Никола Варагић: ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ

Слика 

Поштовани господине Павков,

 мој текст “Југословенство“, као и претходни “YUпараноја“ који смо коментарисали на блогу Преврат, управо су написани због овога што и ви у одговору на мој текст пишете:

Срби једноставно не схватају да „превише љубави – обично удави…“. Ми се као мала деца одушевљено бацамо у загрљај сваком странцу који онако, ноншалантно и као узгред покаже слаткиш, а када се испостави да су већина тих странаца настрани педофили који према нама имају сасвим конкретне болесне намере – кривимо њих уместо да кривимо себе.“

Нигде не кривим друге, моје поруке су у оба текста упућене Србима.

Не бих рекао да сам толико начитан, јесам доста читао, али о српству ијугословенству више пишем на основу познавања људи око мене, а до сада сам у животу упознао доста људи. Оно што знам јесте да Србију од 1990. године не води моја генерација, већ генерација људи која је учила школу по вашем систему. Искрено, не видим разлику између школског истема из вашег доба, мог доба и доба данашње деце. Мислим да је у питању један исти систем, настао 1945. а са коренима од пре рата. Не знам како можете да хвалите тај (школски) систем, када се види какве су последице тог система. Пре неколико дана сте на блогу поставили интервју са академиком Михајловићем у коме он описује да је као ђак отеран на Голи оток само зато што је бранио два ђака, два друга из разреда, која су испричала неки виц и због тога ухапшени (у НИНу пре пар дана драмски писац Душан Ковачевић помиње 10 000 убијенх Срба – интелектуалаца – у Београду за пар месеци, на крају рата). Један удбаш, кога помиње и академик Михајловић, хвалио се како је ишао тајним путем до Њујорка са 300 000 долара да купи неки део на црном тржишту а нашао га је у продавници за 30 долара. Школство које је настало током СФРЈ је наслеђе школског система који је у Србији почео да настаје још у време Доситеја Обрадовића, а посебно од почетка 20. века. Комунисти су преузели неке добре ствари али су суштински, као и све друго, деградирали. Ја сам због тога остао ван тог (школског) система, постао сам самоук, дакле, читао сам и оно што није мејнстрим, као што сте и ви радили у ваше време. Верујем да је тако у свим временима. Толико о читању и школи.

Не тврдим да је “Велика Србија  могла да настане као резултат победеАнтанте над силама Осовине“. Није суштина мог текста у некаквој геополитици. То није био циљ ни текста Глупаци и преваранти. Посебно не у смисли мењања прошлости, и разматрања шта би било кад би било.

Ми имамо прошлост која је стварна а то није настанак Велике Србије већ настанак Југославије. Не знам какве би биле последице да је настала Велике Србија, видимо последице настанка Југославије. Очигледно је и Бранислав Нушић погрешио, нико није безгрешан. Оно шта сам хтео да укажем, на првом месту, када сам поменуо могућност стварања Велике Србије, а не Југославије, те 1918. године, није геополитика, није то да ли би нас савезници подржали или не, већ да ли су Срби имали план, зашто нису имали план, да ли су имали вере, воље и знања, да ли су знали ко су и шта су, колико су били искрени, храбри, колико су били спремни за борбу, колико су били сигурни ко су прави пријатељи и савезници, па тек онда ко су непријатељи и какве су их препреке чекале. Ово, пак, указујем да не би правили исте грешке у будућности. Данас нас исте препреке чекају, ни после 100 година није затворен западни фронт. Чињеница је да, иако су Срби створили Југославију а не Велику Србију, и више од тога, кренули да стварају југословенску нацију, то ништа суштински није променило код Хрвата, Словенаца, муслимана, Албанаца, Бугара, Мађара, Аустријанаца, Немаца, Италијана, Ватикана, Париза, Лондона, Вашингтона и тајних организација – убрзо је убијен југословенски краљ а после тога је дошло до напада на Србе, или тачније до још једног покушаја истребљења православних Срба, током Другог светског рата. А после Другог светског рата, Срби се масовно одричу српства и православља, прогоне православне свештенике, спроводе латинизацију, прихватају за “вођу“ југословенске нације Хрвата и коминтерновца, па су опет исти непријатељи спремили нове нападе, који су дошли са разбијањем СФРЈ. Ти напади нису престали, и ове 2013. и наредних година, чекају нас исти напади и исти нападачи. Дакле, хтео сам да укажем, са примеро Могла је да се створи Краљевина Србија, која је постојала и пре Првог светског рата, можда то не би била Велика Србија, и не би имала пуно савезника, али би била Србија, а не Југославија.Дакле, хтео сам да укажем, са примером стварања Велике Србије те 1918. да би се са тим нападачима лакше изборили ако би смо били сложни, ако би смо знали ко смо и шта смо. Није ни Југославија имала више савезника. Таква Србија би боље штитила и Србе који су остали ван граница Србије. Можда би данас на тим територијама живело више Срба, то не знамо. Знамо да их данас тамо нема. Не би их било ни да је опстала Југославија. Због тога је настала Југославија. Тада је српска елита била подељена на оне који су за српство и оне који су за југословенство. Српска елита је таква била и 1995. и зато је издана (остала неодбрањена) Република Српска Крајина. Таква је и данас српска елита.

Нису православни Срби отворили фронтове, нити православни Срби могу да затворе фронтове према Ватикану, коминтерновцима и масонима, није то свађање са целим светом, нити ту може бити компромиса, јер друга страна то не жели. Другим речима: наши нападачи су они који (су изнедрили теорију еволуције и) прихватају само “закон јачег“, за њих је смисао живота “воља за моћ“, и желе да папа или велики архитекта постане Кнез овога света. Православни Срби не уклапају се у њихове планове. Ако некоме није довољно да то схвати после свега што се дешавало на Балкану, погледајмо Немачку, данас најмоћнију државу Европске уније, непријатеља из претходна три рата: зашто данас у Немачкој не живи сто или хиљаду пута више Лужичких Срба? Колико ће Лужичких Срба живети у Немачкој на крају 21. века ако Срби ускоро не крену да помажу Лужичке Србе?

Наравно да 1918. године Хрват католик не би изјавио да је (поново) Србин. Међутим, Хрват католик није изјавио ни да је Југословен. Није ни 1945. Хрват комуниста изјавио да је Југословен. Тужно је што су се многи Срби 1945. изјаснили као Југословени, чим су партизани дошли. Прво што су урадили јесте да су намерно почели да потискују ћирилицу. Хрвати ни за време монархије ни за време комунизма нису латиницу мењали ћирилицом. Хрвати су се борили против српског краља који је стварао Југославију. Срби се нису борили против хрватског комунисте и католика који је стварао Југославију. Понављам, не треба да кривимо друге, треба да кривимо себе: зашто су српски краљ и српска елита стварали Југославију, зашто Срби нису отерали са власти комунисте и комунистичког диктатора? Да ли је 1918. године Југославија створена само зато што није било паметно отварати западни фронт и улазити у сукоб са Великом Британијом, Француском и Италијом, или су постојали и неки други разлози? Уколико прихватимо да је стварање Јуославије била неминовност, да ли је неминовност била и стварање југословенске нације? Зашто се убрзо након тога највећи број Срба одрекао и Бога и Цркве и православне традиције? Ко се данас изјашњава као Србин и ко нема проблем да поносно каже да је Србин?

Слажем се са вама и вашим описом оних који су побегли од комунизма и живели по свету. На свом блогу указујем на те мане расејања и Цркве, равногораца и антикомуниста, у одговору Бранимиру Марковићу, као и сада вама, подсећам да је комунистички диктатор владао до краја живота, да (нео)комунисти и данас имају превласт у Србији. Колико су комунизам и југословенество укорењени међу Србима видело се и из  недавне полемике господина Бранка Павловића и Бошка Обрадовића. Међутим, истина је да од времена Тесле и Пупина најбољи део српског народа живи у расејању, а посебно после 1945. и 1990. године, када су најбољи одлазили у највећем броју.

Грешите када све људе из расејања критикујете. У расејању је опстала и Српска Православна Црква, и ћирилица, и традиција, и народна кола и народне ношње, из расејања сваке године стижу милијарде долара које одржавају у животу окупирану Србију, из расејања и дан данас, без обзира на разне злоупотребе и подметања удбаша, стиже хуманитарна помоћ угроженим Србима на окупираним територијама, стиже и подршка политичким организацијама, попут покрета Двери српске. Срби се нису почели ослобађати комунизма и враћати вери и традицији захваљујући комунистичким “дисидентима“, већ највише захваљујући утицају који је долазио од стране људи и организација из расејања, и Цркве. Такође, пошто сте поменули Милана Стојадиновића, он се заиста видео са усташким поглавником у Аргентини, али су на тог усташког поглавника пуцали Срби равногорци у Аргентини и смртно га ранили. Међутим, остаје чињеница да је православна Србија и 1918. и посебно 1945. потпуно разбијена, поражена, скоро потпуно уништена. Због тога православна Србија после 1990. или после 2000. није могла да уради више. Сада се поставља питање хомогенизације Срба у Северној Србији (Војводини), потребно је да се Срби који живе у Војводини уједине и окупе, али око чега? Око српства или југословенства? Око крста или пирамиде? Око одбране Косова и Метохије или уласка у Европску унију?

