Вук Јовановић: ПРИЛОЗИ РАСПРАВИ О НАШЕМ ДУГУ ЈУГОСЛАВИЈИ

 

                                                               или

Слика

ПРЕВРАТНИЦИ И PERPETUUM MOBILE СРПСКЕ КРИЗЕ

Прилог 1

 

Овај текст, заправо први наставак из серије текстова који ће уследити, претендује да отвори, макар и стидљиву, расправу о тексту Александра Шаровића „Мој дуг Југославији“, а у духу предлога нашег гуруа Павкова.

Мислим, да видимо ми прво међу нама самима у чему се то слажемо да се не слажемо

Како је наречени предложак за расправу опширно подугачак и претенциозно свеобухватан, уз велику дозу заверолошке амбиције да објасни, без иједног ваљаног доказа, распад једне велике и озбиљне државе као компло једне банкарске породице, општи утисак о тексту делим на три важне компоненте:

1.Ради се о погледу једног Србина из Хрватске на распад СФРЈ

2.Глорификовање Слободана Милошевића

3.Ротшилди иза кулиса, да или не (макар само као могућност)

О првој компоненти текста се у даљој расправи увек мора водити рачуна, јер су Срби из Хрватске унапред жртвовани у распаду СФРЈ и то од стране Слободана Милошевића, човека којег они, бар у својој великој већини и данас неумерено глорификују.

Дакле, ради се о специфичном погледу на Југославију, од стране људи који су издани и продани од свих номенклатура бивше државе, како комуниста, тако и савезне, хрватске и српске владе, да би их на крају издала и ЈНА и сам њихов идол Слободан Милошевић, а како се данас уверавамо, издали су их и сви међународни чиниоци, чак и они најдобронамернији.

Поглед ондашњих Срба је утолико специфичнији, јер се нису одлучили за борбу око својих природних права на вековна огњишта, него су кукавички побегли са мегдана, тражећи спас у алкохолу, привременом смештају и вечитом ламентовању над горком судбином оних које нико не разуме.

                                                                          #

Посебан утисак оставља и део текста о завери Ротшилда против Југославије. Јер, фале чињенице, докази, аргументи, па чак, ако ћемо право и саме инсинуације стоје на стакленим ногама. Ипак, мени као старом заверологу неке ствари дају извесне идеје о правцу неке евентуалне, будуће расправе на ту тему. Мислим, има ту штофа…

                                                                          #

За крај овог мог уводног прилога сам оставио за похвале тексту, односно аутору Александру Шаровићу. Наиме, за сваку је похвалу напор да се хронолошки и документовано сложе познате чињенице о распаду СФРЈ. Јер, аутор не само да их је као пуцле или лего коцке сложио, већ је успео да све то на један објективан начин скрати на веома разумну меру и текст учини читљивим и истовремено привлачним и узбудљивим. Све што је изостављено и све оно што нам се у појединим тренуцима читања учини препоједностављеним, на крају ипак оставља утисак објективности и свеобухватности, наравно уз већ напред изречене критике на рачун искошеног погледа Србина из Хрватске, глорификовања некадашњег Вожда и преамбициозног заверолошког закључка.

Све то уз могућност да ја грешим и да на крају аутору дамо за право.

Дакле, превратници, ја шутнух лопту на сред среде, добро, можда ће то неко видети као просипање кофе, али – ви сте на реду!

Мислим, док се ја прихватим тастатуре поново, тек сам пристигао кући. У нади да сам вас заитригирао…

 

 

Advertisements

9 mišljenja na „Вук Јовановић: ПРИЛОЗИ РАСПРАВИ О НАШЕМ ДУГУ ЈУГОСЛАВИЈИ

  1. Vuče, ja nigdje nisam napisao da sam Srbin. Ja sam bio jedan od nacionalno neopredjeljenih ili Jugoslaven i nisam ni malo bio prosrpski orjentiran. Proglasio sam se Srbinom kad je pala prva američka bomba na Jugoslaviju. Ali imam i srpske gene. Otac mi je iz plemena Vasojevića a majka mi je Ruskinja.

