РАЗГОВОР УГОДНИ НАРОДА ТАЛИБАНСКОГ

КОЈИМ ЈЕ ЈЕЗИКОМ ПИСАО СВЕТИ САВА

зар треба бити лингвиста па видети да је прича о прихватању Вуковог српског језика од стране Хрвата имбецилна?

Постоји само документација из које су неки извукли оно што им је било полезно за њихову идеологију. То важи и са српску и за хрватску лингвиситку. Проблем је у томе да то није наука него митологија

сви српски лингвисти који пропагирају  „србистику“ немају довољно озбиљних доказа да одбране соптсвену хипотезу, сем самима себи.

они се баве препричавањем од Кулина бана до Дуборвника, Шафариковом митологијом, историјским нетачностима, предрасудама XIX века, и секелтивним изабирањем полезних цитата извађених ван контекста, који се нуде као „докази“.

Треба из прозвати и целом свету показати шта су и ко су и шта су урадили, па ће можда после тога изићи неки поштен и прагматичан лингвиста који неће бити оптерећен Хрватима, језичком политиком, то јест лингвиситчком догмом, идеологијом, и квази науком од пре две века

 Мене не интересује да видим шта је Лазо Костић  цитирао него шта НИЈЕ цитирао! Другим речима, интересује ме да видим кавим се манипулацијама бавио да би „доказао“ своју теорију о крађи српског језика коју ниједна катедра на свету не подржава

Проблем је у томе да ни једна ни друга стране нема доказа да је новоштокавски „изворно“ само српски или хрватски.

 јасно је да сам језик Дубровника сврстао у „језик осталих“? (написао сам, као и осталих, пре свега Дубровника). А не знам само да ли то што никада до прве Југославије није био хрватски значи да је био српски?

 У вези Дубровника и Срба католика, важно је напоменути да су многи далматински градови били романски градови до 16-ог века. међу њима Дубровник. Сплит, Задар + Котор, након преласка на српски језик они развијају српску националну свет

по којим то лингвистичким правилима је овај језик данас искључиво српски, колико ви разумете данас српски текст од пре пар векова, а колико разумете хрватски?

Читао сам Ивића и друге и њигове приче о Вуку, док нисам отворио оригинале документа и видео да оно шта сам им веровао на реч баш није била цела истина

„Вук је био ‘машинерија’ да Хрвати прихвате његов (српски свакако) језик.“ (Д. Ивановић)-Проблем са том тезом је у чињеници да су га Хрвати увели у школе давно пре Вукове рефроме, тачније 1836.

 Image

Проф. др Дарко Ј. Ивановић:

Грујић је ивде мало тек „разблажио“ своју кроатистику (1) 03 март 2013

Први део.

Владислав Грујић тврди овако: „Зaкључaк је дa овaј сaвремени језик јесте српски, aли је исто толико и хрвaтски, кaо и остaлих, пре свегa језик Дубровникa кaо светле тaчке и жaриштa културе и писaне речи, и свих остaлих који су се у међувремену утопили, углaвном у Хрвaте.“

 

Проблем је Грујићев у иснови: двема цртама: 1. он „језик Дубровника“ сматра „хрватским језиком“. Он не уме да схвати да Дубровник никада до прве Југославије није био хрватски ни по чему (католичка вера је једино што је исто). А језик, доказано и доказивано од самих изворних Друбровчана, у Дубровнику био је првенствено, по природи и лингвистичким узусима, српски језик ијекавске варијанте; 2. Грујић никако да се сети да је велики део Хрвата имао порекло у католичким Србима. И то су те две тачке о којима В. Грујић нити говори нити их разуме. Пре ће бити да он то зна (нема нормалног човека који то не зна!), али Грујић, чини се, тенденциозно то „прешуткује“ да би могао да донесе свој „уравнотежен суд“: „овaј сaвремени језик јесте српски, aли је исто толико и хрвaтски, кaо и остaлих“. То је тачно тако по формалним погледима из угла сданашњице, али по лингвистичким правилима стварања језика, „овај савремени језик“ је суштински говорни српски језик који су други (посебно Хрвати) звали свакојако, а Срби су га рано, наравно, звали „српски“ да би га под налогом српских заљубљеника у хрватску лажну „идеју југословенства“ прозвали лингвистичкии потпуно необразложено и погрешно „српскохрватски језик“.

Грујић је овде мало тек „разблажио“ своју кроатистику (2) 03 март 2013 Проф. др Дарко Ј. Ивановић

Други део.

Тада је започела стогодишња ера српске погубне србокроатистика која је готово уништила и српски језик и српску ћирилицу и довела их на ове данашње гране које се ломе саме од себе.

Од свега што је овде рекао г. В. Грујић вреди му једино то да то треба екипе стручњака из свих српских институција да „прочешљају“ и да предложе (оно што је лингвиста Збиљић већ предложио у АНУРС-у 25. новембра 2011) да се питање језика о коме говоримо рашчисти у међународним институцијама да се не би поново преименовао српски језик сада у већ предложени „ексјугословенски“. Па, ако већ јесте српски језик, да се прекине тај хумор у „стварању сваке године по једног новог језика из српског језика“, или — ако се докаже да су то све стварно посебни језици (а ја знам да нису), да се то питање затвори и да у језику свако убудуће ради шта хоће. Грујић, као овде нешто разблажени кроатиста“, не тврди више да је Вук узео језик од Хрвата, али тврди да је то некако „пола-пола“: „и српски и хрватски језик“.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CDQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.gssjd.hr%2Fwp-content%2Fuploads%2F2010%2F11%2Fhektorovic_ribanjeiribarskoprigovaranje.pdf&ei=OG8zUZScJZCM4gTqtoFo&usg=AFQjCNFw2uGQExNho6ltfpUba8PYypaoWw&bvm=b 03 март 2013 jovova pravda

Учени смо о значају Петра Хекторовићa који је у свом најзначајнијем делу „Рибање и рибарско приговарање“ записао народне умотворине три века пре Вука. При том се избегавало указивање на саму суштину дела која доводи у питање оно што се учило (и још увик се учи) и у књижевности и у повести.