Долазим до главне ствари коју сам хтео да истакнем а због чега сам добио највише негативних коментара – до онога, што они који не верују у теорије завере, називају тајна “ватиканско-коминтерновско-масонска завера која хоће да уништи васколико СрБство“. Прво, све су то посебне организације, са различитим циљевима, на различите начине су настале. Нису сви клирици Католичке цркве слуге антихриста, напротив, верујем да ће у Рај отићи и неко ко је био католик, или протестант. На неким нижим нивоима масонских организација сигурно можемо наћи искрене вернике, који верују у Христа. Међу коминтерновцима можемо наћи и оне који не мрзе Србе. Не мислим да је цео свет под контролом једне тајне организације или једне породице, не мислим да је све што се догађа последица одређених намера малог броја људи који владају светом. Нисам срБски патриЈота, нити српски радикал, већ православни Србин. Зато нисам наиван и неупућен. Зато сам свестан да постоје малобројне групе људи (на врховима пирамида унутар својих организација) које се међусобоно боре за превласт у свету али и међусобно сарађују. Па се тако у неким сегментима између Ватикана, Коминтерне и неке масонске организације интереси могу поклопити када су у питању православни Срби и тада они неће међусобно ратовати али ако су у питању неки закони унутар ЕУ или САД, ако је у питању одређени новац међународних банака и корпорација, онда могу бити у сукобу. Запад је у многим стварима разједињен, али у борби против Православне Цркве и Словена је прилично уједињен. Када би Запад успео да потпуно сломи православну Русију и православну Србију тек тада би Хрвати, Словенци, Пољаци, Чеси, Словаци и Украјинци видели са ким имају посла и не би им много помогло ни то што су католици ни ако су атеисти. Ако за сто година Германа буде 50 или 100 милиона више, неће се ширити ка Западу, већ ка Истоку, ка словенским земљама. Исто важи и за Британце, Холанђане, Французе… који годинама уназад купују читава села у скоро свим словенским државама. Ако се тако настави и наредних сто година колико земље у Пољској ће бити у поседу Пољака, колико ће од обале Јадрана бити у власништву Хрвата? Да ли ће ти Европљани имати неке везе за Ватиканом и да ли ће бити хришћани? Да ли ће бити искрени социјалисти и градити друштво “социјалне правде“? Да ли ће за сто година, ако се сломе православне словенске државе а настави куповина имовине и земље од стране Европљана, већина Хрвата или Пољака говорити немачки или енглески или ће говорити језиком којим сада говоре? Да ли ће делови Пољске временом постати делови Немачке, а делови НД Хрватске и Словеније постати делови Италије и Аустрије? Или неке цетрализоване ЕУ којом не владају Словени и хришћани? Са друге (југоисточне) стране, створена је зелена транзвезала, управо је објављена вест да либански “Хезболах“ купује “Пошту“ и “Телеком Косова“, пошто се из посла повукао државни секретар САД из времена бомбардовања Србије 1999. године. “Хезболах“ је терористичка организација која не води само одбрамбени рат против западних империјалиста и циониста, они воде и рат за ширење ислама и покоравање других народа. Таква организација је “Муслиманска браћа“ а све њих подржава већина арапских шеика и исламских мула и улема. Познато је да и либерали и конзервативци са Запада и талибани и салафисти са Истока сарађују – тренутно на рушењу власти у Сирији, пошто су то урадили у Либији и Египту. Са НД Хрватском су сарађивали пре 20 година и Иран и Турска и Саудијска Арабија и Либија, заједно са САД, Немачком и Великом Британијом, а против православне Србије. Либерали и талибани нису искрени савезници, али то могу да буду у Босни и Херцеговини током одређеног периода, као што католици и билдербеговци или масони нису искрени савезници, али то могу да буду у НД Хрватској током одређеног периода. Нико од њих не може да буде искрен савезник и прави пријатељ православне Србије. Да би се све ово знало и разумело довољно је мало здравог разума, добро познавање историје и општа информисаност о свету у коме живимо. Међутим, Срби су слуђени, као да им је сврака попила мозак, као да им је душу запосео неки демон.

Није тачно да су сви Гали заборавили своје порекло, нити Французи негирају галско порекло, сигуран сам да више Срба зна историју Гала (зхваљујући Французима који се поносе том историјом) него историју свог народа. Данашњи холандски језик више личи на некадашњи франачки, данашња Француска постоји на територији коју су некада Гали поседовали, модерна Француска не признаје националне мањине већ спроводи асимилацију, за већину Француза Дидије Дрогба никада неће бити Француз као што је то Жерар Депардје (познатији као Обеликс). Да је то могуће верује много Француза, многи Французи верују да се муслимани и Арапи могу асимиловати, и зато Француска за пар деценија неће бити тако лепо место за живот – више ће да личи на Југославију током распада и грађанског рата. Тако је и настајала модерна Француска, тако је настала и француска нација и француски језик – на присили, на асимилацији. Све је јако компликовано око Француске, за коју верујете да је све веома једноставно. Многи ће се изненадити када много тога што је било сакривено буде откривено у Француској. Сада Каталонци траже независност од Шпаније, Аустријанци се буне у Италији, поново немири у Ирској, Шкоти траже независност, Белгија се вештачки одржава, итд. Но, то је друга тема.

Пре сто година, у време када је српска елита веровала у идеју југословенства, Срби су се делили на Србе православце, Србе католике и Србе муслимане. Могуће је да је међу Србима тада било оних који су веровали да преко југословенства могу да уједине све Јужне Словене, односно да заштите све православне Србе и врате у своју нацију све Србе који нису били православни хришћани. Могуће је да је због тога Краљ Александар постао масон. До тада се у јужнословенским крајевима где претежно живе католици или муслимани још могло чути да је неко од њих српског порекла. У то време се у већем броју појављују и Срби који нису били верници, већ атеисти, агностици и прогресивци. До краја 20. века сви католици и муслимани који су се некада изјашњавали као Срби – нестали су – потпуно су асимиловани међу Хрвате и Бошњаке. Од почетка 20. века велики број Срба атеиста и прогресиваца такође је заборавио на своје корене, или их се одрекао, многи су постали Југословени, па су тако у Црној Гори настали данашњи Црногорци, у Македонији већина данашњих Македонаца, а Срби атеисти и прогресивци који сада живе у Северној Србији све се мање зову Србима а све више Војвођанима. Данас ће многи Срби из круга двојке за себе пре да кажу да су Европљани (пошто су нестали Југословени), него Срби.

Схватам да је међу православним Србима одувек било лоших људи, схватам да је православна Србија учинила бројне грешке, Црква није савршена, јасно ми је да се хришћанство међу Србима није ширило само милом, да православље није опстало само захваљујући лепим речима, али се не сме заборавити и друга страна, и зато ја не покушавам да “забетонирам“ своју “истину“, већ да укажем вама који имате другачија мишљења на другу страну, на друге истине, и то указивање може бити “вриштећа једностраност која избија из сваке конклузије“.

Шта је та једностраност?

Међу Србима сада, ове 2013. године, када више нема Срба католика и Срба муслимана, када су настали данашњи Црногорци и Македонци и имају своје независне државе, постоје поделе са једне стране на Србе који су православни хришћани или само поштују православну традицију и СПЦ и са друге стране на Србе који не желе да имају скоро никакав контакт са православном Србијом, са религијом, са хришћанством, са народном традицијом, са људима са којима деле много више од простора на коме живе и имају много више заједничког од језика којим говоре. То је та подела на прву и другу Србију. Међу онима који припадају првој Србији нису сви православни хришћани, има оних који на Југославију и комунизам гледају са симпатијама. Међу онима који припадају другој Србији све је мање православних хришћана, све је више југоносталгичара, евроутописта. Без обзира на све мане, грешке и грехе православне Србије, постоје и други разлози због чега тако много Срба већ вековима прелази у друге нације и религије, ствара нове нације, не жели да има било какве везе са православним Србима. Ви мислите да ће можда доћи до нестанка православних Срба, односно Срба, а ја мислим да ће православни Срби опстати до краја, до Другог доласка Христовог. Данас је све мање Срба који верују у Други долазак Христов.