    Što se tiče mog glorificiranja Slobodana Miloševića tu si u krivu naprosto zato što to nigdje nisam činio. Generalno, rekao sam da je bio nedovoljno sposoban za izazove koji su uslijedili i da je nanio veliku štetu srpskom narodu. Što se tiče srpskog naroda u Hrvatskoj on je imao potpuno pravo da se pobuni protiv Hrvatske već u trenutku kad su izbačeni iz Ustava Hrvatske. Slobodan Milošević je imao veće pravo da ih podrži nego što Amerikanci imaju pravo da podrže Albance. Pogledaj ovo http://www.youtube.com/watch?v=hoZogeRmbjo

    Slobodan Milošević pod sankcijama i pod prijetnjama Amerike nije mogao braniti Krajinu 1995 godine. Tada su izolirani krajiški Srbi teško živjeli tako da su radno i ratno sposobni Krajišnici napuštali Krajinu. Oni koji su ostali su bili dosta demoralizirani tako da nije bilo šanse da se Krajina obrani. Ali postojao je jedan evropski plan 1995 koji je Milošević jako podržao. Po njemu je Krajina trebala da dobije autonomiju u Hrvatskoj i čak svoju valutu ali Babić je to odbio. Poslije kad je video šta se sprema, Babić je hteo na brzinu prihvatiti taj plan ali je bilo kasno jer je Hrvatska dobila dozvolu za napad od Amerike.

    Što se tiče Rothschilda ja sam u članku „Jacob Rothschild je kriv“ ovde http://www.sarovic.com/jacob_rothschild_je_kriv.htm objasnio zašto nemam dokaza protiv njega. Dosta sam pisao o Rothschildima. Preporučam svoj prvi članak „Da li je Antikrist stigao?“ ovde http://www.sarovic.com/antikrist_je_stigao.htm

    Aleksandar Sarovic
    http://www.sarovic.com

    Sviđa mi se

    • Како год да окренемо, Милошевићеву улогу у пропасти Крајине не можемо заобићи.

      „Milošević je imao veće pravo da ih podrži nego što Amerikanci imaju pravo da podrže Albance. “

      Није спорно. Спорно је то што их је напустио у оном тренутку кад је постало тешко подржавати их, и када су неки крајишки прваци помислили да нешто могу и сами – аутономно од њега и Београда. О томе сам већ писао и овде и на http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/nekolika-pitanja-o-generalu-novakovicu.html, док је шта тачно мислим о државничким капацитетима Слободана Милошевића познато из http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/slobodan-milosevic-patriotska-zabluda-ili-pin-kod-za-sorosev-bankomat-q.html и http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/slobodan-milosevic-patriotska-zabluda-ili-pin-kod-za-sorosev-bankomat-2.html

      „Tada su izolirani krajiški Srbi teško živjeli tako da su radno i ratno sposobni Krajišnici napuštali Krajinu. “

      Тачно, сведок сам тога, разумем – али не оправдавам. највеће „битке“ са Крајишницима сам водио око тога што они никако нису хтели да схвате да су ОНИ позванији да бране сопствена огњишта од неких Срба из Аранђеловца, Новог Сада, Лесковца… И тада сам (као уосталом и сада) био дежурни издајник, то што је такво размишљање било једино логично, што се на крају показало као тачно и то на најбруталнији могући начин – највећим етничким чишћењем после Другог светског рата и коначним свођењем Срба из Хрватске на меру прихватљиву већинском народу, уопште ми не изазива осећаје који се нормално јаве када је човек коректно анализирао појаве и тачно предвидео догађаје… Само тугу, јер мој народ углавном кроз догађаје где је потребно бити хладнокрван, аналитичан и храбар – воде арогантне галамџије и генетске кукавице.

      „…postojao je jedan evropski plan 1995 koji je Milošević jako podržao.“

      Постојао јесте, али само на папиру и као алиби за већ припремљену и разиграну операцију за „чишћење“ Крајине од сопственог становништва. План З-4 је био направљен да би га Мартић одбио и Хрватима дао оправдање да нападну и победе; као бивши генерал и главни хрватски историчар, Туђман је знао да је велика војна победа неопходна свакој нацији да би се конституисала и око ње окупљала. Да је можда један од главних узрока пословичној српској неслози управо чињеница да су Срби као тачку националног окупљања узели пораз из 1389. па уместо да славе и радују се, они тугују и оптужују један другог за пораз. Кад смо већ ту, можда би за превратничку историјску секцију један од следећих задатака могао бити проучавање Косовске битке у светлу чињеница да су Турци одмах након Пирове „победе“ напустили земље које су управо „освојили“, однели свог прикланог цара – И НИСУ СЕ ВРАЋАЛИ СЛЕДЕЋИХ 70 ГОДИНА! Који победник се до сада у историји тако понео? Нисам стручњак, али мени цела прича делује као битка у којој су обе војске толико страдале да су биле онеспособљене – турска да окупира и брани новоосвојене територије, а српска да се уопште и окупи, пошто су сви команданти (они који нису збрисали) изгинули. Дакле, Косовска битка 1389. јесте пораз али јуначки, и пример како једна војска која је бранила државу треба и мора да се понаша. Пораз из ’95. је нешто друго, Крајину су (осим часних изузетака попут генерала Новаковића) пар месеци раније напустили дословно СВИ који су у њој и о њој доносили одлуке. Први ју је напустио каприциозни Милошевић који никако није могао да трпи да поред њега живог било ко други има своје мишљење.
      А оно што је стварно најгоре, то је да од тада још ништа нисмо научили, историја се понавља…

