Драгослав Павков: Просто к’о пасуљ

Слика

Док је сељак сам и уз помоћ чланова породице обрађивао сопствену земљу, сејао семе које је оставио после претходне жетве а ђубрио га стајњаком који је производила његова стока – након продаје произведеног усева остајало му је чистих 95% од којих је плаћао порез и инвестирао у  развој. Цела породица му је била запослена, нису живели раскошно али су били независни и срећнији него што је то случај данас кад се плаше звоњаве телефона, будући да их свакодневно узнемиравају банке због „доцње“ са уплатом рата кредита.

Када је сељак пожелео више, набавио механизацију у коју мора да сипа гориво, уље и резервне делове, када је закупио туђу земљу (да би му се исплатила инвестиција у механизацију) и задужио се за модернизацију сопственог газдинства (како би оно прерасло у фарму, а он у поносног фармера), када је почео да сеје хибриде чији принос је директно пропорционалан са количинама вештачких ђубрива и пестицида којима их храни и штити од штеточина – зарада му се преполовила на 30 – 50%. Од чега мора да плаћа порезЕ, амортизацију механизације, инвестира, школује децу… Пошто рад на фарми захтева нешто већу стручност него што је то случај са радом у сеоској породичној задрузи (где рођаци једни другима помажу) – фармер мора да улаже у додатно образовање деце. Како се школа најчешће отегне све до факултета, мале су шансе да се новопечени агроном или ветеринар врати на родитељско имање како би возио трактор и испумпавао осоку… Осим, ако би се родитељ задужио и инвестирао по упутствима новопромовисаних стручњака. Пошто је код нас тржиште пољопривредних производа у рукама такозване агромафије – свако инвестирање без подршке агромафијаша води у банкрот, без обзира на то колико је план добар. Још није сачињена статистика о томе колико фармера је банкротирало због нереалних амбиција.

Сељаци који се определе да сеју ГМО културе немају шансе ни да одрже просту репродукцију; изузев коопераната фирми попут МК комерца и Монсанта. Али, ту је реч о огромним компанијама које неће сарађивати са газдинствима која поседују 5-6, па чак ни 50-100Ха обрадивих површина. Притисцима и у садејству са корумпираним политичарима и правосудним органима, све ситне поседнике ће довести пред свршен чин, пословање им учинити немогућим, правити им пољске штете за које ће корумпирани судови пресуђивати смешне одштете и тако их присилити да своју очевину и дедовину продају великим компанијама по цени коју ове саме одреде. Професор Шеварлић је у једном свом предавању на ову тему изнео калкулацију по којој зарада малог поседника који се одлучи да уђе у комбинацију са ГМ лобијем никако не може да пређе 10% од укупно наплаћених предатих производа. Јер је Монсанто (са својим кооперантима попут МК Комерца) власник и семена (које се не може остављати за следећу сетву, већ се сваке године мора куповати ново и све скупље) и средстава за заштиту и тржишта које ту робу треба да прихвати.
Па ви видите куд ћете и шта ћете…

Advertisements

Jedno mišljenje na „Драгослав Павков: Просто к’о пасуљ

  1. Povratni ping: АСКУРЂЕЛИ ТРЕЋЕ СРБИЈЕ | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s