Овде долазимо до масона (илумината, темплара, окултиста, малтешких витезова, билдерберговаца…) и зашто је та прича важна да би се разумело све што се догађало око српског народа од Првог српског устанка, преко настанка Југославије до данас. “New age“ покрет а са њим на одређене начине и одређеним нивоима (касније) повезан екуменизам прате српски народ од ослободилачких ратова са почетка 19. века до ослободилачких ратова у првој половини 20. века. Зато сам напоменуо у одговору Бранимиру Марковићу да је важно знати да је Краљ Алескандар био масон, да је добар део припадника српске елите који су залагали за стварање Југославије припадао масонским организацијама и да су остале грађевине у Београду као сведоци тог времена. Међутим, какве је користи српски народ имао што је тако велики број српских интелектуалаца, политичара, аристократа, генерала, писаца… припадао некој масонској организацији, имао добре контакте са неком страном службом или државом, да ли су због тога Срби мање страдали у светским ратовима? После сто година и на Западу се сваким даном показује да је концепт “new age“ покрета доживео неуспех, нема ништа од“mealting pot“ политике, од неолибералне идеологије, од стварања једне светске религије, светске владе (а да није тоталитарна) и слично. Југославија је била експеримент, део експеримента, оних који су предводили “new age“ покрет, који су веровали у те идеје. Екуменизам није могућ јер нема компромиса око догмата вере. Католичка црква учи да је из Сина потекао Свети Дух, изједначила је папу са Христом, схоластички теолози или философи који су постали католички светитељи усмерили су западно хришћанство ка човекобоштву тако што су уклонили апсолут и рекли да се човек може ослонити на самога себе, те отворили пут појави лажних пророка, који су на таласу хуманизма и прогреса стигли и до Србије. Томе је допринео и јудаизам, односно ширење јеврејских “тајних учења“ (старозаветна свест није признавала искуства душевних доживљаја, Христово учење о греху разликује се од учења талмудиста). Отворен је пут ка човекобоштву. Данас имамо са друге стране силу која прихвата само “закон јачег“, људе за које је смисао живота “воља за моћ“, и желе да папа или велики архитекта постане Кнез овога света.

О свему овоме ускоро у тексту који сам почео да пишем, пре ових одговора вама, на тему мистике и православља. Овде ћу још додати (а остало разјаснити у тексту који следи): наш центар је измештен ван српства, ван Христа. За лаике и оне који не верују у Христа, да објасним овим речима: (још увек) ништа не може да замени Христа – није се појавила већа Љубав, није се појавила већа Вера, није се родила већа Нада, неће бити више слободе, свет неће постати боље место за живот, Срби неће боље живети ако уклонимо Христа, ако Христа заменимо Будом, Мухамедом,великим архитектом или ако створимо бога по мери палог анђела.

Постоје православни Срби који нису срБске патриЈоте већ православни хришћани и они не бране своју веру и своју Православну Цркву само зато што су Срби и родољуби, већ зато што су Христови војници. Такви Срби нису прелазили у католичку веру, нису постајали муслимани, нису постали комунисти, нису данас евроутописти или југоносталгичари. Нису то радили само зато што су српски родољуби, већ и зато што су искрени верници, хришћани. Само Православна Црква потиче са извора хришћанства, чува догмате вере, има корене својих учења у Светом Писму и Предању. Од свих Срба данас се за Косово и Метохију искрено и до краја боре само такви Срби, православни хришћани, који се боре не само зато што је Косово и Метохија света српска земља већ и зато што, ако се не боримо за Космет, ми се одричемо Христа, својих православних хришћанских корена, догмата хришћанске вере, хришћанског начина живота. Због тога се Срби, који су у већини православни хришћани, разликују од својих непријатеља, због тога су Срби много мање нападали своје непријатеље и чешће се бранили од њихових напада, због тога су Срби далеко мање злочина починили над непријатељима, који су над Србима спровели неколико геноцида и етничких чишћења током 20. века.

Да закључим, основни српски проблем је несналажење у времену и простору. Само као Срби можемо да стварамо државу Србију, само као Срби можемо да одбранимо (Северну) Србију и Косово и Метохију, само као Срби можемо да развијамо нашу Србију. Лично немам никакав проблем да нашу Србију стварам и са онима који нису православни хришћани, који не верују у Бога. Довољно је да нико од вас мене не приморава да не будем верник и да ме не прогони зато што сам хришћанин, да ме нико не приморава да верујем у нешто друго, да ми нико не брани да пишем ћирилицом, да ме нико не тера да се изјашњавам као Југословен. Тешко је сарађивати са онима који се исмевају твојој вери. Постоје Срби који су такви хришћани да им веру не може уздрмати ни “ерупција вулкана“ ни “глад“, нити се питају зашто Бог дозвољава такве ствари. Ја никог нећу терати да постане православни хришћанин, нити да се назива Србином ако неће а жели да живи у Србији, нити да пише ћирилицом, осим тамо где је то прописано Уставом и законима.

Данас је већина Срба део Српске Православне Цркве, тачно је да се могу наћи свакакви православци, али то јесте већина данашњих Срба – православни хришћани. Они који јесу Срби, који не желе да се одрекну свог српског идентитета, који желе да остану Срби, да говоре српски језик, да пишу латиницом и понекад ћирилицом, они који желе да се врате српству, а нису православни верници, нису верници уопште, морају да прихате ту чињеницу и са оним бољим делом православне Србије изграде нашу Србију, велику Србију. Важно је да сви, и православци и они који то нису, на свој начин, следе речи Патријарха Павла током сукоба 1991. године, које су универзалне и важе за све људе, са којим завршавам и овај одговор: “Наша нас је вера учила да увек будемо људи, никад нељуди… Не само да преживимо, биолошки да надживимо, него да преживимо као људи Божији… То није само витештво, То није само отменост. То је нешто несравњиво дубље. То је оно чиме смо, кажем, остали до данас живи пред Богом живим, али као људи Божији. Е о томе се ради. Нисмо ми, кажем и понављам, овце за клање, па кољи и бацај нас у јаме. Кад је пушка, пушка ти је, пушка ми је, па коме Бог и срећа. Али да ми голоруке људе, зато што су били рођени и нико их није пит’о, ‘оће се родити као Срби или као Хрвати, или као Турци, или као Немци… Нити имамо кривице што смо рођени у овом народу нити заслуге. Али да ли ћемо поступати као људи или као нељуди, то зависи од нас и то Бог од нас очекује. Е да увек будемо људи, никада нељуди“.

 
Advertisements

Jedno mišljenje na „Никола Варагић: ОДГОВОР ДРАГОСЛАВУ ПАВКОВУ

  1. „Оно што знам јесте да Србију од 1990. године не води моја генерација, већ генерација људи која је учила школу по вашем систему.“

    Нисам очекивао грешку или неистину на самом почетку текста, али ‘ајд’… А. Вучић (и већина „кадрова“ СНС), И. Дачић (сви кључни људи СПС осим метузалема који изигравају посланике и министре да не био заглавили ћорку), ЛДП… Плус њихови професори и ментори и да – лоше је воде. Али не зато што су учило друштвене науке по „оном“ програму, већ јер је реч о поквареном свету који мења идеологије према тренутним потребама што’но кажу „к’о Цига коње“. И друго, они који су учили „по мом“ систему се грозничаво поломише да се спусте на ниво својих нових шефова које продукује „болоња“. То доказује моју тврдњу да то нема везе са науком већ са смислом за прагматизам, несолидност и уопште – то је филозофија „у се, на се и пода се“.

    „Пре неколико дана сте на блогу поставили интервју са академиком Михајловићем у коме он описује да је као ђак отеран на Голи оток само зато што је бранио два ђака, два друга из разреда, која су испричала неки виц и због тога ухапшени“

    Ово је пример како функционишу „православни Срби“ попут вас, али није то само српски манир… Једноставно, узмете пример који вам се због нечега свиди и онда га користите да бисте доказали неку своју тезу. Није Михајловића на Голи оток послао образовни систем него Управа државне безбедности НР Србије. Та служба је по уредби тадашње владе имала право и дужност да изолује и преваспита непријатељске елементе (преведено: Неистомишљенике ЈБ Тита и његових чауша). Дакле, није реч о хиру неког директора школе или професора, већ о извршењу законске обавезе од стране службеника УДБ. То може да нам се не свиђа, али ако вам се не свиђа баш пуно – покушајте да размислите о чињеници да нико од тадашњих удбаша није одговарао за Голи оток и злочине који су се десили тамо и у то време. Али ако може – без мешања Ватикана, масона и других караконџула. СВЕ ШТО СУ РАДИЛИ КАПИЧИЋ И ЊЕГОВИ ЗЛИКОВЦИ ИМАЛО ЈЕ ОСНОВУ У „ПОЗИТИВНИМ“ ЗАКОНИМА И ПРОПИСИМА ТАДАШЊЕ ДРЖАВЕ! Исто као што данас све пљачке имају подлогу у законима које је изгласдала Скупштина. А и ондашње и данашње лоше законе изгласавају већином СРБИ, међу којима је много оних који метанишу и крсте се попут најжешћих искушеника, оних чије су „крсне славе“ по реномираним угоститељским објектима на ибарској магистрали постале легендарне… Зашто ви „православни Срби“ (мислим на оне које сте описали и у које сте себе убројали) не учините нешто против тих који нам прљају Православље и од њега праве естраду и политички маркетинг? Где сте жигосали неког џукца који после напорног једнодневног поста и причести иде да се опусти са две малолетне Циганке? Шта мислите, ко је за Православље опаснији – такви, или нас пар овдашњих који се не крстимо баш сваки пут кад чујемо црквено звоно, већ само кад за тим осетимо потребу? Али не, ви и вама слични „верници“ увек некако изаберете да нападнете пријатеља; врло је прагматично (ма колико да се у тим круговима мрзи та реч): Они први умеју да узврате штанглом, док наша мала полемика увек добро дође „тамо где треба“ као доказ да сте увек на бранику „истине и хришћанских врлина“.

