene tice, moze da ide do gubitka „suvereniteta“, koga, buduci, okupirana zemlja, inace nemamo i koji bi, za one koji misle da ga imamo, ulaskom u EU, inace izgubili.
„Okretanje“ Rusiji je, dakle, pozeljno, mislim cak i, neminovno i izvesno.
Slozicemo se da to podrazumeva jedan proces koji ce trajati i koji se ne moze ostvariti od danas, do sutra.
Sve je to jasno osim par stvari koje mogu da se dogode vec sutra ujutru. Ne treba biti veliki analiticar da bi se videlo/utvrdilo da se Srbima preti vojnim upadom/okupacijom severnog dela KiM. taj upad bi bio predvodjen siptarskim snagama uz obilatu pomoc EU kontigenta u kome dominiraju Nemci.
Iako sam dosadio i Bogu i Narodu(i sam sebi) ja moram ponovo da pitam:
– Da li Srbi imaju pravo da pucaju na Nemce(da bi izbegli scenario „Oluje“, koji smo vec videli, nazalost), da li ce Nemci odgovoriti represalijama tipa 100 za 1(takodje vec vidjeno, nazalost) ili ultimatumom(slicnim 1914)?
– Kako bi se Rusi postavili u ovakvoj situaciji, da li su je „predvideli“(koliko god sanse da se to dogodi, bile male), su pitanja koja analiticari, i nasi i ruski, obilaze „kao kisa oko Kragujevca“.
Znajuci koliko Srbi vole da pucaju po Nemcima, sto su i Rusi nekada voleli, ovo bi trebalo da bude najvaznije pitanje i dok se na njega ne odgovori postaje nevazno ko je na vlasti u Srbiji.
Ako ce se Srbi tesno povezivati sa Rusijom, iduci cak do postajanja republike u RF, sta od nacionalnog programa tamo smeju da unesu i cemu mogu da se nadaju. Iako su Srbi, silom prilika/neprilika, u potpunoj defanzivi, usudjujem se da tvrdim da postoji veliki broj Srba, ukljucujuci i moju malenkost, koji srpsko pitanje smatraju neresenim. Pripajanje RS, preispitivanje/prepravljanje granica sa Hrvatskom, najCrnjom Gorom, srpski izlaz na more itd. su samo neka od neresenih pitanja. Interesantno bi bilo, bar meni, saznati sta bi srpski Narod od ovakvih ideja, smeo da unese u savez sa Rusijom.
Mogu li Srbi da vojno brane sever KiM i da li za to imaju potrebnu, politicku i svaku drugu podrsku iz Rusije? Pazite, nepricamo o UN, ni Zapad se na njih nije mnogo obazirao.
Vise je nego izvesno da ce srpski Narod rusiti ovu vlast. Jedino pitanje je da li ce se to dogoditi „odmah“/kuka i motika, ili „malo kasnije“/Izbori. Pitanje koje se namece je da li su ruski politicari „predvideli“ ovakav scenario i kako bi se u njemu postavili?
Kod rusenja bi nam strasno pomoglo da znamo odgovor na jos jedno pitanje – da li je Rusija nudila, nasem, „mladjanom“, Ministru Vojnom, koji je sve samo to ne, oruzje a on to nije hteo/nije smeo/odbio da preuzme?

Smena ovakve vlasti je izvesna, jedino je neizvesno kako ce se obaviti i ko ce Narod kao izvrsioca, predvoditi. 
Ima li planova/predvidjanja/akcija u tom smeru. Narodu se mora otvoreno reci da li, u slucaju Izbora, SPS mora da bude u buducoj koaliciji i da li je „predvidjeno“ da ih neko „odmeni“? Samo naznaka o ruskoj podrsci nekoj „novoj“ snazi, na politickom nebu Srbije, bi tim politicarima automatski donela minimum od 25%.
Ja takve naznake ne vidim, cak ni izmedju redova.
Sve sto vidim su kritike, svakako zasluzene, koja se svode na naklapanja „da li je starija kokoska ili jaje“. Po toj logici bi mogli da naklapamo i genetski/istorijski da li smo braca, ko je stariji a ko mladji, postoje cak i misljenja da smo vam roditelji. Znate oni ostareli, zanemocali, istorijski, potroseni i u starackom domu opkoljenom sumom u kojoj iza svakog drveta, vreba Nemac, Amerikanac ili neki slican indijanac.
Postoji, nazalost, veliki deo srpskog Naroda/biraca, kome je medijski predstavljeno da je za Ruse, Srbija samo geografski pojam mesta kroz koje ce proci Juzni Tok.
Da li neko ocekuje (nada se) da takav medijski „spin“ i maglu, mogu da rasteraju Dacic, Bajatovic i Mrkonjic ili se tu nesto ozbiljnije moze i treba poraditi.