      Sviđa mi se

      • Plan Z4, hvala ti što si me podsetio kako se zvao, je bio stvaran. Hrvati su se jako plašili da bi ga Srbi mogli prihvatiti. To je bilo najbolje što su Srbi tada mogli dobiti. Babić ga je odbio i to je bila velika pogreška. Srbi posle više nisu imali šanse, samo bi uludo izginuli. Hrvatskih vojnika je bilo više nego stanovnika Krajine a teritorij ogroman. Valjda se sjećate kako je Milošević prošao u ratu 1991. Da je krenuo u pomoć, Srbija bi bila slomljena iznutra iste godine. Poznavajući Amerikance vjerujem da su Miloševiću jako zapretili da se ne miješa. Da je krenuo samo bi pomogao Rothschildima da brže zavladaju Srbijom. Treba se boriti protiv Rothschilda.

        Sviđa mi se

    • „U Hrvatskoj sam radio kao inspektor za zaštitu od požara pri GSUP Zagreb. Jednog dana uoči rata moja kolegica se vratila sa sastanka sa višim policijskim šefom i prenijela poruku našem odjelu u kojem je bilo 20 inspektora – citiram: “Ako među vama ima članova Srpske demokratske stranke dobit će metak u glavu”. Tu poruku su vjerojatno čuli svi policajci u Hrvatskoj. Ja nisam nikad bio član niti jedne partije, ali ovo je bilo previše. Dao sam otkaz na poslu i odmah napustio Hrvatsku.“
      Да простиш, ја закључих да си Србин из Хрватске. И да, као и већина ондашњих Срба, бираш, из чистог опортунизма, да будеш Југословен. Извињавам се! Уз објашњење, да сам се ја дуги низ година, иако рођени Београђанин и пореклом из „Уже, Старе или Србијанске Србије“, крсти какогод ти драго, такође изјашњавао као Југословен. Врло намерно!
      Не мислим ништа лоше о „српском југословенству“, него оно што рекох и подвукох насловом – из нашег, српског југословенства проистиче сва криза коју Србија генерише већ, ево, две дебеле деценије. Ми Срби смо чудан народ, стално причамо о томе како је Југославија убијена, ликвидирана насилно, и јесте, али је то убиство за нас као нека врста чуда, јер Југославија и даље живи у нама и стога Србији не дамо да заживи као држава. Зар треба подсећати како смо уопште дошли до самосталне Србије?
      Дакле, моја основна идеја је да ми Југославији дугујемо сећање, али да морамо престати да сањамо и мислимо о њој као да још увек постоји, јер не постоји, па да се окренемо овоме што имамо, а то је Србија и околне српске земље, Црна Гора и Република Српска, да спашавамо што се спасти може, да тражимо излаз из бескрајне кризе, да зауставимо пропаст.
      Да додам да сам био мобилисан и да сам бранио Југославију, ниједног тренутка мислећи да то треба да ради неко други, иако сам код куће оставио двоје мале деце. Мислим, ја нисам имао дилеме, није ми сметао Милошевић, јер није он наредио покрет трупа, нити их је водио, како се то лажно приказује у трабуњањима досоваца.
      Јеби га, знао сам да је боље да не почињем, стиже друштво за плажу. Сутра ћемо даље.
      Христос се роди!