    „Постоје православни Срби који нису срБске патриЈоте већ православни хришћани и они не бране своју веру и своју Православну Цркву само зато што су Срби и родољуби, већ зато што су Христови војници.“

    Какви „војници“ божији човече?! Па зар Христ није ЉУБАВ? По дефиницији, војници су извршиоци борбених радњи, уче се и обучавају да убијају… Све признате религије толеришу њихово постојање али зар није циљ хришћанства успостава мира и опште љубави, стања где ће оружје носити само божији анђели? Какви сте ви то војници, где сте и од кога регрутовани и ко вам је непријатељ? Претпостављам – Срби који се не уклапају у „српство“ каквим га виде недоучени богослови.

    „Лично немам никакав проблем да нашу Србију стварам и са онима који нису православни хришћани, који не верују у Бога. Довољно је да нико од вас мене не приморава да не будем верник и да ме не прогони зато што сам хришћанин, да ме нико не приморава да верујем у нешто друго, да ми нико не брани да пишем ћирилицом, да ме нико не тера да се изјашњавам као Југословен.“

    Баш вам хвала, врло благочестиво од вас. Узгред, одакле вам идеја да неко од нас овдашњих не верује у Бога (осим Шаровића за кога бих рекао да га то не занима)?
    Није моје да објашњавам Бранимирову веру, он ће то боље кад нађе за сходно… Томић је колико год то вама било несхватљиво Бога спознао током рата ’99 на Ћићавици, као и многи други које су прекривали теписи бомби из Б-52 (није ТВ станица). И тако даље.
    Ја сам у цркву престао да идем чим сам успео да се отргнем испод команди покојних бабе и мајке, негде давних седамдесетих прошлог века… Наиме, док су друга деца недељом играла фудбал чекајући ручак, мене су терали да идем у цркву, држим чирак и помажем попи. Из тих дана још се сећам једино тропара „Во Јорданје…“ и „Рождество твоје…“ надам се да ће ми Бог опростити што сам остале заборавио. Онда, кад се појавио „вожд“, када су Срби поносно „открили“ Православље и нагрнули у цркве, кренем и ја поново… Кад ја тамо – а оно међутим: У цркву не мож’ д’уђеш од оних који су ме као дете зајебавали јер певам са попом. Сваком од њих било је потребно пола ара да би се „правилно“ прекрстио, од њихове театралности код причешћивања и целивања икона превртао ми се желудац пар пута, свештеници против таквог понашања нису имали ништа јер су очигледно имали паметнијег посла од упућивања неуког света о томе како хришћани треба да се понашају на светим местима – па сам схватио да ту за мене нема места, да ту нећу наћи оно што хришћани „по дифолту“ траже. Да сам био у праву, доказ је и то што су у исто време са мном, у цркву престале да иду и две бабе које су тамо ишле и док се на то није благонаклоно гледало. Своју веру чувам за себе и оне на које могу да утичем. Нисам муслиман и немам намеру да је „исповедам“ онако како то од мене очекују новопечене православчине. Али, нећу дозволити ни да ме неко непозван вређа и подучава, нарочито не неко ко сасвим лепо живи од „одбране православља“. Не мислим на вас, али ћете се сетити на кога мислим, на оне који су на супротном крају мотке од оне на којој је Чеда Јовановић, а који му се као бизмисмени опасно приближавају.
    Наставак следи, чим Сара прегледа Пепу Прасе по осамстоти пут…

    Sviđa mi se

    • 1. Ја сам рођен 1979. не знам одакле то поредеђе са Вучићем и Дачићем.

      2. Није ми јасно ово са диктатуром и позитивним законима. Хоћете да кажете да то није била диктатура?

      3. Нису одговарали зато што (нео)комунисти владају службама и судовима, уз помоћ тих караконџула. Шта је други разлог?

      4. Ако мало боље погледате естрада нема везе са православљем, више је то производ СПС-ЈУЛ, из КПЈ. Друг Мрка и сада овај Мирковић део су СПС. Њихови су и Палма, и ови неокомунисти из СНС. Са том естрадом више везе има ДС или Чанак или ЛДП преко Карлеуше и сличних него православци. Каква вриштећа једностраност?

      5. Христов војник је војник Љубави. Ако нисте Христов војник бесмислено је да на ту тему, или због те речи, полемишете са неким ко то јесте. Христов војник се користи у речнику хришћана већ 2000 година. Ја сам хришћанин, као што сам напоменуо, бесмислено је да мени говорите да сам недоучен богослов. Не знам сва правила Цркве али знам суштину и учење своје вере.

      6. Нисам само на вас мислио када сам поменуо уређење државе и Бога. Морате да схватите контекст: последњих 70 година прогоне се хришћани, а не обрнуто. После 1990. дошло је до поплаве лажних пророка и месија. Црква ће се опоравити тек за 50 година. Треба јој помоћи, па и критиком, ако је конструктивна, а не да би се уништила Црква. Дакле, говорио сам из контекста “потлаченог православца“: немој да ме дираш више, пусти ме да жиивим свој живот, нећу ни ја тебе. Када то буде тако, нестаће “наши“ екстремисти. Они су реакција, а не обрнуто.

      Sviđa mi se

      • „Ја сам рођен 1979. не знам одакле то поредеђе са Вучићем и Дачићем.“

        Делимично сте у праву, Дачић је „мој“ али је зато Вучић дебело ваш; с тим што бих рекао како се Дачић копрца и плива у власти онако како мора да не би потонуо заједно са својом странком, али Вучић је пример политичара „новог доба“, онаквог у каквог израсту СВИ екстремисти када дођу на власт. Да од тога нису имуни ни „Христови војници“, види се из „случаја Паровић“ и распада већине повереништава Двери; када су због лошег рада и никаквог коалиционог капацитета пропали на изборима (остали без плена који су очекивали), „Христови војници“ су затражили одговорност Старешинства… Међутим, уместо одговорности, оставки, измена у врху странке, из Београда су стигли „аброви“ о новим становима, сталним запослењима до скоро незапослених „старешина“, њихових жена, итд. Дакле, из таквог понашања Старешинства Двери (који ваљда такође спадају у „Христове војнике“) лако је
        закључити да су сви (па и они) исти. Двери сам узео за пример јер су својом најавом да ће се политиком бавити на начин друкчији од Дачића и Вучића преварили многе па и мене. Испало је, да су још гори од других, јер код других бар постоји привид демократског устројства и мала могућност чланства да утиче на политику странке; у Дверима, „Христови војници“ из Старешинства диктирају политику „војницима“ нижег ранга, а најављена саборност и уважавање мишљења „базе“ – доћи ће када „старешине“ разјуре све издајнике, комунисте, стране плаћенике и неистомишљенике и као ново друштвено уређење заведу братску љубав у Христу.
        У длаку исто попут омражених комуниста, који су обећавали демократију – али кад потамане све народне непријатеље и успоставе власт радничке класе, сељака и поштених интелектуалаца.
        Признајем, према Дверима сам нарочито критичан због тога што сам својевремено насео на лепе речи из Новог народног договора; као и много пута до сада, испоставило се да у Срба може да се напише хиљаду лепих и паметних ствари – али да то што је написано не обавезује никог. Из овог што видим годину дана након напуштања те заблуде, рекао бих да Србија ништа не губи остављајући их на маргини; само још једна група менаџера која је умислила да је открила нов начин да Србима прода рог за свећу.
        За разлику од напрдњака и жутаћа који паламуде о Европи и мачкољуба који у најновијем заокрету од поменуте беже к’о ђаво од крста – дверјани су се сетили да Србе преваре причом о саборности, Светосављу, владици Николају…
        То што су на изборима добили за длаку више од Мите Љотића у „оно“ време заслуга је једино интернета и могућности да се допре до више разочараних Срба. Пошто је идеологија иста (осим што је Љотић окупљао „југословене“) – надам се да им је то плафон.