У стиховима рибари, Никола Зет и Паској Дебеља, бугаре сарпским начином што стоји и у наслову нотног записа истог аутора на крају дела.

Немогуће је да су пре 500 година Срби живели само на Хвару, а у остатку Хрватске нису, него да су штавише говорили некаквим хрватским?!

 

Владислав Грујић: Доктор и његова наклапања и етикетирања 03 март 2013

Вајни доктор наступа као и увек у свом комунистичком маниру, лепи етикете свуда около и износи некакве безвезне и ничим утемељене тврдње као чињенице.

Где сам ја то и када тврдио да је Вук узео језик од Хрвата? Дајте да видимо то црно на бело, поставите линк. Вук као ситни завртањ у машинерији монархије је имао само да спроводи зацртано, а зацртан је био заједнички језик за Србе и Хрвате.

Затим, одакле сте извукли зајључак да ја језик Дубровника сматрам хрватским? Зар из реченице коју сте цитирали није јасно да сам језик Дубровника сврстао у „језик осталих“? (написао сам, као и осталих, пре свега Дубровника). А не знам само да ли то што никада до прве Југославије није био хрватски значи да је био српски?

Даље, где је то и како доказано да је језик Дубровника био српски? Дајте да видимо те доказе коначно. Уместо доказа, видео сам само изјаве појединаца из друге половине XIX века.

Који су то лингвистички изуси, дајте да видимо неке студије, ја сам већ поставио ову везу, а ево, постављам је опет:

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Dubrovnik_subdialect

 

У дубровачком поддијалекту је значајно присуство чакавске лексике и икавизама (јел оно неки овде сматрају да је чакавица уствари хрватски?). Уместо оваквих прича боље да сте погледали како су Срби говорили некада.

 

А што се тиче Срба католика хајде ви приложите неке списе, неке српске букваре или било шта друго од баштине тих католичких Срба, ако сам ја „прешутао“, ко вама брани да обелоданите било шта од тога, уместо што се бавите безвезним причама. Јер пошто данас има скоро 5 милиона Хрвата, а по вашој тврдњи, велики део њих је српског порекла, онда је немогуће да нема трагова постојања тако велике популације Срба. Или су то опет само нека препричавања и фаме?

 

И која су то лингвистичка правила стварања језика? Дао сам одве приказ два документа, српског и хрватског, ајде да чујемо по којим то лингвистичким правилима је овај језик данас искључиво српски, колико ви разумете данас српски текст од пре пар векова, а колико разумете хрватски?

 

Све у свему, ваш коментар је без икакве везе са чињеницама.

 

Катана: догматска „доказвања“

„А језик, доказано и доказивано од самих изворних Друбровчана, у Дубровнику био је првенствено, по природи и лингвистичким узусима, српски језик ијекавске варијанте“ (Д. Ивановић)

 

Ивановићу, Владислав Грујић је с почетка казао да је овај чланак писан за озбиљне дискусије а не за догматске „научнике“. Ако је доказано, онда доставите где се ти ваши „докази“ могу наћи пре XIX века. Требало би такође да знате да је у то доба било и оних који су „доказивали“ да је дубровачки језик хрвтаски и да такви „докази“ не значе ништа сем слепог веровања људи који употребљавају стомак уместо мозга.

„овај савремени језик“ је суштински говорни српски језик који су други (посебно Хрвати) звали свакојако, а Срби су га рано, наравно, звали „српски“ (Д. Ивановић)

 

Докази, Ивановићу, докази. Један (озбиљни) научник неће написати „рано“ или „наравно“ као вердостојни „доказ„. Један (озбиљни) научник ће прецизирати временски период кад се тај (и баш та) језик назова српски.

 

Проф. др Дарко Ј. Ивановић: Лингвистилчки – био и остао исти језик, српски језик.

Грујић опет каже: Вук као ситни завртањ у машинерији монархије је имао само да спроводи зацртано, а зацртан је био заједнички језик за Србе и Хрвате.“

 

Наравно да је зацртан да језик буде исти, али не „заједнички“ у власничком смислу. Зато, док је Вук био жив, нико није од Срба говорио о „заједничком језику“. Поготово то код Вука никада и нигде нећете срести израз „заједнички језик“, јер Вук није био у „машинерији за заједнички језик“, Вук је био „машинерија“ да Хрвати прихвате његов (српски свакако) језик. А из Ватикана је био налог Хрватима још почетком 17. века из Конгрегације за пропаганду вере у Риму да се Нови завет преведе на „словенски језик“ у којем се, поред осталог, каже да Срби имају најбољи дијалекат од свих Јужних Словена и да управо на њ треба превести Нови Савет, Вук је искоришћен да то, спроведе, тј. да Хрвати усвоје српски језик из народних српских говора, а не онај језик који је био у књигама и који је био ближи руском језику. И ту су се нашли интерес Беча да Срби и Хрвати имају исти језик.И данас га заиста имају као исти. С тим што су Хрвати сачинили, углавном преко кварења дела српске лексике, своју нормирану варијанту српског језика коју су прозвали „хрватски језик“ на латиници. И то је све.

Дакле, то није и не може бити, како Грујић тврди, „и хрватски и српски“ по власништву, него је то преузет од Хрвата српски језик с дивергенцијама у нормирању.(???) Али лингвистички то је био и остао српски језик.

Шта је био илирски покрет код Хрвата? Ништа друго, него да усвоје српски (Вуков) језик уз уденуто „парничење“ у вези с власништвом тог језика. Хрвати су стално покушавали да му надену друго име. И захваљујући Ђури Даничићу после Вукове смрти, као и српској наивности и широкогрудости, Хрвати су успели то да ураде кроз називе „југословенски“, „хрватски или српски“ и „хрватскосрпски“ да коначно под Туђманом, уз обилату помоћ „Данке Дојчланг“, издвоје и државу из Југославије, да Србе у Хрватској лише државотворности, да их протерају највећим делом и да српски језик коначно региструју као „хрватски језик“. Латиничко писмо којим пишу тај српски језик послужило им је као „формални податак“ за издвајање као „посебног језика“.

Свака експертиза озбиљна од неутралних стручњака нема шта друго да докаже него да је „хрватски језик“ српски језик који је настао на латиници и на извесним кварењима српскога језика.

