Небојша Радовић: У бројевима је истина

Свака од појединачних земаља од горе сада има по неколико врхунских играча. Али нико нема довољно да направи екипу која би правила разлику на светском нивоу …Једноставно, 7.5 милиона је јако мали број људи

ПРИЛОГ ОБЈАШЊЕЊУ ЗАШТО ЈЕ ИЛИЈА ГАРАШАНИН СА СВОЈОМ МЕГАЛОМАНИЈОМ МОЖДА ИПАК БИО У ПРАВУ

Image

У последњих неколико недеља, моје немарно праћење локалних збивања се углавном своди на примећивање неки теорије завере, о љубави или мржњи, вечним непријатељима и савезницима који су нас издали. Ретко кад видим било какву аргументацију у тим дискусијама. И, ако су неуспех и конфликт  на челу тих великих разлика између два друштва која ме окружују, аргументација је сигурно прва пратиља.

Невероватно је колико ће вам се схватање свих дешавања око вас променити када их пребаците у бројеве. Разлог светске незаинтересованости нашим постојањем је управо чињеница да смо ми по величини сасвим маргинална група људи. 7.5 милиона, нешто више од пола на Интернету, од којих је можда неки милион и нешто купио. Мењају се ствари на боље природно, на исти начин као што инфлација смнањује вредност новца из године у годину.  Ево неких класичних ситуација који вам могу објаснити зашто је нешто такво какво јесте.

Да не прозивам сад лично, идеја за текст је настала када сам видео овај статус на Фацебооку: ”Да се подсетимо у каквом шупку од земље живимо”

“Шупак од земље” представљају ове бројке  –  7.5 милиона људи, нешто више од пола на Интернету, од којих је можда неки милион и нешто купио. Према подацима са Интернета, просечна плата људи у Србији је 360 еур.

Берлин са друге стране представљају следећи бројеви – 3.5 милиона људи.  Просечна плата у Берлину је, опет према подацима са Интернета, око 4000 еур, али рецимо и да је 2000 еур. 83% становника Немачке користи Интернет. Пресликано на Берлин то је готово 3 милиона људи. Значајно већи број њих купује преко Интернета и има макар 6x већу платежну моћ. На страну то што се ствари попут ове преносе на цело немачко тржиште, које броји 81 милион људи. Када ставите све ово на папир схватите зашто ЛГ није направио овакву фасаду у Београду.

Новак Ђоковић зарађује мање од Федерера, Надала и Шарапове

И ако је добар део године био број 1, Новак није био и најплаћенији тенисер у 2012-тој години. Штавише, био је четврти по зарадама иза горе наведене тројке. Адидас је исто тако одлучио да не задржи Ђоковића и спонзорски уговор понуди Мареју, док је Ђоковић завршио са Униqлом. Не сумњам да је узео довољно новца, али марка коју представљате исто тако говори о величини играча. За оне који не знају, Униqло је јапански Х&М, дакле цхеап десигнер цлотхинг. Вратимо се на бројеве.

Федерер је Швајцарац. По ценама и примањима, Швајцарска је вероватно у топ 3 најскупље земље у Европи. Швајцарци су неутрална држава и као такви имају релативно добре односе са већином европских земаља. Аутоматски тржиште са швајцарских 8 милиона се пење на макар 200 милиона које представљају и Француска, Немачка и Италија.

Надал је Шпанац. На ово додајте и земље које причају шпански језик. 405 милиона људи према Wикипедији.

Шарапова је из Русије. Ако је Швајцарска у топ 3 најскупље земље, Русија је вероватно број један. Огромно тржиште од 140 милиона људи. На све ово треба додати и чињеницу да јој ни физички изглед сигурно не одмаже у остваривању ове зараде.

Тако да Ђоковићу, на добром дану остаје неких 20ак милиона Словена широм света који ће бити срећни да поседују неки производ са његовим именом. Међу овима, а због платежне моћи, вероватно је и понајмање људи из Србије. Не мислим да је ово фер, јер је он заиста сјајан момак и поносан сам што долазим из исте земље као и он, али је одлука врло финансијски оправдива.