        “ 2. Није ми јасно ово са диктатуром и позитивним законима. Хоћете да кажете да то није била диктатура?“

        Чудна је била диктатура у којој сте могли да добијете пасош и са њим отпутујете где хоћете ако вам се у својој земљи не свиђају они који врше власт. Још чуднија диктатура је била она у којој политику од кућног савета до Савезне скупштине воде изабрани делегати; јес’ да је та политика морала да буде у оквирима које су зацртали комунисти (као Титови војници), али је тачно и то да нисте морали да будете члан партије да бисте били директор фирме, члан радничког савета, синдиката, писац, глумац, сликар, спортиста, пољопривредник. Било је пожељно – али није била обавеза. Само хипотетички, да сутра дођу на власт људи слични вама: Да ли би чистачица у општини могла да буде особа која изостаје са литургије, а на берзи рада постоје кандидаткиње које посте и редовно се причешћују, у цркви су сваке недеље и празника? Мени не морате да одговарате – знам одговор, али реците овом малом броју читалаца, чисто да им буде јасније за шта се залажете и колико је то искрено.
        Друго, „позитивни“ закони нису обавезно добри закони; „позитивно“ (рогобатно) значи да су ти закони део правног система и да се по њима мора поступати све док се не промене (у демократској процедури или на други начин – свеједно).
        Удбаши који су основали Голи оток нису могли да одговарају јер ви не схватате одређене ствари све док не дођете на власт, а онда предизборна обећања лако заборављате: Да сте пажљиво читали књиге голооточана, видели бисте да удбаши тамо нису малтретирали никога; ЛОГОРАШЕ СУ МАЛТРЕТИРАЛИ ДРУГИ ЛОГОРАШИ КОЈИ СУ САРАЂИВАЛИ СА УДБОМ ДА БИ СЕБИ ОЛАКШАЛИ ПОЛОЖАЈ. То лоше говори о њима, али тако је било. По мени, навођење логораша да кињи и убије сапатника је још виши степен злочина УДБ-е, али можемо само да им пљунемо под прозор. Евентуално, могао би да одговара неки од иследника или управника логора по новоуспостављеном кривичном делу приспелом из хашког трибунала – по тзв. командној одговорности, али од тога мрка капа – мислим да их више нема живих. Можда би се могла испитати голооточка прошлост Драгољуба МИћуновића који, ако је јахао попове по Црној Гори – шта га је спречавало да „ревидира“ и оседла друге кажњенике? Али ко ће то да уради господине Варагићу? Христови војници су заузети великим темама, а они тазе регрути за тако нешто нису способни, немају ресурсе или једноставно – не виде сврху.
        Лустрација је пропала већ 6. октобра, шанса да се неки преостали кривци барем означе и као злочинци искључе из јавног
        живота се више неће вратити, осим ако се деси нека револуција, па предмет лустрације постану Дачић, Вучић и слични.

        „3. Нису одговарали зато што (нео)комунисти владају службама и судовима, уз помоћ тих караконџула. Шта је други разлог?“

        Један од Христових војника за кога знам, Владан Глишић је својевремено радио у неком тужилаштву, а данас је помоћник Заштитника грађана. Ко га спречава да поднесе пријаву против сваког ко се огрешио о неки људски или божији закон? Мада ко зна, да смо га изабрали за председника…

        “ 4. Ако мало боље погледате естрада нема везе са православљем, више је то производ СПС-ЈУЛ, из КПЈ. Друг Мрка и сада овај Мирковић део су СПС. Њихови су и Палма, и ови неокомунисти из СНС. Са том естрадом више везе има ДС или Чанак или ЛДП преко Карлеуше и сличних него православци. Каква вриштећа једностраност?“

        Е, па не можете ви да дајете атесте о томе ко је православни Србин: То су и Мрка и Крка, и Палма и Мирковић јер су крштени од стране овлашћеног јереја СПЦ а на попису се изјашњавају као Срби. Њихова „вера“ вама може да се свиђа или не – али немате право да их изопштавате ни из Српства ни из Православља! Ко вам је дао лиценцу за то? Који духовник вас је томе научио? Ако сте стварно хришћанин и православац, ваш задатак је да тим људима непрестано скрећете пажњу да то што раде није хришћански (а не да они нису хришћани) и српски (јер прави, честити Срби нису скоројевићи, покварењаци и блудници), уместо што их одбацујете и екскомуницирате из националног корпуса. Јел’ треба ја да вас подсећам да (из неког разлога) Господ више воли овчицу која се вратила у стадо него оне које су стално биле ту, уз њега? Наравно, ни мени друштво таквих људи не годи и не треба ми, чак мислим да их је боље изгубити него пронаћи – али ја нисам Христов војник, то сте ви, ваљда вам је интерес да вам „војска“ буде што већа?! Ово како нам демонстрирате, католици вежбају скоро хиљаду година и не бих вам препоручио да наставите јер није у духу православља и не можете им парирати у „игри“ по њиховим правилима. Као када би школски кошаркашки тим хтео да игра против Лејкерса.

        „5. Христов војник је војник Љубави. Ако нисте Христов војник бесмислено је да на ту тему, или због те речи, полемишете са неким ко то јесте. Христов војник се користи у речнику хришћана већ 2000 година. Ја сам хришћанин, као што сам напоменуо, бесмислено је да мени говорите да сам недоучен богослов. Не знам сва правила Цркве али знам суштину и учење своје вере.“

        „Војник љубави“ је оксиморон као што сам рекао у претходном посту. Свет је пун места где пребивају људи који за себе СТВАРНО мисле да су Хитлер, Наполеон, Цезар, али то не значи да они јесу Хитлер, Наполеон и Цезар – само зато што они мисле да јесу. Признајем, мало ми иде на живце кад се сетим ’90-тих… И тада смо имали много Срба који би ишли у рат – али не би да на чело ставе петокраку. Онда из ССНО нареде да се на возилима и авионима петокраке префарбају а да се на шлемове преко ње прелепи нека налепница са југословенском тробојком… Међутим, ови онда рекоше: „Да, али ми не можемо да идемо у рат где нас воде официри који нису Срби…“. Онда ССНО разјури и оно мало несрба што је преостало у војсци: Једни одоше у пензију, други добише постављења по командама и позадини, треће као „сумњиве“ разјурише безбедњаци… Али, Србенде (оно што је преостало, јер су многи отишли у иностранство пошто им је досадило да чекају испуњење жеља) онда за разлог одбијања позива нађоше то што „избеглице шверцују и згрћу паре по Србији, а они треба да иду и бране им куће…“. И тако даље.

        И ја сам као што напоменух – хришћанин. Ви јесте недоучен богослов јер немате диплому богословског факултета а овде проповедате и ПРОЦЕЊУЈЕТЕ ко јесте а ко није православац. Ви наравно имате право да коментаришете све па и нечију веру, али немате право да изричете вредносне судове јер је свачија вера лична ствар те особе. Не постоји аршин по коме се мери нечија посвећеност Богу, Истини и Правди; на пример, ви можете да полемишете о томе је ли човек прекршио пост ако је појео кифлу за коју је мислио да је замешена са маргарином, а пекар незнабожац му увалио свињску маст. Али, немате право да у питање доводите веру тог човека, ЈЕР ОН НИЈЕ ПОЈЕО МАСНУ КИФЛУ НАМЕРНО, ВЕЋ ЈУ ЈЕ ПОЈЕО НАКОН ШТО ГА ЈЕ ПРОИЗВОЂАЧ КИФЛЕ ДОВЕО У ЗАБЛУДУ ДА ЈЕ КИФЛА ПОСНА. Такође, ви имате право да МИСЛИТЕ како ја и нисам неки православац пошто у цркву идем само пар пута годишње, али немате право да то кажете јер немате појма како ја функционишем, коликим људима сам помогао у конкретним стварима, како се понашам према породици и окружењу…
        Дакле – свачија вера је лична ствар појединца, а они посвећенији (тј. они који мисле да су „посвећенији“) би морали ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ другима показивати вредност вере и традиције. Наметање је увек контрапродуктивно, чак и кад су у питању најбоље намере, а и ви и ја,када своје ставове обзнањујемо јавности – хтели не хтели имамо циљну групу на коју утичемо. Са разликом, што је ово што ја коментаришем обична реакција на нешто позитивно или негативно, док ви заступате идеју.
        Да бисте заступали хришћанску догму – морате бити стручњак, јер реч је о науци која је као и свака друга друштвена наука. Као што без велике невоље не идете код врачаре да вам лечи упалу слепог црева, тако ни код лаика не идете да вам тумачи Православље.
        Ако ипак идете, онда са Православљем нешто није у реду, штавише – сигуран сам да није јер да јесте – српске владике и богослови би мало више водили рачун о томе шта се пише по сајтовима а мало мање би размишљали је ли бољи Ауди „А“ или „ТТ“.