Данашњи „хрватски језик“ настао је, суштински, на једном једином „темељу“ — на српском језику и на кварењима српскога језика.

А Катана стално на исти начин „трли баба лан“: Ивановићу, Владслав Грујић је с почетка казао да је овај чланак писан за озбиљне дискусије а не за догматске „научнике“. Ако је доказано, онда доставите где се ти ваши „докази“ могу наћи пре XIX века.“  А стално му се каже где да потражи доказе. Мора се читати озбиљна литература, а не „технички налази“ по интернету. Само интернет није довољно непоуздан.  Још једном, 1. код Лазе М. Костића у књизи „Крађа српског језика“ , Баден, 1964. (Ту имате на стотине и стотине доказа да су Хрвати преузели од Вука српски језик и да то није никакав „заједнички језик“, него чист српски језик.) Нађите у књизи, на пример, проф. др Милоша Ковачевића, „Против неистина о српском језику“, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Источно Сарајево, 2005. Кад те две књиге са стотине и сторине доказа прочита, нека се овде јави Катана да га упутим на нове доказе. И немој да стално понавља да му понављам доказе. Нека најпре ово проучи, а онда ћу му навести још моного доказа.

Катана: Ивановићу, побркали сте историјски редослед „Вук је био ‘машинерија’ да Хрвати прихвате његов (српски свакако) језик.“ (Д. Ивановић)

Проблем са том тезом је у чињеници да су га Хрвати увели у школе давно пре Вукове рефроме, тачније 1836.

„А из Ватикана је био налог Хрватима још почетком 17. века из Конгрегације за пропаганду вере у Риму да се Нови завет преведе на ‘словенски језик’ у којем се, поред осталог, каже да Срби имају најбољи дијалекат од свих Јужних Словена“ (Д. Ивановић)

 

Лепо је то, али без извора, издања и странице ове информације то су само ваше речи и ништа више. Не очекујете ваљда да вам свет верује на реч? Па нисте ви бог (иако можда мислите да јесте). Хајде да видимо тај Ватикански налог, па да цео свет зна.

„Дакле, то није и не може бити, како Грујић тврди, ‘и хрватски и српски’ по власништву, него је то преузет од Хрвата српски језик с дивергенцијама у нормирању. Али лингвистички то је био и остао српски језик.“ (Д. Ивановић)

Хајде, будите искрени, који вам је језик из 14. века ближи данашњем српском? Сепски из Повеље Стефана Душана или хрватски из Истарског развода?

„Латиничко писмо којим пишу тај српски језик послужило им је као ‘формални податак’ за издвајање као ‘посебног језика’.“ (Д. Ивановић)

Признаје се да је то хрватски стандард новоштокавског наречја, ијаквског изговора и писан Гајевом (хрватском) латинициом, као што се новоштокавско наречје, по срспком Уставу, признаје као српски језик писан ћирилицом. Проблем је у томе да ни једна ни друга стране нема доказа да је новоштокавски „изворно“ само српски или хрватски. Гријћев чланак даје добр исотријско политички увид зашто је то тако. Дакле у оба случаја писмо је употребљено коа „формални подарак“,

„Свака експертиза озбиљна од неутралних стручњака нема шта друго да докаже него да је ‘хрватски језик’ српски језик који је настао на латиници и на извесним кварењима српскога језика. “ (Д. Ивановић)

Шта друго човек да закључи кад кажете да су Хрвати искварили српски језик? Не мислите ваљда на тај језик „чистунац“ великога Вука Караџића, препуног турцизама, и с неких бедних 20.000 речи, којега је онда требало „оплеменити“ страним, немачким, француским, енглеским и иним итд. изразима како би се њим могло писати на књижевном нивоу? То није кварење језика?

А шта да кажемо да данас Срби не само махом пишу хрватском латиницом, него говоре огромним бројем кроатизама — особа, кутак, домовина, смеће, зарез, и да не небрајамо захваљујући не само „насиљу“ бившег режима него и васколиким избелгицама који тај „искаврени“ језик сматрају спрским, а пишу га готово искључиво лаитницом, коју и ви, in extremis, сматрате „српским“ писмом.

 

Којим се србизмима служе Хрвати? А којим се кроатизмима служе Срби? Хрватски језик је уређен, стандарднизован без обзира где се говори и пише, као и сваки други европски језик. А српски, или можда назовиспрски? Нико данас не зна како се књижевни српски пише, како се изговара (ако је судећи по РТС онда сиииигурно лаааалински!), које су речи дозвољене а које нису, све онако „пиши, брем као што говориш“ — шта ће ти граматика и правопис! Све је српски!

Ако сте линвиста као што тврдите, онда поручите вашим колегама да се тако не уређује језик и да сте сви „пали“ на испиту.

„Данашњи ‘хрватски језик’ настао је, суштински, на једном једином ‘темељу’ — на српском језику и на кварењима српскога језика.“ (Д. Ивановић)

Ето, то је ваш „доказ“, догмастиски речено. Тако наука не ради. Тако ради идеологија, Ви ни један документ нисте понудили, ни једну рефересу, ниједна цитат, ништа сем догматског понваљања једнотеисте идеологије.

„А стално му се каже где да потражи доказе. Мора се читати озбиљна литература, а не ‘технички налази’ по интернету. Само интернет није довољно непоуздан. “ (Д. Ивановић)

А ваша извори јесу? Зашто? Зато што ви тако кажете? Интернетски факсимили оригиналних документа су поузданији од ваших речи, у то будите иверени. Мене не интереусју ваше речи него документација. Да видимо те документе! Па будите добри, онда, вашег образа ради, наведите изворне документе који потврђују те ваше тврдње. Не можете ви, онако удбашки, да тврдите да нешто јесте без доказа. Свака тврдња тражи доказ, а док се такав доказ не поднесе свака тврдња је под сумњом.