Крах кошарке

Остајемо на спорту. У којим смо спортовима скорије освојили медаље. Теквондо, пливање, тенис? Све индивидуални спортови у земљи кошарке, ватерпола, фудбала, рукомета, одбојке и чега све већ. Шта се десило са овим спортовима? Вратимо се на бројеве:

Последњи велики успеси наше кошарке бележени су у другој половини 90тих и почетком 2000тих. Кошаркашки тим Југославије па касније Србије и Црне Горе чинили су и делом играчи који су рођени на територији старе СФРЈ а изјашњавали су се као Срби/Црногорци. Стојаковић је рођен у Хрватској. Даниловић, Савић и Радмановић у БиХ. Дробњак и Шћепановић у Црној Гори. Дакле, готово пола тима. У данашњој поставци, ови људи би играли за земје у којима су рођени као што се и дешава.  Свака од појединачних земаља од горе сада има по неколико врхунских играча. Али нико нема довољно да направи екипу која би правила разлику на светском нивоу.

Једноставно, 7.5 милиона је јако мали број људи и без озбиљног труда и инфраструктуре тешко је имати врхунске резултате у спортовима у којима се врти јако пуно новца. Ватерполо није један од њих. Одбојка и рукомет га прате.

Нека бројеви раде за вас

И да не убијам национални понос чињеницом да нисмо превише значајни на светској мапи, морам да приметим да ипак постоје неке ствари које целу игру бројки могу да преокрену нама у прилог. Од успеха вас дели само довољно велико тржиште. Имате ту предност да сте Европљани и да причате језик који је релативно сличан, са аспекта изговора, енглеском или шпанском. Када студирате са Азијатима схватите колика је то предност. У овом контексту Исток је у потпуности у праву у свом тексту где прича о Интернету као шанси за самозапослење. Када правите производ на енглеском језику упливавате у једно огромно море у коме је тешко бити препознат, али у коме има и јако пуно новца.

Хоћете да знате један од главних успеха Амера?

Па они све што направе је аутоматски глобално. Уместо 300 милиона (што уопште није мала бројка) они циљају неколико милијарди људи. Сви причају енглески, сви користе рачунар и јако пуно њих има картице. Не звучи толико немогуће.

Тражите бројеве, а не завере

Да се вратим на иницијалну идеју и закључим да нисмо толико омражени колико смо подложни да верујемо разним заверама. Оправдања су сладак колач који ми често и радо једемо. Али треба бити аналитичан и видети у чему је проблем. Знате за ону да је препознавање проблема пола пута у његовом решавању.

 

 хттп://www.ениаx.нет/бројеви/

DODATAK: Вредност извоза софтвера из Србије премашила је 2012. године 200 милиона евра и тиме су компјутерски програми постали један од извозних адута Србије.Тако је држава у којој политичари шансу за развој виде, пре свега, у пољопривреди извезла софтвера у готово двоструко већој вредности него што је постигла продајом малина. Земља пољопривредника, рекло би се, постаје и земља информатичара.

Упркос кризи, извоз рачунарских и информатичких услуга вишеструко се повећавао протеклих година. Тако је 2007. вредео 62 милиона евра, 2011. се попео на 166 милиона, а прошле прешао 200 милиона. У исто време, повећао се број фирми у програмерском сектору у Србији, са 368 у 2007. години на 554 у 2011. години. Реч је углавном о мањим предузећима са свега десетак запослених, али има и великих компанија које имају стотине радника.
http://www.politika.rs

Advertisements

2 mišljenja na „Небојша Радовић: У бројевима је истина

  1. па, шта да кажем, јако си се проср`о… нећу таксативно, мрзи ме, само неколико стварчица које боду очи… ђоковић је број један на свету, а не у србији и земљама бувше југе… федерер, надал и шарапова зарађују више на рекламама јер су много дуже на сцени од њега… просто, причаш глупости… тренутно живим у бразилу, ђока је први пут у животу слетео овде на два дана, одушевио људе и сада је цар овде, можеш да продаш шта хоћеш ако њега ставиш у рекламу… зашто? јер га је зико похвалио да одлично игра фудбал, не тенис! о „сличности“ португалског и српског да не причам… да причамо о фудбалу? хрватска је била трећа на свету! хрвата има мање од нас, то ваљда знаш… о кошарци? када смо били прваци света, ниси тако причао… генариција је у питању, прерани одлазак кногих играча, незаинтересованост за дрес са државним грбом, много је разлога… или да причамо о кини? има их милијарду и 300 милиона, па зашто нису прваци света у фудбалу? у кошарци, баш им је висок онај јао!? зашто је тамо ђока популаран, када прича српски или енглески? ради се пре свега о таленту и могућностима које се пружају талентованима! у србији талената има, али нема могућности да се они одразе… мој син се бави интернетом у бразилу и каже ми да је у бгд тужно од заосталости… зар је онда чудно што млади одлазе? е, сада да ти кажем зашто си омашио… јер си у целу ствар ушао једнострано, као и они који улазе са заверолошке тачке гледишта…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s