Драган Томић: Залазак црног сунца – увод

 

Прича коју сада почињем, требало би да стави у перспективу све што се дешава на планети Земљи у протеклих три века. То укључује и Србију.

Но готово је могуће на прсте једне руке избројати људе у Србији који су свесни њених последица док се аудиторијум кога занима ова прича мери у стотинама људи. Стотинама људи на 7 милиона душа. Бизарно, ради се о причи која је одређивала, која одређује и која ће одређивати наш живот. Ово је прича о енергији и ово је прича о нафти.

Слика

Но пре него што вас вратим у доба диносаурса, неке ствари морају бити објашњене како би ова прича била разумљива.

 

Када се прича о енергији, опште знање каже да енергија се неможе уништити нити произвести већ се само може мењати њено стање. Стога енергија је константна док је њена форма промењива. Рецимо, угаљ који се копа, иде у пећ где се његов енергетски коефицијент претвара у топлоту која се онда користи за “производњу” електричне енергије или грејање. Међутим електрична енергија се у суштини не производи већ се енергија угља преводи у електричну енергију тако што се прво преводи у топлотну (сагоревањем угља) и онда та топлота се користи за грејање воде, која претварајући се у пару, покреће турбине које ту енергију преводе у механичку енергију која онда покреће генераторе који даље ту енергију преводе у електричну енергију. Дакле пут превођења енергије од угља до сијалице иде овако. Прво угаљ се ископа (за тај процес је такође потребна енергија) онда се тај угаљ транспортује до термо електране (за превоз такође је потребна енергија) онда он се спаљује у термо електрани где енергија која је акумулирана у угљу, бива ослобођена и преведена у стање топлоте, која онда се даље преноси путем водене паре на лопатице турбина које топлоту у комбинацији са водом тј воденом паром као новим носиоцем енергије, преводе у механичку енергију која окреће генераторе и генератори онда преводе механичку енергију у електричну.

 

У току овог процеса, јављају се губици и енергија угља, када се преведе у електричну енергију, увек је мања од почетне енергије самог угља.Људска потреба да комад угља који је неупотребљив у својој основној форми (не можете напунити собу угљем и очекивати да вас он угреје) преведе у употребљив облик енергије зове се користан рад. Дакле на енергију угља додаје се енергија рудара који тај угаљ копа, енергија машиновође који вози воз до електране где се угаљ истовара и онда енергија свих запослених у електрани који надгледају процес превођења енергије угља у електричну енергију. На све ово треба додати енергију која је потребна да се рудару направи опрема за копање, само копање рудника, потом енергија која је потребна да се направи воз, пруга па онда енергија која је потребна да се направи термо електрана и на крају енергија која је потребна да се направи далековод како би транспортовао електричну енергију до потрошача. Све ове енергије се додају на енергетску вредност угља како би се он претворио у користан рад. Ово се ради јер је енергија угља већа од збира свих ових енергија и та разлика чини да је енергија која се преводи из угља употребљива. Или да се изразим економски – исплатива.

 

Све ово доводи до дефиниције једне математичке функције, која би нај простије могла да се објасни као енергетски салдо или нето енергија. Она је дефинисана односом који гласи : ЕНЕРГИЈА УЛОЖЕНА и ЕНЕРГИЈА ДОБИЈЕНА. Да би процес енергије имао смисла енергија уложена увек мора бити мања од енергије добијене.

 

У природи, лисици је потребна енергија да би живела. Она ту енергију добија од свог плена, рецимо зеца. Сам зец поседује енергију која му је потребна за живот. Лисица улаже своју енергију када јури зеца, кога ако ухвати једе и узима његову енергију за себе како би живела. Међутим ако је енергија коју зец има мања од енергије коју је лисица уложила да би ухватила зеца, лисица ту енергију мора пронаћи на неки други начин јер у противном она умире.

Иста једначина важи и за човека. Међутим, човекове потребе су далеко веће од пуког преживљавања, другим речима, човеку треба и одело, и ауто, и зграда и авион и брод и све то затева енергију да би се прво произвело а потом и употребило. Стога човек користи далеко више енергије за свој живот него што му је за то биолошки потребно.

 

Трећа ставка која је веома битна да би се ова прича разумела, јесте да енергија претворена у користан рад се не може обновити у истој форми и једном када је употребљена она се преводи у енергију која је неупотребљива. Ово се зове закон ентропије. Другим речима, ако сагорите кило угља како би сте загрејали собу, та топлотна енергија се не може поново претворити у кило угља како би се он поново сагорео, већ је та енергија бесповратно преведена у други облик енергије који ми нисмо у стању да искористимо. Или тотално сведено – прича о корисној употреби енергије јесте КАРТА У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ.

 

Дакле сумирано прича о енергији се своди на следеће:

 

 

  1. Енергија је вечна и она се не може нити произвести нити уништити, већ само превести из стања у стање.
  2. У светлу људског живота и потреба, енергија која је преведена у форму која се може користити за користан рад, једном када се употреби, никада више се не може вратити у предходну форму, већ постаје неупотребљива.
  3. За одржање живота, енергија уложена у обнављање енергије увек мора бити мања од енергије са којом се обнавља.

 

А сад, вежите се јер идемо у период креде, краја доба Мезозоика, у еру када су на планети Земљи ходали диносауруси.

 

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s