Још једном, 1. код Лазе М. Костића у књизи „Крађа српског језика“ , Баден, 1964. (Ту имате на стотине и стотине доказа да су Хрвати преузели од Вука српски језик и да то није никакав ‘заједнички језик’, него чист српски језик.) 2. Нађите у књизи, на пример, проф. др Милоша Ковачевића, ‘Против неистина о српском језику’, Српско просвјетно и културно друштво ‘Просвјета’, Источно Сарајево, 2005. “ —

Ајде, немојте се овде измотавати. Мене не интересује шта Лазо Коситћ или Милош Ковачевић или Дарјко Имвановић МИСЛЕ, него ме интересују њихви извори, тј. документација. Према томе излишно је цитирати једнотеисте празне реченице као да ће број репетиција увећати веродостојност тим тврдњама.

 

Читао сам Ивића и друге и њигове приче о Вуку, док нисам отворио оригинале документа и видео да оно шта сам им веровао на реч баш није била цела истина. Па имате и познати случај још једног „нај“ стручнака П. Милосављевића који је „насео“ на фалсификат јер је веровао копији а не оригиналу.

Према томе кад се позивате на неке, наведите које изворе дају. А ако су ти извори неки „доказ“ онда вам не треба нека екипа наулчника да се докаже међународним установама да је то српски језик. Међутим, видим да од свих ваших експертиза ниједан од вас није успео да у то увери међународне катердре. Према томе, ви до сада само упорно овде продајете ваздух.

„Кад те две књиге са стотине и сторине доказа прочита, нека се овде јави Катана да га упутим на нове доказе. И немој да стално понавља да му понављам доказе. Нека најпре ово проучи, а онда ћу му навести још моного доказа.“ (Д. Ивановић)

То само доказује да, на жалост, немате ништа конкретно, да се извлачите небулозама и да тактизирањем обмањујете наивне. Дајте да видимо документе на основоу којих необориво доказујете те ваше хипотезе.

 

Замундије: Meшање да, у Далмацији, али то не чини језик њиховим

 Лингвистичка је чињеница да су изворни Хрвати ЈЕДИНО чакавци, сваки иоле упућени лингвиста зна да је кајкавски „хрватски дијалект“ скоро потпуно идентичан или разумљив Словенцима из Словеније. Кајкавци су данас Хрвати једино зато што је због турске најезде хрватско племство отишло у те крајеве и наметнуло им хрватско име из сопствених интереса. Пре турске најезде граница између штокаваца и чакаваца (Хрвата) је била на реки Цетини код Сплита, након великих миграција Срби се померају на запад, у многим деловима се Срби и Хрвати мешају у Далмацији и долази до мешања штокавског српског и чакавског Хрватског, нпр Лика од Хрватске постаје српска, а слабо насељена Славонија у којој су живела словеначка племена постаје српска. То је прича о историји и делимичној асимилацији, и тада је српски језик извршио знатан утицај на чакавски-хрватски језик. Апропо Срба католика, то је данашњи православни мит да су ти људи сви „издајници српског рода“, сви ти људи се до првог светског рата (а многи и касније) осећали као Срби, нпр Хајдук Сплит је основан као српски клуб с бојама црвено-плаво-бело (И ШАХОВНИЦОМ У ГРБУ, ЦРВЕНО ПЛАВО СУ ИНАЧЕ БОЈЕ ДАЛМАЦИЈЕ, ПРИМ БРМ), данашње стање захвалимо аустругарској антисрпској пропаганди, неспособности Карађорђевића и деловању непријатеља (Британије). У вези Дубровника и Срба католика, важно је напоменути да су многи далматински градови били романски градови до 16-ог века. међу њима Дубровник. Сплит, Задар + Котор, након преласка на српски језик они развијају српску националну свет, четири петине Срба у Далмацији били су католици, према дубровачком српском гласнику из 1890-их од 11.000 становника тог града 9.500 се изјаснило да у својој кући говоре српским језиком, и ту је посебно битна анегдота о Ј.Ј.Змају који је тих година (након 1890-е) дошао у Дубровник, и неког пролазника упитао где се налази српска црква, а овај му је одговорио „а мој госпару, овдје су ти све цркве српске, а ти си можда мислио на православну?“

Према томе одређени утицај и мешање штокавског и чакавског тј српског и хрватског ни у ком случају не оправдава крађу језика и проглашавање српског језика за Хрватски. Нека се врате на чакавски, ако заиста воле свој језик. Српски остаје српски.

 Вуле:

Ке е тебе Госпе ти шта пита? Позабави се како ћеш на „матерњем“ енглеском написати пасуљ. После оног просипања имаш образа поново да гризеш и вређаш људе. Добро е за вас рекао Дучић пишући „Врбас“. Него, видим кроатисти се отиснули у рани Средњи век? Нема леба око Гая, Павел Йозеф Шафарик, Дубровник, фолови…Ред е да се коначно приземљите из Васељене у кою вас дигоше Ватикан, Терезиа и Тито а све за канту масти. Много су вас размазили. Ишшшш брееее!

Него Груйићу, одважио си се писати на „Видовдан“ и пишеш много „аргументование“ него пре; мапа, списи…ово, оно, као да из тебе глагоља ХАЗУ. Дотакао си се цара Душана. Поставио сам ти просто питање и немой се крити иза овог шкутора катане?

 

Проф. др Дарко Ј. Ивановић:

Катана: „Дајте да видимо документе на основу којих необориво доказујете те ваше хипотезе.“

 

Ено Вам колико хоћете докумената код споменутих аутора књига и доказа: код проф. др Лазе М. Костића, „Крађа српског језика“, Баден, 1964, обновљено издање: Добрица књига, Нови Сад, 1999. То имате гомилу докумената разних врста. Затим, рекао сам Вам, код проф. дер Милоша Ковачевића, „Против неистина о српском језику“, „Просвјета“, Источно Сарајево, 2005. Ви стално тражите документ и доказе, а ове које Вам нудим, нећете.

Може Вам помоћи и књига проф. Драгољуба Збиљића, „Латиничење Срба по прописима српских лингвиста сербокроатиста“, Ћирилица, Нови Сад, 2011. Кад те књиге и доказе прочитате на око 2000 страна укупно, онда ћу Вам још предочити доказа на нових две хиљаде страна. Има да читате о тим доказима, времешни Катана, у Америци док сте живи.