        „последњих 70 година прогоне се хришћани, а не обрнуто.“

        Није тачно да се прогоне хришћани, изузев ако ти „прогоњени хришћани“ не функционишу по женској логици: АКО НИСАМ ДОМИНАНТНА – ОНДА САМ УГРОЖЕНА. У земљи у којој свакодневно ничу цркве, капеле, монаха је више него радника, стварно нема смисла говорити о угрожености хришћанства… Или ипак има, јер ово на шта Србија данас личи са Христом стварно нема никакве везе; владике бизнисмени, попови одбијају да опевају сиромаха, расипништво у славу Бога, лопови у мантијама попут Симеона Незајажљивог… Биће да сте ипак у праву – хришћани у Србији дефинитивно јесу угрожени; али не они на које ви мислите.

        „После 1990. дошло је до поплаве лажних пророка и месија.“

        Коначно смо се сложили, што је добар почетак 🙂

        „Црква ће се опоравити тек за 50 година. Треба јој помоћи, па и критиком, ако је конструктивна, а не да би се уништила Црква.“

        „Одбрана“ цркве ме не занима претерано јер знам да ће се „одбранити“ и без моје помоћи, као што то ради већ две хиљаде година. Више ме занима одбрана Срба од заблуда сваке врсте, па и оних које кажу да ће се све променити на боље када Србија прошири површине под црквама, отвори још пар богословија и обнови све манастире које су којекакви вандали порушили кад им се указала прилика.
        Србија ће кренути напред кад србијанци а првенствено Срби схвате да ће морати да буду умеренији у прохтевима а похлепнији у стваралаштву сваке врсте. Осим у стварању илузија. Замена превише одомаћеног комунизма актуелним „православизмом“ је штетна јер свака идеологија подразумева следбеништво уместо стваралаштва. Значи – мислимо својом главом, религија или идеологија су често корисна надградња али и те како умеју да одведу на погрешан пут.
        Поздрављам вас.

        Sviđa mi se

      • Нисам делимично, него потпуно у праву, разлика између Дачића и Вучића је пар година, они су увелико били на власти када сам ја на протестима 96/97 као средњошколац махао оном ферери заставом.

        Сви су они, и тај Паровић, производи система који нападам.

        А ви тај систем истовремено нападате и браните.

        То је оксиморон.

        Понављам, термин Христов војник се користи већ вековима, имате га јако пуно у православној литератури и ни на који начин се не доводи у везу са милитарним схватањем нити је то оксиморон. Живот је борба, против греха се води борба, све је борба, а боре се… ко?

        Да ли замерате Старешинству Двери што су избацили Паровића или што нису?

        Немам намеру да полемишем о “демократији“ у комунистичкој Југославији (“јес’ да је та политика морала да буде у оквирима које су зацртали комунисти“). Само немојте више да се питате што је владао до краја живота. Када је моја генерација завршила средњу школу срушен је Милошевић. Срушен је после и Коштуница. Па Тадић. Ускоро ће бити срушени и Тома, Вучић и Дачић. За после ћемо да видимо. Не верујем да ће успети план са наметањем Вука Јеремића за новог оца нације.

        Да ли ово озбиљно питате:

        “Да ли би чистачица у општини могла да буде особа која изостаје са литургије, а на берзи рада постоје кандидаткиње које посте и редовно се причешћују, у цркви су сваке недеље и празника?“

        Данас је јако мало Христових војника. Да знате нешто о хришћанству и последњим временима никада не би написали “да вам војска буде већа“.

        Палма, Дачић и слични су можда ваши, ја сам њима немам ништа. Они нису црне овце, јер “грешник“ из те приче је онај који се КАЈЕ, а ове будале су далеко од било каквог покајања. Какав је хришћанин Мрка, када је рекао да верује у Бога и Христа? Никад. Увек помиње Тита и Слобу.

        И ја идем у цркву неколико пута годишње.

        Ви за себе можете да кажете и да сте хришћанин и да сте масровац. Ваш избор. Не браним ни Дачићу или Палми да се зову хришћанима, ни зилотима који не излазе из цркве. Бог суди.

        По вашој логици, верник је онај ко има диплому Богословије. Нисам срећан што знам више о хришћанству од многих који су завршили Богословију. О томе ко је верник а ко не, ко је већи а ко мањи, бесмислено је да полемишемо. Знам људе који кажу да су верници али не верују у Бога. Још један бесмислица.

        Ајде одлучите, јел су “јахани попови“ или нису?

        Ја напишем “критику Цркве“ а ви ““Одбрана” цркве ме не занима“???

        Sviđa mi se

  2. tema je preterano kompleksna i suptilna da bi se u jednom tekstu sve razjasnilo… моја намера није да навијам за краља Александра у унитарно југословенство, напротив, тек сам планирао да изложим идолошку генезу из које би бил мало јасније зашта се ја залажем – за признавање свих нациај нашег народа у признатим државама али за народносну солидарност – не зато што се волимо већ зато што морамо..
    мржња није спонтана већ органиована… ако ти пемзионисани удбаши свакодневно шопају постове о усташким злочинима а ХРТ једном дневно 20 година после завршетка рата емитује једнисатна срања о домољубима, а младима није доступно ништа друго шта очекивати….

    Sviđa mi se

  3. „Понављам, не треба да кривимо друге, треба да кривимо себе: зашто су српски краљ и српска елита стварали Југославију, зашто Срби нису отерали са власти комунисте и комунистичког диктатора?“
    На разјашњењу ових питања се морамо задржати, остало су трице. Мислим, можемо се данима гложити и препирати, српске су поделе такве и толике да се никада нећемо сложити до краја.
    Морам да похвалим аутора, заиста је уложио озбиљан напор да боље разјасни своје ставове, мирно и разложно, без свађалачког тона. Овај је текст бољи допринос нашој малој полемици од претходног.
    Што се тиче православља, не желим да будем непријатан, али ћу аутора запитати јавно и отворено: г.Варагићу, да ли се Ви као православни верник и Србин у потпуности слажете са нашим патријархом Иринејом? Мислим, у два текста се држите покојног патријарха Павла, цитирате га штавише, али Иринеј данас води СПЦ! Ваш одговор је веома битан за правилно схватање Ваших ставова.
    Иначе, ја сам из те старије генерације, нисам припадао комунистима, православац сам и то не натурам никоме на нас, у цркву ретко идем, а из Вашег текста сам стекао утисак, извините на незграпној конструкцији и рогобатном изразу, ортодоксоног НЕразумевања суштине хришћанске православне вере, коју проповедате.
    Иначе, мислим да сте у тексту изнели превише митова и да сте оптерећени стварима које не познајете. Академик Михајловић и сам каже да је био скојевац. На Голом отоку су били затварани комунисти, од стране комуниста. Због идеологије, коју су видели и у вицевима. Њихов проблем. Шта Ви имате са тим? Шта ту Вас оптерећује? У чему је проблем? Тамо није било равногораца, није било обичног света, није било верника.
    Школство је за ово данашње било премијера. Клинци су данас 90% функционално неписмени. Са „болоњом“ код мене нико не би могао да ради, не знају ништа. У то сам се уверио на рођеном кумчету, који сада баш завршава трећу, завршну годину и не зна ништа. Са „старом школом“ у вези, одакле нама силни победници на математичким и другим светским олимпијадама, стипендирани од стране највећих светских универзитета, ако та школа није ваљала? Погледајте само наше научнике разбацане по свету из наших генерација.
    Понављам, исувише митова, али се у основи могу сложити са генералним ставом текста да је Југославија и југословенство велика српска, историјска грешка.

    Sviđa mi se

    • Па ако су то урадили свом скојевцу можете да замислите, а сви знамо, шта су радили равногорцима, православцима и капиталистима, свима који нису били комунисти. Зато сам у тексту поменуо 10 000 убијених у Београду, како сте то превидели, а могао сам да поменем и 100 000 које су убили, али мислио сам да то знате. Нисам очекивао ни од вас ни од господина Павкова да имате толико разумевања за злочинце који су убили десетине хиљада невиних људи.

      За школство се слажемо, болоњу уводе школовани на марксизму.

      Нисам разумео ово за Патријарха Иринеја и НЕпознавање вере, да ли можете да појасните, шта ме тачно питате?

      Sviđa mi se

      • „Нисам очекивао ни од вас ни од господина Павкова да имате толико разумевања за злочинце који су убили десетине хиљада невиних људи.“

        Углавном се трудим да разумем све што ми се говори, некад успем – некад не… Тако разумем и злочинце о којима говорите ви. Знате, кад вам се суди за убиство, није довољно ваше признање да бисте били осуђени; било је тога у социјализму али те пресуде су углавном срушене и осуђени су рехабилитовани. Да бисте били квалитетно осуђени, једна од ствари коју тужилац мора да докаже је ваш мотив да извршите злочин.