      Sviđa mi se

      • Ево ме поново. Овде још само желим да објасним мој утисак о глорификацији Милошевића.
        “ Problem je bio predsjednik Jugoslavije Slobodan Milošević jer je kao propagirani krivac za svo zlo u Jugoslaviji morao pasti. Svjetskim vladarima je pošlo za rukom da skinu Slobodana Miloševića sa vlasti 2000 godine kada su raspisani izbori u Srbiji. Nakon gotovo deset godina patnji kojima je srpski narod bio izložen, Srbi su posustali i dali više glasova predsjedniku Demokratske stranke Srbije Vojislavu Koštunici nego Slobodanu Miloševiću. Ali Vojislav Koštunica nije dobio više od 50% glasova u prvom krugu pa je trebao biti održan drugi krug glasanja.
        Odmah ću reći da je Slobodan Milošević znao biti arogantan kao predsjednik što zasigurno nije odlika mudrog političara ali on nije počinio nikakav zločin.
        U Međunarodnom sudu u Hagu nije branio sebe nego svoju zemlju i to je radio toliko uspješno
        Ali svakako najgore za Jugoslaviju je bilo to što je vodila nezavisnu politiku, što Slobodan Milošević nije dozvolio brzu i nekontroliranu tranziciju prema kapitalizmu, što nije dozvolio da se društvene kompanije prodaju u bescjenje Rothschildima. Zbog toga je Slobodan Milošević morao pasti.“
        Важно је рећи, а није речено, да је Милошевић сам и ничим и ниодкога изазван, расписао изборе, много пре законског рока и без утицаја опозиције и било какве политичке кризе у земљи.
        Нема доказа да је Коштуница добио мање од 50% гласова, то је конструкција, можда чак и тачна, али ипак конструкција.
        Управо у „непочињеним злочинима“ видим глорификацију Слободана Милошевића. Јер, он јесте починио тешке злочине – НАД СВОЈИМ СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ! У тексту од злочинца правите хероја, то је глорификација и тај део есеја ме заиста љути.
        Зар није злочин када Вођа не разуме светске прилике и све ради на штету свог народа?
        Зар није злочин напуштање свог народа, који си лично подигао на буну, у Крајини?
        Зар није злочин напуштање Косова?
        Зар није злочин лагање и бесомучна пропаганда којој нас је изложио?
        И да не набрајам више, могао бих странице да исписујем сваку конкретнију од оне претходне и да му праве жртве, побијене, рањене, прогнане и гладне, поименце помињем.
        Јесте злочинац и то велики, највећи, над својим народом. Јер, подигао је силан народ на ноге, претио празном пушком и изгубио.
        Није он водио никакву независну политику, само је пред нама глумио да је води, а уствари био амерички човек све до Дејтона, па чак и дуже. Он дефинитивно није схватио промене у свету, пад социјализма, па то што ви наводите „чување привреде“ као позитивно, уствари је дубоко неразумевање стварности, да је социјализам мртав и да га он не може, противно целом свету, вешзачки одржавати на животу само у Србији. Тиме је, заправо, потписао налог за бомбардовање, које неби избегли ни да је са косовом све ишло другачије.
        Да закључим овај коментар са суђењем у Хагу. Он није тамо бранио Србију и српски народ, бранио је своје место у историји српског народа. То исто ради и Шешељ, али макар то отворено каже. А шта хоћу ја да кажем? Да они ништа добро нису урадили за Србију! Его је надјачао спознају о потреби жртвовања сопственог, личног интереса за интерес народа.

        Sviđa mi se

  2. Teško je razgovarati sa tobom пегепет zato što si emocionalan. Kao takvom nisu ti jasni osnovni pojmovi, kao na primjer šta je zločin. Rekao si da je Milošević kriv za bombardiranje zato sto je vjerovao u socijalizam??? Dao si masu sumnjivih izjava koje ne potkrepljuješ izvorima. Jasno da je Milošević branio svoje mjesto u istoriji isto kao što ti braniš svoj status na ovom forumu.

    Sviđa mi se

    • како не бити емоционалан када се говори о жртвама и злочинцима? ти милошевићеву невиност третираш са аспекта оптужби хашког суда, за који се и ја слажем да није суд, као што су и оптужбе измишљене, те је и његова невиност спрам њих несумњива, али заборављаш онај много јаснији, упечатљивији и лако доказив злочин који је милошевић починио – према нама! то да је он бранио своје место у историји је свима јасно, само што неки ту његову одбрану гледају и као одбрану србије, што је дубоко погрешно, јер једино што је „постигао“ је превремена смрт, те се казна коју би сигурно добио није могла користити у процесу против србије као доказ, ништа више и ништа мање, а ако је то „борба за србију и њене интересе, онда је то, признаћеш, јако, јако мало од њега… мислим, ипак је толике године био врховни вођа…

      Sviđa mi se

  3. Povratni ping: Драгослав Павков: Пролетери – 3 | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s