Читајте и Вука, Катана. Вук Вам је најбољи доказ да су Хрвати преузели српски језик из Вукове реформе. Читајте Људевита Гаја и многе хрватске стручњаке из времена Вука Караџића. Читајте Тому Маретића, он Вам каже да је своју граматику, најбоље граматичко и стилистичко дело с краја 19. века, у којој сам човек тврди да је своју „Граматику и стилистику хрватског или српског језика“ (Загреб, 1899) сачинио на основу језика из дела Вука и Даничића. И рекао је и тврдио да је Вукова ћирилица најсавршеније и најбоље писмо на свету.

 

Драгољуб Збиљић:

1.

Очигледно је да и овде супротстављене стране не прихватају доказивања. Зато је једини излаз у таквој ситуацији обраћање међународним институцијама које би сагледале тврдње једних и других. Моја маленкост је, зато, предложила да највише српске стручне институције и држава спреме документацију и да се обрат међународним институцијама које се баве заштитом националне баштине. Рецимо УНЕСКО-у. И тако затворити то питање „ко је коме узео језик“.

Проблем је што код српских стручњака нема слоге, српска лингвистика је разбијена на три групе, супротстављене међусобно, па не може да се донесе јединствена одлука готово ни о чему у вези са српским језиком и писмом. Постоји и други проблем, многи српски стручњаци сматрају да је то доказано и да не треба тражити никакву експертизу и арбитражу.

Већина српских лингвиста остала је на постулатима српске сербокроатистике, а она, по мом скромном мишљењу није лингвистичка наука, него некаква квазинаука. Такви лингвисти нису извршили никакву реституцију српског језика на чисто лингвистичким основама, нису се лустрирали од те такве науке и зато су српски лингвисти још немоћни да делују јединствено. Јединствено у нужној мери у којој, рецимо, делују данас хрватски језикословци.

А свако треба да зна да овако озбиљним питањима не треба да се бави појединац, него српска лингвистика колективно.(???)

А да су српски стручњаци и даље „неспособни“ да се баве крупним питањем као што је ово о одузимању суверенитета српском народу над његовим језиком, имамо доказ и у једној простој чињеници. наиме, српски лингвисти не могу и да се договоре о томе хоће ли сачувати своје писмо у свом језику или ће га докрајчити кроз двоазбучје,које се и данас само у Србији и само међу српским лингвистима сматра могућим и одрживим „богатством двоазбучја“.

По мом скромном мишљењу, српска лингвистика је назадовала у последњих стотинак година и у њој би била потреба „контрареформа“, јер је српска језичка наука погоршала свој статус и због чињенице да се чак и радикалном реформом и глорификовањем Вука Караџића бавила на приличним фалсификовањима Вука Караџића, чиме се мањкавост Вукове реформе још више погоршала и учинила несигурним позицје српског језика и писма.

За мене је чак и важније питање хоћемо ли сачувати ћирилицу од „прегањања“ у вези с тим ко је коме узео језик.

 

Проф. др Дарко Ј. Ивановић:

Катана ме пита: „Хајде, будите искрени, који вам је језик из 14. века ближи данашњем српском? Сепски из Повеље Стефана Душана или хрватски из Истарског развода?“

Шта рећи Катани, осим ово. Све што чини, очигледно, српски језик лингвистички блиским — блиско ми је, јер ми је драго. Мале разлике у дијалекту ништа нису проблем у вези с блискошћу.

 

Катана:

Бисер: „Не могу да их подигнем у Ватикану и да Вам их донесем у Америку“ — Д. Ивановић „Ено Вам колико хоћете докумената код споменутих аутора књига и доказа: код проф. др Лазе М. Костића, „Крађа српског језика“, Баден, 1964, обновљено издање: Добрица књига, Нови Сад, 1999….“ (Д. Ивановић)

 

Лазо Костић је ту књигу штампао приватно. На тај начин свако може да има стотинак књига, то јест памфлета, о било чему. Није успех у квантитету него квалитету. Ви би требало да знате разлику између књиге која се предаје на катедри свеучилишта и неког идеолошког самиздата.

Прочитао сам је доста тога од Лаза Костића. Звучи лепо, али то су све препричавања, боље речено намерна и селективна издвајања из целине, по ползи. Нису то никакви целовити документи. Имао сам прилике да читам неке од Костићевих референса у целости и могу да вам кажем да је мој првобитни утисак тиме само потврђен. Читао сам, на пример, ону причу како је Гај „признао“ да су Хрвати прихватили српски језик, да су Хрвати вештачки народ, итд.

Зато вам ни једна катедра на неком озбиљном свеучилишту неће дати место да просипате такве хипотезе, и зато ни један од вас српских лингвиста није у стању да убеди светску лингвиситку да је новштокавски само српски језик. Али, знате како је, и мала риба у бари мисли да је кит!

Нудити ми аутора и годину издања није документ. Ја то могу да нађем и без вас. Мене не интересује шта Лазо Костић слективно изабире као полазне цитате него шта документи кажу у целини. Као што рекох, и Хрвати имају море таквих „доказа“ за своје лажне теорије.

Проф. др Дарко Ј. Ивановић

Катана каже: „Као што рекох, немате ништа да понудите и то је то.“

Ја немам ни потребе своје да нудим. Одавно су понудили и доказали многи и Хрвати. Него Ви никакав доказ не прихватаре. Онда се прегањајте с другима, а не са мном. Онај кога не занимају докази, шта има да ми се јавља?

 

Катана:

„Ја немам ни потребе своје да нудим. Одавно су понудили и доказали многи и Хрвати. Него Ви никакав доказ не прихватаре.“ (Д. Ивановић)

Ја од Вас нисам ни тражио „доказе“, јер докази за ту вашу хипотезу коју овде нудите не постоје. Постоји само документација из које су неки извукли оно што им је било полезно за њихову идеологију. То важи и са српску и за хрватску лингвиситку. Проблем је у томе да то није наука него митологија,

Мене не интересује шта каже Лазо Костић. Мене не интересује да видим шта је он цитирао него шта НИЈЕ цитирао! Другим речима, интересује ме да видим кавим се манипулацијама бавио да би „доказао“ своју тоерију коју ниједна катедра на свету не подржава — то јест крађа српског језика. То што Ви трвдите и у шта верујете је периферија науке.