(Komentar citaoca na sajtu Novi Standard)

Advertisements

2 mišljenja na „Предраг Јовановић: За не мање тешку одлуку

  1. „Neosporno je da je srpska buducnost u potpunom okretanju Rusiji.“ ka i vazda..pa nikad ….. neverovatno u jednoj istoriji sam naišao na nekog mog rođaka Iva Markovića koji se jedini suprotsavio vladiki Vasiliju koji je totalno zaludeo narod da se svi isele, u Rusiju. .. zar stalno jedno te isto? kolko puta treba da naj.. pa da shvatite da je Rusija hiljadama kilometaraa daleko fizički a mentalno još dalje, nešto (fizički) bliže od Brazila, a Brazilci nas više vole i više liče na nas

    Sviđa mi se

  2. преју добро познајем, мислим виртуелно, тако да ме његов коментар не изненађује, заправо, изненадило би ме да се није огласио… оно што тангира брма и дрпа, колико знам, је питање русије… ја се не слажем са њиховим ставом, јер не прихватам небулозу „највећег државника међу србљима“, да србија треба да буде неутрална… не прихватам, јер србија нема снаге, пре свега економске, али ни војне, ни људске, ни било које друге, да остане неутрална… неутралне државе могу бити само јаке државе, економски независне и војно додатно оснажене… дакле, ако смо слаба банана државица, а у тој оцени знам да се слажемо, како то, на који волшебан начин можемо бити неутрални? да јавно прогласимо неутралност? да ли ће то бити некаква гаранција? ма, хајте… дакле, ако смо ово апсолвирали, намеће се избор, нека буде и између два зла… које зло је боље одабрати? оне што те бомбардују, трују и систематски протерују и требе или оне који ти, наводно, мисле зло, али ти га никада нису причинили? одговор је јасан и деци у вртићу, само не и нашим русофобима… они се увек питају како ће нам то руси, „хиљадама километара далеко“, помоћи? а како су нам то амери, хиљадама километара далеко, одмагали? е, па на исти начин… довољно је да русија каже, као у случају сирије, да нема војне интервенције и неће је бити, ма колико се нато пувакао силом… а ако крене јужни ток, то је руски интерес и русија ће га бранити као и сваки други свој интерес… али, није проблем у русији, проблем је у нама, јер ми већином желимо на запад који нас неће, ни по коју цену…

    о северу: србија има снаге да га заузме војно и полицијски, то уопште није спорно, ту је више питање спречавања погрома у енклавама и ту је потребно да русија залегне…

    о гарнитури: нема промене осим шминке, па зар не видите да се „државник“ препоручује

    о социјалистима: навикните се на њихову присутност, жилва је то врста

    и на крају, на нс сам прогнозирао управо овакав исход, уз један додатак, да ће у врло скорој будућности уставни суд донети одлуку о прелазима, наравно у корист србије, а противу међународне заједнице… па ће ова и оваква влада морати да залегне у рикверц… шта ће то донети, видећемо, јал изборе, јал референдум о уставу, јал допуну владе државничким врхом, али, како прејо то обично каже, добро бити неће… мислим, вежите се, слећемо, а можда и нећемо, ова игранка траје толико јер одговара америци, америка је та која изазива нестабилност и одржава је… србија ће пући када одлуче у вашингтону да пукне македонија, а када ће то бити, одлучите сами…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s