        Тито и србијански комунисти су желели да када се заврши рат, у Србији преузму власт. Пошто се не ради о глупавом свету, они су и те како добро знали да ће им у томе сметати они који су преживели окупацију, оне који ће се вратити из заробљеничких логора – да не спомињемо. Пошто се у мутном најбоље лови (а свака револуција је по дефиницији мутна, првенствено јер је воде не изабрани већ извикани и постављени људи), а свесни заштите совјетских тенкова и беневолентности Черчила који није намеравао да као пензионер живи у Југославији, комунисти су одлучили да смање бројно стање потенцијалних конкурената за власт. У то име, отворили су непотребни Сремски фронт, на који су слали све мушко КОМЕ ОЗНА НИЈЕ МОГЛА ДА ДОКАЖЕ „САРАДЊУ СА ОКУПАТОПРОМ“. Мој отац је био партизански извиђач на том терену и у то време, па сасвим пристојно познајем материју, наравно на основу његових казивања. Оправдање оних који су сремску кланицу регрутовали и мобилисали осамнаестогодишњаке
        широм Србије била је реченица: Ја сам три године спава’ под буквом док си лежа’ жени уз гузицу. Сад је ред на тебе, да се види јесли ли за Тита или за краља, на нову или за трулу Југославију…“
        Они који су „доказано“ сарађивали са окупатором тј. продавали Немцима храну и пиће по угоститељским објектима, играли позоришне представе, играли утакмице, а нарочито они које Немци нису из неког разлога опљачкали – ти су од стране ОЗН-е „процесуирани“, осуђени и по кратком поступку лишени живота. Дакле, они мобилисани на Сремски фронт неку шансу су и имали – они који су пали у руке ОЗН-е – никакву.
        Проблем са овим чињеницама је у томе што је њих Србија углавном прихватила. Тито је без гласа противљења Србијом и Србима владао 35. година. Где су биле Србенде да се организују, сруше га и као злочинца казне? Је ли реч о кукавном народу, љигавцима који воле камџију, или је можда реч о томе да је Тито имао и те какву подршку у српском народу? Ако је у питању ово друго – против чега се ви Христови војници онда борите, против великог дела свог народа – онога који је подржавао комунисте? Како мислите да присилите тај велики део свог народа да се одрекне Тите а прихвати вас? Ако мислите да је то оствариво на начин на који сте кренули – варате се. Може бити да неког и убедите да му је деда или отац злочинац, можда је он то знао и пре него што сте се ви нашли позвани да му то саопштите, али шта вас квалификује да га због тога прозивате и намећете му се за ауторитет? А шта ако у својој ближој родбини и ви имате неког ознаша, удбаша или барем кнојевца па се за то сазна?

        Дакле, наслеђе комунизма је тешко и прилично укорењено у српско друштво. Да би се разбиле заблуде којих и данас има више него што сте свесни (неке нове и ви производите, попут оне о српској традицији), потребно је кренути корак по корак и разбијати их једну по једну. Нити су сви равногорци били чланови „црних тројки“ нити су сви партизани били оперативци ОЗН-е. Док су једни удбаши смишљали где да изолују бивше другове који су се окренули против њих, други удбаши су широм света бранили државу од напада Информбироа. У окружењу имам човека кога су као југословенског дипломату у Будимпешти ислеђивали тако што су му мошнице ексером закуцали за столицу, а представницима Црвеног крста рекли да поштују његов дипломатски статус и да он може да оде кад жели, у шта су се и лично уверили кад су видели да су му и руке и ноге слободне… Али је врло непристојан јер није устао кад су они ушли у просторију.
        Литература је пуна примера херојства једне и друге стране из српско-српског рата, ако нам је стало до просперитета ове земље – прошлост морамо учинити јавном и доступну критици. Али никако не једностраној, јер за свађу је потребно најмање два учесника. Нико није невин.

        Sviđa mi se

      • Питате се зашто је владао до краја живота а браните (имате разумевање) тај систем. Па зато је владао.

        Ево полемишемо, тако ће временом нестати наслеђе титоизма. Зар не постоји напредак после 20 или 30 година. За 30 година неће нико се неће ни сећати комуниста.

        Нисам разумео ово за традицију

        “неке нове и ви производите, попут оне о српској традицији“

        Sviđa mi se

  4. наставак;
    Док је Сара гледала Пепу, мене ухватише у неку шему, касније је требало пећи прасенце, па Никола и свеколико читалаштво остадоше ускраћени за бриљантни наставак данашњег прстоблуда. Зашто „прстоблуд“?
    Зато што осим предохране артритиса, сво ово куцкање нема никаквог смисла; Никола је рекао своје, ја сам (скоро) рекао своје, примићемо к знању шта свако од нас мисли о предмету дебате и отићи на дочек… Шта ће се променити – ништа, хоћемо ли предузети нешто – нећемо.
    Тема је толико да сваком од нас по два живота не би била довољна ни за разговор о појединачним брљотинама интелектуалаца, власти, верских ауторитета… Због тога ћу се и ја прикључити тренду и покушати да допринесем свеопштем опуштању – па докле догурамо… Само још нешто:

    „Они који јесу Срби, који не желе да се одрекну свог српског идентитета, који желе да остану Срби, да говоре српски језик, да пишу латиницом и понекад ћирилицом, они који желе да се врате српству, а нису православни верници, нису верници уопште, морају да прихате ту чињеницу (да су „прави“ Срби-православци већина) и са оним бољим делом православне Србије изграде нашу Србију, велику Србију.“

    Ово цитирано је позив на сукоб а не за мирење. А нарочито је симпатично када се „онај „“БОЉИ““ део православне Србије“ како га назва и устоличи аутор залаже за мир међу људима – али за мир у којем ће „“бољи““ део православне Србије“ добити све, а сви остали све изгубити. Значи – све што данас мисле да имају они Срби који нису међу „бољима“, мањине, комшије које су било када током историје запосели било шта што „бољи“ Срби сматрају српским,, страни повериоци… Притом се намерно заборављају или пренебрегавају документа ОЕБСА, декларације УН везане за људска права и права свих могућих мањина, европске конвенције чији је потписник Југославија а Србија следбеник… Обашка што се ни сви Срби не слажу са визијом Србије како су је замислили Никола Варагић и његови узори. Било би занимљиво прочитати како аутор мисли да мотивише тај „ЛОШИЈИ“ ДЕО сРБИЈЕ да уместо спавања недељом до подне крене на литургију, да уместо сплавова крене на трибине које држе „бољи“ Срби, да уместо „европске перспективе“ у којој се једу само Биг Мекови а са грана дрвећа по уређеним дрворедима беру еврићи, прихвате перспективу „евроазије“ из које на трули запад беже и сами „евроазијати“ који имају новца да купе пасош… Ипак, знајући са каквим бирачким телом странке у Србији манипулишу, не сумњам да ће за следеће изборе политички фаворити Н. Варагића прикупити више гласова него што је то био случај на прошлим; али, то неће бити гласови „бољих“ Срба као што ће се кандидатима учинити, већ гласови очајника који виде да ништа не ваља, али не би баш да се боре (јер је борба тешка) већ би радије препустили Господу да све одради уместо њих, а њих да обавести кад се успостави Рај на земљи како би заузели своја места.

    Гордо (ми све знамо) понашање промотера те политике за сада их веома успешно држи испод цензуса, али само је питање времена када ће због деловања још горих од њих који се налазе на државним функцијама ојачати толико да ће јавно истаћи захтеве за увођење сталежа и јуриш у златни средњи век, онај у коме су добри, храбри и племенити витезови јездили српском земљом, праћени чежњивим погледима загорелих госпођа спремних за размножавање и увећање бројног стања Србаља…

    А Србија ће изгубити још најмање десетак година потребних да Срби схвате с ким имају посла и по ко зна који пут разочарају. За то време, Србија ће преживљавати и Србију ће напуштати они којима је дојадило преживљавање и који хоће да живе…

    Па наздравље нам браћо и сестре и срећна нам нова, која оно беше – 7522. година по (слутим) Деретићу.

    Sviđa mi se

    • „…ојачати толико да ће јавно истаћи захтеве за увођење сталежа и јуриш у златни средњи век, онај у коме су добри, храбри и племенити витезови јездили српском земљом, праћени чежњивим погледима загорелих госпођа …“
      Јеби га, побро, читаш Антонића, уместо да читаш Кљакића. Тако ти је то кад не слушаш брма… Наиме, код Кљаке би нашао о повратку у феудализам, као циљу НСП. Хм, ни дверјани га не читају, иначе би знали да својом „борбом“ против њих управо иду на руку Империји!

      Sviđa mi se

    • Одакле вам ово, на основу чега сте закључили, шта се пило до су се јели прасићи?