За разлику од Вас, Владислва Грујић (од кога би могли којешта да научите) нуди целе документе, не само њихове интернетске адресе него и факсимиле, остављајући неселективно читаоцу да види цео документ, а не само изабране пасусе. То је озбиљан прилаз науци, а не догматско и иделошко солење памети. Зато кажем, Ви Дарко Ивановићу и сви српски лингвисти који пропагирају ту вашу „србистику“ немају довољно озбиљних доказа да одбране соптсвену хипотезу, сем самима себи. Зато понављам, ту Вашу „науку“ ниједно свеучилиште на свету не признаје и не предаје.

„Упитајмо се озбиљно – да ли срби користе СВОЈЕ писмо? Своју ћирилицу? У којој мери? Колико? Зашто не волимо своје, него сами себи намећемо не своје да би постало наше, одн да ми не бисмо били своји. Знају ли срби ћирилицу?“ (Радмила)

Одлична су Вам питања, Радмила. На жалост, захваљујући овим научницима, латиница је „писмо српског језика али није српско писмо“ (Д. Збиљић)! А противни штаб српских научника, иако су истог кова, сербкроатисти, већ 2002. свирају да је „и латиница српско писмо“. Па није ни чудо да народ узима туђе мислећи да чува своје!

Та српска лингвиситка је довела до тога да нико више не зна шта је књижевни српски језик. Уместо да се баве решавањем проблема књижевног српског језика и како га стандардизовати по угледу на остале европске језике (једно писмо, један изговор), српска лингвистика, бар ових овде „србистичара“, се састоји у томе да кукају како су Хрвати „покрали“ српски језик, да су Хрвати „вештачки народ“ (Казо М. Костић), да је „изумро“, да су Хрвати Срби, итд! Дакле, без везе и у сасвим погрешном правцу.

Уместо да се баве питањима како спојити екавски и ијекавцки изговор у један правописни стандард, они се баве препричавањем од Кулина бана до Дуборвника, Шафариковом митологијом, историјским нетачностима, предрасудама XIX века, и секелтивним изабирањем полезних цитата извађених ван контекста, који се нуде као „докази“.

 

Владислав Грујић је овај чланак почео са молбом, са надом, са циљем да буде ова тема за „озбиљну лингвистичко-историјску анализу, питање за тимове људи неоптерећених дневном политиком и национално-навијачким страстима“, што је било недодношће од првог „прилога“ Дарка Ивановића и, неизбежно Вулетовог „гуслања“.

Радмила, и мени је досадило, али неистине морају бити проказане (2) 05 март 2013 катана

Српски лингвисти и једног и другог табора су упорпоастили овај језик и сада сами себе нуде да га поправе! Како ће, молим Вас, народ да чува ћирилицу кад му лингвисти свирају да је и латиница српско писмо?!? Како народ да разликује кад му Збиљић каже да је латиница српско писмо али није писмо српског народа, а 90% Србије је исписано тим писмом?!?

Нико Србе не тера да пишу латиницом. То Срби раде сасвим добровољно и поред причања лингвиста да им је „испран“ мозак. Срби су сачували и језик и веру и под горим условима, а данас кад му нико не брани ни ћирилицу ни веру, народ пише латиницом — јер мисли, верује, криво али верује(??), да је и латинциа српско писмо!

И зато се данас нико не осећа кривим што пише латиницом јер мисле да тиме „чувају“ оно „друго“ српско“ писмо од „асимилације“! Па ко је крив за такво веровање ако не лингивисти? С једне стане сербокроатисти који инсиситрају на спрксохрватском имену језика (уместо новоштокавском(???), а с друге стране ови други „Срби сви и свуда“ лингвисити који би да натерају све штокавце да признају да говоре и пишу српски! И како ће такви шарлатани да реше проблем српског језика и писма? Треба из прозвати и целом свету показати шта су и ко су и шта су урадили, па ће можда после тока изићи неки поштен и прагматичан лингвиста који неће бити оптерећен Хрватима, језичком политиком, то јест луингвиситчком догмом, идеологивјом, и квази науком од пре две века, него ће се сконцентрисати на горуће проблеме српксог језика и на кораке кој је потребно преузети да се ово стање реши на начин који би нарорду био јасан, прихватљив и могућ. Укази и устави и митови то неће решити.

Вуле:

Урош, урош? Ние у питању цепидлачење него исконска лексика србског язика кою ти воистину не познаеш а упушташ се у поређење „два язика“ на основу два документа из едног времена? Идемо даље. Где е оригинал „Истарски развод, 1326.“??? Само „please“ без латинске философие, што би сербљи рекли празнаго мудрословия. Немаш превод на савремени? Боже мой?“Ће се снааађемо за сербскао глагољаша, само гукни голубе где е ОРГИНАЛ? Изволи, па да пређђђемо на твое друго приложеня у темељ тзв. рватског язика, овай акварел, папзянию од карте. Не заборави, Урош ти е йош „секира над вратом“. Само полако, без журбе, Бог прешу убиио, ко журио врат смолиио. Ако требуе, сачекаћемо и ванредно собрание ХАЗУ. Збиљић вас е сатро у луци, па ко велите мало ћемо их извући на отворено море, рани Средњи, шта знаю Срби шта су галие и Венетиа? Изволи, где е оригинал?

А ви, дрвени адвокати, катана, Миљенко…шшшшшш…ишшшш не прашите. Дошло время спознания ко е чешљо коњске репове ћесару а ко у седлу на поманном вранцу седео.

Катана:

„Где је могући излаз за ћирилицу у Србији. Кључ решења питања ћирилице у Србији је у власти и у институцијама за српски језик и писмо.“ (Д. Збиљић)

Не, него у промени политике. Питање српског језика је првенствено политика а тек секундарно лингвиситка. Докле год се народу труби да је и латиница српско писмо Срби ће га чувати као совје , а ћирилицу коју нигде не виде, ће нставаити да одбацују. Срби мора да схвате да пишу ТУЂИМ писмом и да није родољубиво ни српски да пишу латинициом. Али да би до тога дошли и србистичари и серборатисит мора да признају да су до сад омбамањивали народ говорећи му да је латиница српско писмо. Али какав је шанса да српски лингвисити искају и признају да су криви што су Србима на један или други начин утувили у главу да је Гајева латиница „српско“ писмо? Никаква!

