Савез пролетера: Увек вођа, никад вођен

„оно што мени није јасно и што је, можда, најважније питање свих питања
је, зашто српска Србија, за безмало 100 година, никада није успела да
направи један јак фронт против анти-Србије?“

Одговор на ваше питање је једноставан: Зато што је у питању српска а не Србија неког озбиљног народа.
Неозбиљно је српство које се не буни против ненормалног задуживања код белосветских зеленаша, само да би полиција, онај јад од преостале војске, здравство, просвета, пензионери – добили своје следовање; тачно је да су сви они уложили неки рад и да за свој рад с правом очекују новац… Међутим, након што пензионери поумиру а ови данас запослени код државе постану непродуктивни старци – ко је тај на кога ће пасти терет враћања дугова? Какав народ се задужује да би одржавао лажно високи стандард (да би макар личио на „европејце“), а онда очекује да му потомци, они који неће моћи да граде свој стандард јер ће морати да враћају дугове које су направили родитељи – на томе скидају капу и исказују поштовање?
Или можда неко мисли да ће се „десити нешто“ па се дугови неће морати враћати? Нека светска катастрофа у којој ће победити „силе добра“, док ће „силе мрака“ бити уништене па, пошто дугове немамо коме да вратимо – оставићемо лову себи да се мало проведемо 🙂

Неозбиљна је Србадија којој смета када државни органи открију да неки „наш“ на положају крши финансијске прописе, па узме и то пријави надлежном судији за прекршаје; када се „образовани правници“ јављају да случај релативизују позивајући се на праксу по којој су познати ДОСманлијски тајкуни (и њихови претходници), уместо да великану препоруче: „Ниси урадио ништа што не ради већина директора јавних предузећа, има много оних који су починили праве злоупотребе – али тебе су ухватили (зашто баш тебе је друга прича), изволи – плати казну и покажи како поштујеш државу која ти је омогућила да урадиш нешто за друштво, позапошљаваш кога хоћеш, узурпираш природна богатства, итд…“

Јок, дигла се кука и мотика да „заштити“ Србенду, газећи све принципе, а блажена анонимност у интернет комуникацији омогућава им да пљуну свакога ко друкчије мисли без обавезе да именом и дипломом на коју се бахато позивају, стану и објасне зашто мисле да су у праву, односно – где мисле да ће нас довести принцип по коме је „нашима“ дозвољено све што је забрањено „њиховима“.

Неозбиљан је народ коме „ин виво“ кидају део организма, а он се прави блесав.
Релативно једноставно, одлуком Уставног суда која би потврдила да је свако (имплиците или експлиците) признање „репубљик косова“ директно кршење Устава ово би се могло – ако не спречити а оно барем за боља времена одложити.
Међутим, осим једне странке која попут римског папе са стадом и симпатизерима комуницира посланицима/саопштењима, нико релевантан се није нашао да подвикне том суду који упорно неће да расправља на тему уставности преговора које са косметским Албанцима води режим. Да ли је Србима већински заправо пун куфер Косова, само их остаци домаћег васпитања спречавају да то јасно кажу? Да ли су Србљи толико посвећени сопственом комодитету (скуп Никад граница у Сава центру наводно је слабо посећен због велике хладноће која је могуће учеснике спречила да присуствују) да их баш брига и за Косово (које је ионако још Броз обећао шиптарима) и за било шта друго осим за сопствено дупе?

Ако је одговор на оба питања „да“, било би лепо да престану да се фолирају и траже разлоге за сецесију у дејствима тајних удружења, геополитичким околностима, ендемској мржњи коју цео свет осећа према небеском народу, него да оном несрећном народу тамо кажу да немају намеру за њих да учине ништа више од писања запаљивих текстова, или нека пусте режим да се копрца у покушајима да макар за Север истргује неке погодности. Ово што данас раде „обе Србије“ (неки би рекли чак три) може да има само један резултат: Бесконачни наставак другог светског рата и окривљавање другог за све промашаје и неуспехе. За то време, српски непријатељи ће јачати а Срби слабити; све док се не скупимо под ону шљиву.

Ако напротив, Срби икад помисле да се на демократским основама удруже, договоре првенствено о томе како зауставити данашњи тренд пропадања а онда кренути у офанзиву (видети Време смрти Д. Ћосића) – Савез пролетера је на располагању, наћи ћете нас на Фејсбуку.

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s