      “али за мир у којем ће “”бољи”“ део православне Србије” добити све, а сви остали све изгубити. Значи – све што данас мисле да имају они Срби који нису међу “бољима”, мањине, комшије које су било када током историје запосели било шта што “бољи” Срби сматрају српским,, страни повериоци…“

      Sviđa mi se

      • „”али за мир у којем ће “”бољи”” део православне Србије” добити све, а сви остали све изгубити.“

        Па је л’ у Србији по вашем укусу неће владати православни хришћани, док ће сви други морати да се склоне будући да су до сада правили искључиво штету? Мислим, нећете ваљда пустити штеточине да и даље праве хаос?!

        Није се пило нешто нарочито, хвала на питању… Уобичајено, ракија и вино, а између све остало 🙂 Прехладио сам се на Божић па ми није било до пијанчења, али исправићемо – чисто као допринос традицији.

        Sviđa mi se

      • Чињеница је да су Срби ове 2013 у већини православни хришћани. Нисам ја то нигде рекао или написао што ми стављате ка замерку.
        Дакле, у Србији јесте већина православних, али православци нису на власти. Говорим о плурализму, о демократији, а не да неко “добије све“. Не знам шта вам то значи.

        Sviđa mi se

  5. Не брините се ништа, Јахачи магле 3 ускоро у биоскопима!!! Не требају 3 живота али треба негде око 20ак текстића, Само храбро,превратници, само храбро.

    Sviđa mi se

  6. @Nikola
    „Питате се зашто је владао до краја живота а браните (имате разумевање) тај систем.“

    Не питам се, ја сам у претходном посту објаснио „зашто је владао“; да сте 4.маја 1980. били на улицама Србије – знали бисте и ви. Такође, написао сам да разумем разлоге због којих су револуционари убијали оне који би могли да им конкуришу у борби за власт, на исти начин као што разумем зашто је Павелић убијао своје суграђане Србе; он је умислио да је њихово постојање разлог за све хрватске несреће. Значи ли то да оправдавам и браним и Павелића, онако у пакету с Титом? Мислим, добро би дошло за доказивање подобности, никад се не зна…

    Sviđa mi se

  7. „Они који јесу Срби, који не желе да се одрекну свог српског идентитета, који желе да остану Срби, да говоре српски језик, да пишу латиницом и понекад ћирилицом, они који желе да се врате српству, а нису православни верници, нису верници уопште, морају да прихате ту чињеницу и са оним бољим делом православне Србије изграде нашу Србију, велику Србију.“

    Ово ваљда јесте написали, а проблем је што православне Србе делите на боље и горе. На то немате право обашка што је неваспитано. Мени су за остварење идеје о демократској Србији потребни и верници и агностици, србијанци попут Ласла Шаша и дорчолског муфтије такође. У тој комбинацији нема места за боље и горе вернике, само за добре и боље појединце. Чопори су за стоку а не за људе.

    Што се тиче традиције, некако ми се учинило да сте једнострани пошто за сва зла света кривите комунистеи оне друге караконџуле, па претпостављам да су за сва добра дела заслужни „они бољи“ 🙂 Ако нисам у праву – искрено се извињавам. И да – полемика јесте напредак, а она се увежбава исто као све друге вештине.

    Sviđa mi se

    • Aли ту је разлика између нас, да сам на пример био комуниста никада не би имао разумевање за комунистичке злочине нити их орпавдавам. Исто важи за оне који чине злочине у име Христа, на пример.

      Sviđa mi se

  8. „Сви су они, и тај Паровић, производи система који нападам.“

    Рекосте да су вам блиски ставови старешинства Двери; јесте ли Паровића као производ система провалили и пре уласка у комбинацију са напрдњацима, или је откровење дошло након саопштења старешинства? Мени лично, он је увек деловао као каријериста који да није било Двери никакав проблем не би имао да наступи као члан СДА или ЛДП… Мислите ли да је тако нешто било могуће саопштити било коме од „старешина“, напасти им „брата“? Кога су се одрекли чим је одбио послушност, тако да братство вам је таман као оно некадашње братство & јединство.

    „А ви тај систем истовремено нападате и браните.

    То је оксиморон.“

    Ви не схватате разлику између старих српских речи „разумем“ и „браним“. Штета.

    „…термин Христов војник се користи већ вековима, имате га јако пуно у православној литератури“

    И термин „усташе“ постоји у литератури и везује се за устанике против феудАЛНИХ господара на овим просторима. Као што знате, свако ко данас каже „усташа“ мисли на нешто сасвим друго. Ако вам се Ватикан толико гади колико изгледа – престаните да користите њихо терминологију само зато што вам се свиђа.

    “ Да ли замерате Старешинству Двери што су избацили Паровића или што нису?“

    Потпуно сам равнодушан и према старешинама и према Паровићу. Не сумњам да су већ пронашли новог.

    „Да ли ово озбиљно питате:

    ”Да ли би чистачица у општини могла да буде особа која изостаје са литургије, а на берзи рада постоје кандидаткиње које посте и редовно се причешћују, у цркви су сваке недеље и празника?”

    Наравно да је питање реторско; сигуран сам да не би могла док не запослите и последњу заинтересовану „војникињу“. Кад смо већ ту, не рекосте ко вас је и кад регрутовао и који сте ВЕС?

    „Палма, Дачић и слични су можда ваши, ја сам њима немам ништа. Они нису црне овце, јер ”грешник” из те приче је онај који се КАЈЕ, а ове будале су далеко од било
    каквог покајања.“

    Ово је прави доказ колико је погрешна ваша „вера“ која и није вера него „бед трип“. Зар не би смисао хришћанског деловања требало да вам буде да заблуделе овнове приволите да се покају и вратите их у стадо?! Дакле, ваше проучавање „догмата вере“ се очигледно своди на инстант науку, сличну покушајима мојих исписника да историју Другог светског рата науче из стрипова „Мирко и Славко“ и америчких ратних филмова. Ако вас Православље стварно занима, препоручујем вам брма да вас упутина неке ауторе.

    „Ајде одлучите, јел су ”јахани попови” или нису?“

    А ко је и кад спорио да су попови јахани? Само, и неки други попови су убијани, један народни херој (иначе Хрват) је својим тенковима ’45 сравнио фрањевачки самостан у Широком бријегу, па шта? Јесу ли Хрвати због тога узели да се деле на добре и лоше католике?

    „Данас је јако мало Христових војника.“

    Баш сам непријатно изненађен.

    Sviđa mi se

    • „Ако вас Православље стварно занима, препоручујем вам брма да вас упутина неке ауторе.“ POGREŠNO , NE PETRLJAM SE U TEME u koje se ne razumem.. то што се мање не размем од већине не значи да се разумем .. и јавно кажем да се не разумем…
      „разлику између старих српских речи “разумем” и “браним”. или новосрпскких браним и брмим
      И ја имам тај проблем што кад напипшем да нешто у делима Анте Старчевића не пише акко нам рпедстављају (и ништа више) срБадија схвата да ми је Анте идол… слично и са кираљи шандором, ако ме нервирају лажи о њему не значи да подржавам његове ставове и политику..

      Sviđa mi se

    • Паровића знам годинама уназад. Указао сам много раније Бошку на његове мане.
      Сада је преузео моју идеју Треће Србије али сам ја пре њих регистровао НВО, па ћу видети шта даље.

      Не води нигде ова расправа око Христових војника, не знам зашто другима одређујете како ће се звати, смета вам ако се хришћанин назове Христов војник, ако православна организација не назове своје главно тело Управни одбор већ Старешинство…

      Мени не смета ако комунисти измисле неке комесаре и тако се зову, зашто би Хрватима говорио како да се зову, или муслиманима да промене име или да је џихадиста или талибан ружна реч… Њихова ствар…

      У сваком случају, и на примеру чистачице, види се да религију схватате само кроз спољашњу форму, али то није религија, нити ја имам везе са таквом религијом. Да је другачије, не би постављали таква питања. И зато ви назив Христов војник схватате само као милитаран израз. Не могу да прихватим да ви као оснивач Преврата замерате због некакве политичке коректности, па захтеве цензуру ових речи.

      Наравно да позивам заблуделе овчице Дачића и Палму да се покају, зато пишем блог и текстове, надам се да читају. Међутим, не морају да се покају као људи који су на власти, мени је циљ да такви људи више никада не буду носиоци власти и државне политике. Дакле, ја им већ и опраштам, у смислу Судњег дана, нити могу да их осудим јер Бог суди, само ми је важно да не воде више Србију, а да ли су криви за затвор а не пакао, опет, ко сам ја да то одлучим, посебно ако хоћемо да успоставимо владавину права. Том врстом њихове заблуде нека се баве институције система које због тога постоје.

      Очекивано сте изненађени, за вас су национализам и хришћанство једно те исто. Православци јесу везани за свој род, свој народ, своју породицу, али изнад свега за Христа. Прва заповест је љубити Бога, а друга себе и ближње.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s