 

Народ, који латиницу доживљава као своје писмо. ће било који закон или указ о забрани да доживљава као притисак и томе ће се природно одупирати.

 

Радмила:

Латински, као што му име каже, је латински, одн латинско писмо.

Срби нису латини. Бар за сада. Ако изумремо или променимо код, ако нас истребе као америчке индијанце, српско писмо ће остати бар на стећцима у мојој Херцеговини. Ћирилица ће преживети бар у Русији, њих има много.

Катана:

Ето сад Вуле тражи оригинале. А где су оригинали тог твог језика и правописа? Где се предаје тај твој језик?

Оригинале тражиш? Где су оригинали Јеванђеља? Где су оригнали Старог Завета? Где су оригинали Св. Иринеја на грчком, итд? Нема их. Где је оригинал повеље Кулина бана? Све препис до преписа. Па како онда верујеш преписима кад ти је ползно, а не верујеш кад ти не иде низ длаку?

Било како било, тај хрватски документ, био он препис или оригинал, не игра улогу, указује да је, на жалост, хрватски језик којим је писан тај документ у XVI веку био ближи данашњем српском него српски из XIV (или ΧVI) века у Србији! Промисли мало о томе па се питај којим су то језиком писали Срби до Вука. Другим, „изворним“ српским или неким другим? У сваком случају није био дубровачки.

 Драгољуб Збиљић:

„Како наорд да разликује кад му Збиљић каже да је лаитница спрксо писмо али није писмо спрксог наорда, а 90% Србије је исписано тим писмом“ (Катана)?!?

Никада нисам тврдио да је „да је латиница српско писмо али није писмо српског народа“. Него сам тврдио да латиница јесте писмо српског језика, али није српско писмо“, зато што то писмо није никада сачињавано за све Србе. А „латиница је писмо српског језика“ имајући у виду тврдње од Вука Караџића па даље многих других да су Хрвати преузели српски језик за свој књижевнојезички израз. А с обзиром на то да Срби католици и Хрвати користе српски језик на латиници, то значи да јесте чињеница да је латиница писмо српскога језика, али није писмо свих Срба.

Друга је ствар што Катана, као кроатиста пориче да су Хрвати узели српски језик. То је друга ствар. То је, даље, ствар експертизе и доказивања оних који тврде ово. А моја маленкост само тврди да у том случају латиница јесте писмо српскога језика, јер српским језиком данас не говоре само Срби. Али, увек сам тврдио да нико није латиницу сачињавао за све Србе,јер за то није било ни потребе, јер су Срби рано прихватили ћирилицу, а латиница им се већ хиљаду година насилно намеће. А Катана ни то не признаје.

Катана не признаје никакву истину.

И обично истичем, као лингвиста, за разлику од свих лингвиста познатијих и бољих од мене, да није ни важно чија је латиница, па чак ми је мање важно и ко је коме узео језик, него ми је важно да се ћирилица врати међу Србе, и то на начин како се писмо чува у сваком језику у свету, а то је — једноазбучје.

Владислав Грујић:

@@Где е оригинал „Истарски развод, 1326.“??? Само „please“ без латинске философие, што би сербљи рекли празнаго мудрословия. Немаш превод на савремени? Боже мой?“Ће се снааађемо за сербскао глагољаша, само гукни голубе где е ОРГИНАЛ?@@

Оригинал су уништили ватикански шпијуни одмах по његовом сачињавању, а ова копија је направљена у подрумима Ватикана и подметнута одмах после тога, негде 1327, као део плана преотимања српског језика, не знам шта друго да кажем.

Ето, Вуксану је кључно питање где је оригинал, као да је за ову причу битно да ли је неко преписао спис или није…

Па ни за повељу Краља Душана се не може са сигурношћу рећи да ли је оригинал или не.

Душанов законик има неколико различито датираних преписа, па шта онда?

Можда је требало сви да раде преписе у исто време, истог дана?

Или можда мислиш да је требало да раде фотокопирање у то време?

@@А „латиница је писмо српског језика“ имајући у виду тврдње од Вука Караџића па даље многих других да су Хрвати преузели српски језик за свој књижевнојезички израз

Друга је ствар што Катана, као кроатиста поруче да су Хрвати узели српски језик. То је друга ствар. То је, даље, ствар експертизе и доказивања оних који тврде ово. А моја маленкост само тврди да у том случају латиница јесте писмо српскога језика, јер српским језиком данас не говоре само Срби@@ (Д. Збиљић)

 

Имате ли ви Збиљићу шта да кажете на ова два списа из средњег века, или ће ваша „наука“ и даље да се састоји у препричавању тврдњи „многих других“, у лепљењу етикета и ниским увредама?

Сад се заклањате иза „многих других“, колико јуче сте написали чланак о Хрватима који причају на српском језику, а ево сад је одједном мање важно ко је коме узео језик, сад говорите у кондиционалу (у том случају латиница је писмо српског језика…), сад је важна само ћирилица и да се она врати.

Како да се врати са ставовима које смо овде чули од вас? Заснивате своје тврдње на препричавањима, па их онда најпре браните увредама и етикетама, а већ следећег тренутка перете руке од свега пребацујући причу на неке тамо друге, веће итд..

А зар треба бити лингвиста па видети да је прича о прихватању Вуковог српског језика од стране Хрвата имбецилна? Зар није довољно не бити слеп па видети то довољно јасно из само ова два списа?

Али као што Збиљић верује тамо некима, по истом принципу очекује да и њему неко слепо верује, и да се тако та зараза глупости и слепила шири.

Постављање ствари на тако болесне основе, поготово у ситуацији у којој се налазимо данас може само да нам одмогне, као што сам већ писао, истина је увек лековита, и наша лингвистика и политика ће морати да промени приступ ако желимо другачије резултате. Најмање што ћемо морати да урадимо јесте трежњење од идеја Срба и српског језика свих и свуда, од идеја да је све наше, јер те квазиимперијалне и ничим оправдане и поткрепљене идеје хране нашу глупост и алавост, и онда нисмо у стању да разлучимо ствари и размишљамо нормално, онда постајемо потпуно мимосветни, онда нам је мало једно писмо, онда нам је мало једна матична држава, једaн главни град итд..

