Giorgio Agamben Латинска империја узвраћа ударац

 

Као што је модерна држава произашла из слома феудалних политичких институција, тако ће и национална држава уступити место нечему што је он назвао „империјама“, које ће надилазити националне границе.

 Империје – као англосаксонска (САД и Велика Британија) или совјетска – морају бити „транснационални политички ентитети сачињени од међусобно сличних нација“.

 он је предложио да Француска одигра водећу улогу у „латинској империји“, која би економски и политички ујединила, уз пристанак католичке цркве чију би традицију наследила, три велике нације чији језици воде порекло из латинског језика (Француску, Шпанију и Италију), уз отворен приступ за друге медитеранске нације.

 Није само бесмислено захтевати од Грка и Италијана да живе као Немци; чак и када би тако нешто било могуће, то би довело до деструкције њиховог културног наслеђа

Image

Године 1945. Alexandre Kojève, француски филозоф и високи државни званичник, написао је есеј „Латинска империја: скица за француску политику“. Овај есеј (у ствари допис председнику привремене владе Charles de Gaullu) толико је актуелан да и данас привлачи велику пажњу. 

Показујући задивљујућу моћ предвиђања, Којèве је тврдио да ће Немачка ускоро постати најмоћнија европска економија, а да ће Француска играти споредну улогу у западној Европи. Луцидно је предвидео крај националних држава које су до тада давале главни тон европској историји. Као што је модерна држава произашла из слома феудалних политичких институција, тако ће и национална држава уступити место нечему што је он назвао „империјама“, које ће надилазити националне границе. 

Ове империје неће бити засноване, тврди Kojève, на апстрактним категоријама равнодушнима према истинским културолошким, животним и конфесионалним везама. Империје – као англосаксонска (САД и Велика Британија) или совјетска – морају бити „транснационални политички ентитети сачињени од међусобно сличних нација“. 

У том смислу, он је предложио да Француска одигра водећу улогу у „латинској империји“, која би економски и политички ујединила, уз пристанак католичке цркве чију би традицију наследила, три велике нације чији језици воде порекло из латинског језика (Француску, Шпанију и Италију), уз отворен приступ за друге медитеранске нације. Према њему, протестантска Немачка, која ће ускоро постати најбогатија и најмоћнија нација у Европи (што је заиста и постала), неижбежно ће подлећи својим ваневропским склоностима и окренути се ка англосаксонској империји, за коју ће Француска и друге латинске нације бити страно тело са предодређеном улогом периферног сателита. 

Данас, пошто је ЕУ створена уз игнорисање дубоких културолошких веза између неких њених нација, било би корисно – и неопходно – да се оживи Kojèveov предлог. Његове прогнозе су се обистиниле. Данашња Европа која покушава да опстане само на економским основама, заборављајући дубоке везе између начина живота, култура и конфесија, непрестано показује своје слабости, и то посебно баш на економском плану. 

Такозвано јединство ЕУ почиње да пуца по шавовима и имамо прилику да видимо шта је од њега остало: наметање интереса богате мањине сиромашној већини. У већини случајева ови интереси су у складу са интересима само једне нације, што се у историји није показало као добро решење. Није само бесмислено захтевати од Грка и Италијана да живе као Немци; чак и када би тако нешто било могуће, то би довело до деструкције њиховог културног наслеђа. Политички ентитет склон игнорисању различитих начина живота је не само осуђен на кратко трајање већ, како смо на примеру Европе јасно видели, он уопште не може да се до краја конституише. 

Ако не желимо да се Европа дезинтегрише, иако многи знаци указују да је то сасвим могуће, морамо одмах приступити преформулисању европског устава (који је за сада само нека врста међудржавног уговора, који није свуда био поднет на референдум, а тамо где јесте, као у Француској, био је већински одбачен). 

Треба да покушамо да политичку стварност преобликујемо у нешто слично ономе што Kojève назива „латинском империјом“.

Libération/PressEurop, 26.03.2013.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net,

Advertisements

4 mišljenja na „Giorgio Agamben Латинска империја узвраћа ударац

  1. кад би било више бугарштица а мање гуслања (почуј пост „Може и без гусала“), ово би била смерница коју би требало да пратимо и ми са Хемског полуострва (Срби и сви деривати, Бугари и деривати, Румуни, Грци, па и Албанци).. у противном утопићемо свој идентитет у неку од туђих империја као што су Хрвати већ у Германску…а ако смо неспособни за такву државотворност, штоо сумњам да јесмо, латинска империја би за нас била мање зло од осталих.

    Sviđa mi se

  2. када би поменути били способни да створе своју империју, она би нам више одговарала од ове која нас гута… мислим, дало би се нешто и сачувати од сопственог идентитета, мада би морали да се покатоличимо или листом у атеисте(хм, то већини срба баш одговара)

    Sviđa mi se

    • to mu je najslabiji deo – pa upravo su latinski narodi najraskatoličeniji nacionalnim revolucijama.. bili bi katolici ko što su i oni(Francuzi npr.) , tj. nikako

      Sviđa mi se

  3. Povratni ping: КОСОВАРеника | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s