Драгослав Павков: Хрватска демократска укрудба



Много је градова попут Вргорца на граници Хрватске и БиХ који имају проблем са изборним резултатима; једноставно, на дан избора за Хрватски сабор град оживи, кафићи се напуне неким непознатим људима који долазе да „гласују“, дигну социјалну помоћ или оду по упут за  неку скупоцену претрагу  у локални дом здравља и нестану… до следеће прилике. Вргорац је градић са 6000 становника и 10 000 здравствених картона. Према подацима хрватског МУП- а, од 4 100 000 грађана уписаних у бирачки списак  – 3 750 000 има важеће личне карте, Дакле – као потенцијално лажни бирачи сумњиво је њих 340 000, тј. скоро десетина укупног бирачког тела.
Ово је последњих двадесет година јавна тајна и то су чиста „хрватска посла“; лијепа њихова овог пута је одлучила да стане на пут даљим злоупотребама бирачког права. Проблем је што ће и овога пута, дебљи крај и то као „колатерална штета“ извући Срби из Хрватске. О чему је реч?
Као што је познато, на последњим парламентарним изборима у бившој СР Хрватској, њени грађани Срби – своје гласове су углавном поклонили реформисаним комунистима – СДП-у Ивице Рачана и националистима из СДС – у чији оснивач је био проф. др Јован Рашковић. На тим изборима надмоћно је победила Хрватска демократска заједница,шовинистички покрет за сецесију Хрватске из састава СФРЈ под руководством бившег генерала ЈНА, „повјесничара“ и политичког робијаша Фрање Туђмана. Одмах након избора, бивши комунисти окупљени у СДП –у наметнули су се ХДЗ-у као фикус и квазиопорба неопходна победнику ради демократске легитимације пред сопственом  и страном јавношћу коју су узнемиравале усташка иконографија и реторика. Интересе Срба у Хрватској остала је да заступа једино Српска демократска странка која је убрзо, чак и физичким нападима пред камерама телевизије протерана из Сабора.
Уследили су напади на јединице и касарне ЈНА широм Хрватске, покушаји „увођења одметнутих Срба у уставноправни сустав демократске Републике Хрватске“, грађански рат, геноцидни „Бљесак“ и „Олуја“ и егзодус већине Срба… Будући да је „млада хрватска демокрација“ од страних спонзора очекивала још многа велика дела, некако се присилила да потпише извесна међународна документа; неки  од њих односили су се на повратак протераних сопствених грађана српске народности, као и на поштовање свих њихових права која произилазе из држављанства и радних односа. Што ће рећи – право на избор сопствених представника у представничким телима Републике Хрватске и право на зарађене пензије.
Многи прогнани Срби су се након обустављања борбених дејстава вратили на своја огњишта, али већина није и неће. Једни су се одселили у „треће земље“, други су се „снашли“ у Србији и Републици Српској, а трећи животаре и чекају да им откуца биолошки сат. За то време, користе права која су стекли радећи у Хрватској и за Хрватску, уплаћујући све прописане порезе и доприносе са посебним освртом на пензијски. Четврти раде и зарађују на радним местима са којих нису отерани из страха пред америчким генералом Жан-Пол Клајном – шефом мисије УНКРО, задуженим за српско-хрватске преговоре око стављања бивше САО Славонија, Барања и Западни Срем под суверенитет Републике Хрватске. Са хрватском државом они одржавају само онолико веза колико је неопходно  за остварење права која им припадају; сасвим им је свеједно кога ће њихови некадашњи суграђани изабрати да врши власт након избора… Ко год да дође – сви су већ виђени и сви су се показали и доказали као антисрби. 
Само мали број Срба користи могућност гласања на хрватским изборима, и то углавном у крајевима где им се налазе девастиране некретнине које из разних разлога не могу да продају. На пример у Лици која је пуста попут површине Марса; Срби отишли, а Хрвати неће да дођу… Гласањем на изборима у (некада) својим селима, прогнани Срби покушавају да озаконе и продуже своје присуство тамо, барем док не добију колико-толико пристојну цену за своју имовину.
Они који су још увек запослени у пограничним подручјима, којима су породице у Србији и Р. Српској, поред свакодневног малтретирања на граници однедавно су добили још један предмет за размишљање: По налогу Министарства за државну управу, полиција свакодневно проверава пребивалишта лица са бирачког списка. Хрватске Алексе Жунићи се шуњају по комшилуцима  распитујући се „тко живи код сусједа тог и тог, у каквом су сродству или односу власник и подстанар, итд…“. Већ су се десили случајеви да су на превару људима настањеним у Суботици, Новом Саду и другим србијанским градовима и селима, који су поред пребивалишта у тим местима имали и уредно пријављено пребивалиште на територији Хрватске – одузете и поништене личне карте уз образложење да „мировину могу подизати и на темељу путовнице“, док на „темељу путовнице“ никако не могу „гласовати“ на наредним изборима. На овај начин, само на територији Барање до данас је бројно стање Срба (до сада) уписаних на бирачки списак смањено за преко хиљаду душа. У Вуковару, имајући у виду најновију фртутму око ћирилице – вероватно и више… За сво време трајања најновије антисрпске кампање – ни гласа протеста из Србије. Новине српске заједнице у Хрватској – Новости  Милорада Пуповца, обрађују неке бенигније и за Србе уваљене на државне јасле много комфорније теме. А лова цури, мало од једне државе, мало од друге, а нађе се и понека страна фондација… Умиљато јагње – неколико оваца сиса…
Истине ради, треба рећи да ова кампања коју власт у Хрватској води није примарно усмерена против Срба; њен циљ су Хрвати из Босне и Херцеговине, носиоци „домовница“ по основу „припадности хрватском народу“ који су лажним пријављивањем на постојећим или непостојећим адресама [1]стекли право на „особну исказницу“ и право уписа на бирачки списак. Они су апсолутно бирачко тело ХДЗ-а и неофашистичких странака попут ХСП и ХЧСП – и то је оно што жуља данашњи режим у коме већину чине реформисани комунисти – СДП Зорана Милановића. До краја свог мандата они су сами себи наметнули задатак да ажурирају бирачке спискове јер им се смешка одлазак у историју у случају да се на следећим изборима појави 300 000 љутих Хрватина из БиХ којима је Милановићева влада до данас већ срезала многе привилегије и „правице“, а нарочито их жуљају војне „мировине“ остварене на основу изјаве два сведока.[2]Такође, за хрватски „сустав“ велико оптерећење су социјална давања незапосленим Хрватима из окружења (фиктивно пријављеним у Хрватској), дечији додаци, лечење и преписивање лекова  и скупих медицинских процедура грађанима суседних држава који не доприносе ни пребијене куне у „хрватски прорачун“… Дакле, иницијално – ово није антисрпска кампања, а што ће се ипак о главу обити баш Србима – ђаво ће га знати: Кисмет ?!


[1]„…od 47.319 ulica u državi, službeno ne postoji čak 2028 u kojima navodno stanuje 88.800 birača.“ – Јутарњи лист
[2]Према незваничним подацима у Републици Хрватској статус „хрватског бранитеља“ има преко пола милиона људи, што је неколико пута више од стварног стања. Многи од њих су Хрвати из окружења који су корисници лажних инвалиднина, уживају разне погодности попут „бранитељских квота“ за упис деце на факултете, предност код стамбеног збрињавања (чест је случај да неком „бранитељу“ држава поклони стан а он га изнајмљује Кинезима којих је и код њих све више)…
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s