Радмила:

Аутор рече да је ово „питање за озбиљну лингвистичко-историјску анализу, питање за тимове људи неоптерећених дневном политиком и национално-навијачким страстима“.

Не слажем се.

Нема никаквог смисла да се бавимо латинским писмима.

Она су латинска. У којој мери су латинска – није за наше писмо битно.

Катана:

„Никада нисам тврдио да је ‘да је латиница српско писмо али није писмо српског народа’. Него сам тврдио да латиница јесте писмо српског језика“ (Д. Збиљић)

Искрено се извињавам Драгољубу Збиљићу што сам погрешно цитирао његов став о латиници, али његова исправка не мења суштину проблема са овим ставом. Збиљић онда додаје „Али, увек сам тврдио да нико није латиницу сачињавао за све Србе, јер за то није било ни потребе, јер су Срби рано прихватили ћирилицу, а латиница им се већ хиљаду година насилно намеће“.

Ћирилица није прављена за све Србе, него је створена у Бугарској и одатле се проширила на друге словенске наорде. Дакле, ћирлица није српско писмо, побогу г. Збиљићу! него бугарско(??), којим не пишу само Бугари, а латиница је римско писмо којим пишу неки Срби и сви Хрвати.

„Друга је ствар што Катана, као кроатиста поруче да су Хрвати узели српски језик. То је друга ствар.“ (Д. Збиљић)

Нити сам кроатиста нити поричем да су хрвати узели српскси језик. Само констатујем да ту Вашу теорију не предаје нико на ниједном свучилишту на свету као научно тачну. Жао ми је, али то Вас ставља на периферију науке.

Владислав Грујић:

@@Нема никаквог смисла да се бавимо латинским писмима.

Она су латинска. У којој мери су латинска – није за наше писмо битно.

Наше није латинско, наша је ћирилица – па мудрујте довијека. Никакви експерти нам нису потребни. Вуку нас за нос, односно за реп.@@ (Радмила)

Промашили сте тему. Текст на хрватском је написан глагољицом, а текст на српском ћирилицом.

Не знам због чега дајете коментаре а нисте ни прочитали чланак

Катана:

Ја се са г. Збиљићем итекако слажем да ћирилица треба да буде једино српско писмо (мислим да то овде нико не оспорава), али ја се са г. Збиљићем не слажем (1) да је доказано да су Хрвати покрали или узели српски језик (2) да је гајевица српско писмо, (3) да је Вук говорио „изворним српксим језиком“, (3) да српски народ несвесно изабире латиницу, и најважније (4) да се ћирилица може вратити законом. (???)

 

Такође, г. Збиљић је Вуковац, а ја Вука сматрам штетним по српски језик и писмо, јер је служио страним интересима.

 Вуле:

Како бре Груићу врло важно? „Оригинал су уништили ватикански шпијуни одмах по његовом сачињавању, а ова копија је направљена у подрумима Ватикана и подметнута одмах после тога, негде 1327, као део плана преотимања српског језика, не знам шта друго да кажем“ (Груић) Хрвати говоре србским язиком, ето шта.

Ти нама овде такву папазянию као аргумент предочаваш у прилог поређања „два“ язика? Уосталом, ради се о препису из 1502. не 1327. Неозбиљно, зар не? Не може се говорити о лингвистици као озбиљной науци на овай начин. А тек карта, пас с маслом не може прогутати, али шкутор катана одмах ликуе – Ееево чињеница!-

Господине Збиљићу, морате признати да су вас овом подметачиним и фалсификатима мало здрмали па би да тражите међународну „правду“ а я код каменоресца наручио „Хрвати говоре српским јазиком….

катана

„Ћирилица је сачињавана пре свега за словенске народе, а посебно за Источне Словене и за део Јужних Словена. Ви глумите велику ученост у лингвистици тиме што ‘учите’ Збиљића ‘ко је за кога створио ћирилицу’. (Д. Збиљић)

Ја Вас не „учим“ него само поправљам оно што кажете нетачно. А нетачно је, г. Збиљићу, јер ни Ви нисте безгрешни, да је ћирилица прављена за све Словене. Очигледно Ви бркате ћирилицу с глагољицом која јесте прављена и одобрена за све Словене. Ћирилица долази касније и без папинског благослова, у Бугарској и шири се слободно као практичније писмо не смао на Словмне него и на несловенске народе..

Колико ми је познато Ваша струка је ограничена у падежима и фрикативима, а не у политици, законодавству или исотрији, па не видим зашто Вас не би „учио“ нечему ако видим да Вам неке историјске чињенице нису савсим јасне. Спустите се с тог умишљеног неба и станите на земљу.

Ћирилица није спрско писмо ништа више него што је латиница хрватско, јер ни Срби ни Хрвати нису измилсили та писма. Ћирилица је традиционално писмо којим су, у различитим графичким решењима, писали Срби више него на иједном другом писму. И то је све. Ћириица је потребна, и под тиме мислим целокупна спрска ћирлица а не смао овак крња Вукова, да би се одржавао културолошки контнуитет српске књижевне и културне баштине, да би Срби могли да читају текстове старије од 150 година.

Драгољуб Збиљић:

Нико, никада и ничим не може лингвистички да побије да Хрвати данас говоре српским (Вуковим) језиком. Најбољи су сведоци томе сами Хрвати. И они ће то најбоље сведочити све док су живи. А ја им желим, искрено, као и Србима, да живе заувек.

 И тако даље и још дуго…

Advertisements

3 mišljenja na „РАЗГОВОР УГОДНИ НАРОДА ТАЛИБАНСКОГ

  1. одавно сам престао да читам наше квазилингвисте, то је залудан посао…
    најгори су од целе српске елите, што је заиста успех своје врсте…
    дакле, ни ово писаније нисам читао, него остављам коментар из протеста… мислим, шта ће ово смеће овде?

    Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Бранимир Марковић ИМАЛ ВОЂЕ ДОКТОРА | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s